петак, 28. октобар 2016.

9. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA


»Ujutru već odredite šta je to lepo i dobro što želite da učinite u toku dana. Druga stvar koju treba da učinite jeste da svaki put kada komunicirate sa nekim, uradite nešto lepo, budete prijateljski nastrojeni i saosećajni. I treće pokušajte da sa malih znakova pažnje pređete na nešto veće, poput volontiranja...« - Jovana Radovanović | ORIGINAL MAGAZIN, oktobar 2016. godine 


IZ MOG UGLA – ''KO BI GORI, SAD JE DOLI''

28.10.2016. 09:58

''KO BI GORI, SAD JE DOLI''

Ovaj naslov potiče od stihova jednog pesnika, a podrazumeva da se kolo sreće, pojedinačnih sudbina, i cele istiorije, okreće u krug.
Može i ona narodna ''S konja na magarca'', što je mnogo prepoznatljivije. U svakom slučaju obe sentence ukazuju ovog trenutka u našoj varošici najviše na medijsku scenu u kojoj se naglo okreće točak.
Sada imamo dve lokalne televizije. Ona stara polako propada, a nova TV se sve više gleda. Ova konkurencija mi se čini zdravom iako ne vidim potrebu za dve TV stanice u našoj omanjoj čaršiji. Na kraju će jedna isplivati kao što već isplivava. Pobednik je onaj ko daje kvalitetniji informativni i svaki drugi sadržaj.
Imamo i dva radija. Konkurencija je korektna, a slušanost ispitiva. Pa kako ko želi šta da sluša. A zna se ko je najslušaniji.
Zna se i koji su mediji registrovani kod APR-a. To nije nevažno u šumi praktično ''ilegale''.
Imamo na medijskoj sceni više portala a dva meni prepoznatljiva: ''Apatinske hronike'' i ''Apatinska plovarica''. Oba sajta su na svoj način aktuelna i nisu konkurencija jer se prvi bavi teškim temama, političkim najčešće, dok je drugi više za popularno-informativne sadržaje. Oba smtram uticajnim među narodom.
Ali, da kvalitet nije uvek presudan svedoči jedna stvar od pre desetak godina kada se ugasio stari ''Glas komune'' a nedugo zatim pojavio tobož ''Novi Glas komune''. Prema informacijama kojim raspolažemo sadašnji ''Glas'' se prodaje u tiražu od nekoliko stotina primereka (neki tvrde oko 300) dok je nakadšnji imao tiraž ponekeda veći i od 2 hiljade. Tiraž najviše svedoči o kvalitetu novina. Ovaj slučaj gašenja jedne uspešne firme poput starog ''Glasa komune'' je nezampaćen na medijskoj sceni čak i Srbije. Da li ste ikada čuli da se gase novine koje imaju višestruko veći tiraž od onog koje su dostigle novosnovane privatne novine. Niste jer to nije zakon tržišta. Avaj, ovom slučaju bez presedana, tržište i čitaoci nisu bili presudni. Presudna je bila politika.
Ne znam da li će novine dobiti konkurenciju. Sporadično ih imaju u ''Apatinskim novinama''. Pitanje je da li je to sporadično dovoljno.
Nije ovo nikakva kuknjava i žal za prošloću, već želja, da se konačno na medijskoj sceni Apatina, kvalifikuju oni koji su kvalitetnij, brži, bolji. I najvažnije da imaju svoje čitaoce, gledaoce i slušaoce.

Faraonsko groblje

Nažalost ovih nedelja me zadesilo da malo-malo posećujem groblje. Svaki put se iznenadim zbog nicanja spomenika megalomanskih razmera. Da nije crni humor, mogla bih da tvrdim, da je i na groblju konkurencija: ko će podići veći i skuplji spomenik. Znam ljude koji uzimaju kredite da bi podigli raskošan spomenik. Za sto godina na groblju niko nikoga tu neće ni prepoznavati.
Setim se onda bogatijih zemalja iz filmova gde su na grobljima skoro svi spomenici identični, ploče sa imenom i prezimenom, a tamo ljudi imaju daleko više novca nego naši.
Rekoše mi da je u užoj Srbiji na grobljima još više kiča. Podižu se velike kuće sve sa nameštajem za pokojnika.
Nisam sigurna da je ovo sve hrišćanski, ali jesam, da je više paganski, odnosno najviše kičerajski.

Misterija katakombi

Uz sva čudesa koja nas zadesiše pojaviše se apatinske katakombe, odnosno podzemni prolazi ispod grada, napravljeni nekad davno. Navodno ovi prolazi vode i do ispod Dunava. Priča o katakombama je pobijena od poznavalaca istorije grada, ali je izazvla veli pažnju čitaoca i gledaoca. Voli naš narod misterije, a publika voli da se njima bavi. Bolje o katakombama nego svakadišnjicom punom bede i nemaštine.
Zato je autor teksta o katakombama ispravno kao novinar postupio: zagolicao je maštu, razveselio narod, koji sada ovu misteriju različito tumači. Bravo, majstore! Ionako je sve manje stvari u novinarstvu koje se pokažu kao istinite, zašto ne bi i sada naše katakombe.

Lučko područje

Nekako je neprimetno prošla vest da će Apatin biti najverovatnije proglašen za Lučko područje. To znači da bi posle brojnih papirologija mogla da se zaista desi da dođe investitor za luku na Dunavu.
Sve više ljudi veruje i želi takav ishod dugogdišnje priče. Vreme će uskoro pokazati da li su te želje ostavrive.

Autor: Sofija Pualić-Špero

»Uporno i protivno uslovima dosadašnjih konkursa i dalje se otkupljuje veliki broj brošura. Brošure kojima smo preplavljeni, namenjenim za kiooske, aerodrome i plažu, stekle su popularnost i legitimitet knjige pa su se uselile u biblioteke. Zbog takvih jeftinih izdanja za jednokratnu upotrebu koja ne bi smela da bude otkupljivana, javne biblioteke često dobijaju atribute knjigovetnice... U nemali broj ustanova kulture u Srbiji, pa i u biblioteke, došli su na upravljačka ili odgovorna mesta ljudi koji pre toga nikada nisu navraćali u tu ustanovu, niti su knjige deo njihove radne biografije. Brzo su nas svojim postupcima poučili da se (više) ne kupuju knjige, nego donosioci odluka ne bi li pristali na ono što treba da sprečavaju. Pošto su im sve knjige iste, biraju ono što narod traži. Selebriti i poznate face gostiju da bi došla brojna publika, jer samo su brojevi značajni. Tako dobijamo statistiku jeftinog birokratskog manipulisanja obavezama, ali ne i ispunjavanje misije ustanove.« - Zoran Panović | Danas, 22 – 23. oktobar 2016. godine




Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар