четвртак, 14. март 2013.

TAKTIČNO-TEHNIČKI PODUHVAT



NEMOGUĆA MISIJA!


''Poplavljena područja u Srbiji obišla je delegacija Vlade na čelu sa premijerom i prvim podpredsednikom tako da je katastrofa kompletna.'' – aforizam, NN autor

Sad da li je Nemoguća misija ili je isto tako gotovo nemoguć tehničko-taktički poduhvat, vojničkim žargonom rečeno, otići na pijacu u Apatinu ''gradu budućnosti'' najbolje mogu oceniti žitelji ove uspavane, zapuštene i u fazi zamiranja varošice. Onomad sam u više navrata spominjao ovaj problem ovde na Apatinskim hronikama, činimi se poslednji put pre nešto više od godinu dana u predizborni vakat, evo poštovani pa se podsetite http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2012/02/normal-0-false-false-false_12.html , pre toga sam u sklopu Prvog aprila 2011. godine pominjao i svečano otvaranje onomade svečano započete pijace, više i ne znam koje godine samo znam da se tu otkrila i neka vajarska skulptura u bronzi u liku devojke sa krčagom i prikazana bila i neka ''spomen'' ploča isto od plemenitog bronzanog materijala, bez i malo zle namere sve u svrhu da se pijaca završi i da kao sav normalan svet po kiši i snegu možemo obaviti neophodnu kupovinu a i ako se nekom bože me prosti unuždi da se čeljade ima gde rasteretiti a ne da pijačari nose pampers pelene i katetere pa da ih naknadno onako napunjene primerenim sadržajem odlažu.
Elem, danas četvrtak, pijačni dan u Apatinu valja biti junačina pa otići na pijacu po ovakvom vremenu, vreme baš onako martovsko: pada kiša, duva vetar, hladno sve vuče na sneg. Neću sad o tome koliko stanovnika Apatina ima ekonomske preduslove da istu tu nakaradu od pijace poseti ali verujući obećanjima lokalnih vlastodržaca pitanje je dana kada će u nas poteći med i mleko, kažu odgovorni ''odgovorno'' ima da radi sve živo i polumrtvo čak će trebati radnu snagu i uvoziti iz zemalja trećeg sveta i okoline istog tog sveta, sve vrca od pisama namera i bez namera sa perspektivom otvaranja industrijskih i ostalih pogona tako da će narod da radi i zaradi pa će valjda i do pijace da dobaci neka parica. Da, spisak i parice u džep pa na dvotočkaša i pravac pijaca, valjalo je biciklističkom stazom, a ona sva k'o u vreme potopa i turske kaldrme, nekako se probiti do potesa Dom zdravlja – Vujina kafana  pa se onako prikrasti lokaciji raskrsnice Dimče Čukadžijevskog – Aleksandra Petrovića (pardon Petefi Šandora), naći mesto gde ne lije da se dvotočkaš smesti barem ono mesto na koje bi valjalo opet sesti u povratku sa misije. Lele majko, na tzv. asfaltu vode onako do članka sa nadstrešnica tezgi ne da cure neko lije u 3LPM, prodavci smrzli i prokisli komentarišu da će sad već a ono 08:30 sahata da pokupe stvari i beže kući ništa od prodaje niti naroda niti uslova za rad, jedna snaša onako šokački pičkara i licitaciju koja se sprema prvog vikenda aprila, podržavaju je i ostali pripadnici naroda i narodnosti koji hleb zarađuju na ovom taktičko-tehničkom prostoru u nas znanom kao PIJACA. Obavim ja šta je trebalo, dragom Bogu hvala nijesam imao potrebu sporadi sebe da idem tamo đe i car peške hodi ali sam sav mokar reće zlunamernici da sam se zapiš'o i to onako baš-baš ... natakarim se na dvotočkaša sa guznim pogonom i pravac polazna tačka današnje Nemoguće misije, nisam ni krenuo regionalnim putem kad naiđe neka kamiončina i točkovima pravo u neko oveće jezerce, pljas sve po meni i artiklima kupljenim na tzv. pijaci, sve nešto razmišljam da svratim tu do neke radnje da kupim šampon pa da se onako dobro isapunam i sav onako beo odem u lokalni parlamentarni dom, pa da upitam one zvekane što tamo stoluju i mrsomude kada će više da prestane ova zajebancija barem glede pijace što se tiče, neću imam ja pametnijeg posla briši kući presvlači se jer kakve sam sreće fasovaću neku boleštinu pa sam ga tek ondak najeb'o kada krenem od lekara do lekara u tzv. Domu zdravla ''grada budućnosti''. 


Nego evo ovako sad prisušen i jednom brljom smiren dajem reč da ću da glasam za onoga koji pijacu završi, ako doživim, pa kad tad to bilo da bilo. O onim hiljadama radnih mesta i pismima nakana nekom drugom prilikom, iako je to još nemogućija misija i tehničko-taktički poduhvat ravan kolonizaciji Marsa sa okolinom.

Mirko S. Vraneš  

Нема коментара:

Постави коментар