уторак, 16. август 2016.

КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА, ПА ДА СИЈАМО ОД СРЕЋЕ?


 У КИШИ
НАМ ЈЕ СПАС!


        ''Економски напредак је толико силовит, да скоро сви грађани купују хлеб и клеко.'' – афоризам, аутор Слободан Симић

        Апатин - Блок 57 сваког четврта изјутра баздиња, не зна се да ли више смрди главна џада или осталих шест уличица... несносан смрад настаје из ''коктела'' који за собом на цести оставља возило којим се смеће одвози. Ономад пре више од годину дана написах о томе:


        Ту, прошлог четвртка, 11. августа освануло лепо јутро... кад ево ти смећара, настаде општа фрка, затварају се врата и прозори, спремају се метле и црева за поливање... мобилизација јеботееее. Бум-трас истресоше радници ЈКП Нашег дома канте и где год стадоше са возилом за одвоз смећа остаде речица ''коктела'' на цести... смрди све у 3ЛПМ, до неба се чује вапај грађанки и грађана... поливај мети, пери-дери... нема друге него да се делегација блока 57 на челу са председником општине и у саставу: бивши заменик председника општине, бивши председник Извршног већа општине, бивши секретаром општине, будући председником општине (од пре неки дан један републикански јуноша се и тако представља)... запути ка Дунаву и оде у парохијски дом па да се к'о људи са локалним свештенством договори молебдан за васколики кишни четвртак, да се драги Бог позове и замоли па потом одобровољи да нам сваког четвртка пошаље кишу на саобраћајнице у нашем блоку где је смећарац за собом оставио ''коктел'', те да се сапере узрочник несносног смрада и ко те пита каквих зараза и болештина. Предложих неколицини поливачица/поливача улица овај план, прихватише људи све у светлу да више није први човек општине онај што је умислио да је бог а ови његови му се клањали к'о  да је заистину бог Боже ме прости, па да код овог новог не вреди ни ићи јер има он пречег посла око ових његових шиљокурана и оних женског пола који су умислили да су богиње и богови (вратисмо се ми у паганско доба многобоштва)... Паде договор да формирамо радну групу која ће израдити акциони план све са платформом и експозеом наравно, те да окупимо становнике нашег блока и да се пред њима прочита експозе (не краћи од 1000 страница или бар 10 сати читања) о декоктелизацији наше главне џаде и шест џадица... Кад се нешто наоблачи, заграјаше жене – ''Ево нама кише, ево нама кише!''... Неки долазећи чича се смеши и све закопчава шлиц, јадничак, разумео нешто друго наместо кише... поче ту и додолско коло, попиздио народ скроз само нам још индијански врачеви фале да дозивају кишу... и гле чуда уродило плодом... Паде киша, сапра улице... грану сунце а народ срећан ко Нова година... КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА ПА ДА СИЈАМО ОД СРЕЋЕ?


Договорисмо се да следећег четвртка опет организујемо ово додолскоиндијансковрачко колце па ако не успемо онда делегација и све оно горе поменуто... ту се уплете и један земљорадник да плаћа печено јагње и 3# (#=гајба) пива ако то и на његовој њиви изведемо кад му затреба киша... паде договор све уз обећање ту случајно затеченог пекара да он обезбеђује лебац и сомуне... поче једна комшиница нешто о салати али прекинуше је, па коме је до салате по кишурини...


        Елем, чекамо следећи четвртак к'о запете пушке, неке жене спремају кореографију и плесне кораке за дозивање кише, полемика је да ли музичка пратља буде неке домаће рок групе или неке белосветске. Зашто рок? Па јебемли га неће киша да рока без рока, а, и трубе би може бити помогле... јеботеее одлепио народ – КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА ДА ОДЛЕПИМО СКРОЗ У 3ЛПМ!


Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар