27. dео – BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...

BRODOGRADITELJI ODLAZE, BRODOVI DUNAVOM PROLAZE ... OSTAJU SAMO USPOMENE  

Photo: Jovo Suzić

        Prošlog meseca, tačnije 17. februara Brodogrdilište ''Apatin'' našlo se na korak do prodaje pošto je ''Vojvođanska banka'' na neposrednoj pogodbi ponudila 230 miliona dinara, a ''MK Komerc'' 130 miliona dinara.

        Stečajni upravnik Brodogradilišta  Predrag Ljubović je nakon održane ''licitacije'' rekao: ''Teško je  pronaći kupca koji će za imovinu preduzeća u stečaju ponuditi više od 50 odsto od procenjene vrednosti. Obzirom da je ponuđena cena Vojvođanske banke od 230 miliona, za više od 50 odsto manja od vrednosti Brodogradilišta 'Apati', koja je procenjena na 584.279.000 dinara, u skladu sa zakonskom procedurom, za prodaju ću zatražiti saglasnost Odbora poverilaca." rekao je Lubović.

        Dakle čeka se sastanak Odbora poverilaca gde će biti doneta odluka?

Photo: Slobodan Mrkšić

        Apatinsko brodogradilište polako ali sigurno zamire, a, brodograditelji koji su nekada pravili i popravljali brodove odlaze na nebo da prave nebesku flotu za Sv. Petra … u nekoliko poslednjih meseci već me je strah pogledati umrlice ''okačene'' na  tablama ili stablima drveća, malo-malo pa ugledam neko poznato lice iz brodogradilišta ... još jedan od pokazatelja kako je težak posao u brodogradnji i koliko je radnika bilo u našem brodogradilištu, bio je to pravi gigant sa preko hiljadu zaposlenih sa angažovanim koperantima, imalo je naše brodogradilište više radnika nego sva sadašnja privreda u Apatinu, koliko je samo porodica živelo od novca dobijenog kao plate za teške poslove, teško se radilo ali se lako trošilo sav Apatin i sela bili obasjani Suncem kad su brodograditelji platu dobili, živnule trgovine, živnule kafane ...  Apatin živeo od novca koji brodograditelji kući ponesoše i usput podosta i ostaviše, danas srećem te iste brodograditelje, neke Sunce ogrejalo pa se penzije dokopali, neki istu tu penziju koja će crkavica biti čekaju na birou rada, neki torbu u ruke pa u beli svet, neki ... i svi oni iščekuju da brodogradilište ponovo počne raditi da se brodovi popravljaju i novi da se prave ... a Odbor poverioca ima vremena, njima je najbitnije da svako svoje u džep stavi, a za brodogradilište i radnike pa koga je više u ovoj Srbiji briga za radnike i proizvodnju.

        Upućeni kažu da će se tokom marta meseca sastati Odbor poverioca, koliko će do tada brodograditelja na nebo otići ne znajući šta je sa njihovim brodogradilištem koje im je deo duše i tela, strah me pogledati na umrlice da nije neko poznato i meni drago lice sa kojim sam težak hleb brodograditeljski delio, sa kojima sam po kafanama lumpovao i Cigane čašćavali ... moji drugovi brodograditelji ...

        Ako ikada bude bilo mesta i dovoljno novca, kada ovo zlo vreme nemaštine i nerada prođe, u Apatinu treba dići spomenik BRODOGRADITELJU da neka nova pokolenja podseća da se ovde nekada i radilo.

                                                        Mirko S. Vraneš