четвртак, 03. новембар 2016.

2. deo - TABLOIDI ILI NORMALNO NOVINARSTVO?


NOVINE I NOVINARI
KOJE ČITAM...


''Свако чудо за три дана. А у Србији сваког дана по три чуда.'' – афоризам, аутор Александар Чотрић

        Onomad u sredu 19. prošlog meseca ''turim'' na blog fragmente iz novina koje čitam... i evo gle, čitaoci Apatinskih hronika sa pažnjom propratili ovaj moj eksperiment, neki tražili i časopise da im ustupim, kriza nema se para ni za novine... da mi je nešto love otvorio bi čitaonicu sve sa knjižarom u Apatinu pa sve onako za Dž davao narodu da čita.
        Nego evo još nešto iz štampe:

»U Apatinu, Somboru, Ivanjici, Arilju, Lučanima, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku, Medveđi, Crnoj Travi, Beloj Palanci, Babušnici, dimitrovgradu, Vrbasu, kuli, bečeju, Ćupriji, Paraćinu... Nema nijedna knjižara!.«  dopisnička mreža ’’Blica’’ | Blic, broj 7084, 01. novembar 2016. godine

        »Za mnoge je iznenađujuće da se kroz istoriju moderne Srbije (od 1804) situacija nije bitnije menjala po pitanju relativnog ekonomskog pozicioniranja naše zemlje. Od Karađorđevog nacionalno-revolucionarnog pokreta, koji prema poznatom američkom istoričaru Timotiju Snajderu u globalnom značenju prevazilazi Francusku revoluciju, do aprila 1941. Srbija je bila na "pravoj strani istorije". Potonji period, dug skoro šest decenija, sve do 2000, možemo nazvati i "vremenom zaglupljivanja", a glavno obeležje mu je ideološki utemeljen antidemokratski karakter.
U poslednjih 16 godina naše najvažnije društveno dostignuće je raskid sa destruktivnim, anticivilizacijskim ideologijama. Naravno, nije Srbija u toku protekla više od dva veka, ne računajući famoznih 60 godina totalitarizma, bila zemlja koja je ispunjavala najviše demokratske standarde, ali je ipak pokušavala, neretko i dosta dobro, da kopira iskustva zapadnih demokratija. Najvažnije sa ekonomskog stanovišta jeste to da se, izuzimajući period tzv. socijalističke izgradnje, Srbija manje-više pridržavala osnovnih ekonomskih postulata kapitalizma (već je knez Miloš Obrenović podelom zemlje seljacima praktično ukinuo feudalizam, što je za evropske okvire tada bilo gotovo revolucionarno). Glavna stvar je to da je privatna svojina, bez koje nema pokretačke motivacione snage nijednog uspešnog ekonomskog sistema, bila poštovana (seljaci su često bili spremni da daju život u sukobu sa komšijom sporeći se gde je međa, metar iznad hrasta ili baš na njemu).
Upravo je neprepoznavanje velikog značaja privatnog vlasništva postalo ''rak-rana'' socijalizma. To je dobro primetio jedan od naših najvećih ekonomista, Stiv Pejović, potencirajući da je institucionalni okvir koji koji je štitio koncept društvenog vlasništva bio glavni generator praktično permanentne privredne krize u kojoj se nalazila SFRJ.«  dr Goran Nikolić | Nedeljnik, broj 247, 06. oktobar 2016. godine

»U poslednjih par godina freelanceri su su stvorili novu profesionalnu stazu koja je miljama udaljena od one ''tradicionalne'' uslovljene radnim vremenom, šefovima i kancelarijama. Tajna vrtoglavog uspeha freelancera je u slobodi. Slobodni ste da birate za koga ćete raditi, koliko ćete raditi i gde. Ne morate da budete vezani za jedno mesto i stres prouzrokovan pritiscima šefova koji vam dišu za vratom... Freelanceri su u osnovi vlasnici malih biznisa i da bi biznis uspeo, on mora da raste. I zato je potrebna stalna nadogradnja znanja.« - Jovana Radovanović | ORIGINAL MAGAZIN, oktobar 2016. godine 

»Kako to kočenje nepotrebnim regulativama izgleda na konkretnom primeru? (Miljana Nešković - novinar)
Recimo, jedan momak iz Srbije je počeo da pravi super farmerke, koje koštaju 200 ili 300 dolara. Rešio je da ih prodaje po celom svetu. Ali onda se događaju naša carina i pošta. Carina je katastofa koja mora da se menja. Na primer, on proda farmerke nekom japancu. Upakuje on svoj proizvod savršeno., ali pošta mora svaki paket da otvara, jer se u Srbiji sve tretira kao bomba. Država generalno tretira firme kao da su neke kriminalne organizacije. Na tebi je uvek da dokažeš da nisi. Dakle, svaki paket se otvara, poštarina je skupa imilijardu papira za carinu moraš da popunjavaš svaki put. Kad farmerke konačno stignu do Japanca, on ih dobije prokisle i zgužvane. Ulaže reklamaciju i vraća ih u Srbiju. Onda ovaj momak mora da popunjava carinske deklaracije i da plaća carinu kao da on to uvozi , iako je reklamacija. Tada mora da diže cene i postaje nekonkurentan. Taj momak, je naravno, preselio svoj biznis u neku drugu zemlju u kojoj može lepo da radi.« - Darko Vidić | ORIGINAL MAGAZIN, oktobar 2016. godine

»Прекрајање историје у виду ппећуткивања, увеличавања или умањивања чињеница је усуд који мути поглед, доприноси вечном повратку истог, производи лошу бесконачност, доприноси да балкански народивековима буду заточеници међусобних анимозитета и мржњи.« - Драган Великић | НИН, број3434, 20. oктобар 2016. годинe

»Ministri svesno statiraju u ulogama mekušaca i negativaca, ne bi li Premijer ostao sam na scenii još jače zablistao u ulozi askete i junaka...«  Teofil Pančić | Vreme, broj 1346, 20. oktobar 2016. godine


»...Prilikom rada na ovoj knjizi (Žabe u redu pred potkivačnicom), naknadno sam u nju uneo moto, srpsku narodnu poslovicu Vid'la žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu. Njime govorim o onima koji se javno zaljubljuju u naše političare, i našim političarima koji im na to javno iskazivanje ljubavi uzvraćaju visokim položajima bez obzira na njihovu stručnost. Nekompetentni ljudi koji tako dolaze na važna mesta, u velikom i sve  većem redu stoje pred potkivačnicom da bi i oni dobili status konja. Ne zvuči lepo i prijatno ali je tako...
...I ovde, u Beogradu, svakog dana sam na Dunavu, ta je reka toliko sadržajna i kad god čovek na nju pomisli ne može a da ne razmišlja o svim kulturama i civilizacijama od neolita pa nadalje koje su nastajale i razvijale se na njenim obalama. To vreme, od neolita do danas, poredim sa savremenim čovekom. A to poređenje ide najčešće u korist neolitskog čoveka...
...I sam sam se Beogradom na vodi  mnogo bavio. Ali ljudi iz vlasti ni na jedan od tih bezbrojnih tekstova nisu reagovali, na taj način ignorišući kulturu. Praveći se tako da ništa ne postoji, oni na kraju neutrališu svu tu kritičku kulturu. Ali time, istovremeno, pokazujući koliko ih ona ugrožava...«  Ljubomir Simović | Danas, 27. oktobar 2016. godine

»Novinari postaju prekarijat, to je onaj sloj ispod lumperproleterijata. Ne vide više belog dana i pišu samo o onome što se pojavi na monitoru kompjutera za koji su oni zaduženi. Dnevne novine ne treba da budu platforma iz minuta u minut, već da bude presek sa distancom. To zakašnjenje dnevnih novina od jednog dana vam vreme da napravite proizvod sa mozgom, u kome ima nekog stava.«  prof. Miroljub Radujković | Danas, 27. oktobar 2016. godine

»Ako se kvalitet novina meri prema broju prodatih primeraka, onda i Ceca peva najkvalitetniju muziku u Srbiji, jer na njen koncert dođe više ljudi nego na koncert filharmonije.«  Dragoljub Draža Petrović | Danas, 27. oktobar 2016. godine

»Због фрке у Партизану, са страним шпијунима и домаћим криминалцима, који су појачали своје активности у Србији и региону, много мању пажњу јавности изазвао је осми рођендан Српске напредне странке. А требало је. Ако ни због чега другог оно због чињенице да је цела Влада продужила ''ескурзију'' по унутрашњости, јер се на један дан преселила из Ниша у Смедерево и што је рођенданску журку једне, па таман и владајуће странке, директно преносило неколико ТВ станица. Без јасне ознаке да се ради о плаћеној промоцији или бар ријалити програму, што би било ваљда уобичајено да је било ко други тражио да се директно преноси прослава његовог рођендана.« - Милан Ћулибрк | НИН, број3435, 27. oктобар 2016. годинe

»На помен навијача у Србији више нико не помисли на спорт него на криминал .Некадашње туче поводом утакмица прерасле су у све учесталије оружане обрачуне организованих криминалних група. – Вук З. Цвијић (новинар)
 Убистава је све више, а веома брзо се шире криминални послови. Дрога је главни посао криминализованих навијачких група и она се све више продаје. Податак најновијег истраживања показује да је тренутно чак 14,07 одсто београдских средњошколаца укључено у диловање дроге преко навијачких група. Продаја дроге се прогресивно увећава и што је масовнија биће је теже сузбити...
Политичари који су у клубовима кроз правосудни систем за навијаче обезбеђују застарење, ослобађање, или да не иду на извршење казне. Клубови су извор великог новца који нико не контролише и зато су политичари тамо. Ту је и моћ да контролишу навијачке групе. Могу да регрутују 10.000 људи. Све је то толико видљиво и изазива очај код људи који се противе да се спортски клубови претворе у криминалне организације.... решење је да се политичари удаље из клубова, а да осим приватизације мора да се примењује и закон за хулигане као у Британији који ће отерати криминалце из клубова. Има примера у Србији да су мањи клубови који су приватизовани и даље зависни од политичара. Они им набављају новац од државних предузећа, а то је новац свих грађана. Политичари нека купе клуб од свог новца па онда нека раде шта хоће. Ни тада не смеју да толеришу продају дроге...
У управама клубова и даље седе вође навијача који предводе насилне акције. Многи од њих имају бројне кривичне пријаве...
...Проблем криминализације клубова преко навијачких група које су све мање ''навијачке'' а све више криминалне као и скривено трошење новца свих грађана биће све веће докле год не буде јасне политичке воље да се то заустави. То није обавеза власти због преговора са ЕУ и отварања поглавља, већ је дужност према грађанима Србије. Они навијају за Звезду, Партизан, и друге клубове, али сигурно убедљива већина навија против криминала. – Вук З. Цвијић (новинар)« - др Добривоје Радовановић | НИН, број3435, 27. oктобар 2016. годинe

»Šta se motalo Vučiću u glavi dok su mu ministri bežali preko žice u niške hotele, gde su u đakuzijima spirali sa sebe teskobni život artiljerca? Da se ne zaraze šugom? Da ne dobiju lepru ili, još gore, virus siromaštva koji će ih podsetiti na vreme kada su shvatili da je izlaz iz srpskog, a ne Danteovog devetog kruga pakla, uspinjanje na površinu gde ne raste trava, već se valja u kaljuzi srpske politike. Ali to je ispunjenje srpskog sna. Blato se lako ispira u spa-centrima.«  Aleksandar Apostolovski | Nedeljnik, broj 250, 27. oktobar 2016. godine

»...Zvanični Beograd bi trebalo da izabere, što pre – to bolje, interesnu sferu kojoj želi da pripada. Nismo dovoljno veliki da bismo mogli da budemo ''nesvrstani'', nismo dovoljno jaki da bismo bili neutralni i nismo dovoljno važni da bi nam dozvolili da budemo samostalni.
Najgori scenario po Srbiju je da ostane prostor za osvajanje, ničija zemlja, ili polje za jedno od mnogih prljavih propagandnih ratova dominantnih  ili potencijalno velikih planetarnih igrača....
...Istorija nas uči da su Srbi mnogoodaniji svojim inostranim mentorima nego Srbiji. Turci su vekovima nalazili ''lojalnog'' Srbina da im obavi posao, a tokom 19. veka mlada srpska država bila je kao ''pingpong'' loptica koja je prelazila iz austrougarske u rusku sferu dominacije. Engleski špijuni su nas uvukli u rat sa nacističkom Nemačkom, a ruski agenti su žrtvovali svakog srbina da bi komunistički režim pobedio i vladao...
...Pokret nesvrstanih je, za razliku od NATO-a i Varšavskog ugovora, ozbiljnih organizacija, bio neka vrsta dobrovoljnog pevačkog društva u kome su se šepurili najgori diktatori u istoriji čovečanstva. Oživljavati priču o ''nesvrstanima'' i glorifikovati Josipa Broza simptom je ljudi sa ambicijama autokrate i večitog turista, a ne ozbiljnog državnika.«  Željko Pantelić | Nedeljnik, broj 250, 27. oktobar 2016. godine

»...Srbi su narod na nizbrdici. Mi smo na silaznoj putanji u svakom smislu – biološkom, ekonomskom, moralnom, intelektualnom, obrazovnom.
Šta vas najviše zabrinjava iz tog korpusa?Nenad Čaluković (novinar)
Tone nam i kultura, i jezik, i umetnost i obrazovanje...
...Imamo 15 univerziteta u Srbiji, i ne valja nijedan. I svesni smo da studenti koji to završavaju – zapravo ne završavaju ništa. Bolje da im podelimo diplome odmah nego da se sa tim izmotavamo. Ali nam naša iluzija i nesposobnost ne daju da se suočimo sa realnim stanjem. Sramota je što se hvalimo time da je Beogradski univerzitet ušao među 500 na svetu, a na tom svetu postoje 194 zemlje. Ali nama ne smeta. Mi hoćemo da imamo falš doktore, falš inženjere, falš profesore.sve je ovde laž.
Nismo bili sposobni sebi da kažemo istinu – ubila nas je naopaka politika koja se završila teškim porazom , ali sutra je novi dan, što bi rekla Skarlet O'Hara. I da podvučemo crtu. E to je trebalo da bude 5. oktobar – da se kaže gde se grešilo, da budu kažnjeni i odgovaraju oni koji su za to krivi, a mi kao narod i kao država da krenemo napred. Iz početka.
Već više od deceniju i po neki postavljaju to pitanje: zašto 5. oktobra nije podvučena crta?Nenad Čaluković (novinar)
I ja se pitam, iako sam bio jedan od glavnih učesnika u tome. Kako smo to kao protivnici Miloševića posle 5. oktobra postali branioci njegove politike? Zašto smo preuzeli odgovornost za ono što je radila Miloševićeva vlast kada smo sve vreme bili protiv? Koštunica je to uradio potpuno otvoreno, a drugi sa izvinjavanjem. I Đinđić se izvinjavao što je morao da izruči Miloševića u Hag. Zašto nismo smeli narodu da kažemo istinu da je Milošević izgubio Kosovo, da nas je uništio u svakom smislu i da mora da ide u Hag ne zato što to neko od nas traži, nego zato što je zaslužio da se suoči sa sopstvenom odgovornošću?«  Milan St. Protić | Nedeljnik, broj 250, 27. oktobar 2016. godine


»Vučić, inače, mnogo govori pa je logično da mu se svašta omakne, kao protekle nedelje kad je u maniru stočnog trgovca, pred očima celokupne javnosti rekao nekom značajnom nemačkom partneru – donesite ponudu Bugarske, Rumunije... ja ću vam dati ped, deset odsto bolju cenu. Pretpostavljam da je Nemcima bilo neprijatno. Meni jeste.
Nije problem samo u tome što naš premijer doživljava Srbiju kao privatno preduzeće u kome je on neprikosnoveni gazda već što i od partnera očekuje da trguju ispod stola i da pred njim otvaraju tuđe ponude dok se on bahati parama iz budžeta.«  Dragoljub Žarković | Vreme, broj 1347, 27. oktobar 2016. godine

»Problem je što Srbijom danas upravljaju oni koji su zemlju tokom devedesetih doveli u ambis i njihovi najbliži politički naslednici. Lako su načelno usvojili proevropsku retoriku, njihov politički obrazac je ostao vrlo sličan. Oni i dalje veruju u harizmatičnog spasioca i oslanjaju se na snažnu partijsku kontrolu nad državom i medijima. Sa komšilukom su posvađani, opoziciju tretiraju kao državnog neprijatelja, a nevladine organizacije optužuju da su strani plaćenici... Nema potrebe ovde da objašnjavam kojiko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik.
Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor. U Srbiji imamnogo pametnih ljudi, posebno među mladima, koji vrlo jasno vide koliko je providna medijska mašinerija koja održava vlast na nogama. Međutim ovaj pristojan svet uglavnom ćuti zato što su ih politički-preduzetnici oterali ili u apstinenciju ili u inostranstvo.
...balansiranje u spoljnoj politici stvara jeftinu predstavu u kojoj javnost budno prati protagonista koji uprkos sili gravitacije uspevaju da ostanu u vazduhu. Ipak, smatram da je spoljna politika suviše ozbiljna stvar da bi se prepustila cirkuzantima, i to posebno ne onima čije su nas ''akrobacije'' već toliko ojadile.«  Filip Ejdus | Vreme, broj 1347, 27. oktobar 2016. godine


»...naši ljudi ne mogu da podnesu istoriju i da ih poznavanje istorije zbunjuje. Dok u Americi postoji ona izreka da ako ne poznaješ istoriju, osuđen si da je stalno iznova ponavljaš, mi imamo tih nekoliko struja koje se stalno inate jedna sa drugom...
...Tamo (USA) sam lepo prošao (moler, građevinski radnik, filmska montaža i efekti, ribrending, animirani film...),  finansijski da mogu lagodno da živim. To je delom i zbog toga što sad živim skromno i ne treba mi da imam ne znam šta. U mladosti sam bio privilegovan. Onaj ko je gladan u mladosti, on posle želi da ima sve.«  Srđa Penezić | Blic, broj 7084, 01. novembar 2016. godine

 
НИН | број 3435, 27. октобар 2016.
''Патриотизам значи подржавати своју земљу све време, а своју владу само онда када она то заслужује.''Марк Твен
       

Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар