СВЕ ПО ЗАКОНУ ...
О МОРАЛУ, СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ ...  ДРУГОМ ПРИЛИКОМ.

''ЈА ВОЛИМ САМО СЕБЕ ...''

      ''Quisque suorum verborum optimus interpres.'' - Свако је најбољи тумач својих речи.

      У сусрету са људима из свог окружења а и шире човек може добити све одговоре и оне на питања какви смо, ко смо, зашто смо ... Увек ме изнова изненађује отвореност нашег народа у разговору са особом коју први пут упозна – види. Елем пре неки дан са једним познаником у његовом ауту враћамо се из ... почели таман причати неке мушке разговоре, кад оно човек угледа две особе (жене) како стоје на аутобуском стајалишту и чекају аутобус, човек сасвим ОК заустави аутомобил – Идете до Апатина. Оне у глас –Да. Млађу од њих познајем,  срећемо се понекад, Апатин је мален тако да сви све знамо и сви све срећемо. Уђоше у ауто поче прича, једна од њих старија започе разговор:

-  Баш вам пуно хвала, ево ја и моја снаја нешто пословно били у ... чекамо аутобус, овде се никада не зна када ће наићи.

      Представим се госпођи  ...

-         Ја сам Мирко Вранеш, о мени сте чули све најгоре (то ми обичај ост'о од кад сам се бавио нешто мало политиком па ме сви изоговарали, па кад се преставим људима из Апатина некако се лецну и укоче, а кад им се овако на самом почетку разговора представим почне друга песма ...).

-         О, ви сте тај, ја сам Магда, знате о вама сам ја чула само лепе ствари чак вас и наш директор 'оћу рећи председник увек помиње у позитивном, и зна рећи тај је способан и неподкупљив.

-         Чекајте, како то директор 'оћу рећи председник ?

-         Е, сад се шалиш са мном, можемо прећи на ти доста сам старија од тебе, па знаш да више није формално директор али и даље то ради а председник је ... па наш Жика.

-         Можемо прећи на ти, али тај није наш, може он само бити ваш, мој није никад био а неће ни бити.

-         Како није па наше партије  се помириле, заједно су у влади а и ови ваши у Апатину нису баш нешто против Жике, а и Пајтић га подржава.

-         Госпођо извињавам се али ја немам моје, нисам члан ни једне странке од септембра 2004. године.

-         Како ниси, па тебе наш директор увек спомиње као једног од највећих противника наше странке у Апатину, па чак нешто и пишеш преко интернета о нама у Дому здравља и нама СПС – овцима.

-         Добро де, него да променимо тему, ви из СПС – а сте за равноправност, социјалну правду, морал ... шта кажете о овој нашој ситуацији данас.

-         Немам ја ту шта лепо рећи, мени је било најбоље док је Тито био жив, тада се могла свакако, могла сам добити посао по целој Југи.

-         Радили сте док је Тито био жив, благо вама па ви скоро и у пензију можете.

-         Ја већ могу у пензију, имам 38 година радног стажа.

-         Побогу па што не идете, наши суграђани никако да се докопају пензије а ви ...

-         Користим своје законско право и определила сам се за мушки стаж.

-         А где ту солидарност, социјална правда ... па ви из СПС – а се залажета за то. А био би ред да неко млад, ево рецимо ваша снајка да почне радити.

-         Каква солидарност, најважнија сам ја себи.

-         Па ви по узору на вашег директора и председника и ... нећете у пензију ни када навршите мушки стаж.

-         Ако буде по закону, нећу, шта ћу кући уби ме досада, а на послу ми баш добро, све раде оне млађе ја сам главна ...

-         Значи ви по оној ... Ја волим само себе ...

-         Да, а ко ми је други важан.

''Neću u penziju, čik da me neko stigne ... u najboljim sam govnima, ups godinama.''

      Случајно или шта ћу га већ знати наместило се, преко радија Давор Гобац фронтмен Psihomodo Popa поче песму Ja volim samo sebe, помислим, како се све увек намести и за све увек постоји одговор.

 

Tamne mrlje prošlosti
na tvojoj bijeloj košulji
veš mašina budućnosti
nikad neće oprati.

Ja ne gutam pilule
da bi mi bilo bolje
ja ne trebam žene
da me zadovolje.

Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.

Oči bojim zeleno
usta žarko crveno
uvijek sam izgledao
kao što sam volio.

Druge ne primjećujem
ni u prolazu
sebe uvijek pozdravljam
u ogledalu.
 

Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.

      По доласку у Апатин поздравим се са дамама, захвалим се познанику на превоз и све нешто мислим, чудна је ово држава, они који могу и имају све услове они неће у пензију, а они који немогу све раде да оду у исту, да ли је то случајно и намештено мора да се то неко игра са нама. Да, и Гобац је изгледа скроз у праву.

                                                              Мирко С. Вранеш