субота, 10. септембар 2016.

2. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO  
GOST APATINSKIH HRONIKA



IZ MOG UGLA- ISPRAVLJANJE KRIVE DRINE ZA 100 DANA

09.09.2016.

Ko će ispraviti ''krivu Drinu'' za 100 dana

U birokratskom rečniku budžet,  a ustvari kasa, koju pune svi građani, je veliko mesto za manipulaciju i krađu. Kovanica budžet je davno smišljena. Kad svi građani izaberu vođe koje će odlučivati o njihovoj kasi uglavnom ne znaju koliko i gde novac odlazi kao što to znaju o svom kućnom budžetu (kasi). Neke vođe ponašaju se sa ovim parama kao da dolaze iz njihovog džepa a ne od građana. Zbog toga su po ličnom nahođenju delili novce, kako kažu, po suštini a ne po papirima. Što otprilike znači nema pismenih, odnosno zakonskih, osnova i, plus, time se diče. Rečju, diče se odjednom svojom humanošću, koja ne podrazumeva zakon. Vođe vole same da odlučuju kome zbog čega i koliko sredstava dati. Radile su to vođe više decenija. E, sad, računi starih vođa, stigli na naplatu. Novoj vlasti, odnosno, novim vođama. Novi odlučili da racionalizuju potrošnju narodnih para. Plaćaju dospele račune koji sami nisu napravili. Otprilike,  ja napravim račun u ''Bucovu'' pa pošaljem vođu koji me je pobedio, da plati. Istina moji računi bi se merili stotinama dinara a njihovi se mere milionima. Neplaćeni izvođači radova, još od pre dve i više godina, se svakodnevno ređaju kod nove vlasti. Vele, šta zgrabimo, dobro je. Nove vođe nikako da stanu na ''noge''. Plaćaju račune ne bi li došli na nulu. Počeli da štede, ko u svakom domaćinstvu, ali šta vredi kada naplate starih računa premašuju štednju. Trostruko manje para daju za gorivo, kancelarijski materijal, telefone, razne fešte, ne vredi. Nije dovoljno 100 dana, ljudi. 100 dana je za uređene zemlje, a ne za Srbiju, a pogotovo ''grad budućnosti'' Apatin, je ne malo, nego premalo. Ko će ispraviti ''krive Drine'' za 100 dana.

Imenovati nalagodavce ''Fontane želja''

Svi do jednog direktora javnih preduzeća i ustanova samo su ''formalno'' bili rukovodioci.  Bili su izvršioci nešto kao ''fontana želja'' čelnika opštine. O svakom dinaru pitao se jedan čovek. Nekoliko njih, mi je kada sam tražila izjavu za novine, otvoreno reklo, u to vreme, ''ej, čekaj da pitam šefa''. Znam da im nije bilo lako. Zbog toga mislim da ni nekadašnjoj direktorki Centra za socijalni rad nikad nije bilo lako. Za vreme samo jednog sata službenog razgovora, koji sam provela u toj ustanovi za tekst u novinama, šefovi pomoćnici, pogotovo jedan,  pet puta  je zvao da se socijalna pomoć dodeli, tome i tome, po imenu i prezimenu. Bila sam u blagom šoku. Da se ne ponovi. Time se ne amnestira slepa poslušnost. Naprotiv.

Kadrovisanje

Za čaršiju je najvažnije ko je i ko će biti direktor javnog preduzeća ili ustanove. I nije nevažno. Sa nekim rešenjima nove vlasti ne bih se složila. Možda nisu imali kud? Možda je bilo bolje sačekati. A  možda i u tim javnim ustanovama pronaći među zaposlenima poštene, stručne i nezavisne kadrove. Takvih ima. Da li im je pružena šansa? Stara i nova vlast trebali su da  sagledaju stručnost i posvećenost poslu, moralni dignitet onih koji će rukovoditi, poštenje a ne poslušnost partiji. Za godinu-dve eventualne greške će se sigurno uočiti.

Biciklane na pijaci

Onomad nam rekoše, pre izgradnje zelene pijace, koja je za sve ''čudovište'' od uskih prolaza, nabudženih tezgi, zapinajanja za pijačna kolica kupaca, I još mnogo toga, kako će se postaviti biciklane za čak 1.000 bicikla. Sada, ni onih stotinak nema gde da se parkira. Gradske biciklane nema sa više mesta a privatnici da im se ne bi oštetili izlozi i radnje sami postavljaju bicklan ena uskim površinama koje zaizimaju njihove radnje.Trebalo je tu da budu travnjaci. Ali, ko mari, sve se brzo zaboravlja. Pa i parkinzi za auta u Obilićevoj ulici.

Pokosili smo groblje

Eh, tek što smo napisali da su na groblju trava i korov zarasli, videh da je sve pokošeno. Setih se svog druga Vraneša, koji tako pisao o travi i korovu u tamo nekom stambenom bloku, pa se oduševio što su nadležni reagovali. Treba li da se piše kako bi nadležni reagovali?


Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар