петак, 13. април 2018.

48. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA



IZ MOG UGLA - DEŽURNI KRITIZERI, DILERI U UNIFORMAMA, RADNICI I ČEGAR

30.03.2018. 08:18

DEŽURNI KRITIZERI

Razni dušebrižnici ''otkrivaju'' nam sve tajne naše čaršije pa tako i onu da su udruženja kao nekakvo zlo za ovaj grad jer eto koriste društvene prostorije za svoje aktivnosti. Pošto su ovo kritizeri (a ne kritičari koji su uvek konstruktivni) pozivamo ih da se učlane u neko udruženje, aktiviraju se, i osim kritizerstva, daju kakav-takav doprinos gradu u kome žive. Te, tako, neka dođu u eko udruženje ''Apatinska plovarica'' i daju svoj stručni doprinos očuvanju životne sredine u našoj sredini.
Ako su to mogli učiniti najeminentniji stručnjaci iz Beograda, Novog Sada, Sombora, koji su radili na promociji ''Bačkog Podunavlja'' koje su uspeli da svoji zalaganjem stave na listu UNESKA, onda su bar ovi bar kritizeri mogli da prisusutvuju tribini i izložbi da vide značaj prirode koja ih okružuje. Ali nije njima do toga. Oni bi da se ništa ne dešava, a ako se dešava, neka se razapne na stub srama bez obzira događaju li se pozitivne ili negativne stvari.
A izložba fotosa Borisa Erga, direktora IUCN (Svetske organizacije za zaštitu prirode) i makete brodova našeg Miloša Molnara, izazvale su veliku pažnju u Kulturnom centru, gde se okupuo do sada malo viđen broj ljudi, od oko njih stotinjak ljudi.
Odmah nakon izložbe našeg Mišiku su pozvali iz Zavoda za zaštitu prirode da svoje makete dunavskih plovila i vodenica prikaže u Novom Sadu. Cela izložba je odjeknula i u Beogradu. Malo li je za jedno lokalno udruženje koje je ovim startovalo u promociji grada i prirode koja nas okružuje.
A ponovićemo dežurnim rugalicama da je i udruženje
''Moj Apatin'' napravilo izuzetan pomak u promociji kulturnih sadržaja. Rad udruženja je nezaustavljiv proces dok god ima entuzijasta. Kritizeri koji se svemu podsmevaju mogu da stvore neka svoja udruženja i pokažu malo inventivnosti i angažmana, pa će onda imati možda manje vremenja za pljuvačine i psovke.
Izvolite. Pokušajte.


DILERI U UNIFORMAMA

Ako je sveštenička odora takođe vrsta uniforme, a jeste, onda je moj drug Vlado bio u pravu, da je malo neobično, da su i sveštenici počeli da diluju. Pored sveštenstva nedavno je uhapšeno i policijsko lice sa čak dva kilograma heroina.
Na njih sigurno niko nije sumnajo da se bave ovim rabotama. Civilni dileri negoduju što im uniformisani preuzimaju biznis. Očekuje se da će civili masovno preći u neku od uniformi, kako bi bili manje sumnjivi.

APATIN BEZ RADNIKA

Mnoge firme, prodavnice, pekare…traže svakodnevno radnike. Nema ko da radi. Ili su u inostranstvu ili niko neće da radi za male pare. Subotičani traže zavarivače za dobru platu ali nema nijednog na apatinskom Birou. Lekara, profesora…ima.
Čujem da platama nisu zadovoljne ni najbolje stojeće firme. Najviše zbog toga što su njhove kolege iz ovih kompanija u susednim zemljama trostruko više plaćeni za isti posao. Razlike među svim zaposlenim ogromne a rad neuporediv. Gazde u inostranstvu valjda će prepoznati o čemu je reč.

ČEGAR

Goran Čegar, naš proslavljeni maratonac, primer je šta sve može da se učni kad se dobro želi rodnom gradu. Osnovao je sad već u svetu sporta Dunavski polumaraton i prekogranični ultramaratom Apatin-Osijek. Za Čegara i njegovu Marianu svi znaju ne samo ovde već dalje. Oni su pravi promoteri ne samo sporta nego i svog grada. Očekujem da dežurni kritizeri i ovde pronađu svoju stranu negativne priče.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA - TROVAČI, ISKUSTVA IZ NEMAČKE, VANSERIJSKI TALENAT

06.04.2018. 09:57

TROVANJE PTICA

Pažnju javnosti već godinama, od 2004. godine, kada smo prvi put pisali izazvao je neviđen ekološki skandal, sa trovanjem zaštićenih vrsta ptica u selu Svilojevo. I da nije Društva za proučavanje i zaštitu ptica iz Novog Sada, verovatno se uzroci i eventualni počinioci nikada ne bi otkrili. Kao da nikoga nije zanimalo što nestaju retki orlovi belorepani, krstaši, eje…
Selo Svilojevo, svojevremeno je dobilo tablu na ulazu na kojoj piše eko-selo. Ne bez razloga jer je to područje poznato po velikom broju ptica, od orlova do gnezda, prirodnih i veštačkih, roda, baš zbog vegetacije i mira, koje ptice tu traže. Samo u obližnjem Rezervatu bisofere ''Bačko podunavlje'' koje je u srcu Apatina obitava 278 vrsta ptica.
Ekologija, je što je svojevremeno se zalago tada aktivni eko pokret ''Plavi Dunav'' na čelu sa Lakatošem-Lakijem, trebala da bude jedan od prioriteta lokalne vlasti. Tada se govorilo i o ''zelenoj stolici'' u lokalnom parlamentu gde bi bio jedan predstavnik ekoloških udruženja. Do toga nikad nije došlo.
Pored trovanja ptica naš grad se proučuo i zbog odlaganja opasnog otpada u njivama pored samog regionalnog puta. Otkriće je opet stiglo prekasno mada je po nekima ova ekološka crna rupa trajala jedno duže vreme.
Zaključujem, da nas ova dva ekološka skandala, mogu samo postideti. I jedan i drugi, naime, čekaju epilog koji treba da reši neko iz Pokrajine ili Republike. A sve se opet dešava tu oko nas a mi ne hajemo. Kao što ne hajemo što su komunalci posekli dve višedecenijske breze u esovima. Nekome su smetale. Druge nisu zasađene. A da je naša ekološka svest na nivou primitivizma svedoči i slučaj Pirot gde su komunalci bukvalno zabetonirali duplje u stablima u kojima obitavaju ptice.
Ispada da oni koji su plaćeni da odražavaju i podržavaju ekološke projekte rade nešto sasvim suprotno.
O plastičnom otpadu na Dunavu drugi put. Ima toga još.


ISKUSTVA IZ NEMAČKE

Čula sam brojne priče i različita iskustava koje su naši ljudi radeći na raznim poslovima u Nemačkoj doživeli. Naravno među njima ima i pozitivnih ali nekako čaršijom pre odjeknu negativna. Te tako jedna devojka se vratila posle mesec dana jedva skupivši novce za povratak. Ljudi nisu hteli da plate. Jedva živu glavu izvukla. Ali najzanmljivije da su ljudi kod kojih je radila naši Srbi. Drugi je našao posao preko fejs, čak mu obezbedili hrvatsku iskaznicu, sa naravno nepostojećom adresom iz Zagreba, koja je trebala da ga zaštiti od nemačke inspekcije. Radio na građevini osam dana i dobio šut kartu od tih koji su ga angažovali, a evro nije dobio nijedan, jer su mu uskratili dnevnice, na račun dobijene iskaznice. Treći slučaj je u Švajcarskoj gdeje žena opet radila kod Srba a umesto obećane sume švajcaraca dobila tek trećinu.
Zato oprez. Verujem da ovi slučajevi nisu usamljeni.

BRAVO UGI!!!

Uglješa Brkljač, naš sugrađanin, uprkos urođenom fizičkom hendikepu, uspeo je da na Muzičkoj Akademiji u Novom Sadu završi masters kao vanserijski talenat. Uglješa je često u medijima opisivan kao ''Slepi virtuoz na klaviru''. Za Ugijev vanserijski uspeh najzaslužniji su njegovi požrtvovani roditelji Goca i Mitke. Uz to Ugi je bio Vukovac u osnovnoj i srednjoj muzičkoj skoli. Na Akademiji je imao prosek ocena 9,87. Sada ce biti asistent saradnik.
Tobožnji pedagozi, sećam se, na početku školovanja u osnovnoj školi u Apatinu, bili su mišljenja da Ugi treba da pohađa specijalnu školu za hendikepiranu decu. Šta li danas imaju da kažu o svojoj struci i svom znanju?
Sreća da Ugijevi roditelji nisu poslušali tadašnje pedagoge.
Ima li takve dece još, sa različitim talentima, a da ih niko nije prepoznao?

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA - SPOMENICI, BLANUŠA, UDRUŽENJA I PISMENOST

13.04.2018. 07:00

SPOMENICI

Čudan smo mi narod. Spomenici su nam izgleda sve omiljeniji. Svako selo hoće svoj spomenik. Jedni tako sakupljaju pare da naprave spomenik uskršnjem jaju, drugi dunji na ormanu, treći na Novom Beogradu, podigli spomenik rsukom koasmnautu Juriju Gagarinu, pa ga uklonili zbog rugla koje je estetski neprihvatljiv.
Ali pišem ovo zato što je naš grad ''vizionarski'' predvideo da će spomenici dobiti na popularnosti pa ih je među prvima postavljao. Ma kad može dunja na ormanu da dobije spomenik zašto ne bi jedna čaplja.
Ma koliko košta da košta!
Bilo bi zgodno da se naši sugrađani oglase povodom ovog teksta, makar preko fejsa. Neka se čuje ko je dalje zaslužio spomenik u Apatinu. Jednostavno pitanje a još više odgovor.
Ajmo na predloge. Objavićemo vaše predloge.

P.S. Kom pojedincu treba napraviti spomenik za zasluge u gradu. Ajd pogodite ko?


PISMENOST

Lepo je primetila jedna vrlo ugledna novinarka iz Beograda da su jedina mesta gde možete da pišete bez ikakvih pravopisnih pravila društvene mreže. Zbog toga nam ni školarci danas-sutra neće obraćati više pažnju na gramatiku koja se uči u školama. Rečju, stvaraju se generacije polupismenih. No, nisu društvene mreže jedino ''krive'' za ovu pojavu. Čak prevodioci koji titluju filmove na TV greše ne samo u iterpunkciji već i najprostijem velikom i malom slovu. A oni su završili Fililoški fakultet. Iznenađuju me i neki naši školavani ljudi koji imaju elementarne greške u svojim napisima na društvenim mrežama. Ali oni su dostupne svima, što smatram jednom vrstom demokratizacije misli koja se može izraziti u široj javnosti, što je možda jedina prednost društvenih mreža.

MILORAD BLANUŠA-MICIN

U svakoj kolumni obajvljujemo po jednog zaslužnog Apatinca koji je preopznatljiv ne samo u našem gradu već šire. Ovog puta to je slikar, a kako voli da naglasi i ribolovac, Milorad Blanuša - Micin. On je preopznatljivu likovnim krugovima, a među ribolovcima takođe. Svojevremno je ovaj naš Apatinac osvajao medalje na raznim evropskim i svetskim ribolovnim takmičenjima. Zbog toga je valjda, naš Mišo, izabrao da motivi njegovih likovnih dela budu voda i ribe. Od toga je napravio ceo ciklus koji je odjeknuo na likovnoj sceni.

UPRKOS

Udruženje ''Moj Apatin'' napravi projekat na izvoru tzv. ''muške vode'' na Ribarevu. Udruženje ''Apatinska plovarica'' se pridružilo inicijativi. Ali naši dežurni kritičari svega i  svačeg, posbeno pojedinaca, napravili su sprdnju od ove ideje i njene realizacije. Nimalo duhovito, ironično ili sarkastično, što su odlike ineteligentnih ljudi. Udruženja ih ponovo pozivaju: Ajd, dođite, pridružite se, kreativno se angažujte…

autor: Sofija Pualić Špero
                                                   
                                                       
 Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар