понедељак, 12. децембар 2011.

НЕЋЕ НАС ИЛИ МИ И САМИ НЕЋЕМО ...

ЕВРОПСКА УНИЈА ПРЕКО ДУНАВА !

        ''Од ината нема горега заната.'' – Српска народна пословица

        Годинама слушамо причу у Србији причану од стране гомиле политичара, све у смислу ево нас тек што нисмо постали чланица ЕУ или шта ће нама ЕУ па ми смо Европа миленијумима ... обичан свет најчешће онако полузбуњен правио неке своје математикице шта ће њему у џеп ''лећи'' када постанемо пуноправан члан Европске породице народа и држава ... Политичари, медији и разне агенције нису ништа учинили да појасне народу шта у ствари добија Србија ако и када постане члан ЕУ, најчешће су то биле неке празне приче без конкретне поруке и објашњења шта како, где, кад, зашто ... све нафиловано са много мудровања и инаћења.
        Апатин је све ближе и ближе Европској Унији, не мислим овде на економију и остале аспекте живота у нашој малој варошици, како ми се чини никада граду, већ географски, ономад давно већ Мађарска постаде чланицом ЕУ па ми из Апатина преко Сомбора и Бачког Брега часом до Европе ко био видео да наше северне комшије напредују да то није више она држава у коју смо ми ишли у шопинг и бахатили се машући прегрштом форинти добијеним заменом шачицом Немачких марака, изграђене саобраћајнице, уређени прилази градовима, насеља умивена и офарбана све онако неким веселим бојама нестало оно цементно сивило, радње и радњице заменили супермаркети, возни парк сав шљашти и нов, Мађарице се скоцкале к'о луткице из излога, народ ради и од рада живи ... ко неће да призна не мора, али Мађарска у којој смо ми били ''газде'' и ова данашња су две различите приче. Ових дана чекајући сигнал да ли и ми можемо ако ништа бар да почнемо преговоре о приступању ЕУ дође и вест да Хрватска постаје равноправан члан ЕУ и доделише јој 28. звездицу на застави Европске Уније ... нама у Србији никако није јасно што то нас Европа неће, а, све око нас 'оће, 'оће Европа и Румуне, и Бугаре, и Грке, и Словенце, и Мађаре, и Хрвате а нас јок неће па неће. Преговарају и са Црногорцима а са нама ни толико неће.


        Након овога благо је за рећи фијаска политике коју је водила Србија и никако постигнутог консензуса шта су нам приоритети да ли Европа, да ли Косово, да ли Руси, да ли Кинези, да ли економски развој и повећање производње ... јебе луд збуњеног никако да сазнамо шта су нам стратешки циљеви и како до њих доћи, свакако до бољег живота и друштва са народима који евидентно боље од нас живе и раде нећемо доћи преко барикада на цестама и балвана у главама.
        Сад нам следи још веће слуђивање, како нисмо добили ни статус преговарача за улазак у ЕУ, у ери предизборне кампање има да нам исти они политичари који мрсомуде од како уведосмо вишестраначје објасне шта би они и како би они ... У сваком случају циљ већини од њих је да све остане по старом, да они живе веома лепо као и до сад од своје испразне политике, а нас обичан народ да зајебавају и вуку за нос ... јасно је једино једна ствар да они ти наши политичари нису за ЕУ, јер такви какви јесу у уређеном систему који доноси чланство у Европској Унији не да не би били на власти него би их већина била по затворима из разноразних разлога од бахатости у саобраћају па до крађе наших заједничких пара ... Сад се питамо шта то сви остали учинише па их Европа прихвати, ево рецимо за пример Хрвати ухапсише и на суд тутнуше првог човека државе Иву Санадера о осталом и нећу а да вам право кажем и не знам.


        Елем, нама у Апатину ће ускоро бити једноставно доћи до ЕУ седнеш лепо у чамац весло у руке и за 5 до 10 минута веслања преко Дунава, зависно од водостаја, ево нас у Европској Унији, колико ће требати да веслају они из осталих крајева Србије то они најбоље знају.

                                                                  Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар