субота, 30. новембар 2013.

3. DEO – POST REFERNDOMUDISANJE!

A MI BI U EU?
MALO MORGEN!

SUDOZAMLAĆAVANJE ...
PRAZNE SLAME I ...



        Pre tri godine pokradeni glasovi, glasalo se bestelesno i iz groba bilo tu svega i svačega, da ne ponavljam ono u 3... zamlaćivalo se na relaciji Sud - Komisija za praćenje (krađu) referenduma ... i šta reći ''Uj'o vuk magare!'', naše pravosuđe na kraju sve strpalo pod tepih i ozvaničilo krađu i zloupotrebu ...

Objavljeno na ''Apatinskim hronikama'' u petak, 11. februara 2011. godine:

АПАТИНСКИ РЕФЕРЕНДУМ ... ДО БЕСВЕСТИ ?
ИМА ВРЕМЕНА ...

НАША ПОСЛА

НАША ПОСЛА

Још није време.
Још није време.
Још није време.

Још није време.
Још није време.
Још није време.

Још није време.
Још није време.
Сад је касно !

(Јован Јовановић Змај)

        Сада ће се многи зачудити откуд то да лиричар, песник наш Чика Јова Змај написа и ову овакову песму, па нису нас тако учили ономаде у школама ... ево па се уверите и сами: Јован Јовановић Змај, ПОЛИТИЧКЕ И САТИРИЧНЕ ПЕСМЕ, Просвета, Београд, 1949., 282 стр. ....


        Ништа код нас није ново и да нам се по први пут дешава, ево и Чика Јова Јовановић Змај половином XIX века приметио и написао ...Ја лично за ову песму знам поодавно а први пут сам је  ''злоупотребио'' маја 1998. године у Другом броју ГЛАСИЛА ОО ДС АПАТИН - ''АПАТИНСКИ ГЛАСНИК''... све са грбом Апатина на насловној страни без петокраке  ... баш управо к'о што је овај горе, мислио ја направићемо лепши и бољи уместо овог амблема а не грба ... на четвртој страни Гласника испод слике Слобе и Мире како плешу на ''Титанику'' ... јебеш га прошло 13 година а у Апатину све по старом ...

        Ономад пред Св. Јована ја написа и објави …

Objavljeno na ''Apatinskim hronikama'' u ponedeljak, 17. januara 2011. godine:

АПАТИНСКИ РЕФЕРЕНДУМ ...
ЕПИЗОДА БРОЈ ... СВЕ СА БУРЕКОМ И ЈОГУРТОМ ЗА КОМЕСИЈУ !

РЕШЕЊЕ БРОЈ 2 И  ЖАЛБА, И СУД ...


      ''Dura lex sed lex.'' - Тврд је закон али је закон.
...
       Све са прилозима и преписима о урадку - решењу Комисије за праћење референдума по пресуди Управног суда ... о ступидарији тада написаној и потписаној од стране предсдатеља Комесије ... о новој жалби и ... и ево га све  У ИМЕ НАРОДА пресуда ... у оригиналу 100%:






Шта сада бива, суд поништио решење Комисије за праћење референдума (иста та и таква треба да прати и референдум у Пригревици и ''дигне'' лову) ... дакле Комесија треба донети ново решење које ће бар формом задовољити минимум правничке струке, а о суштини тог решења односно  игранке без престанка ... е то је питање морала исте ове комисије.

Шта је то морал? 
Jел' се то маже на 'леба ?

Значи опет решење па жалба па пресуда па  у 100 ЛПМ... Ало људи бре, па ово и слеп види да референдум у Апатину треба поништити због злоупотребе и крађе, а и ВРЕМЕ ЈЕ  да ове властодршце са локала пошаљемо на сметлиште историје, које сметлиште море у 3ЛПМ.
Objavljeno na ''Apatinskim hronikama'' u sredu, 23. februara 2011. godine:

АПАТИНСКИ РЕФЕРЕНДУМ ...

ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ, НАСРЕД ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ ?

 Ваља се мало и одморити, чему журба !
 ''Волео бих да се у нашој земљи 24 сата нешто дешава, да нема спавања, да се стално неке ствари раде.'' – Зоран Ђинђић

        Ситно коло, до кола вило се ... у 3ЛПМ, да бар играју него спавају и хрчу имају времена пуца им ... за народ и закон и ... За неповеровати решење, па жалба, па у име народа пресуда ... па решење, па жалба, па у име народа пресуда ... па решење, па жалба ... папа довиђења у следећем веку. Писао ја о пресуди Управног суда и поништењу решења Комисије за праћење референдума за Програм самодоприноса од 3 %  у Апатину ... у наставцима серија к'о на телевизији... Јебемли га скроз сам се више погубио, не знам више које решење,  ни која жалба, ни која пресуда по реду, само знам да је на одржаном референдуму у Апатину било свега и свачека к'о у циркусу, јебеш циркус, какви циркус, к'о у лудници буразеру, a, све ми се чини да је лудака све више и да лудница није закључана ...

        Ево спектакл се наставља, решење комисије за праћење регерендума све са образложењем и правном поуком и све са потписом 5 Снежана, и 3 патуљка и 1 ''наш'' (''наш'' из перспективе потписника жалбе) - ''чудак'', јеботеее к'о у бајци ... све ми јасно, ал' откуд овако решење  да потписа и 1 ''демократа'' (члан јеботеее, вири му чланска карта из џепа...) са брковима жуто – плаве боје, где се овај удену у 3ЛПМ. Овај судски процер су покренуле жалбе чланова гласачких одбора, грађана Апатина (и Свилојева) и чланова ОО Демократске странке Апатин све у заштиту законитости и права ... са обиљем доказног материјала, како је све кршен закон и поступак гласања током референдума, па тим више чуди шта би овом бркоњи и ''другу'' или ''члану'' да потпише ову шараду и накараду од решења Комисије за праћење референдума ... изгледа да овде у нас више не вреди правило чији си члан а посебно какве доказе и чињенице имаш  већ страх од лоших консеквенци и количина муда (Мозак је у сваком случају присутан и одлучио -  Потписуј, иначе биће белаја и одоше ти јаја!) ... па који те курац онда терао да будеш у Комисији и у чије име и кога заступаш и представљаш,  није ваљда само новац добијен за учешће у том ''телу'' најбитнији алп брко добио би га и на непотписа ово решење и не би сагласан у једногласној одлуци у доношењу два претходна решења ... овога није било кад сам ја био демократа, подразумевало се да представник у било ком телу а члан странке има аутономију у ставовима и одлучивању, али да поред оволико доказа и упињања његових страначких колега да докажу евидентне злоупотребе ''уважени члан'' има ''своје'' мишљење, е, ту нешто дебело смрди ... сем моралног аспекта овог чина упитно је и чији је дотични господин ''члан'' или ''друг'', јебемли га већ.

''Чувај буљу и бркове, ко зна кад ће моји на власт!''
        Ево га решење скенирано у ориђиналу 100%:




        Ево га и жалба у ориђиналу 100%:

VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

PODNOSIOCI ŽALBE:

Rajčević Željko, Biserka Sič, Perica Sič, Horti Dušanka, Horti Atila, Manojlović Branislav, Medić Gordana, Medić Rade, Jakšić Miodrag, Ružica Djukić, Šašić Vesna, Kuridža Radovan, Kuridža Milica, Grahovac Dušan, Radmanović Stevan, Drča Tanja i Rajić Slobodan  svi iz Apatina

          Na osnovu člana 29 stav 1 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, podnosioci žalbe u zakonski ostavljenom roku, blagovremeno podnose

                                        Ž A L B U

protiv Komisije za sprovodjenje referenduma u Apatinu, a protiv rešenja broj 013-1-24/2011-I od 17. februara 2011. godine kojim se odbija prigovor na rad glasačkih odbora i na utvrdjivanje rezultata glasanja na Referendumu za uvodjenje samodoprinosa u iznosu od 3%, kao neosnovan

        pa predlažemo

-da Vrhovni Kasacioni sud ovu žalbu uvaži, stavi van snage Rešenje Komisije za sprovodjenje fererenduma broj 013-1-24/2011-I od 17. februara 2011. godine,  poništi utvrdjene rezultate glasanja na referendumu ili ovu žalbu usvoji i poništi osporavano rešenje, te predmet vrati na ponovno odlučivanje Komisiji za sprovodjenje referenduma, 

- ili da predmet ustupi drugom stvarno nadležnom sudu koji će ovu žalbu uvažiti, staviti  van snage Rešenje Komisije za sprovodjenje fererenduma broj 013-1-24/2011-I od 17. februara 2011. godine, te poništi utvrdjene rezultate glasanja na referendumu ili ovu žalbu usvoji i poništi osporavano rešenje, te predmet vrati na ponovno odlučivanje Komisiji za sprovodjenje referenduma.
O b r a z l o ž e n j e

        U Apatinu,  Odlukom Skupštine opštine Apatin, je raspisan referendum radi uvodjenja samodoprinosa u iznosu od 3% radi potreba infrastrukture i komunalnog opremanja naseljenog mesta Apatin koji je održan u periodu od 06. do 20. novembra 2011. godine.

        Kako Komisija na podneti prigovor 17 gradjana  od 20. novembra 2010. godine, nije odlučivala, podnosioci prigovora su temeljem odredbe člana 29 stav 1 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi podneli  Žalbu Vrhovnom Kasacionom sudu i to kako zbog primedbi na rad glasačkog odbora tako i na utvrdjene rezultate glasanja. Vrhovni Kasacioni sud je ovu žalbu prosledio na nadležnost Upravnom sudu, Odelenju u Novom Sadu, temeljem odredbi člana 29. stav 1 Zakona o uredjenju sudova, da bi Upravni sud svojom Presudom III-1 Už 880/10 od 17. decembra 2010. godine uvažio žalbu žalioca i naložio Komisiji za sprovodjenje referenduma Skupštine opštine Apatin da u roku od 48 sati od dana dostavljanja ove presude donese odluku po prigovoru podnosioca žalbe na rad glasačkih odbora i utvrdjivanja rezultata glasanja na referendumu za uvodjenje mesnog samodoprinosa održanog dana 06.-20. novembra 2010. godine.

        Ovo rešenje dostavljeno je samo prvom potpisniku prigovora i žalbe, Rajčević Željku dok ostalim podnosiocima nije dostavljeno, čime im je uskraćeno osnovno ustavom zagarantovano pravo na zaštitu svojih prava i interesa.
       
        Svi gradjani, podnosioci prigovora, ipak su dostavili žalbu Vrhovnom Kasacionom sudu koji se po njihovom predlogu oglasio nenadležnim, te predmet ustupio Ustavnom sudu, Odelenje u Novom Sadu, koji je svojom Presudom III-Už 14/11 od 25, januara 2011 godine, žalbu uvažio i poništio rešenje Komisije za sprovodjenje referenduma Skupštine opštine Apatin broj 014-1-17/2011-I od 14. januara 2011. godine, da bi Komisija ponovo donela Rešenje broj 013-1-24/2011-I od 17. februara  2011 kojim se odbija prigovor na rad svih glasačkih odbora na svom glasačkim mestima i na utvrdjivanje rezultata glasanja na Referendumu za uvodjenje samodoprinosa u iznosu od 3% kao neosnovan.

        Zanemarujući prava ostalih potpisnika prigovora, Komisija se jednostavno ponaša kao da isti i ne postoje, te ni ovo rešenje nije dostavljeno nikome izuzev prvog potpisnika, prikazujući i na taj način svu arogantnost svog postupanja u celokupnom postupku sprovodjenja referenduma i ignorišući sva Ustavom i Zakonom zagarantovana prava na zaštitu ličnih prava i interesa gradjana.
         
        Ospravano rešenje, ne sadrži zakonom propisane elemente u pogledu obrazloženja, a  i pored jasnog upustva  Ustavnog suda da obrazloženje mora da sadrži kratko izlaganje zahteva stranke, utvrdjeno činjenično stanje, po potrebi i razlog koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji sa obzirom na utvrdjeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. Šta više, iako je u svim pismenima od strane podnosioca prigovora ukazivano da je za rešavanje ove pravne stvari nadležan Upravni sud, a od momenta stupanja na snagu novog uredjenja sudova, Komisija, uporno, već treći put upućuje podnosice prigovora da protiv ovog rešenja podnose žalbu Vrhovnom Kasacionom sudu, pokušavajući i na taj način da se dobije na vremenu, upućivanjem žalbe nadležnom sudu, da za to vreme i dalje se od gradjana oduzimaju sredstva na ime samodoprinosa, koji je nezakonito izglasan.

        Na svojoj sednici od 17. februara 2011. godine, Komisija za sprovodjenje referenduma donela je osporavano Rešenje kojim se odbija prigovor podnet na rad svih glasačkih odbora na svim glasačkim mestima i na utvrdjivanje rezultata glasanja na Referendumu za uvodjenje samodoprinosa u iznosu od 3% kao nesnovan, a u obrazloženju navedenog rešenja se navodi da je Komisija postupala po presudi Upravnog suda Odelenja u Novom Sadu. Ono što zaprepašćuje iole poznavaoca pravnih propisa jeste činjenica da osporavano rešenje raspravlja o sadržini žalbe iako je o tome raspravljao Upravni sud i istu uvažio. Tako Komisija u poslednjem pasusu obrazloženja na prvoj strani raspravlja o sadržini žalbe, a isto to čini u III pasusu na drugoj strani gde doslovno stoji “Komisija za sprovodjenje Referenduma na svojoj sednici održanoj 17. februara 2011. godine, postupajući po upustvu i presudi Upravnog suda, Odelenja u Novom Sadu i razmatrajući kompeltan glasački materijal i NAVODE SADRŽANE U ŽALBI Rajčević Željka i ostalih utvrdila je sledeće.” Očigledno je neko trebao Komisiji da nacrta da oni ne raspravljaju o žalbi već o prigovoru na njihovo rešenje, čime su apsolutno doveli u sumnju svoju stručnost u pogledu sprovodjenja poverenog im posla od strane Skupštine opštine Apatin, čijim rešenjem su imenovani.
        Krucijalno pitanje, na koje se ukazivalo tokom trajanja referenduma jeste bilo glasanje po kućama, odnosno, van glasačkog mesta. Na posredan način, u svom obrazloženju osporavanog rešenja Komisija upravo pokazuje da se u radu glasačkih odbora nisu poštovale zakonske odredbe. Naime, Komisija je u obrazloženju pokušala da prikaže ili bolje rečeno prepriča zakonske odredbe kako bi trebalo da se vrši glasanje van glasačkog mesta, ali pri tom svesno odbija i ne prikazuje način kako je dolazilo do prijave glasača. U obrazloženju, na drugoj strani peti pasus se navodi “U vezi glasanja van glasačkog mesta Komisija za sprovodjenje referenduma navodi da su se kod glasača koji su prijavili (nemoćni i sprečeni) da glasaju van glasačkog mesta, kod istih odlazili članovi glasačkog odbora i omogućili im da glasaju u skladu sa članom 72a ZOINP” . Potom u daljem obrazloženju se navodi kako bi taj postupak trebao da izgleda, ali nigde nema navoda na osnovu čega je utvrdjeno da je upravo tako postupano. Da je postupano suprotno zakonu govori i navod iz poslednjeg pasusa na strani dva gde se navodi da je Komisija uvidom u kompletan glasački materijal i to zapisnik o radu glasačkih odbora, sve prigovore, odgovore na prigovore i rešenja doneta u toku referenduma (bez posebnog navodjenja svih ovih materijala) SPISKOVE PRIJAVLJENIH GLASAČA, potvrda o biračkom pravu, utvrdila da su svi navodi u prigovoru na navedenim glasačkim mestima, te da nije doneta odluka, niti je izvršena radnja, niti je učinjen propust koji utiče na rezultate glasanja.

        Ono što Komisija sada pokušava da napravi i time obmane sud kao što to čini sa gradjanima Apatina, jeste to, da spiskove lica koji su glasali van glasačkog mesta, prikaže kao prijave gradjana koji su sprečeni i nemoćni da glasaju na glasačkom mestu. Medjutim, ovim spiskovima nedostaju podatci i ko ih je prijavio, kada, na koji način, identifikacija lica koje je izvršilo prijavu, kao i razlog glasanja van glasačkog mesta. Pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću, podnosioci prigovora tvrde da su ovi spiskovi sačinjavani na način kako je to u prigovorima i u žalbi i navedeno, te da zanemarujući minoran broj gradjana koji su zaista prijavili i obrazložili razloge svoje sprečenosti, u svim ostalim slučajevima članovi glasačkog odbora ispred SPS i SRS su sačinjavali spiskove po svom nahodjenju i po svojoj volji i nepozvani odlazili kod glasača suprotno odredbama Zakona.

        Propust u radu članova glasačkih odbora odnosi se na to da se u stvarnosti taj postupak sprovodio na način da su pregledom glasačkog spiska, članovi odbora ispred vladajuće koaliciji SPS i SRS, svaki dan sačinjavali spiskove lica koja nisu do tada glasala, potom bez ikakve prijave sa izbornim materijalom odlazili kod tih lica, sprovodili van glasačkog mesta glasanje i nakon toga vraćali se sa izvesnim brojem listića kod kojih lica nisu glasala, pravdajući to činjnicom da ih nisu našli kući. Postavlja se pitanje, ako neko nije kući kako je sprečen ili nemoćan da se ne nalazi kući? Zadnijih dana regerenduma, jednostavno se prekrajala volja gradjana tako što su se nosili spiskovi i za lica koja nisu bila u Apatinu, odseljena, umrla i slično i jednostavno se vraćali sa tim listićima popunjenim i ispunjenim potvrdama o biračkom pravu što predstavlja u svakom slučaju biće odredjenih krivičnih dela, pri čemu će protiv učinilaca biti podnete i krivične prijave.
        Osnovni problem celokupnog postupka je sadržan u činjenici da nisu postojale prijave niti je vršena identifikacija lica koja prijavljuje lica koja su sprečena ili nemoćna već su samo pravljeni spiskovi od strane članova gore navedene koalicije. Ove navode mogu da potvrde svi potpisinici ove žalbe koji su bili i članovi glasačkih odbora, a Komisija pri tom nikada nije dozvolila da se izvrši uvid u izborni materijal od strane podnosioca prigovora. Komisija koja je inače bila sastavljena od pripadnika SPS i SRS i inih njihovih simpatizera nikada nije saslušala podnosioce prigovora niti ostale članove glasačkog odbora, već je svoj stav formirala jedino i isključivo na unapred pripremljenim iskazima članova glasačkog odbora ispred SPS i SRS.

                U ovom ponovljenom postupku Komisija pored već istaknutih propusta u prethodnoj žalbi, čini i nove pa tako o prigovoru na utvrdjivanje rezultata glasanja, iako je po uputstvu Upravnog suda bila u obavezi da odluči, osporavanim rešenjem to ne čini, već se uopštenom odredbom bez izjašnjenja o pojedinostima zadovoljava samo sa tim da udovolji  zakonskoj formi  bez upuštanja u suštinu prigovora.

        U osporavanom rešenju navodi se da je izvršen uvid u kompletan glasački materijal pri čemu se ne navodi šta sadrži taj kompletan materijal. Na ovaj način, navodi iz rešenja ne mogu se proveriti jer se uopštenom odredbom o kompletnom materijalu ne može utvrditi da li se radi o prostoj spekulaciji uvida u glasački spisak ili to predvidja i kontrolu prijava lica koja su glasala van glasačkog mesta sa svom pratećom dokumentacijom od toga ko je prijavio glasača da ne može da glasa na glasačkom mestu, kada, kako su prijave evidentirane, kada i ko je odlazio u posetu tim licima da glasaju, koliko je potvrda o glasačkom pravu odneto sa glasačkog mesta, a koliko je vraćeno, koliko je glasačkih listića odnošeno, a koliko vraćeno, odnosno, da li je u potpunosti poštovana odredbe Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i odredba člana 72a Zakona o o izboru narodnih poslanika, kao i Upustvo o primeni člana 72a Zakona o izboru narodnih poslanika objavljeno u Službenom glasniku Republike Srbije broj 10/2008 od 28. januara 2008. godine pod brojem 02-013-757/08


        Komisija jednostavno nije mogla utvrditi da je glasanje sprovedeno po Zakonu sa obzirom da prijave lica koja su glasala van glasačkog mesta nisu niti postojale, a iz razloga što su sami članovi glasačkih odbora kako je referendum odmicao po svom nahodjenju, a uvidom u glasački spisak pravio spiskove lica koja nisu glasala, a potom su bez ikakvih poziva obilazili te glasače i insistirali da oni glasaju van glasačkog mesta.

        Kako je i medju podnosiocima ove žalbe bilo članova glasačkih odbora koji su te primedbe iznosili celim tokom glasanja, a posebno poslednjeg dana glasanja, mišljenja smo da je Komisija morala novodne prijave da stavi na uvid podnosiocima žalbe ili pak dostavi sudu uz odgovor na žalbu. Definitivno tvrdimo, da prijave lica koja nisu sposobna ili su sprečena da glasaju ne postoje. Eventualno, postoje spiskovi koje su pravili članovi glasačkog odbora, ali ne po osnovu izvršenih prijava, već po osnovu slobodnog nahodjenja članova glasačkog odbora. Kada od ukupno glasalih birača (8256 gradjana) van glasačkog mesta glasa 2599 lica za koje ne postoji adekvatna prijava, već se odlazi kod njih po slobodnom ubedjenju članova glasačkog odbora pri čemu bivaju primorani da glasaju “za” bez ikakvog obezbedjenja njihove tajnosti, proizilazi da je stav podnosioca žalbe o nezakonitom sprovodjenju glasanja objektivno realan i logičan. Kada se  ovakav stav potkrepi i navodima iz Upustva o primeni člana 72a Zakona o izboru narodnih poslanika, pri čemu jedno lice može da prijavi najviše 2 (i slovima dva) lica koja su sprečena ili nesposobna da glasaju na glasačkom mestu, proizilazi da je za “pokrivanje” opravdanosti glasanja van glasačkog mesta, potrebno bilo da Komisija poseduje najmanje 1300 prijava različitih lica koja prijavljuju da su neka druga lica nesposobna ili sprečena da glasaju na glasačkom mestu. Naravno, o opravdanosti tih zahteva, Komisija, apsolutno nije preduzela ništa u cilju da proveri navode ili da da upustva članovima glasačkih odbora kakav stav da zauzmu, a sve sa ciljem da referendum jednostavno “mora proći” po svaku cenu.
        Da su navodi iz ove žalbe tačni, te da su predstavnici Socijalističke partije Srbije i Srpske radiklane stranke svesno postupali protivno zakonskih odredbi o sprovodjenju referenduma, potvrdjuje stenogram  i tonski zapis sa XVI sednice Skupštine opštine Apatin koja je održana dana 20. decembra 2010. godine, a povodom tačke dnevnog reda Izveštaj komisije za sprovodjenje referenduma u naseljenim mestima Apatin, Kupusina i Svilojevo – Proglašenje odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseljeno mesto Apatin po stopi od 3% za period od 01. januara 2011. godine do 31. decembra 2015. godine. Funkcioneri Socijalističke partije Srbije, Srpske radiklane stranke i odbornici iz ovih stranaka koji su bili i članovi glasačkih odbora, (prevashodno gospodin Bakić Miodrag kao zamenik predsednika opštine Apatin, Mirko Cvjetićanin kao zamenik predsednika Skupštine opštine Apatin, te odbornici Balać Zorica i Babić Mileva ujedno i članovi glasačkih odbora, te drugi diskutanti povodom ove tačke dnevnog reda) nedovosmisleno su potvrdili sve navode iz ove žalbe ne libeći se da priznaju kako su bez poziva išli po kućama i kako su glasala čak i lica koja su u inostranstvu, a da su pri tome podnosioce ove žalbe označavali kao omržene i najveće neprijatelje opštine Apatin. Ovome je neophodno dodati da je istoj sednici prisustvovao i sekretar Skupštine opštine Pisar Koviljko koji je ujedno i Predsednik Komisije za sprovodjenje referenduma i koji je sve ove izjave, taktiku sprovodjenja referenduma i način glasanja znao i pre donošenja osopravanog rešenja, pa je ipak potpisao osporavano rešenje odbijajući prigovor kao neosnovan.
       
        Sa druge strane u osporavanom rešenju nije navedena sudbina prigovora na pojedinim glasačkim mestima na kome su glasala lica za koje je nesporno da su u inostranstvu i što je potvrdjeno na navedenoj sednici Skupštine. Konkretno, radi se o Babić Kristini (u Čikagu, od 06. maja 2010. godine), Jungerman Saši (preko deset godina u Nemačkoj) , Kolundžija Nikoli i Koludžija Draganu, (koji se od 1970 godine nalaze u Australiji, a poslednji put u Srbiji su bili u februaru 2010. godine), te na primer, porodica Pujin čijih šest članova je navodno takodje glasalo iako se svi oni nalaze u Kanadi već duži niz godina.
        Takodje, niti jedne reči nema o radu glasačkog odbora na glasačkom mestu broj 10 gde su glasači:
Milanović Danijela, upisana u birački spisak pod rednim brojem 646.
Damjanović Mara, upisana u birački spisak pod rednim brojem 259.
Miljević Žaklina, upisana u birački spisak pod rednim brojem 668.
Grgić Vera, upisana u birački spisak pod rednim brojem 230.
Grgić Božo, upisan u birački spisak pod rednim brojem 229.
Milanović Vladan, upisan u birački spisak pod rednim brojem 645.
Dubajić Vera, upisana u birački spisak pod rednim brojem 322.
Milojčić Marina, upisana u birački spisak pod rednim brojem 664.
Milojčić Jovan, upisan u birački spisak pod rednim brojem 663.

glasali van glasačkg mesta broj 10 gde su upisani u birački spisak ali je predsednica biračkog odbora, prema sopstvenom priznanju, glasačke listiće ovih birača u biračku kutiju ubacila dva dana nakon njihovog glasanja van biračkog mesta,  a u prisustvu članova odbora.Pri tome ne postoji prijava za ove glasače da ih je neko prijavio.
        Na istom glasačkom mestu predsednica glasačkog odbora, Balać Zorica je sama iz glasačkog spiska izdvojila i zapisala imena 16 birača sa izborne jedinice 10 i sa zamenikom otišla na teren u posetu tim biračima radi glasanja van glasačkog mesta iako te birače nije niko prijavio za takvo glasanje. Sa terena se vratila sa pet popunjenih potvrda o biračkom pravu birača koji su glasali dok je ostalih 11 listića vraćeno nazad neiskorišteno.

        Na istom glasačkom mestu, došlo je do povrede Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o izboru narodnih poslovnika, a u pogledu glasanja sledećih lica:
Milanović Danijela, upisana u birački spisak pod rednim brojem 646.
Miljević Žaklina, upisana u birački spisak pod rednim brojem 668.
Milanović Vladan, upisan u birački spisak pod rednim brojem 645.
Samardžić Branka, upisana u birački spisak pod rednim brojem 924.
Stojanović Andrej, upisan u birački spisak pod rednim brojem 955.
Stojanović Radmila, upisana u birački spisak pod rednim brojem 966.
Vodogaz Djurdjica, upisana u birački spisak pod rednim brojem 166.
Obradović David, upisan u birački spisak pod brojem 750.
Obradović Radmila, upisana u birački spisak pod rednim brojem 766.
Obradović Petar, upisan u birački spisak pod rednim brojem 765.
Brakus Nemanja, upisan u birački spisak pod rednim brojem 111.
Brakus Dane, upisan u birački spisak pod rednim brojem 110.
Rašeta Mira, upisana u birački spisak pod rednim brojem 901.
Repac Branka, upisana u birački spisak pod rednim brojem 904.
Repac Milka, upisana u birački spisak pod rednim brojem 908.

Radi se o licima koja su navodno glasala van glasačkog mesta pri čemu u razgovorima sa njima proizilazi da ih nije niko kontaktirao, da se radi o licima koja nisu niti sprečena niti nemoćna da dodju na glasačko mesto i da njih nije niko prijavio da glasaju van glasačkog mesta. Prema njihovim godištima rodjenja, može se zaključiti da se radi o vitalnim osobama, bez potrebe da glasaju kući.

        Na glasačkom mestu broj 2 članovi biračkog odbora daju sebi za pravo da vrše glasanje na terenu iako niko od birača to nije zahtevao.  Pored toga dozvoljava se biračima koji nisu sprečeni i koji su pokretni da glasaju van glasačkog  mesta, te je odbor sa 8 glasova za i 2 protiv doneo odluku da se obilaze i oni gradjani koji nisu prijavili da žele da glasaju.

        Na glasačkom mestu broj 7 članovi odbora Cvjetićanin Jovica i Ćojder Mirko su bez ikakve prijave glasanja na terenu, bez overenih potvrda o biračkom pravu, i suprotno od procedure predvidjene članom 72a stav 2-4 sa biračkog mesta izneli 14 listića sa namerom da obave glasanje sa licima van glasačkog mesta i sa nepoznatim licima suprotno navedenoj proceduri. Na istom biračkom mestu izvesni gospodin Arsić kao predsednik biračkog odbora donosi odluku da se kao i u slučaju biračkog mesta broj 2 ide na teren iako nisu prijavljeni glasači koji žele da glasaju na ovaj način. Takodje, ovaj glasački odbor omogućio je da van glasačkog mesta glasaju birači Zorić Nikoleta, Mosurović Miroslav, Beoković Manda, Mandić Djurdja, Petkovski Aleksandar, Cvenić Biljana, a da pri tome niko od ovih lica nije bio u nemogućnosti da pristupi na biračko mesto.

        Na biračkom mestu broj 14 pored istih propusta gore navedenih i pored upozorenja Predsednika biračkog odbora Medić Gordane da se poštuje procedura glasanja van glasačkog mesta, postupaju suprotno odredbi člana 72a stav  tako da se dozvoljava da u službenom kovertu nema potpisane potvrde o biračkom pravu za lice koje je glasalo van biračkog mesta iako Zakon doslovno predvidja da se u konkretnom slučaju ima smatrati da birač nije ni glasao. Nakon ovih upozorenja, Komisija za sprovodjenej referenduma smenjuje Medić Gordanu samesta predsednika odbora, a sve sa ciljem da nastavi nedozvoljen postupak prikupljanja što je moguće više potpisa sa namerom da referendum prodje po svaku cenu, a bez obzira na zakonske odredbe.
       
        Ovo su samo neki od primera flangrantnog kršenja propisa o sprovodjenju referenduma i prekrajanje volje gradjana, a da bi sud imao potpuniju sliku o svim zbivanjima ističemo i sledeće:

        Tokom trajanja referenduma, a posebno, zadnjeg dana glasanja, uočene su nepravilnosti na svim glasačkim mestima, kojih je bilo ukupno 15, pa je grupa gradjana, označena kao podnosioci ove žalbe podnela Komisiji za sprovodjenje referenduma prigovor na nepravilnosti u radu glasačkih odbora i na utvrdjivanje rezultata glasanja,  a koje nepravilnosti su se ogledale u sledećem:
- glasanje se sprovodilo van glasačkog mesta suprotno zakonskoj proceduri propisanoj članom 16 Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi i člana 72a Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i suprotno Objašnjenju o načinu primene člana 72a Zakona o izboru narodnih poslanika, koje objašnjenje je objavljeno u Službenom glasniku RS broj 10/2008 od 28. januara 2008. godine pod brojem 02-013-757/08
- članovi glasačkog odbora na taj način pretvorili su glasanje u prikupljanje pismenih izjava od gradjanstva, što je suprotno odredbama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi
- na glasačkim mestima nije se poštovala procedura oko podnošenja prijava za glasanje van glasačkog mesta, već su članovi glasačkih odbora imenovani od strane Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke iznosili van birčkog mesta koliko su hteli glasačkih listića, bez prijava i bez popunjavanja potvrda o glasačkom pravu, a potom na terenu bez obezbedjivanja postupka tajnosti insistirali da gradjani zaoukružuju za. Naravno, niti jedan glasački odbor nije odredio poverenike kada i u kom sastavu će sprovoditi glasanje van glasačkog mesta.
- U takvoj situaciji pružena je mogućnost da glasaju i ona lica koja su umrla, a još nisu brisana iz glasačkog spiska, kao i lica koja su se odselila i definitivno nisu u vreme glasanja bila u Apatinu. U prigovorima su naznačena imena lica koja su na ovaj način glasala.
- članovima glasačkih odbora koji su imenovani od strane Komisije za sprovodjenje referenduma, a na predlog političkih partija SPS-a i SRS-a, inače, koalicionih partnera i nosioca vlasti u Skupštini opštine Apatin, omogućuivano je da glasačke listiće nose kući i posle zatvaranja glasačkog mesta i da ih sledećeg dana donose i ubacuju u glasačke kutije, a bez obaveze da tome prisustvuju ostali članovi glasačkog odbora i bez popunjenih potvrda o glasačkom pravu.
- na pojedinim glasačkim mestima utvrdjena je pojava da članovi glasačkog odbora iako glasačko mesto još nije bilo otvoreno ubacuju glasačke listiće u kutije tako što jedan član potpisuje u glasačkom spisku lica za koja zna da su u inostranstvu, a drugi zaokružuje “ZA” na glasačkim listićima i ubacuje ih u glasačke kutije. (glasačko mesto broj 9)
- na pojedinim glasačkim mestima zadnjeg dana je utvrdjeno da je u odnosu na prethodni dan, dakle preko noći, ubačeno u glasačku kutiju preko 140 listića za koliko se preko noći povećao i broj glasalih što nije niko od članova glasačkog odbora mogao da obrazloži kako se desilo (glasačko mesto broj 10)

Imajući u vidu da je od ukupno 8526 glasača koji su glasali za uvodjenje referenduma, 2599 glasača glasalo van glasačkog mesta, bez uredne prijave i suprotno regulisanom načinu glasanja van glasačkog mesta, zahtevali smo da nam se omogući i uvid u glasačku dokumentaciju, posebno u onaj deo koji se odnosi na prijave i potvrde o glasačkom pravu. Do dana dostavljanja ove žalbe, podnosiocima prigovora to nije omogućeno.

Kada se u obzir uzmu navodi iz ove žalbe, a posebno da je ovakav način glasanja i utvrdjivanja rezultata bitno uticalo na rezultate glasanja, mišljenja smo da je glasanje, realno i objektivno neophodno poništiti na svim glasačkim mestima te doneti odluku o ponavljanju glasanja ili barem naložiti Komisiji da sprovede postupak ponovnog utvrdjivanja rezultata glasanja uz uvažavanje svih primedbi iznetih od strane podnosioca žalbe.

Radi potkrepljenja stava da se radi o sprovodjenju glasanja koje je bitno uticalo na rezultate glasanja ukazujemo sudu na činjenicu da je van glasačkog mesta glasalo ukupno 2599 glasača, odnosno, od onih koji su glasali Za ukupno van glasačkog mesta je glasalo 30,48.

Po biračkim mestima, uglavnom van propisane procedure, bez poštovanja upustva da jedno lice može prijaviti najviše dvoje glasača koji glasaju van glasačkog mesta,  bez identifikacije lica koje prijavljuje nemoćna i sprečena lica, bez sačinjavanja prijava i uz spiskove lica koje treba “obići”, a koje su sačinjavali sami članovi glasačkog odbora na osnovu uvida u glasački spisak po principu “ko još nije glasao”  bez popunjavanja potvrda o biračkom pravu i bez propisanog sastava za glasanje van glasačkog mesta to je izgledalo ovako

 I     – za glasalo 428, od čega van glasač. mesta 186 glasača odnosno 43,46%
 II    – za glasalo 382, od čega van glasač. mesta 213 glasača odnosno 55,76%
 III   – za glasalo 895, od čega van glasač. mesta 442 glasača odnosno 49,39%
 IV   – za glasalo 424, od čega van glasač. mesta 178 glasača odnosno 41,98%
 V    – za glasalo 428, od čega van glasač. mesta   34 glasača odnosno   7,94%
 VI   – za glasalo 437, od čega van glasač. mesta 150 glasača odnosno 34,32%
 VII  – za glasalo 404, od čega van glasač. mesta 194 glasača odnosno 48,02%
 VIII – za glasalo 540, od čega van glasač. mesta   64 glasača odnosno 11,85%
 IX   – za glasalo 484, od čega van glasač. mesta 213 glasača odnosno 44,01%
 X    – za glasalo 762, od čega van glasač. mesta 304 glasača odnosno 39,90%
 XI   – za glasalo 657, od čega van glasač. mesta 264 glasača odnosno 40,18%
XII   – za glasalo 427, od čega van glasač. mesta 170 glasača odnosno 39,81%
XIII – za glasalo 601, od čega van glasač. mesta   42 glasača odnosno   6,99%
XIV – za glasalo 382, od čega van glasač. mesta 145 glasača odnosno 37,96%

            uz napomenu da je na glasačkom mestu XV od ukupno upisanih 1355 glasača samo 75 nije glasalo, ali je pri tome ukazano Komisiji poimenično koja lica su definitivno u inostranstvu, i nisu se pojavljivali na teritoriji opštine Apatin u vreme sprovodjenja referenduma, o čemu smo ponudili i adekvatne dokaze, te su sama lica za koje su drugi glasali spremni da potvrde da sigurno nisu glasali iako su u glasački spisak upisani kao glasali.

        Kada se uzme u obzir da je ukupno upisanih glasača bilo 16.493, da je prema biračkom spisku glasalo ukupno 9703, da se “Za” izjasnilo 8526 glasača, da je 1048 glasača bilo protiv, da je bilo 100 nevažećih listića, da je van galsačkog mesta suprotno zakonskoj proceduri glasalo 2599 glasača pri čemu je referendum “prošao” za 279 glasova, te kada se uzmu u obzir i ostale nepravilnosti naznačne u prigovoru opravdano se nameće zaključak da zbog povrede procedure glasanja koja je bitno uticala na ishod referenduma, ovo glasanje je neophodno poništiti i naložiti eventualno novo sprovodjenje glasanja.

        Da bi sud u potpunosti pravilno mogao da reši ovo pravno pitanje, predlažemo:

- da sud uputi Komisiji za sprovodjenje referenduma ovu žalbu na odgovor
- da od Komisije za sprovodjenje referenduma pribavi celokupni spis po podnetom prigovoru od 20. novmebra 2011. godine
- da Komisija nadležnom sudu dostavi sve zapisnike o utvrdjivanju rezultata
- da nadležni sud od Komisije za sprovodjenje referenduma pribavi za sva glasačka mesta prijave, a ne spiskove, za lica koja su glasala van glasačkog mesta, sa podatcima ko je ta lica prijavio, iz kog razloga i kada, te rešenja o odredjivanju poverenika u sastavu propisanom Zakonom za svih 15 glasačkih mesta, sa podatcima o izlasku na glasačka mesta i potpisanim potvrdama o glasačkom pravu
- da od Odlenja za opštu upravu, društvene delatnosti i skupštinske poslove pribavi stenogram i tonski zapis sa XVI sednice Skupštine opštine Apatin koja je održana dana 20. decembra 2010. godine, a povodom tačke dnevnog reda Izveštaj komisije za sprovodjenje referenduma u naseljenim mestima Apatin, Kupusina i Svilojevo – Proglašenje odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseljeno mesto Apatin po stopi od 3% za period od 01. januara 2011. godine do 31. decembra 2015. godine.

        Posebno napominjemo da podnosioci žalbe nisu u mogućnosti da samostalno pribave svu predloženu dokumentaciju sa obzirom da od strane Komisije za sprovodjenje referenduma nisu naišli na dobru volju da im se omogući uvid u glasački materijal, pa iz tog razloga, a sve zarad ostvarivanja načela materijalne istine predlažemo da potrebnu dokumentaciju sud pribavi po službenoj dužnosti.
        Nakon pribavljanja dokumentacije i izvršenog uvida u celokupni glasački i dokazni materijal, podnosioci žalbe

                                            p r e d l a ž u

- da Vrhovni Kasacioni sud ovu žalbu uvaži, stavi van snage Rešenje Komisije za sprovodjenje fererenduma broj 013-1-24/2011-I od 17. februara 2011. godine,  poništi utvrdjene rezultate glasanja na referendumu ili ovu žalbu usvoji i poništi osporavano rešenje, te predmet vrati na ponovno odlučivanje Komisiji za sprovodjenje referenduma, 
- ili da predmet ustupi drugom stvarno nadležnom sudu koji će ovu žalbu uvažiti, staviti  van snage Rešenje Komisije za sprovodjenje fererenduma broj 013-1-24/2011-I od 17. februara 20112011. godine,  poništi utvrdjene rezultate glasanja na referendumu i naloži ponavljanje glasanja na svim glasačkim mestima ili ovu žalbu usvoji i poništi osporavano rešenje, te predmet vrati na ponovno odlučivanje Komisiji za sprovodjenje referenduma.

U Apatinu dana 19. februara 2011. godine 

                                        PODNOSIOCI ŽALBE

Шта да вам кажем кад и сами знате, следи пресуда па ... до курца и весеље и сватови, ништа ту мени више није јасно.

Autor bloga: Mirko S. Vraneš 


Нема коментара:

Постави коментар