субота, 04. јануар 2014.

НАРЕЂЕЊЕ... ИЗВРШЕЊЕ...СЛУШАЈ КОМАНДУ !




Objavljeno u Apatinskim hronikama u ponedeljak, 10. januara 2011. godine:


МИРНООО !

 ОПТИМИЗАМ У МОЗАК И 
ОСМЕХ НА ЛИЦЕ !

 НА МЕСТУ ВОЉНО !



      ''И када вас гађају камењем, гурају у страну, вуку уназад, ви наставите. Следите свој циљ, полако корачајте, истрпите сваку недаћу и успех је неминован. Онда ћете се осврнути, погледати све њих, беднике, који и даље стоје на истом месту и раде то исто другима. Овога пута, вас ће величати, говориће да су они заслужни за ваш успех. Опростите и сажалите се, нека нису помогли, ви сте успели, а они су остали иза вас.'' – Славиша Павловић
 
А ко ће сарму да кува ?
      Укинуше војску, пардон служење војног рока, сада имамо професионалне војнике – ратнике/це (витезове&витезице крста и четири оцила) што се мене тиче могли су је укинути скроз, нешто се нисмо баш прославили на бојним пољима по војном и војничком плану последње деценије прошлог столећа а и прошли миленијум нам баш нешто није ишао на руку, што се тиче ратовања... ко не верује нека мало прелиста књиге историјске и ето ти зла, скоро увек смо славили поразе и ратне муфљузе и профитере... не би ту сада нешто паламудио па и у мени тече ратничка крв, бар су ме тако убеђивали док нисам сконт'о какви смо ратници и војничине када ономад '99 победисмо НАТО све са пактон и натерасмо их да потпишу нашу предају и капитулацију у оном шатору испред кафане на граници Србије и Македоније. Што укинуше ''добровољно'' служење војног рока ни по јада ал' оста им лоша навика... наставили и 'оће и даље да командују – заповедају – наређују... да пред Нову годину са највиших места и из највиших уста по војнички... СЛУШАЈ ВАМО, СЛУШАЈ КОМАНДУ !  МИРНООО!... што ти је условни рефлекс, к'о оном боксеру кад му зазвони будилник а он заузме гард и почне скакутати у месту... или оном јадном медведу уличном плесачу, што му ложило ватру под табане и ударало у добош, па сада јадан и на добош без ватре цупка, уби се јадан... или оном керићу што покажу шницлу а њему вода на уста... јеботе тако и ја, жена таман приставила сарму, гледам екран ТВ пријемника мало појач'о тон због буке коју производи наша кухињска напа и гле наш премијер дрекну... јеботе нисам ни знао да човек може да повиси глас, делов'о ми к'о неки добрица ама баш к'о Деда Мраз... дрекну чова МИРНООО! Ђипи ја к'о ошурен, опизди се цеваницом у столић у дневној соби, облећу ми петокраке око главе исте оне црвене какве сам у војсци носио на титовц(к)и... скупих пете раширих врхове стопала... дланове руке испружене са спојеним прстима уз шав тренерке... почео се и поравнавати оно знате ви који сте служили (војску наравно) нигде никога ни на десно ни на лево РАВНАЈ СЕ! Гледа ме жена дигла кутлачу у ваздух... ево је к'о маршал, пита – Шта ти је, опет правиш неку спрдачину и зајебанцију? Дођем к'себи схватим да сам у кући, нигде војске ни униформи ни пушака, а ја бос и без чарапа – А у мајку му јебем, алај се испрепада! Хладан зној ме облио, прича онај Деда Мраз нешто, ништа ја њега не разумем... на телетексу ништа... трк до рачунара мора да тамо има неко саопштење опет смо са неким заратили... прелиставај шта је рек'о, какво саопштење кад оно тамо Мирко (мој имењак ћаћа га закарт 'о) преноси команду ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА, председника државе јеботеее... ОПТИМИЗАМ У МОЗАК И ОСМЕХ НА ЛИЦЕ! Као песимизам је највећи непријатељ нашег успешног опоравка (од чега кад нам иде само тако, питање сата када ћемо дно, најзад, дотакнути), сметња просперитету и једина препрека за наш улазак у ЕУ. Е, У 100ЛПМ само су ми још ови недостајали (премијер и председник) па да будем пун оптимизма и насмејан. Вратим се у дневну собу онако надрндан пита жена:

- Шта ти је шта си се смрк'о ?
- Не питај ме ништа, ћути и кувај ту сарму и СЛУШАЈ КОМАНДУ! МИРНООО!

      Жена ништа, не реагује, благо њој није служила војску.

- Шта ти је шта вичеш, ниси нормалан, реће комшије да си опет попиздио!
- Ништа жено, ништа, кувај ту сарму, ОПТИМИЗАМ У МОЗАК И ОСМЕХ НА ЛИЦЕ!
- Да ти код комшије Нине ниси сврн'о коју ракију вишка, какав оптимизам, остала сам без посла ове године, коме требам овака са синовима преко тридесет година... коме је до смеха... шта булазниш мајке ти.
- Јеби га, наредили ови твоји ја ти само преносим, да не буде после као ниси знала.
- Који моји, шта наредили?
- Ма они на власти Кен и Деда Мраз ...
- Само се ти зајебавај са њима никада пос'о нећеш добити ...
- Де, де шта се пржиш... поручили преко медија да сви будемо оптимистички расположени и насмејани.
- Да ти Мишо ниси нешто побрко, па Нова година ће а не Први април.
Ту дође до прекида филма, поче са ја смејати, гледа она јадна шта ми је... не разуме она наређене је наређене а ја војник и у мени ратничка крвца шта ћеш куд ћеш мора и извршење ... поче се и она смејати.

- Ти ниси нормалан мајке ми. Загореће ми сарма.


Нешто и други наравно паметнији, писменији и информисанији од мене о овоме писали а и цртали: Весна Пешић, Светислав Басара, Бранислав Зукић, Марко Сомборац... сви се слажу да је ово смешно и да је ефекат постигнут, смеје се народ а није још Први април. Јутрос сам нешто био до радње, када и остали по овим празницима оду да пазаре престаће их воља за смехом а о оптимизму другом приликом када поскупи струја, повећају се порези... далеко је Први април има тек тада да ''умремо'' од смеха, од зиме и глади надам се неће више нико умрети, очекује се команда НЕ СМРЗАВАЈ СЕ! ... НЕ ЈЕДИ! ... НЕ ДИШИ! ... како је кренуко можда неко и дрекне (из публике) НЕ УМИРИ!

         Ево шта паметни људи имају рећи о наређеном ОПТИМИЗМУ и командној одговорности ''команданата'':


                                                                            Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар