субота, 19. март 2016.

РЕШЕЊЕ УМЕСТО ДЕМАГОГИЈЕ...

ОВАКВО  РЕШЕЊЕ ПРЕДЛАЖУ
ОНИ КОЈИ ЗНАЈУ!


        ''Наши политичари преко ноћи заврше факултете и докторате. Неће ваљда преко дана, па да их неко види?!'' – афоризам, аутор Нинус Несторовић

        У нас, у Апатину годинама нерешив (за локалну власт) проблем напуштених паса... мало-мало па се лицитира са некаквим милионским цифрама за одштете онима које су као напуштени пси напали и изуједали, ту и неке вансудске нагодбе и погодбе, има ту баш свега и свачега уклавирили ''људи'' да им се исплати када их неко угризе па кренули малте не једни друге да гризу за некакву пару, не треба душу грешити има ту и понеко кога је стварно напао напуштени пас и нанео му озледе...


         У овој предизборној тутафркми медији преносе мишљења политичара и њима блиских све се утркујући ко ће ''паметнији'' бити... демагогије и испразних речи баш онако пун кофер. На локалним порталима, електронским и штампаним медијима каче се снимци и фотографије несретних паса које је неко напустио и  све личи на потернице да се потамане највећи ако не и једини човекови пријатељи – пси, који су човека у далекој праисторији одабрали за друштво и пријатељство.

Него ево како то струка предлаже, а покрет ''Доста је било - Саша Радуловић'' уврсти у свој програм за локални ниво власти:


Хумана контрола популације паса на локалном нивоу


Покрет ''Доста је било – Саша Радуловић'' окупља стручњаке из различитих области, који знају како треба решавати проблеме грађана. У наредном периоду, објавићемо делотворне локалне политике, као део нашег програма за локалне изборе.


Хумана и ефикасна контрола популације паса је један од великих изазова са којима се тренутно суочавају општине и градови у Србији. Постоји више разлога зашто је важно решавати ово питање, а најважнији су здравље људи, затим здравље, заштита и добробит животиња, комунална уређеност и хигијена, заштита животне средине, такође социјални и економски разлози. За проблем су заинтересоване јавне службе, али и велики број грађана и удружења. Међу овим странама често је неразумевање како и на који начин приступити решавању.
Зоохигијена је комунална делатност у надлежности локалне самоуправе. Општине и градови дужни су да на својој територији организују зоохигијенску службу(види напомену 1) која обавља хватање, збрињавање, ветеринарску негу и смештај напуштених и изгубљених животиња, контролу, као и смањење популације напуштених паса.  (2) У том циљу, дужни су да сачине и спроводе програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака.(3)
Као и у многим другим областима, примена закона није заживела на потребном нивоу. Изостало је „увођење реда“, а последица је повећање броја напуштених паса на улицама наших градова, са пратећим ризицима и проблемима.
       Постоје различите дефиниције и препоруке о категоријама паса, али се све, на крају, своде на две – пси познатих власника и пси без власника. Зато је први и најважнији корак у контроли популације паса – препознати власништво!
Власништво се препознаје трајним обележавањем и регистрацијом, што је основна и кључна мера. Обележавају се и региструју сви новорођени пси и мачке најкасније 90 дана од рођења(4) и то микрочипом.(5) Сваки микрочип има јединствен број који прати животињу до угинућа, а који се очитава помоћу електронског читача. Преко овог броја, могу се у централној бази добити подаци о животињи и њеном власнику. Трошкове обележавања и регистровања сноси власник животиње.(6) Трошкови на терет власника, недовољна државна контрола,(7) неразвијена свест, неки су од разлога зашто је у Србији број нерегистрованих паса значајно већи од регистрованих.
Након препознавања власништва, подстицање одговорног власништва је други важан корак. Главни разлог појаве паса на улицама су необележени пси које власници напусте, или пуштају да се слободно и без надзора крећу. Грађанин кога повреди напуштен или необележен пас без надзора, може тужити општину/град за накнаду штете.(8) Последњих година расте број судских поступака и вансудских поравнања, што буџет просечне општине годишње кошта више милиона динара,(9) а веће градове и десетине милиона динара.
Трећи неопходан корак је – развој свести власника паса и најшире јавности о важности свих корака и мера.
       Општине и градови не чине довољно на решавању проблема, или чешће то чине погрешно. Немају обележене животиње, не унапређују свест грађана, немају азиле, или граде превелике објекте.

У општинама и градовима у којима власт буду водили или чинили чланови Покрета „Доста је било – Саша Радуловић“, одлучно ће се увести ред и успоставити трајно, системско решење хумане контроле популације паса, кроз ове конкретне мере:
1) Дотирано обележавање и регистрација паса – Обележавање паса је обавеза власника, али када власници то недовољно чине, или избегавају да чине, а надлежни органи то не кажњавају, разумна је свака мера која подстиче препознавање власништва. Рационална општина пре ће помоћи власницима да обележе псе, него што ће плаћати одштете за уједе и градити велике азиле. Треба спровести брзу и општу акцију обележавања у целој општини/граду, “од куће до куће“, истовремено са вакцинацијом против беснила, у којој локална самоуправа преузима 70–80% трошкова, а власници 20–30%.(10) Акција би се наставила једном годишње, чиповањем и регистрацијом у међувремену рођених паса. Општине/градови не треба да преузму све трошкове, јер се тако не подстиче одговорност власника.
2) Дотирана стерилизација паса познатих власника – То је најефикаснија мера контроле популације, којом се смањује прилив новорођених паса на улице и подстиче одговорно власништво. Упркос тој чињеници, власници немају свести, али ни информације, ни воље, тако да су веома ретки они који се одлучују на ову меру. Зато је важно подстаћи власнике да стерилишу псе, уколико не желе њихово потомство. Један од начина је дотирање, где би 75–90% трошкова било на терету локалне самоуправе, а 10–25% обавеза власника.(11) Стерилизацију као меру и разлоге њеног спровођења треба јавно промовисати у свакој прилици.
3) Унапређење комуналне делатности и службе зоохигијене – Служба зоохигијене биће опремљена за хумано хватање паса. Искуства указују да већину на улицама чине пси познатих, а неодговорних власника, а не пси без власника. Ухваћени обележени пси биће враћени власницима уз наплату накнаде за трошкове хватања, превоза и смештаја, што је мера одвраћања од непрописног понашања. Повећаће се ниво комуналне хигијене и ефикасност управљања отпадом, како би се уклонили могући извори хране за животиње без надзора (редовно одношење смећа, чишћење дивљих сметлишта, уређење и ограђивање депоније). Напуштене животиње храниће се на уређен начин.
4) Образовање и информисање – Велика већина људи прихвата обавезе и мере кад им се разумно објасне разлози за њихово увођење. Тако се од грађана стварају савезници, а не противници који се опиру решењу. Грађани могу помоћи на много начина – волонтирањем, неговањем, удомљавањем, донирањем хране и лекова. Мудра општина отвориће се за сарадњу. У циљу информисања и повећања свести, користиће се медијски и други приступи, за различите циљне групе.
5) Изградња прихватилишта (азила) – Тек када се спроведу све наведене мере, очекивано је да ће се зауставити прилив нових паса на улице. Тада има смисла изградња прихватилишта за псе без власника. Препорука је да се на сваких 80 регистрованих паса обезбеди једно место у азилу.(12) Општине које су изградиле азиле без ових мерa, суочавају се са сталним приливом нових паса, претрпаношћу и неуспехом других програма.(13) Тада граде још веће прихватилиште и троше све већа буџетска средства.(14) Азил треба отворити за заинтересовану јавност, како по питању контроле законитости рада и посвећености добробити животиња, тако и за занимљиве садржаје и посете.

Испред “Форума за кућне љубимце”
Дејан Максимовић, доктор ветеринарске медицине
Чланови “Форума за кућне љубимце”
Александар Стевановић
Татјана Мацура
Бранка Стаменковић

Напомене:

1. Закон о ветеринарству („Службени гласник РС“ број 91/2005 и 30/2010), члан 46.
2. Закон о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ 88/2011), члан 3, тачка 14.
3. Закон о добробити животиња (41/2009), члан 54.
4. Правилник о начину обележавања и регистрације паса и мачака (23/2012), члан 2.
5. Исто као под 4, члан 9.
6. Закон о ветеринарству (30/2010), члан 92.
7. Члан 160. и 158, тачка 3, Закона о ветеринарству –  власник плаћа казну 5.000 до 50.000 динара ако не обележи пса. У пракси, кажњавање се не примењује.
8. Закон о облигационим односима (31/93), члан 184.
9. Општина Вршац је на име обештећења исплатила грађанима 22 милиона динара у периоду 2012 – 2015.
10. Чиповање и вакцинација са урачунатим свим трошковима, стају око 1.500 динара.
11. Стерилизација женки најчешће кошта око 5.000 динара, а мужјака око 4.000 динара.
12. „Пси луталице – хумана и ефикасна контрола“, ORCA, Београд, 2005. године, стр. 49
13. Нпр. програм  „Ухвати, стерилиши, пусти“ (CNR)
14. Општина Вршац од 2009. г. има азил за 50 паса, а 2015. г. изградила је нови азил за 600 паса.


        Видите да није потребно много паметовати и паметан се правити, довољно је применити оно што неко из струке предложи.

Гариша...

Аутор блога и Гаришин пријатељ: Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар