ДЕМОКРАТИЈА...

ТОЛИКО О...

        ''Дух демократије не може бити наметнут споља. Он мора нарасти из унутрешњости народа.'' – Махатма Ганди

        Демократизација друштва захтева време у коме ''одрастају'' грађани и усвајају демократска начела и процедуре, то време није неки кратак временски период који се мери годином или две већ период од пола века и више, током кога има успона и падова друштва, осећање еуфорије а потом разочарања, кажу болан је то процес за све који су расли у једнопартијском систему а још болнији за оне који су одрастали у ратном и транзиционом времену које и дан данас траје.

Демократија у нас, у Србији, траје само за време избора (уз разноразне предизборне и изборне заврзламе које баш и нису демократске) до формирања владајуће већине (формирање владајуће већине више личи на ''сточну'' пијацу него на приближавање и усаглашавање програма и циљева оних који ће формирати власт) и опозиције која по правилу ''иде у ћошак'' у коме има да чучи и ћути, иста та владајућа већина на било ком нивоу власти од републичког до општинског неретко зна рећи: ''Па добро избори су били демократски и народ је нама дао поверење, ми ћемо сад како ми хоћемо и шта ту више има да се прича о демократији и демократичности!''. И зна се доласком на власт било које политичке опције или коалиције престаје демократија а и демократичност (која подразумева поштовање закона, одлука... и процедура) те на сцену ступа огољени аутократизам (''јак'' лидер са чврстом руком – навика у нас у Србији) све са партократијом и буразер економијом... нико више од ових дошлих на власт ни да помисли да поштује закон и демократске процедуре, од ненаменског и расипничког трошења буџетских средстава (новац свих грађана) преко запошљавања својих чланова у јавни сектор без било каквог критеријума о конкурсима може само да се сања до омаловажавања и медијке хајке против  свих оних који нису уз власт, да ли као опозиција, група грађана или независни појединци.

Власт и опозиција које представљају политичке опције најчешће или боље рећи увек су ''традиционалисти'' а не ''модернисти''... ти ''традиционалисти'' су баш они заговорници ''чврсте руке'', као такви за добробит свих грађана морају бити контролисани од независних- нестраначких институција и појединаца, то је једини начин ''одрастања'' народа ка демократији и приближавања демократски уређеном друштву где постоје прецизна ''правила игре'' где сваки појединац има једнака права и где сви поштују норме и обавезе. Да ''модернисти'' су они који су за тимски рад, за поштовање закона и демократских процедура... такве нажалост задеси зла судбина и изгубе живот у завери или атентату, то чисто да се ''покаже'' народу како ће да заврши свак' онај ко је за модернизацију, стварну демократизацију друштва и поштовање правих вредности.

Аргументован критика и указивање на пропусте владајуће већине а и опозиције је неопходна и оправдана, јер се само тако може успоставити механизам у коме нема непогрешивих и незаменљивих (доживотних) на политичкој сцени у Србији.

        ''Превареним се може сматрати само онај део народа који је веровао да ће доласком политичке демократије аутоматски доћи до економског благостања.'' – Зоран Ђинђић

Аутор блога: Мирко С. Вранеш