недеља, 15. децембар 2013.

НАГРАДЕ И НАГРАЂЕНИ ... ПРЕСТРАШЕНИ



Objavljeno na ''Apatinskim hronikama'' u ponedeljak, 25. oktobra 2010. godine:

НАГРАДА!
ИСТИНА!
СТРАХ?


   ''Тамо где свако лаже о свему што је значајно, онај ко казује истинупочиње да дела, било да је тога свестан или није, тако се и он уплиће у политичку делатност, јер у случају да преживи ( што није сигурно ! ) он започиње промену света.'' - Хана Арент 

    24. октобар у свету се обележава и слави као дан највеће и најутицајније организације на кугли земаљској (192 државе су чланице), Дан уједињених нација а ми апатинци ... трц Милојка тај дан славимо као Дан ослобођења ?

    Октобра 2004. године на шездесето годишњицу ослобођења Апатина написао сам текст који није могао, није смео, бити објављен у нашем локалном листу ''Глас комуне'', повод писања текст је било  покушај враћању пракси прославе Дана ослобођења Апатина и Скупштинској полемици, расправи у локалном парламенту о Награди ''24. октобар'' и иницијативи да Радован Караџић и Ратко Младић постану почасни грађани општине Апатин (касније је товариш Путин постао почасни апатинац ?), све на иницијативу социјалиста, пардон комуниста ... тада сам дефинитивно био убеђен и било ми је кристално јасно  да се код нас у Апатину ништа није променило  и да следи време повратка на ретроградно и иконографију историје и ''истине'' коју су писали победници у Другом светском рату ... јасно к'о дан ми је било да ћемо опет да славимо лажи и обмане ... како је тада кренуло и до данашњег дана настављено врло је вероватно, могуће, да добијемо улицу или трг благопочившег Слободана Милошевића и својевољно ухићевшеном Војиславу Шешељу да доделимо титулу почасног грађанина ? Ух мука ми је од ових срања и сератора који узурпирају историју, чињенице и истину ... марш багро ... 

        
 Ево га опасни (по некима ?) и необјављени текст ...


ОСЛОБОДИОЦИ И ''ДАН АПАТИНА''

      Од када се помиње Апатин (1011. године)  десило се више десетина ''ослобађања''.
      Постоји неколико верзија, што званичних што не званичних, ослобођења Апатина 1944. године, од којих су две дијаметрално супротне: Прва комунистичка верзија ... 24. октобра 1944. године, коначно улазе у Апатин ослободиоци ... групе одушевљене омладине засипале су цвећем борце и тенкове  Црвене армије ... и Друга верзија по причи мог комшије и тадашњих (1944. године) становника Апатина ... Совјетски војник (Рус) на бициклу (коњу ?) пијан, улази у град из правца Сомбора где га на раскрсници код пиваре дочекују девојка и дечак са кључем града, дечак уз шамар завршава у каналу, девојка постаје жена а кључ без трага нестаје ...
       

    Можда се може испричати још по која прича о ослобађању и ослободиоцима из 1944. године, али Апатин је имао ''срећу'' да у њему тада готово и нема Срба па нису могли бити стрељани као издајници и страни плаћеници, као што су беспоштедно погубљени од ''ослободилаца'' у Београду, Шапцу, Крагујевцу, Краљеву и другим местима широм Србије ... кажу то је био обрачун са ''класним'' непријатељем и нечасном интелигенцијом. Настрадаће домицилно Немачко становништво као колективни кривац о томе, има времена ... писаћу.
Да будемо јасни, никакве ослободилачке заслуге немају ни Немци који су половином осамнаестог века ''ослобађали'' Апатин, када су протерали или побили целокупно српско становништво, порушили куће, цркве, гробља ... о Келтима, Римљанима, Хунима, Словенима, Мађарима, Угарима, Турцима, Аустријанцима ... и осталима, као ослободиоцима историја ( права ) нема речи хвале, иза себе су без изузетка остављали убијене, силоване, протеране, опљачкане, поробљене ...
Српска војска улази у Апатин 1918. године, краљ Александар долази у Апатин 1924. године током великих поплава. Апатин у саставу Србије.
После Првог светског рата у Апатину живи 12.223 (преко 95 %  Немаца. По попису из 1940. године у Апатину живи 11.470 Немаца ( 87,25 % ) и 611 (4,65 %) Словенаца, 582 (4,03 %) Мађара ... података за Србе нема .
 Целокупно немачко становништво ( одлуком АВНОЈ - а проглашено је колективним кривцом ) које није напустило Апатин пре ''ослобођења'' 24. октобра 1944. године, њих преко 7.500, 05. маја 1945. године је спроведено у логоре где их умире више од 4.000. ''Ослобођење'' у правом смислу ... ослободили их од живота ...
Први лички колонисти дошли су у Апатин ноћу између 10. и 11. новембра 1945. године, до краја 1948. године досељено је 5.159 особа а до 1953. године укупно је досељено 6.258 особа.
Последњим пописом становништва установљено је да у Апатину живи  19.320 становника од чега 13.990 (72,41 %) Срба, 967 (5,01 %) Румуна ?, 849 (4,39 %) Мађара, 658 (3,41 %) Хрвата, 369 (1,91 %) Рома, 142 (0,74 %) Немаца ...
Из богате историје и традиције народа који су овде живели и сада живе, ваљда се може наћи дан који неће подсећати на страдања и патње становника НАШЕГ Апатина. Нашег ... да српског и мађарског и немачког и ромског и ....Прави истинити Дан Апатина !

     У Апатину; 17. октобра 2004. године

       Награда 24. октобар ... не није награда Дана уједињених нација ... већ награда ''ОСЛОБОДИЛАЦА'' Апатина ... НАГРАДА ! ... ЗАШТО ? ... ИСТИНААА ... и организатори и славодобитници ове и овакве награде морају бити свесни бар најмање две ствари које су непобитне и доводе у сумњу званичну верзију ослобођења Апатина 24. октобра 1944. године:
  1. Тога дана у Апатину је живело преко 95 % немачког живља ,које  није отишло за немачком војском, и које је било престрашено од наступања Совјетске армије и прича које су пратиле то наступање ... и није им падало на памет да изађу из кућа и поздраве ''ослободиоце'' ... 
  2. Истог тог дана, касна јесен - зима, ратне године ... нису биле за узгој цвећа ... којега није било ни за рођендане и сахране а камоли за засипање по Руским тенковима и војницима...
     Истина је најчешће недокучива и веома болна за ограничене умове, зато је много лакше и једноставније живети у лажима, како се осећају славодобитници који добијају награду  везану за лажне догађаје и датуме, питајте њих, или је најбитније узети награду и оћутати о осећању горчине у устима и истини коју мора да знају ... ћуте, дурају ... кркају на свечаном ручку у бањи ''Јебаковић'' ... све да се не замере ГЛАВОЊИ и тумачу историје а њему се чини  и будућности Апатина. Е ту се мало зајеб'о, истина на крају нађе свој пут као оно у причи  ... У цара Трајана козје уши ...
Понашање славодобитника и учесника у фарси је једноставно СТРАХ и пристајање на ЛАЖ из СТРХААААА.

у Апатину; 17. октобра 2010. године  
на Међународни Дан за искорењивање сиромаштва 

Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар