уторак, 24. децембар 2013.

КООПЕРАТИВНОСТ ИЛИ ?


ПУТ КОЈИМ СЕ РЕТКО ИДЕ!


''Шта мари што нам брод тоне? Знамо да квалитет увек исплива на површину'' – афоризам, аутор Бојан Рајевић

Ево, пришао крај и ове године, сабиру се утисци, анализирају постигнућа и резултати... шта да вам кажем штовани моји блогочитатељи/благочитатељице ред је да овако из овог угла покушам да појасним шта се дешава са локалном опозицијом, политичкој наравно. Елем, ми у Апатину имамо подоста повереника или председника ОО (општинских одбора) разноразних политичких опција али готово сви имају једну заједничку црту, сви су се определили да не иду ПУТЕМ КОЈИМ СЕ РЕТКО ИДЕ – ПУТЕМ КОЈИМ СЕ НЕ ИДЕ у Србији ... а то је пут који показује лидерске и организационе способности лидера који је слободоумно пристао да некога презентује, на политичком нивоу дакако, јавност, локална па и шира готово да и не зна ко су наши локални опозициони ''лидери'', ако сте заборавили опозиција је оно што врши корекцију власти и нуди нека нова решења која су рационалнија, напреднија, иновативнија... од оних којима нас замлаћује позиција, дакле опозиција би требала да буде ''бело'' у борби против ''црног'' ... Што јавност не препознаје идеје и деловање локалних лидера ни по јада, него они се и не појављују у јавности а ну у медијима, о трибинама којима су они покретачи и организатори нема ни говора. Шта је ту посреди, шерети би рекли четвртак, циници пак да исти ти лидери ни до понедељка нису добацили... ево да покушам из свог ћошка и ''ћумеза'' да појасним о чему се ту ради... Набацаћу пар речи па да видимо шта је ту посреди и ''по понедељку'': БЕЗИДЕЈНОСТ, БЕЗМУДОСТ, ЈАЛОВОСТ, СТРАХ, ЛИЧНИ ИНТЕРЕС, НЕДОСТАТАК ЛИДЕРСКИХ ОСОБИНА ... готово сви имају по који изговор који оправдава њихову кооперативност са локалним властодршцем и који се своди на то да би ''њихове'' активности требао да финансира неко из центара моћи странке из: Београда, Новог Сада, Чачка, Јагодине, Новог Пазара... ту мисле на закупљен и опремљен простор све са техничким лицем приде; плус трошкови: интернета, телефона, кафе и сокића, брље, WC папира, горива за аутомобил... Списак жеља онако баш новогодишњи а све то озбиљни људи неки и у подмаклим годинама а верују у Деда Мраза. Питам се у чему је проблем да се организује састанак са новинарима па да се истима саопшти став по неком локалном питању, да се анимирају чланови да предложе шта би то могло да се помери и промени на боље у Апатину, да се ''окачи'' некакво мишљење или саопштење по неком питању или да се да предлог решења неког од нагомиланих проблема којим је наша локална средина више него бременита на друштвене мреже путем свеприсутног интернета... овако испада да ове наше ''опозиционе'' партије личе на ТАЈНА ДРУШТВА, која имају некакве мистичне ритуале за које зна само неколицина упућених – боље рећи зна само локални лидер, ако и он зна ... мора да ноћом кољу пилиће и коке носиље по гробљима?    



        ''Постојећи систем вредвости готово је савршен. Недостају му само памет и поштење!'' – афоризам, аутор Нинус Несторовић

        Шта рећи, ништа или свашта, или оћутати и у себи онако по погледу у небо послати све (њих) у МП3 формат па да даунладују музику уз коју курцу свирају ... или пак отворено признати да су ту они из личне сујете, ситносопственичких интереса као да се за нешто питају ... и дефинисати их као појаву која периодично долази и одлази у циклусу од четри године од избора до избора, у борби да заузму место уз Газдине скуте и ухлебе себе или некога свог, и тако из траљаве опозиције пређу у јалову позицију, а ако им измакне позиција поново се сакрију следеће четири године у 3ЛПМ.


        Него, све ми се чини ево нама избора на пролеће, читам да Ивица Шљивица убеђује Амере и Еуропејце да притисну напредњаке да избора не буде, па ће опет да измиле лидери и лидерчићи са ''идејама'' сечем уши крпим дупе ... а грађани и грађанке по ко зна који пут ће у чуду да се питају - ''Ко су бре сад па ови? Где су до сада били? Ово су све Жилетови кад су до сада ћутали? Боље ми је да гласам за Жилета него за ове његове клонове!'' ... Елем, видимо се на следећим изборима, једва чекам приче и причице све са обећањима ... што се мене тиче у Деда Мраза већ одавно не верујем, за друге, да ли верују, баш и нисам сигуран.

Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар