петак, 23. март 2018.

47. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA


IZ MOG UGLA: OTKRIJTE ZAGAĐIVAČA, Ž,Š,Ć,Č, FIKTIVNA MESTA, KONTRAVERZNI OSMI MART

09.03.2018. 10:25

OTKRIJTE ZAGAĐIVAČA!!!

Prošlo je više od dva meseca a da sve bezbednosne i inspektorske službe nisu uspele da otkriju ko je iskopao bazen usred njive i odlagao opasan otpad kraj puta od Apatina ka Prigrevici. (U Obrenovcu je zagađivač otkriven). Pokrajinske nadležne službe su jedino objavile rezultate da je otpad opasan ali nisu izvršile analizu okolnog zemljišta na kome se gaje poljoprivredne kulture. To okolno zemljište je privatno, paori žive od tih kultura,a narod ih konzumira.
Elem, taj ko je iskopao bazen i bacao opasan otpad, je dobro znao da je to parcela čija vlasnica ne živi u Srbiji, a koja je nameravala da ga proda. Dakle sve se zna, čak i u čaršiji, osim ko je zagađivač. Zna se da će, ukoliko se počinilac ovog ekološkog akcidenta ne otkrije, da će se iz opštinskog budžeta, odnosno naših novaca, morati sanirati ovaj opasan otpad, a te pare neće biti male.
A da li će iko, i kada tek onda otkriti, koliko je zagađeno okolno zemljište, obradive površine koje pripadaju privatnim vlasnicima, a koji očigledno nemaju načina da dođu do pravih stručnih analiza. Ili, će to opet morati opština da plati. Koga oni, ako žele, da tuže, ili službeno zatraže, analizu zemljišta? A šta građani imaju sve da plaćaju kroz budžet?

P.S. Uostalom ne tako davno bilo je pomora ribe u Dunavu a da počinioci nikad nisu otkriveni a bili su na dohvat ruke i oka istražiteljima.


Ž,Š,Ć,Č…

Moj prijatelj je platio 6.000 zbog promene tablica i upisa novih u dozvolu, na kojima više ne sme biti slova koji su za druga pisma nepropznatljiva, kao što su gore navedena u međunaslovu. Nije ga mrzelo da na parkingu prebroji 23 vozila gde je svako treće na tablicama imalo neka od ovih slova. Koliko li ih je u Srbiji i kolika je to lova. Osim toga, on je primetio da ispod grba na somborskim tablicama i dalje ostaje ćirilićni CO pa tvrdi da će za godinu-dve ponovo se menjati tablice zbog toga. Naravno i opet plaćati.
A mi smo još tako daleko od EU.

FIKTIVNA MESTA

Jedan dobro obavešten izvor upućen u dešavanja u javnim preduzećima obaveštava koliko i gde ima fiktivnih radnih mesta. Ima čak i takvih, ako mu je verovati, gde ljudi i ne dolaze na posao a primaju platu. Neverovatno. A koliko li je tek onih koji odlaze na posao, čitav život ne rade ništa, sede po kafićima u radno vreme, a onda u zdravlju i veselju, odlaze u penziju. Dok oni tako dokone, ubijaju dosadau, igricama i ukrštenicama, mladi i školovani, odlaze kojekuda.

KONTRAVERZNI 8. MART

Dok su jedni hrlili na društveni mrežama da čestitaju ženama ''njihov'' dan 8. mart, drugi su ozbiljno podsećali, da nije suština rodne ravnopravnost jedan jedini dan, kada se ženama uglavnom dele crveni karanfili (valjda je to ostatak prošlosti). Od pre jednog veka kada su žene dobile pravo glasa, osim toga, malo šta se u Srbiji promenilo. One se i dalje vaspitavaju da budu robovi kuhinje, kuće, porodice, a uz to da rade i zarađuju. E, pa, što je mnogo, mnogo je. Svojevremeno je dopisnica jednog italijanskog lista iz Beograda pisala za tamonju štampu nešto što je trebalo da frapira žene na Zapadu. Naime, ona je pisla o srskom specijalitetu sarmi, koju domaćice kuvaju satima, zarad jednog jela. Bila je to simbolika kako žene u Srbiji robuju kuhinji.
Kada više udatih žena bude bilo u mogućnosti da pije kafu sa drugaricama u restoranima ili kafićima, umesto u kuhinjama dok kuvaju,da bar na dva sata budu svakodnevno oslobođene od kućnih rituala, i to će biti za nas napredak. Naravno, značajniji napredak bi bio kada bi bilo više žena preduzetnica kao što je to slučaj u Sloveniji ili Mađarskoj, koje po tome prednjače, u odnosu na susede i mnoge zemlje EU. U tim zemljama one čak prihoduju više nego muškarci.

P.S. U mom okruženju više su za ovaj Dan žene su više darivale žene, nego su to činili muški. A i u kafanama tokom ovog praznika preko dana je bilo više muških nego ženskih. Ma daj da odvojimo jedan datum za Dan muških pa da bar kafanska scena bude obrnuto proporcionalna.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA- NEMA RADNIKA, TRUDNICE I ZULIĆEV KRUG ŽIVOTA

16.03.2018. 08:56

PLJAČKAJU TRUDNICE

Ako su tačne priče po gradu, osim što privatni lekari sa najnovijim metodama, proveravaju znatiželjnim roditeljima pol deteta, često znaju da ih šalju na dalje ispitaivanje, jer ''radi svake sigurnosti'', da će se buduće novorođenče roditi zdravo ili sa nekim anomalijama. U stresnom stanju buduće mlade majke tako onih koji su položili ''Hipokratovu zakletvu'' odlaze od jednog do drugog ginekologa, sve po preporuci njihovih privatnih lekara. Odlaze diljem Srbije pa i regiona, da provere da li će sa još nerođenim  detotom biti sve u psihofizičkoj normali. Za to se naravno plaćaju velike cene. Familije tako potroše 1.000 do 3.000 evra, lutajući od jednog do drugog ginekologa. Taman koliko se eventualno sakupilo na svadbi. Buduće majke, bar u Apatinu, ali verujem i širom Srbije, znaju uglavnom sa ovaj sraman dil. Priča je pukla, ali ko mari!
Organizovana ginekološka mafija, je li!? (Laički rečeno zašto bi jedan lekar slao pacijenta kod drugog kada svi imaju iste, za 21. vek,  ultrazvukove). Ali možda jedan ima od onog drugog bolje aparate. Možda, što će biti pre, imaju dobre poslovne kontakte. ( Kad si video majstora da te šalje kod drugog majstora)! Bruka, sramota! Ako  znate šta te reči znače u srpskom jeziku.
Da nisam toliko puta bila po sudovima, uglavnom svaki put pišući istinu, i sada bi nabrojala nekoliko takvih lekara, po imenu i prezimenu, koje sam po čaršiji čula. (Zanimljivo ista prezimena se ponavljaju).  Na putu sam da priču približim nacionalnim medijima.

P.S. Šta može država? Može. Neka preispita sve privatne i državne zdrastvene ustanove. Neka napravi ad hoc komisiju koja može na osnovu jenog kartonskog uvida ustanoviti sve što treba. Detalj nije enigma. Detalj je, da jedna te ista trudnica, po savetu svog ordinirajućeg lekara, obilazi ne samo njega, nego još najmanje njegovih dvoje kolega. (Ne treba zaboraviti, obavezno u različitim gradovima, od Severa do Juga).


NEMA RADNIKA

Brodogradilište nema radnika, a ima posla, na remontu brodova više no ikada. Majstora odavno nema kao ni šegrta. Nema ni onih koji mogu brzo da se priuče i zarade koju kintu. Nekad su u ovom preduzeću, za koje sam čak emotivno vezana jer je na Dunavu, ovdo bili najbolji radnici. Znalci svog zanata. Mnogi od njih su otišli još davno u inostranstvu jer tamo dobar varilac, brodocevar, strujaroš… vredi ko zlato. Sada, penzioneri, bivši radnici ove firme, da popune svoj osiromašeni budžet, rade tamo privremeno. Ovim mlađima posao je prihvatljiv na nekoliko dana dok se ne snađu.
No, mnogo je zanimljivije da odavde odlaze i dobro plaćeni, sa sigurnim poslom, plaćenim radnim stažom, neki iz državnih službi. Istina oni su zaista malobrojni i minorni. Ali ko zna, ako bi imali manje službenika, možda bi zanatlije u Brodogradilištu, i na drugim proizvodni mestima, imali veće plate.

LEPŠE PRIČE

Milan Zulić, naš umetnik, skroman, povučen, inspirisan na svoj orginalan način, ušao je u selekciju najboljih na Filmskom festivalu Eurovideo 2018. njegov projekat ''The Circle of life'' (Krug života) će se prikazati,  u pet evrospkih zemalja. Zulić je, verujem nepoznat nekim Apatincima. Osvajao je on brojna priznanja na svetskoj  sceni,  svojim orginalnim pristupima umetnosti, mnogo ranije, za šta malo ko zna, osim kustosa Radmile. Čini se, jedanko tako će naša sugrađanka Izabela Mašić, krenuti ka putu promišljanja, sažetom u slikama, a slutim i drugim vidovima izražavanja baš kao Zulić (jer mladi vole nove forme i eksperimente) posve orginalnim idejama koje se neće zaustaviti. Usput, imala je tek, tako mlada, zapaženu izložbu u Beogradu.
Nisam baš neki stručnjak za umetnost, ali mogu da primetim, da talenti rastu, ne samo u velikim gradovima, nego i  tu, oko nas. Sreća, došlo novo vreme, pa ma gde si, odkale si, ako imaš talenta neko će sazanti, znati ceniti
Zato naša provincija, iliti,Provansa, ni na koji način ne može da spreči talent da odluta svojom putanjom.
Ko ima snage i entuzijazma neka se dalje angažuje.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA: UDRUŽENJA, BEZ GRANICA, POPOVI, RAZLIČITI ARŠINI

23.03.2018. 14:04

UDRUŽENJA

Sam pojam ''udruženja'', kao što jedna reč znači, da se ljudi dvoje-trojeetvoroudružuju. A već kad se udružuju znači nešto zajednički hoće da urade. Te tako udruženje ''Moj Apatin'' napravilo je za kratko vreme nekoliko neobičnih sadržaja. Približnih mlađoj generaciji a po mom mišljenju, sve u pokušaju urbanizovanja građanstva.
To je ono što je aktuelno. Što vrlo cenim i poštujem.
A u jednoj rečenici da samo podsetim da je 2000 godine, u još odjecima, besmislenog rata, udruženje ''Plavi Dunav'' uradilo dva prekogranična projekta sa Hrvatima i Mađarima oko zajedničkog Dunava, potrebe zaštite, faune  i flore. Sada je ovo područje pod zaštitom UNESCA proglašeno ''Rezervatom biosfere'', što pojednostavljeno znači najzanačajnijim prirodno očuvanim resursom. Zbog toga je udruženje ''Apatinska plovarica'' za ponedeljak, organizovalo uz svesrdnu pomoć Kulturnog centra, izložbu fotografija Bačkog podunavlja i suplementarno tome maketa brodova, lađi i vodenica na Dunavu.
Lično mislim, da su udruženja građana, bilo koje vrste bili, daju vrlo veliki doprinos izmeštanju našeg ispolitizovanog života u normalu. Zbog svega građani bi to i takvo opredeljenje trebali ne samo da prepoznaju već i da se aktivno uključe u njihov rad. Ako ne sad i odmah, prepoznaće se ta potreba sutra. Ako ne i sutra, onda prekosutra. Budite ispred vremena!

BEZ GRANICA

Po meni najpoznatiji Apatinac je Jovan Lakatoš-Laki, čovek koji je obišao ceo svet, sve zajedno sa svojom kamerom beležeći. I on često zna da kaže: ''Ptice ne znaju za granice. Ako  neko to zabeleži pašće u zaborav''. A mi smo skloni kao narod da zaboravljamo. Te, tako gladam reportažu na TV kako je propala kuća, našeg najvećeg po meni pesnika, Disa. Nije čak ni zaštićena kao kulturna baština a ni njegov rodni grad ništa nije preduzeo. Zbog toga Apatin treba da bude ponosan jer je sve kuće znamenitih ljudi na neki način obeležio pa makar to bilo i običnom pločom na fasadi.
E, to je tako! Neko beskruplozno doba! Ništa i niko se ne ceni. Samo novac ima vrednost.

POPOVI

Za razliku od onih koji su sa zanimanjem propratili onog popa koji je uhvaćen kao diler droge ja sam sa pažnjom zapazila tekst u prestoničkim medijima, kratak, ali za mene vrlo upečatljiv, o popu Grigoriju, koji nije tako obično svešteno lice. Naime, mediji su pisali, kako je oduvek ''iskakao iz kanona'' te se u slobodno vreme oblači u civilno odelo, igra fudbalDalje, da sve to ne znači da je on manje duhovno lice posvećeno časnom poslu sveštenika od ostalih. Ali, poenta je u onome što je ovo svešteno lice izjavilo, slobodno citirajući, da umesto da se tolike pare daju za crkve, bolje bi bilo da se ulažu u škole, bolnice, uopšte zdrastvo. Ova izjava nije naišla na veliki odjek. Baš se pitam zašto? A možda i zato što je ovaj pop poput ostalog svog naroda, narodni.

RAZLIČITI ARŠINI

Netom, za 8. Mart, dva momka zarađujući za džeparac, prodavala cveće na staroj pijaci. Kao i svi drugi platili taksu na mesto. Pomerili su svoju prodaju za svega nekoliko metara od zakupljenog mesta ali ih je inspekcija, iako je bilo prostora na sve strane, vratila na zakupljeni plac. A momci samo hteli koju kintu da zarade i devojke izvedu u kafić.
Za razliku od ovog slučaja, ceo dan je veliki kamion jedne poznate firme, bio parkiran na cesti kod Trga Nikole Tesle, ometajući sobraćaj ovom prometnom saobraćajnicom. Niko nije reagovao.
Svako od čitatelja ovog teksta zasigurno ima neki svoj lični sličan primer ili zapažanje oko različitih aršina.

autor: Sofija Pualić Špero
                                                
                                                          

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар