NAPREDNJACI ANTE PORTAS
''Kada se izjalove neka revolucija, izjalovilo se i čitavo stoleće, jer time malograđani dobijaju u ruke protivdokaze.'' - Fridrih Hebel, ''Dnevnici''
Za ovo moje pisanje povod je susret sa meni dragim poznanicima koji su mi danas priznali rečima ''Da bio si u pravu!'' i natpis u dnevnoj štampi, vezano za skok popularnosti i povećanja podrške - rejtinga, te naglim omasovljenjem njihove političke opcije, Srpske napredne stranke... nisam Ja nešto Bog zna šta pametan, već sam u sadašnjoj situaciji prepoznao vreme postoktobarskih (tačnije septembarskih) promena dvehiljadite godine, kada su već (vidi čuda) bivši socijalisti, komunisti, julovci... pohrlili u stranke koje su tada prepoznali kao moćne na svim nivoima vlasti, i nagrnuli sa učlanjenjem u one stranke demokratske opcije kroz koje će rešiti svoj neki lični problem... primera u Srbiji i Apatinu koliko hoćeš, svako toga može da se seti ako je iskren prema sebi i ljudima koji su se tako ponašali, što bi narod rek'o ''Prevratili kožun'' ili novija varijanta ''Presvuk'o - presvukla se u novi dres.'' to je tako i to je to.
Kako pišući tekstove za ''Apatinske novine'' i knjigu ''Apatinske hronike'' u pisanju se najčešće pozivam na neka poređenja iz druge svere, van one na koju se odnosi moj tekst (sve to polupismeno jer drugačije ne umem, nemaju snage da pišu oni koji su za to školovani... o mudima, o imanju ili nemanju istih nekom drugom prilikom), pa tako i ovaj put da naviku i formu ne menjam, pozivam se na velikog gospodina i po meni genijalca, kantautora, od skora scenariste i filmskog režisera gospodina Đorđa Balaševića i njegovu pesmu ''Narodnjaci'' objavljenu 1986. godine na LP albumu - ploči od vinila (sada to zovu nosač zvuka, šta god to bilo i značilo) ''Bezdan'' meni prepoznatljivom po numerama: ''Ne volim januar'', ''Bezdan'', ''Virovitica'', ''Ne lomite mi bagrenje'' ... i dajem sebi za pravo da u tekstu te iste pesme zamenim reč NARODNJACI sa rečju NAPREDNJACI i nešto malo promenim, izbacim (oprosti mi Đole na skrnavljenju) iz pomenutog teksta i sada to ovako izgleda:
Naprednjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar - mar.
Rasturaju po pitanju tiraža,
sve veća je blamaža
biti neko od nas.
Naprednjaci su ukrali moj bend,
naprednjaci su sada in i trend,
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naći bazu i spas ?
O naprednjaci,
sve vam je u šaci
al' zašto da se baci ?
Ma ostavite nešto i za nas.
Naprednjaci, braćo i zemljaci,
budite ortaci pa bar smanjite taj gas !
Naprednjaci na ključnim mestima.
Naprednjaci u glavnim vestima.
Na džinovskom plakatu u boji,
kud koji mili moji, da vam ne čujem glas.
Naprednjaci sa našim curama.
Naprednjaci u svim strukturama.
od biznisa pa do sporta,
naprednjak ante portas,
njihov dolazi čas !
Nemaju knjige te perspektive,
politika zove sad nas.
A snovi lebde između
na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera,
iz svoje kože može se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa
na pola puta selo - grad.
''Hanibal ante portas'' - uzviknuo je u Rimskom Senatu Cicerom, misleći na beskrajne i jalove rasprave i svađe, sa upozorenjem: ''mi se svađamo i delimo a Hanibal nam pred vratima''. Da pojasnim Marcus Tillius Cicero (106. - 43. pre Hrista ) konzul, državnik, političar, politički teoretičar, advokat, filosof, veliki orator - govornik... u raspravi u Senatu antičkog Rima uporedio je tadašnju situaciju sa vremenom žestokih svađa i podela u borbi za vlast pre sto pedeset godina i Hanibalove invazije na Apeninsko poluostrvo i tada skoro propasti Rimske republike (Rimskog carstva).
Što hoće reći, prenešeno na naš slučaj, dok se političke opcije, takozvane demokrate svađaju i podmeću jedni drugima Naprednjaci nastupaju i kucaju na vrata svih nivoa vlasti i najavljuju pobedu na sledećim izborima, ako se ovi drugi ne uozbilje i dovedu u red. Ali videli smo i doživeli, bolje reći preživeli svega i svačega od političkih opocija na vlasti pa ako baš mora da preživimo i Naprednjake, ako mora tako da bude a sve mi se čini da mora, neka bude.
Kako je na političkoj sceni Srbije bila zauzeta pozicija, mesto i naziv narodnjaci (narodnjačka stranka) koju su prisvojili kao zbirnu - saborni naziv DSS (Vojislava Koštunice) i NS (Velimira Ilića)... Tomislavu Nikoliću i tada femkanom Aleksandru Vučiću je ostalo da biraju između nekoliko preostalih i mogućih naziva svoje ''nove'' stranke (nastale izdvajanjem iz SRS - Vojislava Šešelja), izabrali su naziv Srpska napredna stranka (Naprednjaci)... Primetno je omasovljavanje Naprednjaka, percepcija sa namerom i očekivanjima novopridošlih u SNS kao i u bilo koju drugu nstranku u Srbji je najčešće: ''Da ja rešim svoj problem, egzistencijalni, da zaposlim sebe i sve oko sebe, da imam neke privilegije i da mogu da živim bez rada baveći se politikom... da dobijem za sebe stan ili deci stipendiju i dom, da dobijem prevremenu penziju...'' nema tu nikakve ideje da se nešto promeni i uvede red, spreče zloupotrebe, nepotizam, korupcija, bezzakonje, kriminalizacija celog društva... te tako rešimo probleme koji nas okružuju, koji su se nagomilali i da počnemo živeti, ponašati se, kao što se to radi u većini demokratskih zemalja i uređenih društava. Ovo sve proizilazi iz dugogodišnjeg posmatranja okruženja i usvajanja ponašanja u kome žive novopečeni Naprednjaci, kojima ovo nije prva politička opcija u kojoj su tražili svoj prostor i svoj ''spas'' (svaka čast časnim izuzecima - naravno da svako pravilo ima svoje izuzetke pa tako i u ovom slučaju). U novijoj istoriji u nas, pokazalo se od vremena privilegovanih komunista (boraca i ''drugova i drugarica'' iz NOR - a), isto tako privilegovanih: socijalista, radikala, demokrata, narodnjaka, naprednjaka ... pretvaranja svih nivoa vlasti u privatnu prćiju ili politički feud, svakako radi se o Mesnim zajednicama, opštinama, Pokrajinskim sekretarijatima, Javnim preduzećima, Ministarstvima ... a preneto je i na sve ostale svere života i delovanja kao što su čak i umetnost, i kultura pa čak i sport, da ne pričamo o: obrazovanju, zdravstvu, sudstvu, policiji... afera stiže aferu, za sve imamo mafiju... jednom rečju postalo je običaj i narodna navika, po većinskom uvreženom mišljenju ''To drugačije i ne može biti kod nas, tako to mora, to je normalno... pa zašto onda ja i moja porodica i najbliže okruženje ne bi imali koristi od mog bavljenja politikom, ako neću ja neko će drugi i šta sam onda uradio sem da sam na gubitku... a i onako kad tad će mi prišiti da sam lopov i ovakav i onakav bez ikakvog dokaza i razloga... to je tako i tako mora biti nema sile koja to u Srbiji može promeniti...''.
............................................................
Izvor: ''Blic'' - BG - 09.09.2010. godine
SNS NAJJAČI, LDP ISPRED SPS
Srpska napredna stranka osvojila bi podršku 33,4 odsto građana Srbije da su raspisani republički izbori, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno u Srbiji od 4. do 10. avgusta ove godine, a rađeno za američki Republikanski institut ( IRI ). Prema rezultatima ankete, na drugom mestu je Demokratska stranka koju podržava 29,2 odsto građana.
Prema raspoloženju 1.053 anketirana građana na izbore bi izašlo 61 odsto birača, a mesta u parlamentu dobili bi Liberalno demokratska partija ( 7,4 % ), Srpska radikalna stranka (6,5 %), Demokratska stranka Srbije ( 6 % ) i koalicija SPS - PUPS koju bi podržalo 5,7 odsto birača. Ispod cenzusa, kako je pokazalo istraživanje, našli bi se G17 plus sa 2,2 odsto glasova, dok bi za neku drugu partiju glasalo 9,6 odsto birača.
...............................................................
Dakle sve je tu ''normalno'' i jasno, politika, stranke, Srbija... da si ti meni živ i zdrav i debeo Đole i ovo (malo sa moje strane izmenjeno) davno sa tvoje strane primećeno, ništa se nije promenilo i nismo se dozvali k' pameti a kako mi sve izgleda i nećemo, zato ...
Naprednjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar - mar.
Rasturaju po pitanju tiraža,
sve veća je blamaža
biti neko od nas.
U Apatinu; 11.09.2010. godine - na Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар