среда, 07. март 2018.

BASARIJADE


Zaklali smo vola  
& 
 Grbo i guravo


        Beogradski izbori prošli kako su prošli, pobedili oni što pobediše a izgubiše oni što izgubiše, sve mi se nešto čini izgubismo svi, jebemliga tako to valjda mora da bude u nas Srba... prelistavajući štampu i surfujući po E izdanjima naletim na Basov tekst koji me prebaci na Peščanik... GRBI I GURAVI ZAKLALI SMO VOLA...


Grbo i guravo













Komentarišući velekasabske izbore na sajtu Peščanika Dejan Ilić je u samo dve rečenice sažeo sumu svih naših – do pola megalomanskih, otpola prosjačkih – istorijskih posrtanja i potucanja. (https://pescanik.net/zaklali-smo-vola/)

''Lјudi znaju da nelegitimni predsednik Srbije laže'' kaže Ilić ''i glasaju za njega, jer nemaju problem s tim da ih neko laže. Nemaju problem s tim da neko uzurpira sve resurse države u privatne, sebične svrhe, dok god postoji nada da će i do njih stići ako ne komad, a onda bar mrvice tog kolača.''
Napred rečeno (uz retke i sve ređe izuzetke) važi i za Prvu i za Drugu i za nebesku i za zemaljsku Srbiju, koja se grbo rodila iz masnih seljačko-romantičarskih laži i u kakvom-takvom postojanju se održavala (i održava) politikom seljačkog makijavelizma, koji u svetu, ovako guravom, kakav je, ima sve lošiju prođu. Da po ko zna koji put ponovim: takvo stanje stvari nema veze ni sa kakvim usudom, ni sa kakvom ''urođenošću'', ni sa kakvim ''posebnostima'' i ''mentalitetom'', ali, fakat, ide naruku najgorim ljudskim osobinama, tako da bi onaj naš Marsovackoji se sluđen večnom novogodišnjom rasvetom još uvek smuca po Beogradumogao pomisliti da su Srbi iz godine u godinu sve gori (i da im zato sve gore ide), ali Marsovac ne bi bio u pravu, stvar je još gora; Srbi ostaju večno istiaritmetički skup individua labavo povezanih nekom od vladajućih halucinogenih parapolitičkih mitologija, a duboko razjedinjeni egzistencijalnom borbom za komade i mrvice onog Dejanovog kolača, da ne kažem baš poklon-paketiće.
Jer da su Srbi, osim što su jedinstveni u srpstvu, pride jedinstveni i u društvenoj solidarnosti, s vremenom bi razvili imunitet koji bi iz javnog života u startu diskvalifikovao nitkovluk i nitkove, čukununuke onog našeg podnarednika. Nitkovluk i nitkovi samorazumljivo, ne bi bili iskorenjeni, kao takvi, ali bi u boljim društvenim okolnostima bilo nemoguće da se neki visoki dužnosnik za grehe mladosti ''vadi'' požarom u Hilandaru, a da paradržavna lopuža izjavi da će javnosti položiti račune tek ''kad Kosovo ponovo bude srpsko''.
Gornja ''kobasica'' bila je uvod u priču o uzrocima propasti Demokratske stranke (ali i Srbije). Podsetimo se. DS je svojevremeno dobio podršku takozvanog naroda, kome zato svaka čast, ništa manju od ove koju danas uživa El Supremo, upravo na Đinđićevoj politici nelaganja, nemašćenja, racionalizacije i pretvaranja vladavine satrapskog tipa u modernu državnu upravu. Đinđićevi su, međutim, naslednici mic po mic dokonali da će se tako naraditi, a da se neće obogatiti, pa su se najpre nacionalno pomirili sa lažovima i lopovima, a vrlo brzo potom i sami počeli da lažu, maste i kradu. Narod je to primetio, pa ih je ''kaznio'' tako što ih je na izborima oterao sa vlasti, a na vlast doveo one koji sve to rade brže, jače i bolje. Nezgoda je u tome što u nekom mutlaku svoj trenutak čekaju još brži, jači i bolji. Ali o tome sutra.

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар