субота, 17. децембар 2016.

ŠEŠELJOMOZGOISPIRAČINA...


VREME KADA IDI(J)OTI CVATU


''Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah, i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.'' - Kipling




Zloupotreba Đinđića iz Šešeljeve fioke


To bi zaista bila čista politička perverzija - da Vojislav Šešelj u parlamentu Srbije predsedava anketnim odborom koji će da saslušava svedoke u potrazi za političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.


17. decembar 2016. 14:00


I da potom sve te stenograme objavi u formi knjige, čiji je izdavač Srpska radikalna stranka. Isto onako kako je objavljeni ogromni tom Šešeljevog anketnog odbora za nikad rasvetljeno ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića.

I da rad tog skupštinskog odbora za Đinđića isto bude uživo prenošen na Javnom servisu RTS, pa da Šešelj saslušava Čedomira Jovanovića, Žarka Koraća, Zorana Živkovića... I možda Nebojšu Čovića, koji je očito, glavna meta ovonedeljnog tabloidno-političkog pokretanja političke pozadine Đinđićevog ubistva.

U ovih 13 godina, kad god su tabloidi, serijski, uporno i bez ikakvog čvrstog povoda u smislu da je recimo BIA otvorila neku svoju arhivu, ili da je iz Španije izručen Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, dakle bez ičeg realnog, sem prepričavanja već ispričanih priča i događaja, otvarali pitanje političke pozadine, to sa tom pozadinom nije imalo nikakve veze.

        Reč je bila svaki put, pa i protekle sedmice, o političkoj zloupotrebi Đinđićevog ubistva. I to bez obzira na svu degutantnost i elementarnu neljudskost takve političke prakse. Zaista, kakvi smo to mi ljudi kad smo dozvolili da nas vode takvi političari? I da su oni gospodari i naših života i svih arhiva i fioka? Te da će, u te fioke i u naše glave, da posežu uvek kad im nešto treba za dnevno politički, ili možda biznis obračun, gazeći preko mrtvog čoveka, a i preko svih građana Srbije kojima to nameću kao temu.

Kakva je to država u kojoj se povremeno preti istinom o atentatu na premijera i koje su to njene institucije i službe, koje se ponašaju godinama kao da nešto kriju i kao da šalju prikrivene poruke preko medija, zbunjujući javnost? I kako se dopušta da se u toj istoj javnosti u najprimitivnije političke svrhe objavljuju izvrnuta viđenja kojima se kobajagi dovodi u sumnju zvanična verzija Đinđićeve smrti prema pravosnažnoj presudi? Kao recimo Šešeljev iskaz istražnom sudiji Vučku Mirčiću u Haškom tribunalu, koji je SRS odmah okačila na Jutjub pošto je Šešelj uslovio iskaz time da bude sniman. Zaista, dokle će ovu zemlju da uslovljavaju oni koji su u javnim TV emisijama pokazivali vatreno oružje i pozivali na klanje zarđalim kašikama? A sada su, koliko u martu prošle godine pozivali na pomeranje granitne ploče na Đinđićevom grobu i glogov kolac. I pošto su sad postali parlamentarna stranka, hoće da osnivaju parlamentarni odbor za atentat, verovatno za potrebe Šešeljeve predsedničke kampanje. U jednom su bivši Đinđićevi saradnici u pravu - dokle god se ovako odnosimo prema njegovom ubistvu nećemo biti normalna zemlja.

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар