среда, 28. децембар 2016.

АПОТЕКАРАЊЕ...


НЕКО ЋЕ ПЛАТИТИ?


»Смањење пореза и доприноса јесте добра мера, ако држава има буџетски капацитет да то спроведе без повећања ПДВ-а. Нека уместо тога реформише државу и смањи расходе. Јер, ПДВ је порез на сиротињу и његово повећање је је удара на сиротињски џеп. Дакле, не видим сврху мере која би, са једне стране, ударила на најсиромашније, а са друге, омогућила богатима и власницима капитала да повећају свој профит, без гаранције да ће он бити и реинвестиран.« - Миодраг Зец | НИН, број 3440, 01. децембар 2016. годинe

Апотекарска установа у Апатину при Дому здравља Апатин чији је оснивач Општина Апатин, краће апотека или од пре Народна апотека је годинама већ у були – огромним дуговима. Готово нико више и не иде по лекове у ову установу, а ко и оде најчешће не може да добије оно по шта је дош'о... Било ту својевремено и неке муљачине и нисмо ми једини где су средства намењена за лекове трошена ненаменски за свега и свачега, па и за плате запослених којих је општепознато више него што треба. Ономад код нас установљена и некаква ''позајмица'' из касе апотеке, тресла се гора родио се миш, легла прашина, и ником ништа. Шта би и могло да буде када је то државно, а лепо се зна шта је у нас у Србистану државно да је то свачије самим тим и ничије, па ако неко нешто и дрпи што није ничије јер је свачије па и његово, испада к'о да ни дрпио није...
Дугове ће неко да плати и како се год окрене биће то народним – државним новцем. Можда би било најбоље да се Апотекарска установа у Апатину рационализује (смањи број запослених на минимум) по узору на неке градове и места у Србији а вишак простора садашње апотеке уступи некој приватној апотеци, или још боље да се тамо преселе лабораторију, и нема више пентрања по Дому здравља, а и најављени лифт и његово свечано отварање тада неће бити потребно, већ се та средства могу за нешто потребније употребити.

Danas oбјави текст на тему апотека, дугова и...:  


Rešenje za milijarde obaveza za neplaćene lekove ipak će biti pretvaranje u javni dug

Brnabić: Dugove apoteka moraće da plate opštine

Mi se nadamo da će jedan deo dugova da se otpiše i da će za ostatak moći da se ispregovara neki grejs period, da bi lokalne samouprave mogle da krenu da ih otplaćuju u ratama iz godine u godinu; Takav model smo predstavili MMF-u

Piše: M. N. Stevanović | Beograd 27. decembar 2016.

Kako će biti izmireni dugovi državnih apoteka koji su premašili 11 milijardi dinara i da li će te ustanove biti privatizovane, još uvek se ne zna iako je na ministarskom nivou još pre dva meseca formirana radna grupa koja se bavi tim pitanjem.

Po prirodi teme, glavnu reč trebalo bi da vode ministarstva zdravlja i finansija, ali u prvom kažu kako se zalažu da apoteke ostanu u državnom vlasništvu a u drugom tvrde da se u radnoj grupi brinu samo da ne bude ugrožen bužet.
- Državne apoteke se nalaze u nekom obliku pravnog vakuuma, jer su osnivači lokalne samouprave, a poslovanje određuje republički nivo. Zbog toga problem nije ni rešavan više od 15 godina, nijedno ministarstvo nije htelo toga da se prihvati a lokalne samouprave nemaju kapacitet da to urade. Ipak, neko to mora da preuzme, da organizuje sve zajedno i da pokrene tu temu. Nema se više kud, osnovni dug se uvećava za 250 miliona mesečno - kaže za Danas Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave i jedina članica radne grupe koja je pristala na razgovor o toj temi, "mada to nije njen resor, ali prosto, mora da se završi".

Ona podseća da je Vlada preko RFZO te obaveze već platila, novac je prebačen apotekama, ali ga one nisu usmerile dobavljačima, tako da iz državne kase sada te obaveze ne mogu ponovo da se pokrivaju. S druge strane, apoteke po zakonu ne mogu da odu u stečaj, pa je jedino rešenje da lokalne samouprave preuzmu dugove, da sednu sa poveriocima, farmaceutskim kućama i dogovore uslove.
- Mi se nadamo da će jedan deo dugova da se otpiše, jer je to u interesu i farmaceutskih firmi, i da će za ostatak moći da se ispregovara neki grejs period, da bi lokalne samouprave mogle da se organuizuju i da krenu da otplaćuju u ratama iz godine u godinu. Takav model smo predstavili pre dve nedelje na sastanku sa MMF-om, jer i obaveze lokalnih samouprava ulaze u opšti dug države, i čini se da su razumeli problem, jer u krajnjoj liniji ako dođe do tužbi, opet će to pasti na lokal kao osnivače - objašnjava Brnabićeva.

Priznaje da je otvoreno pitanje kako će lokalne samouprave da pokriju te dugove - da li će nastaviti da vode te apoteke, a da iz budžeta isplaćuju obaveze, ili su za neki drugi model. Brnabićeva navodi primer Šapca, gde je odlučeno da se prostorije izdaju pod uslovom da se delatnost nastavi u skladu sa planom i mrežom apoteka, dok se Novi Sad odlučio za javno-privatno partnerstvo.
- Mislim da odluka o modelu mora da se prepusti osnivačima, lokalnim samoupravama. Stav republičke vlasti je jasan: dugovi moraju da se vrate, kvalitet i dostupnost lekova za građane mora da se održi i treće je da posle dogovora sa poveriocima, dalje stvaranje dugova nije prihvatljivo " ističe naša sagovornica.


Brnabić priznaje da državne apoteke nisu ravnopravne na tržištu, kaže da je videla zabrinutost Farmaceutske komore Srbije, ali i lokalnih samouprava koje ukazuju da privatne nemaju ograničenje u maržama, niti obavezu da lekove nabavljaju prema principima centrane javne nabavke, od veledrogerija koje je na tenderu izabrao RFZO.
- To jeste problem, ali najveći dugovi su u apoteci Pančevo, koji su u ogromnom delu rezultat malverzacija. To treba odvojiti i pogledati gde ta dva faktora zaista utiču. Mi smo pričali i sa NALED-om, sa Ministarstvom zdravlja i RFZO-om. To je višeslojni problem, još uvek ne možemo da kažemo da li treba javne nabavke da budu i za privatne apoteke ili ne, da li ćemo povećanjem marži dozvoliti poskupljenje lekova ili naterati privatne da spuste zaradu, još uvek ne možemo da kažemo. Nemoguće je tražiti rešenje za sve probleme, jer onda nikada nećemo svesti račune, već korak po korak - naglašava ministarka i najavljuje da će već početkom naredne godine biti poznati prvi potezi.


»Време је да Влада приступи свом основном послу, изградњи институција, реформи државе и јавних служби. Треба почети од темеља, а не непрекидно ''кречити фасаду''. Консолидација је успешна само ако се њоме мења метаболизам и смањују апетити државе, а без свеобухватних реформи, чим прекине инстант дијету, држава ће још брже вратити изгубљене килограме.
Основни производ Владе је мала, просвећена, јефтина и функционална држава. Није њен посао да пристрасно суди и додаје лопту из корнера неким играчима. Још мање да носи маказе и ашовчиће, отвара градилишта и креира раст. Време је необновљив ресурс, а ми га немилице трошимо. Сугеришем им да престану да решавају Зенонов парадокс Ахила и корњаче, да ли се и како може стићи онај ко у старту има предност. То нека оставе филозофима.« - Миодраг Зец | НИН, број 3441, 08. децембар 2016. годинe

Aутор блога: Mиркo С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар