петак, 30. децембар 2016.

18. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
 GOST APATINSKIH HRONIKA

»...У Србији данас постоји снажан савез државе и послодаваца, из кога су синдикати изостављени, а на дуге стазе то не може подићи привреду земље...
...Ако немате јаку економију, искрене и способне послодавце, ако немате и организације послодаваца заинтересоване да добро преговарају, не можете имати добру економију и одговарајући социјални дијалог. То је круг. Лоша економија води ка сиромашнијем социјалном дијалогу, синдикатима, организацијама послодаваца, али и сиромашном цивилном друштву...
...Влада која се ограђује од својих фундаменталних задатака – добра социјална заштита, опорезивање, образовање – не може да очекује здраво друштво ни економију...« - Лука Визентини (Генерални секретар ЕУ конференције синдиката) | НИН, број 3440, 01. децембар 2016. годинe


IZ MOG UGLA: KONAČNO JASLICE, KUPUSINSKI REKORD

30.12.2016. 10:08

KONAČNO JASLICE

Apatin je jedini grad u okruženju koji nema jaslice za smeštaj najmlađih naraštaja. Neki kažu jaslice imaju čak i Odžaci.
O jaslicama se priča još od 80-tih godina prošlog veka ali nikako da se izgrade. Sudeći prema odlukama nove vlasti u gradu od nastupajuće godine deo sredstava za izgradnju jaslica je već opredeljen iz sredstava samodoprinosa.
Prvi put videćemo nešto opipljivo od samodoprinosa što je u interesu budućnosti grada i građana naše varošice. Naravno nezaobilazne su i zamene azbestnih cevi vodovoda iz samodoprinosa. Nezaobilazne, zato što se one zamenjuju takođe od 80-tih godina prošlog veka, a nebrojano puta su pominjane kada se trebao izglasavati samodoprinos.
Pošto je iz tog čuvenog apatinskog samodoprinosa finansirano sve i svašta konačno je došao red na jaslice. A možda su baš one trebale biti na početku prioritet i već davno izgrađene. Pedagozi koji su pravili neku vrstu anketiranja roditelja navode da je priličan broj njih zainteresovan da svoju decu smeste u jaslice gde bi bila pod stručnim i medicinskim nadzorom.
Zaista je porazno da svi gradovi imaju jaslice osim Apatina. Valjda će se ovaj neslavan po nas podatak dementovati brže nego su se zamenjivale azbestne cevi.

KUPUSINSKI REKORD

Imamo mi još toga što je zamišljeno a nikad izgrađeno. Moj prijatelj iz Kupusine, odbornik, mi reče, kako je njegova ćerka igrala u folkloru kada se u njihovoj osnovnoj školi pompezno udarao kamen temeljac za sportsku halu. Tada je njegova ćerka bila osnovka a sada već završava srednju škole a od hale ni ić. Umesto hale korov a deca sada nemaju čak ni sportsku teren u okviru školskog dvorišta. Opštinari su odlučili da se ipak napravi školski sportski teren umesto hale jer je ona izgleda bila samo pusta želja a možda i navlaka pred izbore.
Pompezno, uz prisustvo bivšeg pokrajinskog premijera, čin postavljanja kamena temeljca sam kao novinar i sama prisusutvovala. Kupusinska deca zaista su se tada trudila da ugode visokim gostima iz Pokrajine. Od tada do sada niko više nije pominjao a kamoli posetio školu u kojoj je trebala da nikne velelepna sportska hala. I tada mi je moj prijatelj iz Kupusine, takođe rekao, nemamo mi dece da bi pravili neku raskošnu halu. I zaista, dece je sve manje, korova sve više, pa bar će onda jedan sportski teren, rešiti muke kupusinskih osnovaca i mlađih rekreativaca.

DRVA UMESTO TOPLANE

Moja prijateljica iz školskih dana dobila je stan u Bačkoj Topoli pre tridesetak godina. Zgrade u tom gradu imale su još tada daljinsko centralno grejanje. Naime toplana je i izgrađena kada su se nove zgrade počele graditi.
Dok me ona zove da prezimimo u njenom toplom stanu, sada kao penzioneri da uživamo, ja kupujem drva i ugalj. Sve me nešto to podseća da zapravo i ne živim u 21. veku.
Nažalost za mog života osuđena sam na drva i ugalj. Umesto toplane za ceo grad imamo plin za pojedince sa dubljim džepom. Jer to grejanje nije jeftino.
A šta tek da kažemo za škole koje imaju svoje prastare kotlarnice koje se svako malo moraju resetovati. Tako je i u drugim ustanovama.

SREĆNA NOVA GODINA

Šta poželeti svim vernim čitaocima osim puno zdravlja, veselja, malo više novca, posla i potomstva.

autor: Sofija Pualić Špero

»...Tucović je jedinstvena pojava u modernoj istoriji Srbiji, u takvoj kakva je bila i kakva jeste deluje kao biće sa neke druge planete. Pun znanja, bez endemskog čaršijskog licemerja, otvoren, bez lokalističke isključivosti, kosmopolita, samokritičan, dosledan, asketa sa dubokom empatijom za ponižene i odbačene.
Pojavljuju se danas stavovi da je doba pre 1914. godine bilo zlatno doba Srbije. Bila je to, navodno, svake hvale vredna balkanska imperija, i posle rušenja Jugoslavije, vratimo se njoj. Dimitrije Tucović je, međutim, opisao njeno nemilosrdno bespuće pa uteruje u laž hvalospeve.
On se javlja ''Radničkom listu'' u julu 1901. godine iz Užica i opisuje užasnu nemaštinu i ''bosotinju''. Opao je opančarski zanat, jer se u tim jugozapadnim krajevima Srbije ''do skora smatralo za sramotu ići bos, a sad se retko ko i viđa obuven''. Ima bezbroj kuća u kojima je po deset-petnaest duša sa svega jednim parom opanaka koje se nose samo kada se ide u varoš. Zbog oskudice u obući mnogo sveta ne ide u crkvu. Retko ko kupuje novu obuću a u radnjama leže velike gomile sasvim iscepane, neupotrebljive obuće, ali ogoleli narod kupuje te jade, pa ih onda vezuje, zašiva i krpi.
Tucović opisuje gotovo neljudsku mizeriju iz koje smo potekli. Za stanovnike te Srbije sve je bilo skupo, čak i elementarno preživljavanje, najjeftiniji je bio njihov život pa ih je režim bacao u ratove...
...Pašić je Tucovića nazivao ''izdajnikom''. I danas se oni koji imaju kritički odnos prema Pašiću i radikalima nazivaju ''izdajnicima''. Tucovićev otac je bio pravi skromni i rodoljubivi, srpski sveštenik, brat pukovnik, sam Tucović je bio asketa, plećat i dvometraš (verovatno bi danas bio košarkaš), rasni Srbin, a patriotizam je dokazao odlaskom u rat iz kojega se jednog jutra u Kraljevu Pašić iskrao i pobegao zajedno sa vladom i poslugom preko Crne Gore na Krf, državnim službenicima koji su ostali preporučio da se u Vrnjačkoj Banji predaju Austrijancima, a svog ličnog bankara, Avramčeta, poslao je u Ženevu da brine o novcu. Tucović je po Evropi putovao radi učenja, znao je nekoliko jezika. Pašić je putovao iz uživanja i lične koristi, a nije znao nijedan strani jezik.
Tucović je po Nemačkoj i Skandinaviji, Sloveniji i Hrvatskoj obilazio napredne socijaldemokrate, prisustvovao njihovim zborovima i predavanjima, bio u prijateljstvu sa Karlom Kauckim, Augustom Bebelom, Karlom Renerom. Nedeljama i mesecima je Pašić živeo u Trstu, na austrougarskoj rivijeri od Venecije do Opatije i Briona, trebalo bi samo pogledati reklamne postere sa početka veka kakav se provod nudio na ''Adriatiku'' sa evropskom plutokratijom i umetnicima...« Momčilo Đorgović | Danas, 10 - 11. decembar 2016. godine

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар