субота, 04. јануар 2014.

PUJ PIKE NE VAŽI ...



Objavljeno u Apatinskim hronikama u utorak, 04. januara 2011. godine:

PRIVATNA SVOJINA, NACIONALIZACIJA, PRIVATIZACIJA, RESTITUCIJA ...

''Potius sero quam numquam.'' – Bolje ikada nego nikada.

Da smo deca pa de se igramo žmurke ili nečega već sličnog, pa kada nekom nešto ne odgovara ili mu nije ''pod kapu'' ili mu čisto dođe onako pa mu se neće pa bi kao da piša uz vetar... i uzviknemo PUJ PIKE, NE VAŽI SE!... malo se ljutnemo, dignemo nosić ali šta ćeš kud ćeš deca smo čemu frka 'ajde važi se PUJ PIKE, PA IZ POČETKA. Kako nismo deca i nema tih igralica oću – neću, može – ne može... već smo odrasli ljudi a neki naročito na položajima bi trebali biti i odgovorni šta nam je činiti i kako se ponašati u ovim vremenima tranzicije, privatizacije... oće reći kako izvući živu glavu iz ove sveopšte zajebancije i manipulacije.

''1945, 1946, ... 1957, 1958, ... 1965, 1966, ... 1972, 1973, ... 1978, 1979, ...1986, 1987, 1988, ... 1991, 1992, 1993, ... 1998, 1999, 2000, ... 2003, 2004, 2005, ... 2009, 2010, 2011 ko se nije sklio, magalac bio''
Kako sve od nečega počinje, 'ajde da ova priča počne završetkom Drugog svetskog rata i dešavanjima u zemlji koja se zvala Jugoslavija... Elem, pobednici su odlučili da je komunizam pravo uređenje i mera po kojoj će narodi i narodnosti živeti. Zatečeno kapitalističko uređenje (po komunistima - neravnopravno i ugnjetačko društvo i ...) gde je dominantna bila PRIVATNA SVOJINA (Privatna svojina je vlasništvo imovine od strane pojedinca ili korporacije.) nije odgovaralo novouspostavljenim odnosima dogovorenim između drugova i drugarica im, te tu ti  oni ''pametnjakovići naši'' kroz  NACIONALIZACIJU (fr. nationalisation - pretapanje; podržavljivanje, podržavljenje, proglašavanje čega narodnom, tj. društvenom, državnom svojinom) pretvoriše svojinu pojedinca u DRŽAVNU SVOJINU (Državna svojina je najviša pravna i faktička vlast države na stvarima. Titulari ove svojine su Republike, Autonomna pokrajine, jedinice lokalne samouprave i državna preduzeća.), ojadiše ljude, proglasiše ih narodnim neprijateljima oteše im njihovo i pretvoriše u DRŽAVNO, ko se pobuni strpaše ga i u zatvor – neki žive glave nisu izneli, pobiše ih kao za primer.  Ne bi im to sve dosta nego izmisliše dotada u svetskoj praksi nepoznatu DRUŠTVENU SVOJINU (Društvena svojina je najviša pravna vlast na stvarima koju imaju društvena pravna lica - udruženja, ustanove. Titulari društvene svojine svedeni su, uglavnom, na društvena preduzeća i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok su u drugoj Jugoslaviji predmet društvene svojine činili objekti koji su prema sada važećim propisima u državnoj svojini ili u privatnoj svojini.) prolazilo vreme, ''naši'' izmisliše i SAMOUPRAVLJANJE... e, tu je tek jeb'o lud zbunjenog niko živi nije znao šta je čije i za šta je ko odgovoran. Ludnica. Koristili nas instituti iz razvijenih kapitalističkih zemalja kao pokazne pacove da narodu svom ''napaćenom, ugnjetenom i siromašnom'' pokažu kakvih sve gluposti može biti kada se budale dokopaju vlasti i eksperimentišu sa ekonomijom i vlasništvom... Trajalo dok je trajalo, dok je onaj velemajstor i bravar iz Kumrovca (ili iz neke druge 3LPM) koristio zavađene saveznike podeljene na blokove Istočne i Zapadne, prodav'o i jednima i drugima muda za bubrege, dav'o naše (svoju ljubomorno čuv'o) guzice malo Rusima, malo Amerima, malo Arapima... pa tako u krug... menjala se vremena rikn'o bravar (od starosti naravno), pomirili se Istok i Zapad, opametili se i Arapi... a neki novi ''naši'' bi da igraju na tu staru oprobanu kartu... kad kurac Braco ne može više tako, postoje pravila igre, da nam pokažu kakve smo seronje i kakvi smo to ljudi upakovaše nam uz svesrdnu pomoć svih ''drugova'' i drugarica im iz svih ''bratskih'' republika rat i to onaj najgrđi građanski... e, tu se pokazalo koliko smo ''razvili'' bratstvo i jedinstvo i kakvi smo ''ljudi''... na kraju XX veka proradili koljači, silоvatelji, glavoseče, decoubice... horor i to sve uz direktan prenos na CCN, BBC... I ono malo što smo zajedno proizvodili, razlaskom ''bratskih'' naroda i republika u male državice, prestadošmo proizvoditi... Ko je kriv? Zna se... kao svet, svetska zajednica... jebeš ga teško priznati da smo najveći krivci mi sami. 

Stao rat, bio red da i stane i šta sad... PUJ PIKE, NE VAŽI SE... postaviše pitanje opet oni isti ''drugovi'' i drugarice im... Koja je svojina ekonomski efikasnija – privatna ili državna? (Oko ovog pitanja lomila su se koplja najmanje jedan vek. Istorija je, za sada, presudila da je privatna svojina jedini zdrav temelj ekonomskog života, pa su i sistemi zasnovani na državnoj i društvenoj nestali.). Opa Bato znači  vozi u rikverc, a što smo jeli govna više od po veka nema veze, imamo mi vremena, smisliše da smo i kao mi nebeski narod, neće niko da nam kaže ono što svi znamo da smo mi obične seronje onako u paketu.

Šta sad kud ćeš – šta češ... PUJ PIKE, PA IZ POČETKA... šta sad PRIVATIZACIJA (Privatizacija predstavlja proces transfera imovine, odnosno kapitala iz javne - državne u privatnu svojinu. U širem smislu može označavati i privatno upravljanje državnom imovinom.) kroz tu privatizaciju (lat. privatisare -  svojtanje, shvatanje da je neka javna funkcija privatna stvar pojedinca kome je poverena.) isti oni ''drugovi'' ili deca im,  našim novcem kupiše naše fabrike pa nam sada jebu mamu maminu sve uz izgovor SVETSKA KRIZA … TRANZICIJA. Hoštapleri partijski i sinovi tatini iz bivšeg sistema urediše sistem po sebi i nastadoše TAJKUNI… tu vam ja nešto baš pametno nemam šta reći… jebu nas pa nam uši zavrću što nas, a tek bivšu ''braću'' i njih njihovi kendreče sve u šesnajst... nekako nam lakše kad vidimo kako su tek oni najebali.

Kod nas majmunima prave bivše vlasnike imovine čije su babe i đedove proglasili narodnim neprijateljima i šegače se sa RESTITUCIJOM (lat. restitutio - uspostavljanje, uspostavljenje, povraćaj u prvašnje stanje, obnova; naknada, popuna, vraćanje.) iako je to jedini način da počnemo tamo gde smo stali i kada su ''drugovi'' počeli eksperimentisati sa oblicima svojine.

      Kada će prestati ova ''dečija igra'' i kada će sistem profunkcionisati u interesu građana ove jadne zemlje, videćemo... neki kažu – Nazire se svetlo na kraju tunela. Ja sve mislim mi tek treba da uđemo u tunel a svetlo, svetlo možda neko i doživi. Samo da nekoj budali opet ne padne na pamet da se ratom može nešto rešiti... e, tu smo ga onda stvarno ugasili, ako ''pobednici'' opet počnu sa PRIVATNA SVOJINA, NACIONALIZACIJA, PRIVATIZACIJA, RESTITUCIJA...

                                                                          Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар