недеља, 21. мај 2017.

33. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA


''Tajkuni i kriminalci su sebi kupili slobodu. I mi sada u toj slobodi živimo.'' – aforizam, autor Vladica Milenković


IZ MOG UGLA: POMOZIMO DRAGOLJUBU, KO VAS ŠIŠA, KLUPE

19.05.2017.

POMOZIMO DRAGOLJUBU

Dragoljub iz Kupusine, od samo 11 meseci starosti, provodi već devet meseci u bolnici. Mogao bi biti kući. A treba mu samo aparat za disanje koji košta sa pratećom opremom oko 8.000 evra. Za njegovu porodicu ova suma je nedostižna. Za neke je ona džeparac. Dobri ljudi daju koliko imaju, a ovi sa džeparcom ni da se sete.E, to smo mi. Izgubili smo svaki osećaj za sugrađane, decu, komšije, prijatelje. Zato kada prođete pored kutije dobrovoljnog priloga za Dragoljuba ubacite koji dinar. Pročitajte i plakate apela za pomoć. Bez aparata Dargoljub ne može ni sat.
Ugledajmo se na Kupusince koji su za dva dana prikupili određenu sumu, za ovu malu zajednicu dovoljno.
Ali evo upustva kako da pomognete bebi. Broj žiro računa, dinarskog: 275-0016617360902-45 i deviznog: PC-35-160-5830200590202-57. Na ime majke bolesne bebe Hajnalke Prislinger.
Najzad: Budimo srećni dok dajemo!!! Budimo srećni da mi možemo pomoći drugom, bebi pogotovo!!!

KO VAS ŠIŠA!

Dok se moj drug u najboljim godinama izležava na suncu u ligenštulu, pijuckajući pivo, komunalci mu šišaju travu ispred njegove kuće. Blago njemu. Blago svim onim građanima koji stanuju u D. Tucovića, Somborskoj, O. Price, P. Drapšina, M. Obilića … Oni ne moraju da brinu. Trava im se šiša. U paketu je i grabuljanje i odvoženje trave. Šišaju se i napušteni placevi, sa poznatim vlasnicima. Sve to od para svih nas.
Davno sam, još pre 20 godina, pitala komunalnu inspekciju: Ko i na koji način određuje koje se ulice šišaju o trošku svih građana?
Odgovor je bio: To je davno neko odredio prioritete. Ne znamo koji organ ni koja osoba!!!  I, eto nas, posle 20 godina sa istim pitanjem, bez odgovora.
Da budem iskrena: Moj komšija gastajbater doveo prijatelje iz Holandije. Kaže: Šta je ovo komšinice u našoj ulici I.L.Ribara sve zaraslo pred nekim kućama u travu. Sramota me pred Holanđanima. Odgovaram: Kuće neke napuštene, u drugima staračko domaćinstvo, treće nemaju kosilicu.
I onda neka mi pričaju o turizmu kao najvećoj razvojnoj šansi grada na Dunavu! Pogotovo u priobalju Dunava, najprometnijoj Tusrističkoj ulici, gde leti svakog dana maltene prođe jedan autobus domaćih i stranih turista, đačkih ekskurzija, šetača…
Vreme bi bilo da neko objasni na osnovu čega su neke ulice prvog, a neke drugog reda. Kako ulice tako i građani. Svi mi plaćamo komunalije i samodoprinos.
Ovako nam dve decenije poručuju bez poruke: Ma ko vas šiša!


KLUPE

Na desetine klupa postavljene na Trgu Nikole Tesle. Lakirane i nove bile. Sada se lak guli, a klupe dobijaju, patinu. Setih se prvih klupa na dunavskom šetalištu od Krune do Šumske. Godinama smo pisali u tadašnjem ''Glasu komune'' da ih treba premazati bar sandolinom. Ali ništa. Klupe propale, nove postavljene. Hoćemo li i na Trgu za par godina skidati skupocene klupe, pa opet postavljati nove.
Naš nemar nema kraja. A trebalo bi samo raditi ono što radimo u svojim kućama. Ah, ali nije kućni budžet isti što i državni.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA: ŽRTVE I NASILNICI, DA LI SMO MAJMUNI, VOZILO

12.05.2017.

ŽRTVE I NASILNICI

Užasavam me gradska priča po kojoj se žrtve i nasilnici izjedanačavaju. Sve dok tako svet, u ovoj našoj provinciji, bude razmišljao sve više će biti žrtava i nasilnika.
Strašno!
Treba li da ćutimo da maltene u svakoj petoj kući imamo psihičko, a u svakoj destoj, i fizičko nasilje. To je otprilike ovfrlje mišljenje, a verujem, da je možda još gora slika. No, najgore je što, što je naša palanačka javnost podeljena. Neki čak imaju opravdanje za nasilje te kažu dođe ''žuta minuta''. Može li se zbog te navodne ''žute minute'' drugome oduzeti život. Ovo znači da smo u dubokoj krizi svojih života. Da nam nečiji oduzet život ništa ne znači.
To znači kada danas-sutra neko nekome oduzme život ćutimo.
Nećemo da se, tobož, zameramo, a pored nas ginu ljudi, padaju ko sveće, a to se nama sutra može dogoditi.
Dok mi ĆUTIMO drugi ginu.
Nasilja je bilo mnogo i ranije. Ali, čini mi se, da je tada patrijahlni duh, sve to zataškavao.
Dok žmurimo sve će dalje biti takvo. Ako ne i gore.
Nalazeći opravdanje za nasilnika ili nasilnicu (jer i toga ima), mi zapravo šaljemo poruku UDRI!
Koji smo to mi ljudi???


DA LI SMO MAJUMUNI?

U Srbiji bi, što bi rekao dr Jankov, sluđeni ljudi. Počeli da ispituju Darvinovi teoriju o evoluciji. Po njoj su ljudi tokom milenijuma nastali od majmuna. Teoriju koju je priznao ceo naučni svet osporavju baš Srbiji. A, gde, drugo!
Ma, mi Srbi jesmo nebeski narod! Sve znamo bolje od drugih. I od svetske naučne elite. Zbog toga ove koji bi da sruše Darvinovu teoriju i iz daljine da kažu kako postojimo sami od sebe. Da i ja budem srpska naučnica bez validne diplome i znanja te tako se preisputujem: ''jesu li nam davnašnji preci majmuni ili im je nekako nevidljivi Bog podario život''.
Šta bi na ovo rekla Mileva Marić, učena Srpkinja i Ajnaštajnova najveća podrška?


VOZILO

Kaže mi jedan ozbiljan čovek da je najveća investicija za proteklih 20 godina, možda i jedina, za nas obične građane, nabavka jednog vozila Hitne pomoći. Dotle smo stigli! Veli on, ljudi ne žive od kamenja, spomenika, trgova, peska… Ljudi žele kvalitetnije usluge, posebno zdrastvene. I, razmišljam nešto, jeste čovek u pravu.
Setih se u toj priči, da je čelni čovek opštine, nedavno, istina u jednom neformalnom razgovoru, rekao da će stići još jedno vozilo za potrebe Doma zdravlja. Neformalno bi bilo dobro da pređe u ovom slučaju u formalno. Rečju, da se i bez obećanja, ta druga investicija realizuje.
Ali, sačekajmo.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA: MOTIKA ŠKOLOVANIMA, DECA BOLJA, ŠTRAJK, LIČANI I PRAZNICI

05.05.2017.

MOTIKA ŠKOLOVANIM!

Znam ljude koji su završili fakultet, perfektno govore dva svetska jezika, engleski i nemački, ali za njih u ovom gradu godinama nema posla. Znam i neke koji bez fakulteta i znanja jezika rade na mestima gde bi to bilo neophodno. Znam ljude koji su završili tek osnovnu ili u najboljem slučaju trogodišnju školu a imaju plate od kojih da se zavrti u glavi. Iz iskustva znam, na kraju, da će  neškolovani, imati veću penziju od školovanih.
Mislim, da više nije potrebno objašnjavati, osim da je vredonosna društveno-državno priznata lestvica pala na najniže grane. Za mlade, koji su se mukotrpno, uz velika roditeljska odricanja školovali, nemam nijednu utešnu reč. Nažalost.
A u društvu bez vredonosnog sistema jedina je preporuka: Nemojte se školovati. I daleko je od istine ona stara, nekada važna izreka: ''Učite, da biste bili što dalje od motike''.
Ispalo na kraju da je motika pripala školovanim, a med neškolovanim.


DECA BOLJA !

By the way,  žali mi se jedna ispisnica koja ima unučad u osnovnoj školi, a sama je završila jedan od težih fakulteta: ''Kako da ja očekujem da moja unučad da budu perspektivni  kada im u školama predaju najteže predmete predavači koji sami nemaju adekvatne fakultete. Nema dovoljno  hemičara,  metamatičara, profesora srpskog  i stranih jezika… Ne mogu da verujem da se na Pedagoškom fakultetu za učitelje baš toliko uče detaljno ovi predmeti da bi diplomirani kasnije predavali ovako ozbiljne nastavne programe. Pa ja sam još u petom razredu u tadašnjoj školi 'Moša Pijade' imala nastavnika koji je završio matematiku na Višoj školi, ali ipak matematiku. Čak mu pamtim ime, Ferenc Pap'' –završava ogorčena moja prijateljica.
Šta da joj kažem. Nemam školarce pa ne znam šta znaju a šta ne. Ali da skratim muke mojoj prijateljici, odgovaram joj: ''Ma šta te briga, ionako se fakultetske diplome kupuju''. Ipak, šalu na stranu, već sama činjenica, da nam u školama nedostaje stručni predavači, baš tu, gde najviše trebaju, zabrinjava.

P.S. - Ipak, raduje, da je iz Apatina poteklo mnogo studenata, koji sada završavaju mastere u inostranstvu gde je njihov talenat i znanje prepoznato. Ima, ih u Portugaliji, Švajcarskoj, Italiji, Americi, bar ono što ja znam. To samo znači da su nam deca i bistrija, talentovanija, nego što nam je školstvo, u svojoj  učmalosti.

ŠTRAJK

U najimućnijem preduzeću u našoj varošici, šuška se po gradu, pojedinci zapretili štrajkom ako im se plate ne povećaju. Ej, ljudi, gde se vi nalazite!

LIČANI I PRAZNICI

Kako pamćenje dugo traje, prisetih se, da Ličani, bar u većini slučajeva, posle rata, Drugog, nisu slavili svoje slave, Uskrs, Božić, ali se zato oduvek slavio Prvi maj. Ispalo tako i ove godine. Prvi maj je jedini praznik koji nismo ukinuli. Verujem, da mnogi i ne znaju, značenje  Prvog maja. Ali to nema veze. Jedina promena u proslavi Prvog maja od posle Drugog svetskog rata do danas je, što su se nekad za taj praznik kuće krečile a u prozorima bilo cveće. Ostalo je isto da  se Prvi maj prolsvljavao u šumi. Bar  mladi. (A što bi rekla moja školska, šuma mi ostala u sećanju ali me sad niko ne zove). Ha, ha, ha…
Ali, da nastavimo započeto. Počeli smo u intermecu da slavimo i porodične slave. Ali tek tamo negde oko devetedestih. Slavi se sad na neki način i Uskra i Božić. Moj kolega, vrstan novinar iz Goračića, kod Čačka, svojevremeno je bio šokiran tokom našeg boravka u metropoli kada je čuo, od nas Ličanki, da mi neke praznike uopšte ne obeležavamo. Bile su to sedamdesete godine . Sve je, pravdale smo se nas dve Ličanke, posle Drugog rata, bilo ukinuto. Naravno, nezvanično.
Svako danas slavi na svoj način. Prijatelji, Bosanci, tvrde da oni za razliku od Ličana, nikada se nisu odrekli svojih slavlja. Porodičnih slava, posebno. Velim, nisu ni Ličani, dok nisu došli u ravnicu. A oni su došli malo pre Bosanaca. Da li je to sve samo bio danak komunizmu  ili je i nešto drugo, po pitanju mentaliteta?


TUĐA NESREĆA

Ima ljudi kojima je tuđa nesreća, deo njihove sreće.
Osiromašeni tako duhom, ne znaju, da je svima isti kraj.

autor: Sofija Pualić Špero

''Turci se vraćaju na Balkan, što garantuje da ćemo biti slobodarski narod bar još pet stotina godina.''aforizam, autor Milan Todorov

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар