петак, 20. октобар 2017.

40. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA

''Ako ne čitate novine, vi ste neinformisani. Ako ih čitate, vi ste dezinformisani.'' - Mark Tven


IZ MOG UGLA: DOBROTVOR, ŠKOLA, DRVO

06.10.2017. 07:52

DOBROTVOR

Oh, davno smi mi zaboravili značaj ovog pojma dobrotvor. U Beogradu se zna za Iliju Kolarca, i još nekoliko pre Drugog svetskog rata, bogatijih Srba koji su izgradili zgrade za studente-đake, a koje su i danas sinonim za ulaganje u obrazovanje.
Eto, mi kojim slučajem imamo gospodina Jegera, u Prigrevici. O njegovom zalaganju za decu pišemo tu i tamo svake godine kada donira pregrevačke škole, vrtić, sporstke klubove, mesnu zajednicu…
Čovek u poznim godinama ove jeseni je isto učinio, a živi tamo negde daleko, od Prigrevice, u kojoj je proveo detinjstvo.
A, koliko li je nas Apatinaca, i drugih dobilo pivarske akcije, a da se ama baš niko nije setio, osim da zida kuće, kupuje stanove i auta, da bar jedan evro da za opremu Doma zdravlja ili somborske bolnice.
Da je bio evro po evro možda bi danas imali kvalitetnije lečenje. Igrom slučaja znam da je jedna bolnica takođe imala u svom opremanju donacije gospodina Jegera. Recimo, da je to više stvar osećaja i kulture. Ali nije samo stvar toga. Više je to stvar čoveka.
Svojevremeno sam pisala kako bi bilo dobro da naši sugrađani ulože bar taj evro za krečenje somborske bolnice na Apatinskom putu. Nijednog odziva nije bilo.
Tek toliko o nama.


ŠKOLA

Ipak, postoji za mene, jedan napredak, koji ne košta. Školarci su su imali prilike ovih dana da posete tu čuvenu zgradu opštine, do sada utvrđenje, u koje niko bez poziva nije mogao ulaziti. Upoznali su se sa građevinom i njenom istorijom, kao i istorijom samog grada.
Za glavne projektore ove ideje, koju pohvaljujem, imam i sledeće: Neka se đacima omogući poseta Specijalnom rezervatu prirode ''Gornje Podunavlje''. Neka se upoznaju sa prirodnim lepotama u okruženju. Neka se edukuju o potrebi zaštite te prirode i životne sredine.
Ekološki pokret ''Plavi Dunav'' u saradnji sa vrtićem ''Pčelica'' je svojevremeno organizovao takve akcije. Nažalost, svi ekolozi omatorili, a niko misiju nije nastavio.
Prosvetari slabo plaćeni, ali nije samo stvar u tome. Biće pre da nema inspiracije i inicijative. Baš kao što smo pisali da imamo čuveni Muzej sporta u koji niko, pa ni đaci, ne zalaze. Nema ko da im pokaže da je njihov grad imao čuvene sportiste, baš kao što nema da im pokaže prirodne lepote, Dunava, šuma, jelena, srna, preko 280 vrsta ptica, bogatstvo ribljeg fonda…
Na fejsu oni to ne mogu pročitati, jer to treba da se doživi. Umesto eksukurzija, takozvanih škola prirode, za koje roditelji plaćaju debele pare, neka se đacima omogući jednodnevni izlet u ''Gornje Podunavlje'', koje niko na svetu nema u tako očovanoj autentičnoj prirodi.
Za dvadesetak godina, od Eko pokreta ''Plavi Dunav'' niko se ovih ''sitnica'' nije setio. Trebaće izgleda tu decenije. Ko bi u to mogao da poveruje?
A to je tu, nadomak ruke.
Đaci nisu samo učionice sa klupama, stolicama i bezličnom tablom!

DRVO

Gledam moje ispisnike, penzionere, kako svakog dana sa uživanjem sede u predvečerje na dve klupe ispred Maksija. (Neće oni nigde, pa ni na Trg, jer vole promenadu.) Iznad njih jedno drvo grane spustilo do zemlje. Saginju se oni ali i drugi da bi prošli ispod tog drveta. A drvo ko začarano, nema ko da ga dotera, malo da okreše grane. Sve sam u čudu da niko od komunalaca nije primetio ''raskoš'' grana ovog stabla u centru grada. Da ne poverujete, na ovo stablo mi je pažnju ukazala jedna turistkinja iz strane zemlje, kojoj je kačeket ostao da visi na grani. A ona je otprilike visine oko 165 centimetara.
A to je samo jedno stablo. Dok se krešu grane oko strujnih žica niko nije primetio ovo drvo. Čak ni moji penzioneri, kojima je izgleda važnije ko se gradom šeće, nego u kom ambijentu odsedavaju, šacuju, vodeći visoku politiku. Naravno, ako nisu pored čuvene Čaplje na Dunavu.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA- JASLICE, AKADEMIJA, PEŠAČKI PRELAZ

13.10.2017. 10:52

JASLICE, IPAK

Za ovoliko godina, koliko ih samo ja pamtim, a to je puno, jaslice su obećavane u predizbornim programima nekih velikih lokalanh stranaka i njihovih čelnika. Pošto se ta predizborna obećanja uglavnom nisu ispunjavala bila sam pomalo skeptična da će ovaj naš gradić ikada imati jaslice. Eto, prevarila sam se, zbog toga što sam poučena isksutvom predizbornih lažnih obećanja. Ko čuva te programe koji su se delili po kapijama može da se uveri da je to tako. Temeljac za jaslice je ipak udaren pre neki dan. To znači da naše bake i deke delimično mogu da odahnu. Jaslica će prema planiranom biti već krajem godine. Jaslice su važne za kvalitet života svake familije. Konačno za vrtić koji ima dugu tradiciju, čak od 135 godina postojanja, bilo je više nego logično da ima i jaslice. Ali, sve do sada, za sve je bilo para, osim za tako nešto neophodno svakom građaninu. Zato ovaj potez izgradnje jaslica lično smatram veoma pozitivnim. Sve ostale ''građevine'' u odnosu na jaslice ostaju u senci, jer nisu bile tako prioritetne. Ukoliko se ispuni još obećano da će one za 150 dana biti izgrađene, biće to još jedan plus, koji nije očekivan. Ma ko šta zamerio, a takvih sigrno nije malo, za jaslice nema ko šta da negativno kaže. Kao ni za sve ljude koji su se trudili da obezbede sredstva za njihovu gradnju. Nije ovo nikakva apologetika. Ovo je jednostavno iskreno priznanje ma šta mi mislili o aktuelnoj vlasti. Ako mi neko ne veruje neka pogleda štampani predizborni program od pre nekoliko godina u kojem izemeđu 35 tačaka obećanja stoji i izgradnja jaslica. Ali, mi kako smo skloni zaboravu, nismo to ni upamtili. Baš kao što nismo upamtili da nam se već četvrt veka obećava završetak zamene čuvenih cevi. Valjda će za vreme mandata ove vlasti i ta priča biti završena. Za ovu našu čaršiju zato ovaj datum udaranja temeljca za jaslice mož biti za pamćenje, baš kao što je postojanje vrtića od 135 godina, datum vredan pažnje. Što bi značilo nije sve počelo od nas, ali što je počelo vredi zabeležiti.

AKADEMIJA

Nije mi jasno zašto neki političari imaju otpor prema osnivanju Nacionalne Akademije za školovanje njih samih. Verovatno što bi ih ta Akademija možda mogla naterati da se donekle obrazuju. A to ne da je neophodno, nego je krajnje nužno. Pa okrenimo se samo oko sebe ali i šire. Pa, ljudi, od većine političara koji sede u parlamentu, a preko malih ekrana nam popuju i pametuju, je svaki građanin bistriji i pametniji. Pa ako ta Akademije, u te naše tobožnje političare, unese u bar zrno pismenosti biće bolje za njih ali i sve nas. Zato mi nije jasno što beže od školovanja. Ma, beže bre, zato što su uzor svim onim neškolovanim, a mladim ljudima, koji preziru školu, jer kako kažu, ko ima korsiti od škole. Što je takođe tačno. Jer imaju ispred sebe niz primera onih koji su se obogatili, a i danas bolje zarađuju od školovanih. Ma, uplašili su se oni, da će morati učiti. A šta će njima učeni kad samo gledaju da ih uklone sa svoga puta nepismenosti i bahatosti. Uostalom zar nije baš učeni Dositej bio neomiljen među ondašnjim političarima. Eh, nekima trebaju i jaslice. Odatle da pođu. Zato predlažem prosvetarima da naprave spisak onih koji od sutra mogu da se upišu u jaslice, bez obzira na godine starosti. Mislim da bi spisak bio poduži.

PRELAZI

Takođe bi trebalo napraviti anketu među građanima, pešacima i biciklistima, oko nekoliko pešačkih prelaza u gradu. Ajd, na primer, pređite pešački prelaz bez opreza, na raskrsnici kod stare pijace. Na toj raskrsnici ulicom D. Tucovića, P. Šandora, Trga, stare pijace, sa svih strana jure auta. Niko se ne seti da bi ležeći policajac baš tu trebao. Slično, kao što bi trebao kod starog hotela Vojvodine. Nešto ne verujem da se prilikom izgradnje ovih novih raskrsnica pitala saobraćajna struka. Baš kao što ne verujem da se pitala na novoj pijaci. Ali eto zbog par odluka o otvaranju novih saobraćajnica ostadoše ugroženi pešaci ali i vozači koji uprkos saobraćajnim znacima više gledaju levo-desno, u retrovizor, nego što obraćaju pažnju na vožnju. Uostalom šta reći i o tobožnjim barikadama na novoj pijaci u dva pijačna dana. Pa, ako baš policiji treba para, neka samo obrati pažnju na pomenuta tri čvorišta.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA: AGROKOR I ATC, LEPA VEST, POTCENJIVANJE

20.10.2017. 09:52

AGROKOR I ATC

Afera koja je protresla ceo region, i šire, Agrokor, mogla bi se preko Apatinskog tržnog centra, odnosno zelene pijace, preslikati u mini izdanju. Naime, kao što nikome nije jasno, od najvećih ekonomskih i inih eksperata, kako je taj gigant od Agrokora, postao odjednom problem, nije jasno ni nama mučenicima, neobaveštenim, šta je to sa našim ATC-om.
Te se prodaje, te u stečaju, te se su stari vlasnici novi vlasnici… I sve tako u nedogled. A niko ništa ne zna, čak ni dobro obavešteni krugovi, ako ih uopšte ima. Ma, hajte ljudi, ima ih, samo je pitanje ''čemu šutnja'' ili kako smo ranije, onako ispijajući pivo na terasama Dunava i splavovima govorili- ''čemu žurba''.
Ispade, tako mi časti, da je ona naša ''žurba'' bila pi… dim u odnosu na ovdašnja dešavanja. Zato nas ljudi, ondašnji i sadašnji, nemojte zamajavati. Neka bude i kako ne mora biti, ali nas sa svojim zaj… ostavite na miru.
Samo da ''neobaveštene'' obavestim da ceo grad bruji o toj našoj čuvenoj investiciji zelene pijace. A zapravo je pitanje, da li je ona uopšte ''zelena''. A mož' biti da jeste, jer su i dolari, u toj meni najdražoj, pastelno zelenoj boji.
U slučaju ovoga teksta vulgarnost je morala doći do izražaja, jer sve što se dešava je više nego vulgarno.
Ovo će biti poslednji put da pominjem zelenu pijacu. Jer, zbilja mi je muka, ali, sve nešto mislim, neka ostane zabeleženo. Žao mi samo one ''Devojke sa krčagom''. Ostade žena neudomljena. Niko je ne spominje osim Jace. A i ona više iz sentimenata prema prošlosti slavne skulpture nego od istinske zabrinutosti. Ostade tako ''Devojka sa krčagom'' naša po svemu specifična ''Kosovka devojka''. Valjda je i to trebalo kada se onako pompezno postavljala da izrazi naš patriotizam. Ali prema ''zelenim dolarima'', pretpostavljam.


LEPA VEST

Ajde ljudi da se ipak možemo nečemu obradovati. Temeljac za jaslice je udaren. Eto nas ipak, kakvi smo takvi, da je neko zalegao da se jaslice konačno, izgrade. Svaka čast. I to je jedna od malobrojnih lepih vesti u ovom našem gradiću, nekad Pejtonu, za vreme pivarskih akcija (istina davno potrošenih bez smisla i ideja), a sada sredini koja ima višak nezaposlenih i manjak školovanih.
Zato su jaslice zaista i iskreno najlepša vest.
No, ne mogu odoleti, da ne prokomentarišem, da su jaslice mogle biti davno izgrađene, da nije bilo Nika i sad već zaboravljenog velnes centra. Drugim rečima, svaka konkurencija u kadrovima, je poželjna. Niko se ne rađa najpametniji ako nema druge pameti. Jer, kako odmeriti pamet, bez konkurencije.

POTCENJIVANJE

Najnezahvalniji, i ujedno iz mnogih uglova gledano, je novinarski posao. Ceo život sam u tome ali mojim mladim kolegama uopšte ne zavidim. Oni prolaze kroz baraž koji ja u svojim mladim danima nisam imala. Bar ne u toj meri. Putovala sam diljem eks Juge i Evrope, družila se, imala para i za kafanu i za kuću. Kao i moje tadašnje kolege, od koji sam nažalost, mnoge ispratila na večni put.
A šta imaju danas ovi mladi novinari? Nemaju ni minimalac, žive od roditelja, baba i deda. Lepo im je samo što su mladi i što su novinari po gradu. Tako bi mi, opet, da sam na početku, bilo i samoj. Jer, sve što se voli, nema cenu.
Ipak, znam iz višedecenijskog iskustva, da nije lako ni profesorima, ni lekarima, ali je novinarstvo hleb, ne sa dve, već sa više kora.

P.S. Pre nekoliko pročitah vest kako je Ministarstvo informisanja preporučilo lokalnim samoupravama da izdvoje najmanje jedan odsto iz budžeta za lokalno informisanje. Od reči do dela dalek je put. Zato držite se novinarstva ali gledajte malo dalje, zbog sopstvene budućnosti. Daleko je od nas BBC.

autor: Sofija Pualić Špero


''Pitaš ga jedno, on ti odgovara nešto sasvim drugo. A ujedno te pita nešto sasvim treće!'' -  aforizam, autor Zoran R. Tomić

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар