субота, 30. октобар 2010.

BRAINSTORMING
ТЕХНИКА ОДЛУЧИВАЊА

    Brainstorming (од енг. brain = мозак и storm = олуја) је техника решавања проблема или реализације приоритета у радној групи, тимском раду.
    Састоји се у давању алтернативних решења за неки проблем, при чему сви чланови тима предлажу могућа решења, бира се оно којим су сви чланови задовољни - тимски закључак.
    Поента је у томе да се добије што више различитих идеја и сугестија о томе како се проблем може решити или шта је приоритет у актовниостима средине коју води тим.

    Брејнсторминг се одвија у две фазе:

   ОТВАРАЊЕ : Чланови тима предлажу што више различитих идеја о решењу проблема или приоритета. Сваки члан тима обавезан је - мора дати предлог.

    СУЖАВАЊЕ
  •  сваки члан образлаже свој предлог
  •  групишу се слични предлози
  •  елиминишу се дупликати
  •  рангирање предлога
  •  бирају се прва три или само један предлог за кога се определи  највише чланова тима.
        
    Након тога ступа се реализацији идеје, лидер тима са извршиоцима спроводи договорено уз повратну информацију члановима тима, како се одвија реализација идеје.
    Тимски рад у решавању проблема и приоритета средине за коју је тим задужен, омогућава већи број алтернативних решења, солуција и идеја, него што би имала особа која проблеме рашава индивидуално (сама). 

    Дакле, брејнсторминг, тимски рад су један од начина да се група људи, тим, међусобно допуњава и уважава идеје појединаца за које сматрају да су по неком питању најбоље. Резултати оваквог начина рада су напредне  и просперитетне средине у којима тим ради или их води. Небројено је примера успешног рада спровођењем брејнсторминга у индустрији, науци, политици, спорту, Влади, локалној самоуправи ...

     Како то функционише код нас ? (ГЛАВОВАЊЕ) !     

   Лидер, најчешће аутократа (по Вујаклији - самодржац, самовладар, неограничени владалац, господар) окупи ''тим'' који постоји само на папиру, наравно сваки члан ''тима'' плаћен (да ћути) за своје чланство. Лидер ''ГЛАВОЊА'' доноси предлоге и одлуке које се ''тимски'' једногласно усвајају. Одавно је код нас на снази : ''Нема ти шта да мислиш, има ко за тебе да мисли.'' или ''Шта ће мени кадрови, док сам ја кадар.'' или ''Ћути ту, да ти није мене не би ни био ту.''. Све по принципу ''Ћути ди си, јер за ди си  ниси.''. Резултати овог ''генијалног'' понашања  и рада су видљиви по целој Србији, наш (неки кажу - његов) град није изузетак већ, напротив, пример где је један ''ГЛАВОЊА'' то довео до савршенства.
  Резултати ГЛАВОВАЊА : преко 60% радно способног становништва незапослено, одлив младих и школованих људи, не постојање инвестиција које остварују повећање запослености, заостајање за срединама где се другачије ради ( Инђија, Пећинци, Зрењанин ...) довођење становништва у фазу безизлазности - безвољности - апатије, недостатак и гашење иницијативе појединца, богаћење и злоупотребе појединаца на власти, непотизам, партијска запошљавања у администрацији, прича о неким тзв. инвестицијама, које никако да крену ...
    И, ама баш сваки пут наступ ''нашег'' ГЛАВОЊЕ почињеу првом лицу једнине ЈА ... ЈА ... ЈА ... па ЈА ... Сетим се ТВ емисије пред изборе двехиљадите године ''ЈЕДАН ЧОВЕК, ЈЕДАН ГРАД'', у којој ОН ''наш'' ГЛАВОЊА објасни и обавести како је све као ОН сам : направио, изградио, иницирао, реализовао ... у нашем граду, као мирис бетона, асфалта и малтера му драг, ОН неимар ... (све мислим да му је мирис нечег другог ближи, на основу професије којом се бавио). Исто тако сетим се специјалног броја ''Гласа комуне'' из тог времана - све функционише, извоз, производња и опет ЈА ... ЈА ...
     Ако већ то у нашем, пардон његовом, граду баш и мора тако да функционише, 'ајде за почетак да се бар једном ''наш'' ТИМ ЛИДЕР (читај ГЛАВОЊА) огласи и започне са ... ''Мој тим, и ја на његовом челу одлучили смо ... ''.

ПС   Ономад, гледајући ''ауторски'' рад господина Милорада Попова ''ЈЕДАН ЧО'ЕК, ЈЕДАН Г'АД'', замало да се упитам - Овај све направи, јеботе, да нам није и децу направио ...
        Чујем да је исти остао без ЂОКЕ остало му само ЈА ...ЈА са је, 'ал џаба му, шта ће му без ЂОКЕ ?


                                                                Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар