субота, 06. август 2016.

RBS – SO57 na K.P. 3484/1



BLOK 57
 LETA GOSPODNJEG 2016.

’’Ako ne znate šta je kolektivno ludilo, pozivam vas da dođete u naš kolektiv.’’ – aforizam, autor Slobodan Simić

Glavna ulica zategnutaaaa...

Krenete od centra naše varošice Glavnom ulicom (nekada bilo Maršala Tita  a sada njemu dodalo i Srpske vladare koji je morate priznati i sam bio) kontra pravcom od Dunava do kraja, dođete do ćoška gde je nekada bio mlin (sada je mlin ali samo zgrada ne melje se u njemu ništa više) pređete saobraćajnicu u ulici Marka Oreškoviće skrenete desno i nakon nekih stotinak metara skrenete levo, i, evo vas u bloku 57, nema šta skoro centar grada stotinjak metara udaljeno od Glavne ulice... ovaj deo naseljenog mesta, nekada grada, Apatina od skora je prepoznatljiv po telekomunikacionom tornju visokom 50-tak metara ''obučenim'' u boje Crvene Zvezde, već desetak godina isti taj blok je prepoznatljiv po egzotičnom ulazu na kome bi mu pozavidele mnoge afričke savane i brazilske prašume...

Parking kod mlina...

Parking...

Na kraju Glavne počinje ''egzotično'' područje...


Nekako se uobičajilo da trotoare na ulasku u blok 57 iz pravca mlina godinama već niko ne održava ni leti, ni zimi, ni s proleća, a, ni s jeseni... tako da bujnu vegetaciju obere mraz a sneg i led počisti prolećno sunce o otpadcima raznog porekla ne vredi ni pričati to raznese vetar ili godinama trune tamo gde je zatečeno... zaštitni znak ovog ulaza je treberaški kamion žute boje koji se dvadesetak godina šepuri tu na javnoj površini jer pred kućom gazde istog tog kamiona nema mesta za tečni smrad koji se cedi iz istog (tu mislim na kamion). Elem, kroz prašumu, preko smeća sa opojnim mirisom iscedka od trebera evo vas u bloku 57, ko se snađe snađe u jednosmernim uličicama (izuzimajući Prvomajsku ulicu arteriju bloka čudno podeljenu na praznično radnu i heroja Sinđelića) a ko ne neka priupita...





Stazicom između šljive i kamiona...




''Dobar i budala više nisu braća. Budala se domogla položaja.'' – aforizam, autor Peko Laličić







Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар