среда, 12. фебруар 2014.

DEMOKRATSKA STRANKA...



RASADNIK ILI RASIPNIK?


''Moj deda je sa mukom zarađivao platu, moj otac sa mukom zarađuje platu, a ja izgleda neću imati tih muka...''aforizam, autor Ljubisav Grujić Gruja

''Demokratska stranka je jedna od retkih na domaćoj političkoj sceni koja ima idejne veze sa svojim političkim pretečama iz doba predkomunističke Srbije...'' - http://www.ds.org.rs/istorija/koreni-ds?pismo=lat

Dosadašnji predsednici Demokratske stranke:
Ljubomir Davidović (1919-1940)
Milan Grol (1940-1946)
Dragoljub Mićunović (1990-1994)
Zoran Đinđić (1994-2003)
Boris Tadić (2004-2012)
Dragan Đilas (2012)

U Beogradu 11. decembra 1989. godine grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare i najavila obnavljanje rada Demokratske stranke. Osnivačka skupština je održana 3. februara 1990. godine, za predsednika stranke je izabran Dragoljub Mićunović.
Elem, neću ja sad o istoriji i tradiciji nego o nečemu što je svojstveno i po čemu je karakteristična samo demokratska stranka na političkom nebu u nas Soraba, a to vam je moji štovani čitači-čitačice da nema nijedne političke opcije u nas koja se toliko puta delila i rastakala, koja se ''odricala'' vodećih ljudi liderskih osobina i ''pustala'' ih da prave nove stranke...
       
Nekoliko dana pred izbore 1990. godine  iz stranke istupaju Nikola Milošević i Kosta Čavoški sa pozicije predsednika izvršnog odbora DS-a i osnivaju Srpsku Liberalnu Stranku (SLS).
1992. godine se od DS-a otcepljuje jedno krilo koje formira Demokratsku stranku Srbije, na čije je čelo došao Vojislav Koštunica.
Nakon smenjivanja sa mesta predsednika DS-a 1994. godine Dragoljub Mićunović 1996. godine formira Demokratski centar (DC), koji 2004. godine kolektivno pristupa DS-u. Dragoljub Mićunović je predsednik Političkog saveta Demokratske stranke. 
Iz Demokratske stranke je istupio sa pozicije potpedsednika Slobodan Vuksanović posle Šeste konvencije DS održane februara 2000. godine, kada njegova kandidatura za predsednika stranke nije prošla. Narodnom pokretu Otpor pristupio je juna 2000. godine, a istupio oktobra iste godine. Novembra 2000. godine pristupa Pokretu za demokratsku Srbiju (PDS). Iz PDS-a, sa grupom istomišljenika, istupa u novembru 2002. godine i osnivaju Narodnu demokratsku stranku (NDS), sa Vuksanovićem kao predsednikom. Njegova NDS je potom 2004. godine kolektivno pristupila Demokratskoj stranci Srbije,  aprila 2013. godine napušta  DSS.
Februara 2004. godine Čedomir Jovanović nije osvojio mesto potpredsednika Demokratske stranke za koje se kandidovao,  pokreće liberalno-demokratsku frakciju što je protumačeno kao povreda statuta stranke. Nakon inicijative za isključenje Jovanovića iz Demokratske stranke, koje je usledilo početkom decembra 2004. godine,  početkom novembra 2005. godine osniva Liberalno-demokratsku partiju čiji je  predsednik.
Zaharije Trnavčević 2010. godine napušta DS, početkom juna 2011. godine formira Pokret poljoprivrednika i privrednika - Bogata Srbija čiji je predsednik. 
Januara 2013. godine Izvršni odbor DS-a je isključio iz stranke zbog nepoštovanja partijske discipline Dušana Petrovića, jer se oglušio o odluku Glavnog odbora DS-a da svi bivši ministri vrate mandat narodnog poslanika stranci. U Narodnoj skupštini Srbije formirao je novi poslanički klub Zajedno za Srbiju od bivših članova DS-a, krajem iste godine formira stranku pod istim nazivom čiji je predsednik.
Novembra 2012. godine iz Demokratske stranke istupa Zoran Živković jedno vreme lider iste (mart 2003. – februar 2004.) nakon dugog perioda pasivnog članstva posle poraza na izborima za predsednika stranke održanih februara 2004. godine. Aprila 2013. godine formira Novu stranku čiji je lider.
Krajem januara 2014. godine sa pozicije počasnog predsednika Demokratske stranke Boris Tadić istupa iz stranke nakon neuspelog povratka na čelo DS-a na XV vanrednoj izbornoj skupštini. U fazi formiranja je Nova demokratska stranka čiji je on prvi čovek.


Kao bivši član a i funkcioner Demokratske stranke, nema tu šta da se krije, živi sam svedok pa i učesnik nekih od ovih pobrojanih dešavanja, moram primetiti da se sve do sad što se desilo unutar DS-a nije imalo oblik masovnog pokreta, bolje reći masovnog prelaska u neku novoformiranu stranku, ali sve se čini da je i toj tradiciji došao kraj. Ko god šta govorio ili mislio o Borisu Tadiću mora biti svestan istine da će on formiranjem Nove demokratske stranke na svoju stranu odvući dosada nezamislivih 50% članova DS-a, pokazaće to i rezultati dolazećih vanrednih parlamentarnih izbora, sledi nastavak priče… ko god od svih ovih ''frakcija'' DS-a formira ili uđe u  Vladu RS povuće još veći broj članova i simpatizera na svoju stranu, a  po mom skromnom mišljenju najbliži novoj vladi su Tadić i Jovanović kao pragmatični političari na putu koji su zacrtali a to je rešavanje kosovometohijskog gordijevskog čvora i pridruživanja Evropskoj uniji bez gubljenje vremena u jalovoj opoziciji.

Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар