NISMO U STANJU NI LJUDSKE ŽRTVE PREBROJATI!
»...Pitanje poštovanja dostojanstva, talenta, prava i slobode ličnosti
nikako se nije rešavalo tokom naše kratke i haotične moderne istorije. Na takvom
stepenu nerazvijenost privrede i društva, u dominaciji montanjarsko-rodovskog
mentaliteta, nije bilo ni moguće dati prednost kreativnom preduzetništvu, niti
osloboditi pojedinca od plemana. Opskurne grupe su u tom materijalnom i
duhovnom siromaštvu koristili svoju šansu...
...Lakomisleno
su se čitave generacije bacale u ratove, ili su se kockarski servirale apetitima
velikih sila. Sve svoje greške, nesposobnosti i pljačke su vladajuće ekipe
pokrivale izmišljanjem trijumfa...
...O preziru prema ličnosti dovoljno govori da do danas ne znamo ni broj ni
imena žrtava od srpsko-bugarskog rata, preko balkanskih i svetskih ratova do
raspada Jugoslavije, a one su ravne genocidu.« – Momčilo
Đorgović |
Danas, 18 - 19. mart 2017. godine
Kao da je juče bilo, 24. mart 1999. godine radim u
Bjeloj, brodogradilište u Bokokotorskom zalivu, skoknem do kuće u kojoj sam
živeo da se istuširam i spremim nešto za večeru, uključim televizor nekakav
direktan prenos sve sa publikom iz studija na nekoj od belosvetskih televizija…
19:45 časova kad ono BUM-TRAS… mislim eksplodirale plinske boce u škveru kad
ono opet BUM-TRAS… vidim na TV-u slova ispod slike a publika sva hepi mašu
američkim I britanskim zastavicama, The air strikes FR Yugoslavia… NATO against
Ju… Proradi mi kliker, jebote pa ovi nas stvarno bombarduju i piče preko
zaliva u radarska postrojenja, mobilan telefon u ruke zovi kući u Apatin... supruga
mi kaže da tuku i po aerodromu u Somboru...
i tako je to potrajalo sve do 10. juna 1999. godine kad sam našu kapitulaciju
dočekao u vojnoj uniformi braneći obalu Dunava kod Bezdana. Zlotvori pobili naroda
ko zna koliko, ranjenim nema broja… porušili mostove, fabrike, pruge, zgrade...
Juče se navrši punih 18 godina kako su nam nanu naninu.
Kao učesniku
u ovom stradanju nikako mi nije jasno da nismo u stanju da prebrojimo mrtve i
ranjene, da mrtvima napravimo memorijalni centar sve sa imenom i prezimenom,
imenom majke i oca, sa datumom i mestom rođenja, datumom i mestom pogibije... nismo
u XXI veku u stanju da znamo koliko nas je izginulo u NATO agresiji, već se
neozbiljno frljamo sa brojevima poginulih i ranjenih... 1.200 do 2.500
poginulih i oko 6.000 ranjenih... to samo potvrđuje koliko nam je uvek kroz istoriju
bilo nebitno koliko naših je kosti negde u ratu ostavilo... ponašaju se naše
vlasti, od početka pa do kraja XX veka, kao da nas ima milijarda kao Kineza a
ne da smo šaka jada i da nas je ko u nekom ovećem gradu.
Jebeš državu i narod koji nije ustanju
ni svoje žrtve prebrojati.
Mirko S. Vraneš