недеља, 01. мај 2011.


PRAZNIK RADA U SRBIJI ?

ROŠTILj, MLADI LUK, 
HLADNO PIVO … I PRST U UVO !


1. маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време, и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана, то је довело већи део чикашке производње до застоја.

 ''Istinska demokratija jeste da svaki građanin slobodno može da razvija svoju delatnost, pod uslovom da ona ne šteti zajednici, i da tako zarađuje dovoljno za dostojanstven život. ... takvu istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbediti savet od 25 najmudrijih i najumnijih ljudi nacije, nego skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.'' – dr Rudolf Arčibald Rajs, odlomak iz knjige ''Čujte Srbi ! Čuvajte se sebe.'', testamenta napisanog 1928. godine i objavljenog nakon njegove smrti u Beogradu 1929. godine

Arčibald Rajs, rođen 1875. godine u Badenu, profesor Univerziteta u Lozan, doktor prava i hemije, kriminolog i publicista,i veliki prijatelj srpskog naroda, u Srbiju došao avgusta 1914. godine da kao neutralni posmatrač i ratni dopisnik izveštava svet o mađarskim, nemačkim i bugarskim zverstvima. Zavoleo Sbiju i njen narod, postao naš veliki prijatelj. Umro u Beogradu 1929. godine. Imao je želju da mu srce bude sahranjeno na Kajmakčalanu ''najponosnijom vrhu srpske zemlje, blizu drugova koji su stradali za slobodu otadžbine''.

Da li se u ovih sedamdesetak godina šta promenilo, teško da je, sem što sada Skupština ima 250 ''narodnih'' poslanika ... za Praznik rada ceo svet sa opravdanim zahtevima protestuje pred parlamentima  a mi jebe se nama k'o da smo najrazvijeniji i najzadovoljniji ... roštiljamo, mladolukišemo, pivopijepovišemo ... jebe se nas, prst u uvo i ...

''Stotine hiljada roštilja, radnici nemaju plate i seku prste i ...!''

Dobijem mejl iz dalekog Novog Zelanda, naš čovek iz ovih krajeva našao sreću (posao i normalan život) preko desetak mora, preko dva okeana i preko hiljadu brda ... prati šta mu se kući dešava i čudom se čudi koja smo mi stoka i to bezrepa.

Evo ga mejl i atačment, citira Kurir ..., pogledajte i sami:    


Sunday, May 1, 2011 2:38 AM

Message contains attachments, 1 File (33KB)

Deo slike današnje srbije.
Pozdrav sa Novog Zelanda od Dragana.


KURIR

GDE JE DANAS SRPSKI RADNIK, BOLJE SMRT NEGO OTKAZ
 
Subota, 30. April, 2011.| Autor: S. Živković

Međunarodni praznik rada radnici u Srbiji ove godine dočekuju obespravljeni, poniženi, apatični i bez ikakve perspektive!

BEOGRAD - „Radim kao stoka za 150 evra, tajkuni mnogo više troše mesečno na kera“, otpevao je Lazar Ristovski u pesmi „Radnički rep“. I nije pogrešio.

Posledice ekonomske krize osećaju svi, ali nikome nije gore nego srpskim radnicima, čiji džep trpi najviše štete. Predstavnici sindikata u Srbiji navode da nema razloga za slavlje i prvomajske uranke jer je ekonomska i socijalna situacija katastrofalna. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak ocenio je da je položaj radnika potpuno beznadežan, što je posledica očajne privredne situacije u Srbiji.

- Pristojnom društvu 21. veka ne priliči ovakva situacija kakva je u Srbiji. Tužno je to što je na bukvalno svim poljima radnik mnogo bolje živeo u socijalizmu nego sada. Za vreme SFRJ plate su bile redovne, uplaćivani su doprinosi i radnici nisu morali da strepe da će dobiti otkaz. A danas - plate neredovne, radnik u svakom trenutku može dobiti otkaz, a poslodavci ne uplaćuju staž i zdravstveno osiguranje - navodi Čanak.

Predsednica ASNS Ranka Savić kaže da položaj radnika u poslednjih nekoliko decenija nikad nije bio gori.

- U ovoj godini, kao i u sledećoj, ne očekuje se ništa sem otkaza, apatije i beznađa. Osnovni problemi radnika su neverovatan pritisak i strah od gubitka radnog mesta.

Tržište rada je najgore u poslednjih 50 godina, a jedno istraživanje pokazuje da naš radnik strepi od otkaza više nego od smrti! Prema najavama, oko 40.000 malih i srednjih preduzeća otići će u stečaj, što će sigurno dovesti do novih otkaza. Dakle, srpski radnik nema razloga da slavi 1. maj, a neće ni moći, jer nema para za to - kaže Savićeva.

Na šta su sve radnici spremni:

- 23. april 2009 - Predsednik Udruženja tekstilnih radnika Zoran Bulatović u Novom Pazaru odsekao je sebi prst zbog nebrige države prema radnicima u tom regionu, koji gladuju.

- 22. jul 2009 - Radnik „Parking servisa“ Branko Ristovski (27) presekao je vene na obe ruke u kafiću „Ajs bar“ u Kosovskoj ulici u Beogradu kad je saznao da je dobio otkaz.

- 29. septembar 2009 - Mladen Vasiljević (61) makazama je odsekao sebi mali prst u sudnici Opštinskog suda u Aranđelovcu jer se već pet godina tuži sa svojim bivšim preduzećem „Knjaz Miloš„, od kojeg traži nadoknadu štete zbog povrede na radu.

- 9. jul 2010 - Halko Društinac, predsednik Udruženja invalida rada u preduzeću „Iskra metal“, zakucao ekser u ruku jer nisu dobili 20 plata.

- 25 januar 2011 - Halko Društinac još jednom je zakucao ekser u ruku iz očaja kako bi skrenuo pažnju na nevolje radnika „Iskra metala“.

Protest umesto uranka

Sindikati su pozvali radnike da u nedelju 1. maja na Trgu Dimitrija Tucovića, umesto da peku roštilj, dođu na protest i dignu glas protiv pljačkaških privatizacija, malih plata, brutalnog ugrožavanja radničkih prava i tajkunske bahatosti.

- Cela Evropa će 1. maja biti u dimu od suzavca. I Srbija će biti u dimu, ali od roštilja i pečenja. To je apsurdno, jer u Srbiji ima mnogo više razloga za proteste nego bilo gde u Evropi - rekao je predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić.

Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović pozvao je radnike i građane da izađu na protest kako bi pokazali da su građani i policija zajedno.

Crna statistika

220 milijardi dinara poslodavci u Srbiji duguju zaposlenima; 90.000-100.000 zaposlenih mesečno ne primi platu; 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuje zarade; 650.000 je ispod granice siromaštva; 400.000 radnika od početka svetske ekonomske krize ostalo bez posla; 1.000.000 nezaposlenih; 1.000 radnika dnevno dobije otkaz.

...

Sindikalci dele pasulj i karanfile, zamlaćuju narod, jebe im se za radnike i radnička prava, njima dobro i bez radnika dobro se uklavirili pa što da se bune.
 Poštovani blogeri srećan vam roštilj, hladno pivo i naravno srećan vam i mladi luk, a rad, ko je još lud da radi i da slavi rad.

Evo još malo Rajsa za kraj: ''... savremen mlad svet u Srbiji smatra da nije njihovo da obezbeđuju život države, nego da je država dužna da njema pribavi sve kako bi oni mogli da vode što je moguće prijatniji život, naravno ne radeći ništa. Za njih je država prava krava muzara.'' čekaj, čekaj, koje je ovo godine pisano, alaj je taze i dan danas.

                                         Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар