петак, 13. јануар 2017.

20. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
 GOST APATINSKIH HRONIKA


»Jednom ste rekli da je u politici osveta opasan naum. Šta pod tim podrazumevate? (Zorica Marković - novinar)
Ne znam koliko ima smisla podsećanje kako smo se odvajkada delili na one koji se nalazena pravom putu i one koji su izgubili i put i putokaz. Tako su nastajali pravovernici i krivovernici, vernici i nevernici. Nismo se mnogo udaljili od podela na četnike i partizane, čak ni onda kada smo se obučavali za politički pluralizam i višestranačje. Nevolja je u tome što tu lekciju nismo naučili kako valja. To je i razlog što se stara matrica danas obnavlja u karikaturalnom obličju. Pobednici, po našem običaju bahati i samodovoljni, pristižu kao snage koje menjaju munjevitom brzinom sve iz korena jer su njihovi prethodnici sve upropastili čega su se dotakli. U njihovoj viziji, oni su lopovi i kriminalci. Tu se baš niko ne izuzima. Oproštaj su doživeli samo prebezi koji su se ''opametili''. Osveta ne samo što nije mudra u osmišljenoj politici već je i pogubna u svojim posledicama .« - prof. Ratko Božović | ORIGINAL MAGAZIN, broj 16-17 januar-februar 2017. godine



 IZ MOG UGLA: KLIZALIŠTE, SUD ZA NOVINARE, LUKA I SUDNJI DAN

13.01.2017. 07:00

DECA RADOSNA, POLITIČARI NERVOZNI

Dok na stotine apatinske dece prvi put u životu uživa u zimskim čarolijama na klizalištu, političari se ne smiruju. Opozicija preko svog nezavničnog potparola kopa li kopa po dokumentaciju za svaku sitnicu, lokalna vlast neoprezno nastupa.
Niko da se seti DECE. Niko da pita hoće li ovo klizalište biti ISPLATIVO. Niko, osim onih koji su priču oko klizališta, vešto plasirali u javnost. Zato ni JAVNOST nema pravu predstavu oko čega je zapravo ova priča zapletena.
Dok se koplja lome na sve strane, vlast nervozna, opozicija likuje. Baš ih briga za decu važno da su oni ugrabili (ako jesu) poen više.
Prljava je ova naša politička scena. Prljavija ne može biti. Prljava jer se ne biraju sredstva, pa ako treba, kao u ovom slučaju, čak preko dece.
Zato, dragi naši političari, spsutite loptu na zemlju. Uživajte što vaša deca i unuci po prvi put mogu da stanu na klizaljke. Trebali bi da se brinete oko toga zašto vaša deca i unuci nemaju i gradski bazen nego putuju do somborskog gradskog bazena u Mostongi na plivanje.
Da li su vam odjednom bitniji tenderi od radosti i graje dece koju svakodnevno viđate dok se kližu a vi u svom dokoličarskom prepredanju ispijate čajeve da se ugrejete. Za vas klizanje, kao ni za mene, nije ništa, jer više na klizaljke ne možemo, da ne polomimo stare kosti.
Zato radujmo se sa decom, zaboravimo interese, fotelje i bivše fotelje. Njima će ove dečje radosti ostati u sećanju života koji im predstoji, a nama ostaje da uživamo dok ih gledamo, polako odlazeći iz sećanja života koji smo proživeli.

SPECIJALNI SUD ZA NOVINARE

Ima ideja da udruženja novinara podrže inicijativu pojedinaca iz ove profesije da se formira Specijalni sud za novinare. Ideja nije loša. Redovni sudovi bi se oslobodili posla oko tužbi protiv i između novinara, između novinara i političara, uopšte između javnih ličnosti.
Kada se gledaju skupštinska zasedanja više je uvreda izrečeno nego što bi svi odreda novinari u zemlji mogli da zajedno ispišu. Nema toliko ni hartije. Ali zato su sudovi zasuti tužbama protiv novinara.
Novinari su takođe javne ličnosti. Dakle, imaju pravo na svoj stav i mišljenje.

LUKA

Kako čujem za vrlo kratko vreme Vlada Srbije bi trebalo da proglasi u Apatinu lučko područje. Sva dokumentacija je kompletirana, samo se čeka odluka. Sve je sravnjeno kako valja.
Luka je svakako nešto o čemu se priča bezmalo 12 godina kao o jednoj od najznačajnijih investicionih potencijala. U Apatinu najznačajniji potencijal. Da li će se i kako realizovati dajemo još fore kad smo već čekali 12 godina šta je jedna više.

SUDNJI DAN

Nije danas, kada zaseda skupština grada, nikakav Sudnji dan, osim za aktere u igri.
Sudnji dan za običnog građanina je  kad dobije posao, platu, penziju.

Autor: Sofija Pualić-Špero


»...takozvani elitizam novokomponovanih intelektualaca deluje i humorno i karikaturalno. Na javnoj sceni mnogo je nosilaca titula i kupljenih diploma. Titulomanijom se kao životnim stilom umnožavaju slabe tačke neše kulture, posebno obrazovanja. Najgore je kada se titula pojavljuje kao prikrivanje individualne praznine. Titulomanija u našoj sredini obznanjuje smešnu ozbiljnost, gotovo sprdnju. To su one životne situacije – kad pojedinac nema ni autoriteta  ni znanja, a ima značajan društveni status i društveno priznanje. Tako doktorska titula, naročito ona do koje se stiglo plagijatom, deluje neprirodno, naročito kada se zna pamet, kreativnost, vizija sveta i lestvica vrednosti njenog vlasnika. Njihova karakterna struktura, verujem, biće istinski izazov za sadašnje i buduće satiričare. Ovo je vreme za Steriju, Nušića i Domanovića.« - prof. Ratko Božović | ORIGINAL MAGAZIN, broj 16-17 januar-februar 2017. godine

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар