понедељак, 21. новембар 2016.

СПОРТ, УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА (НВО), ПОЛИТИКА...



ДОБРE ИДЕЈE И ПЛАНИРАЊЕ
ИЛИ СТРАНАЧКО ЗБРИЊАВАЊЕ?


»...Можда је вест само то што су у суботу, током утакмице Партизан – Раднички Ниш, батинаши са јужне трибине неометано ушли на источну трибину и наочиглед свих редара, све полиције, све жандармерије, свега што обезбеђује Партизанове утакмице, неометано тукли људе који су погрдно скандирали против Александра Вучића. Вест за ширу јавност, не за партизановце. Они ту вест већ дуго живе.« - Марко Ловрић | НИН, број 3435, 27. oктобар 2016. годинe

        Недостатак новца, осиромашена привреда, дуготрајани исцрпљујућа транзиција, немање идеје и плана, урушавање вредносних принципа, наметање непринципијелности и дегенеративних узора... све ово је задесило Србију и ко зна када ће ствари кренути на боље, последице трпе сви и све сфере живота, тако и спорт о коме ћу нешто написати. Локална самоуправа мора да се определи шта ће у овој општој беспарици да прогласи приоритетима које ће форсирати и финансирати, спорт као део надградње друштва попут културе и уметности скрајнут је са готово свих токова новца, припадници ових групације препуштени су сами себи и питање је ''ко жив ко мртав''. Спортисти и спортски колективи осуђени су на једини известан прилив средстава а то је финансирање из општинског буџета (државни новац) и џепа родитеља младих спортиста. Да ли је потребно финасирати такмичарски спорт где гро средстава одлази за организовање утакмица и плаћања разноразних такса-накнада судијама и техничким лицима прописаним за одржавање сусрета на домаћем терену и финансирање превоза на гостујуће терене, или финасирати спортску инфраструктуру и масовни школски спорт, са акцентом на базне спортове попут: атлетике, пливања, гимнастике, веслања... Да ли се базирати на финансирање малих спортова где се могу остварити добри резултати и пласмани и тако поправити имиџ општине и насеља? Много је ту непознаница а резултати су крајње неизвесни, али сви смо свесни чињенице да школској деци недостају физичке активности и да су све више везана за технику: рачунара, смарт телефона, видео игара... Локална самоуправа мора направити план који је одржив на дужи низ година, а не све увек из почетка доласком неких нових политичких коалиција, а који ће дати резултате у развоју младих и изградити их као комплетне личности, кроз спорт то се свакако може остварити.

ПОЛИТИКА И СПОРТ...

        Доласком представника Демократске опозиције Србије (ДОС) на власт у Апатину затечено је, између осталог, и хаотично стање у финансирању спорта из општинског буџета. Представници спортских клубова навикнути на непостојање критеријума и правила ''игре'' у додели буџетских средстава навалили су на новопостављене функционере са позивима да буду чланови управа клубова, разлог по њима крајње рационалан и прост, ако је неки општински функционер у клубској управи ту и сигурна средства за финансирање истог што из општинског буџета што од приватног сектора повученог инерцијом да треба финансирати (ваљаће ми) све оно где седи нека политичка буџа. То је тако годинама функционисало у свим спортским гранама и на свим нивоима од локалног – сеоског до савезног ранга такмичења. Једноставна ствар функционери воле власт, па 'оће да се удовоље народу, а где ћеш лакше до популарности доћи него преко помоћи локалном спортком клубу, још када се не дају паре из свог џепа него из ''државне'' касе милина једна ништа те не кошта а рејтинг ти расте. Финансијска ситуација тешка привреда на коленима нико нигде белог динара неме, нема више спонзорстава за спортске клубове и све се свело на средства из локалног буџета како у целој Србији тако и у Апатину.
        Те 2000-те ја функционер, можеш мислити, председник Извршног одбора СО Апатин – ''премијер'' локалне ''владе'', навалили представници спортских клубова да ме учлане у своје управе, нема ко није долазио... није мени до тога, има другог посла ако 'оћеш радити, што би народ рекао – Да се усереш од посла! Неки од спортских радника крајње коректни са предлозима, да би ваљало успоставити критеријуме и правила ''игре'' како се, колико и коме додељују средства из општинског буџета... Сазнадох да смо међу ретким општинама које немају свој Спортски савез, и који је поодавно угасила претходна власт. И ево решења, договоримо се, представници клубова и локална власт да формирају Спортски савез општине Апатин и израде правилник о додели средстава, и шта се може финансирати из општинског буџета. Половином 2001. године формирано Удружење грађана ССОА, у управи све бивши спортски радници, нико није марио које је боје ко, које вере, које нације ни којој политичкој опцији припада... управа функционише волонтерски без икакве накнаде. Кренуло то да ферцера, неки задовољни неки нису, али сад постоје правила ''игре'' па ако нису добра учесници у ''игри'' их могу мењари, демоктарија баш права. Врцим ја почетком 2002. године са власти договором ''мојих'' и Жикиних тако да нисам више суделовао у тој играрији око спорта и финансирању истог средствима из буџета.

ПОЛИТИЧКА ''УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА''...


        Повратком старих на власт 2004. године у спорту иста прича, нема пара, нема довољно термина у спортским халама и теренима... 2005. године долази до професионализације у Спортском савезу општине Апатин, у просторијама МЗ Апатин пола стола доби да користи новопостављени секретар ССОА Душанка Поповић (успешна бивша рукометашица са двадесетогодишњом каријером, са дипломом београдског факултета професора физичке културе, дугогодишњи спортски радник, секретар оног угашеног савеза и председник оног формираног 2001. године), састанци управног одбора ССОА са представницима спортских колектива у просторијама МЗ Апатин, настали проблеми око вођења финасијских књига клубовима и изради завршних рачуна па, оправдано, запослише особу за те послове, нетом потом приправнички стаж одрађивао и тек завршени дифовац и ево екипе од три члана која ради све око локалног и  финансирања клубова и појединаца, ''музичке жеље'' појединих локалних функционера су се морале извршавати мимо правилника, јер није срдити кога је молити. Први човек Апатина за председника ССОА постави свог човека, међу нама речено онако баш једну комадину будалетине. Половином 2007. године Спортски савез општине Апатин би пресељен у обновљене просторије некадашњег Дома омладине, који је био руина и готово спреман за рушење, ту се формира и Музеј спорта, дођоше и два новозапослена, један наслеђен од ''омладине'' и како није ни знао ни хтео ништа да ради као ''кућни мајстор'', примише једну која хтеде и знаде све да ради као ''кућна мајсторица'' па и да чисти...
        Преко ССОА из општинског буџета клубовима су покривани трошкови: обавезног осигурања за све спортисте, лекарски преглед такмичара, котизације за лигашка такмичења, организација утакмица на домаћем терену (Новчана накнада за: пријаву јавног скупа, судије, делегате, контролоре, записничаре, мериоце времена и медицинско особље), превоз на гостовање, бесплатни термини и спортским халама и отвореним теренима, коришћења куглане, вођење финасијских књига клубова са израдом завршног рачуна и плаћањем такса за исти... Клубова све више а цифра све већа, резултати све слабији... рупа без дна.
        Број запослених у ССОА са 5 нарасте на 7 примањем двоје дифоваца задужених за вођење хала у Пригревици и Сонти. Како они у Савезу? Ко ће га знати, могли су бити и при школама у ова два насеља или при њиховим Месним заједницама.
        Као и свагде у Србији неко би задовољан неко не, функционисало како је функционисало, неки општински функционери гурали неке своје спортове и људе... било ту и неправде, али тако је то када се политика умеша у спорт. Трошкови за спорт велики резултати никакви, сви мање-више уљуљкани сигурицом за такмичење и још којим динаром приде ''способних'' спортских радника, партијски подобних, са стране од накнада за тренирање деце, организацијом турнира, школа пливања...
        Системом ураниловке, финансирани сви без критеријума успешности и квалитета клуба и управе, управе одустале од потраге за неким другим обликом финансирања преко спонзорстава, продаје играча и друго. Систем накарадан и неодржив и за богатије а не за нас шаку јада. Локална самоуправа све радила, боље рећи немо слушала једног окорелог старовременског аутократу који ''све најбоље зна'', без икакве реалне стратегије и мерења успешности клубова, а све у сврху популизма и посматрање спортских клубова као дела гласачке машине. Изостала интерактивна комуникација на релацији клубови, спортисти, тренери, бивши спортисти, струка са владајућим структурама, све утонуло у вишегодишњу летаргију и послушничко ћутање изазвано страхом да ће њихоби клубови изгубити и тај једини преостали облик финансирања из општинског буџета, ако се замере Газди.

УВЕК СВЕ ИЗ ПОЧЕТКА...


        Ове године прекомпоновањем власти на локалу у Апатину (Још само Месне заједнице да ''укомпонују'' и то му је то.) и успостављању апсолутне вертикале власти СНС-а у Србији дође на ред и кадровисање у Савезу... Е, ту  је било свега и свачега, од ''пријатељског'' разговора-монолога представника власти са представницима Удружења грађана уз ''добронамеран'' предлог да поднесу оставке те да се склоне или ће ''другачије'' да се ради, што би рекли но-но ми можемо вас и ружно ако нећете лепо, ови из Савеза нехтедоше ''лепо'', поче оно ''другачије'' и ружно да ружније не мож' да буде, у медијима садашњи властодршци, напредњачине најобичније, осуше дрвље и камење на ове из Савеза, као много их је, као паре се трошиле ко како хтео, побегли на колективни годишњи одмор а клубове оставили на цедилу, те деца плаћала тренерима месечне надокнаде, те термини у халама дељени по некој политичкој линији, те савез није ни потребан то може да води један општински референт, те вођење књига и завршни рачун могу да раде приватне агенције за 20 евра месечно по клубу... налупетали се свега и свачега. Нигде плана, програма и предлога шта ће они то да ''поправе'', ама баш без идеје и плана.  Трајало то мрцварење све ту до пре десетак дана када Удружење грађана Српске напредне странке (постаде НВО - НеВладина Организација ВО – Владина Организација) доби ново руководство, општински млађани функционери у Управном и Надзорном одбору. Председнику свака част дугогодишњи спортски радник из кајака нестраначка личност, и већ видим да ће дићи руке када почне напредњачка игранка у страначком збрињавању незбринутих кадрова и у прерасподели новца у спорту и трансферу ка фузбалерима из Сентивана. Именоваше, пардон изабраше давно већ изабраног (Председник општине га вод'о са собом и свима показив'о да је он алфа и омега за спорт, и да се сви њему обраћају, поред живог и здравог руководства ССОА.), новог Генералног секретара ССОА уједно и тренера ФК из Пригревице и новопеченог одборника у СО Апатин. Примише и нову обрачунску радницу, задржаше онога што неће и не зна, шта ће куд ће задржаше и ону што хоће и зна... Остало растерали к'о Турке на буљуке. Сад их четворо на платном списку, а сад 'оће да приме још два координатора за спорт, наравно партијски подобне, и види чуда ево биће их 6 комата,  па и пре је могло да их буде 6 комата да су отерали у 3ЛПМ онога што не зна и што ништа неће да ради. Уведена и нова категорија финасирања, у кадрове, школују два тренера да би добили лиценцу једног за куглашице другог за рукометашице, па ко каже да ће ти довека да тренирају ове ''горуће'' безлиценцнотренерске клубове, кад једном оду оста им дипломица финансирана из општинског буџета, а и који ће им кур диплома неког тренерчића када су могли добити одмах без похађања и муке више школску, факултетску или докторску диплому, ко што то уради један локални функционер, неколико министара, градоначелник Београда и председник Србије, кроз програм такозваног напредног (читај: напредњачког) школовања.



        Док је сва ова зајебанција око спорта од доласка напредних на власт у Апатину трајала спортски радници ћутали и махом спремају опроштајне скупштине клубова, и све се чини да ће већина да се батали ћоравог посла са спортом, зна се има ко хоће, ту к'о запете пушке чекају кадрови СНС-а. Ако се ствари још више закомпликују ево нама у Апатин премијеровог бате рођеног да наш спорт доведе у ред, ако је могао Црвену Звезду а што не би могао и овај наш локални спортски циркус, још нам само навијачке групе из престолног Београда фале и диловање дроге по школама од истих.

        Знам. Да ће се неко запитати – А, шта ће бити са спортом? Какав црни спорт, у Србији је све политика у служби надобудних политичара, ко о спорту уопште и размишља, битно је своје партијске истомишљенике удобно сместити и у спорт да и то мало новца преосталог за спорт спискају у страначкопромотивне сврхе.  

       »Премијер већ четири године покушава да трансформише лењ и никакав народ али се, судећи по његовом бесу, није померио са мртве тачке. Зато се намеће питање – зашто он уопште жели да влада тако лошим народом?« - Сандра Петрушић | НИН, број 3438, 17. новембар 2016. годинe



Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар