MAJMUNČINE, PRIMITIVCI...
''...Ne
postoji ništa u Stategiji Evropske komisije (EK) što nije u interesu građana
Srbije i što država Srbija ne bi trebala i sama, bez uslovljavanja EU, da uradi
za račun i korist svojih građana. Problem Strategije EK je taj što je ona još
jednom podsetila koliko je Srbija, još uvek, daleko od definicije pravne države
s funkcionalnom tržišnom ekonomijom na usluzi svojih građana... Za dobar deo
tzv. političke elite u Srbiji mnogo je lakše da nađe kompromis oko Kosova i
granica sa susedima nego da Srbiju transformišu u pravnu državu sa
funkcionalnom tržišnom ekonomijom. Jednostavno, Aleksandar Vučić i dobar deo
lidsera opozicije, ako ne i svi, mogu politićki da prežive i najnepovoljnije
rešenje za Kosovo, dok bi u Srbiji u kojoj deluje efikasno pravna država i
funkcionalna tržišna ekonomilja oni bili prve žrtve. Zato se precenjuje pitanje
Kosova za evropski put Srbije a konstantno podcenjuju reforme i njihova
implementacija u oblasti vladavine prava i ekonomije.'' - Željko Pantelić | Nedeljnik, broj 318, 15. februar 2018. godine
Nedelja,
11. mart sunčano jutro, 12ºC, sve vuče da će biti lep dan... nema mi druge nego
da Garišu odvedem u šetnju, da malo obiđemo Dunav posle one snežine, kijameta i
-25°C. Onako polako noga pred nogu (šapa pred šapu) kad na raskrsnici Nikole
Tesle i Petra Drapšina neka majmunčina za volanop ovećeg tamno plavog kombija
namenjenog za prevoz sopstvenih potrebe izbaci koru od banane kroz prozor i
pravo nama pred noge na pešačkom prelazu. Ispričam Gariši moj doživljaj kao
deteta tokom posete zoološkom vrtu na Paliću kada je majmun u kavezu pažljivo
oljuštio bananu počeo da je jede a koru od iste bacio u kantu. Majmun naučio
šta sa korom od banane a ona majmunčina, bolje reći primitivac, nikada neće
naučiti dok ga neko debelo ne kazni, pa će od majmunčine postati prestrašena i
poslušna budaletina a deca mu u strahu izazvanog njegovom pričom o visini
novčane kazne možda i postanu normalna kada on već nije niti će ikada biti.
Posle
ovog događaja i bacanja kore banane kroz prozor kombija počnem pažljivije
posmatrati na šta nam liči naša varošica što se čistoće trotoara, travnjaka i
saobraćajnica tiče. E, baš smo stoka neopevana, najlonskih kesa, PVC boca,
razbijenog stakala... na sve strane. Na ulasku u Industrijsku zonu u nastavku
Petra Drapšina kod pružnog preloza deponija, neko dovezao gomilu pepela, neko bacio
sedišta iz atomobila, neko bacio ciradu sa kamiona a neko krade pesak pored
ceste... na sve ovo liči sem na zonu u
kojoj valjda treba ljudi a ne majmunčine da se bave industrijskom proizvodnjom
i šta ti znam šta već... o luci i brodovima neću da pišem naće se prozvane neke
lokalne majmunčine u raznim bojama političkog spektra.
Noga
pred nogu i šapa pred šapu i evo nas kod dečijeg igrališta pored Dunava...
onomad neko nama poklonio uređeno igralište sve sa EKO svetiljkama snabdevene
energijom preko solarnih panela, tu i pult za prikupljanje razvrstanog otpada...
kad ono danas tuga, bolje da nam nisu ni poklanjali kada ne znamo ni poklonjeno
sačuvati i održavati. Evo nekoliko fotosa pa pogledajte na šta to liči, na šta
će tek da liči ne smem ni da pomislim, bolje bi bilo da se ovo sve počupa i
demontira pa da opet korov sve preuzme, ipak smo mi opština a i zemlja gde se
samo korov neguje.
Mirko S.
Vraneš
