PRAVO ČOVEKA DA BIRA I DA BUDE BIRAN ...

IZBORI

    ''Vox populi, vox Dei'' - Glas naroda je božji glas.

       Davno je rečeno da ljudi žive u zemlji kakvu zaslužuju, što hoće reći, ljudska rasa u svojoj dugoj istoriji je uređivala sisteme i države u kojima je narod živeo i ostvarivao svoja prava. Jedno od osnovnih prava je PRAVO ČOVEKA DA BIRA I DA BUDE BIRAN, gde svaki pojedinac može da odlučuje po svojoj volji o načinu uređenja političkog sistema, predstavnicima koji će voditi njegovo okruženje ... i zna se demokratski – kako većina  odluči na izborima tako nam je. Kroz proces izbora, putem glasanja, građani odlučuju o stvarima koje su važne za njih i zajednicu kojoj pripadaju i to je demokratsko postignuće za koje se vekovima borili svi slobodoumni, svesni i demokratski opredeljeni predstavnici čovečanstva. Ovo pravo svakom pojedincu na svetu zagarantovano je Univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima gde u Članu 21. stoji:

1. Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2. svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovistupa u javnu službu u svojoj zemlji.
3. Volja naroda je osnova državne vlasti. Ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i javnim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja.

      Ustavom Republike Srbije (www.parlament.gov.rs) u Članu 52. stoji:

      Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

      Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.

        Dakle po Ustavu, zakonima i pravu, čovek može da bira i bude biran, teško se čoveku odlučiti da bude kandidat na izborima ali treba smoći snage i ponuditi nešto novo i na taj način se pokušati rešiti večitih kandidata na svim mogućim izborima i svim mogućim listama. Nije se uvek lako odupreti raznim pritiscima u procesu glasanja, primera u istoriji  i novijoj koliko hoćeš, ne bi sada da ih nabrajam. Cilj ovog teksta nije ukazivanje na zloupotrebe i kršenje zakona u procesu glasanja već je cilj edukacija, ohrabrenje, podrška demokratizacije i uvođenje prava u naše živote. Ako većina našeg stanovništva želi u EU, kako ankete pokazuju, onda nije samo bitna forma da smo član nečega, već je bitna suština i da smo neko i nešto u tom sistemu i da se svrstamo među NORMALNE  ljude. Iskoristite svoje pravo birajte i budite birani ... to je demokratski i tu je i napredak, novi ljudi sa novom energijom, idejama i drugačijim navikama od ovih ''nezamenljivih''. Da to je zemlja (država, grad ...) kakvu zaslužujemo  i koja nam jeste cilj (iskreno se nadam da vama jeste, meni jeste). 

       ''Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogrešne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečili da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale.'' – Zoran Đinđić

      Sve (skoro sve) o izborima u svetu i kod nas pogledajte na stranicama  www.aceproject.org na stranicama ACE Electoral Knowwledge Network, gde lepo stoji: ACE Electoral Knowladge Network je portal (prozor) u svet izbora. Kako sam pisao o lokalnim izborima i spominjao neke sisteme izbora nije loše obnoviti gradivo i poštovani čitaoci evo vam prilika.

Izvor : www.aceproject.org/main/overview-serbian/izborni-sistemi

Izborni sistemi

Pregled

       Izbor izbornih sistema predstavlja jednu od najznačajnijih institucionalnih odluka bilo koje demokratije, a opet izborni sistem se vrlo retko odabira na svestan i pažljiv način. Vrlo često je izbor slučajan, rezultat neobičnog spoja okolnosti, prolaznog trenda ili obrta istorije.

       Uticaj kolonijalizma i efekti uticajnih suseda vrlo često su ubedljivi prilikom odabiranja izbornih sistema. Ipak u skoro svim slučajevima izbor konkretnog izbornog sistema ima dubok uticaj na budući politički život zemlje u pitanju. U najvećem broju slučajeva, izborni sistemi, čim budu odabrani, ostaju prilično konstantni dok se politički interesi uspostavljaju oko i odgovaraju na podstreke koji su predstavljeni u njihovom obliku.

       Ukoliko je retkost to da se izborni sistemi odabiraju pažljivim razmatranjem, još je ređe da oni budu pažljivo izrađeni prema konkretnim istorijskim i socijalnim uslovima zemlje. Bilo koje nove demokratije moraju da odaberu (ili naslede) izborni sistem kako bi izabrale svoj parlament, ali na ove činjenice vrlo često utiče jedna od sledeće dve okolnosti: ili politički akteri nemaju dovoljno osnovnog znanja i informacija tako da izbor i posledice različitih izbornih sistema ne budu u potpunosti priznate ili, je suprotno, politički akteri upotrebljavaju svoje znanje o izbornim sistemima kako bi promovisali dizajne za koje misle da bi mogli da funkcionišu i idu u prilog njihovoj sopstvenoj pristrasnoj prednosti.

       U bilo kojoj od ove dve moguće situacije, izbori koji su doneti možda ne predstavljaju najbolje kada se govori o dugoročnom političkom zdravlju zemlje u pitanju, i ponekad mogu imati pogubne posledice za demokratske izglede date zemlje.

      Pozadina koja se krije iza izbora političkog sistema može stoga biti značajna koliko i sam izbor. Osoba ne bi trebalo da ima iluziju da se ovakve odluke donose u političkom vakumu. Zapravo, razmatranje političke prednosti skoro uvek predstavlja odgovarajući faktor u izboru izbornih sistema – ponekad on predstavlja jedino što se uzima u razmatranje. Istovremeno, izbori u pogledu dostupnih izbornih sistema su vrlo često, u realnosti, vrlo malobrojni. Podjednako je slučaj, međutim, da proračuni u pogledu kratkoročnog političkog interesa mogu vrlo često stvoriti zabunu u pogledu sagledavanja dugoročnih posledica konkretnog izbornog sistema i interesa šireg političkog sistema. Samim tim, priznajući praktična ograničenja, mi pokušavamo da priđemo pitanju izbornog sistema na što je moguće širi i sveobuhvatniji način.

       Elemenat izbornog sistema koji se krije iza ove publikacije ima za svoj cilj posebno političke pregovarače i ustavne izrađivače u novim, neiskusnim demokratijama kao i onima koje prolaze kroz tranziciju. Međutim, pošto izrada političkih institucija predstavlja bitan zadatak ne samo za nekoliko novih demokratija već i za one demokratije koje su već uspostavljene a koje žele da usklade svoje sisteme kako bi na bolji način odražavale novu političku realnost, tekst takođe želi da se pozabavi verovatnim zabrinutostima onih osoba i u demokratijama u nastajanju i u već uspostavljenim demokratijama koje možda stvaraju svoj izborni sistem. Imajući u vidu ovu ciljnu grupu, mi smo samim tim morali da pojednostavimo veliki deo akademske literature u pogledu datog predmeta, baveći se u isto vreme nekim od složenijih pitanja u bliskoj vezi sa ovom oblašću. Ukoliko se ponekada čini da suviše pojednostavljujemo stvari a da smo u nekim drugim previše kompleksni, objašnjenje će se obično zasnivati na našem pokušaju da stvorimo ravnotežu između dva cilja: jasnosti i sveobuhvatnosti.

       Dok se kontekst u kome demokratije u nastajanju i uspostavljene demokratije donose svoje ustavne izbore razlikuje u ogromnoj meri, dugoročne namene najvećeg broja demokratija su obično iste: usvajanje institucija koje su dovoljno jake da promovišu stabilnu demokratiju koja će biti dovoljno fleksibilna da odreaguje na okolnosti koje se menjaju. I demokratije u nastajanju i uspostavljene demokratije imaju dosta toga da nauče iz iskustva ostalih. Stvaranje institucionalnog modela predstavlja proces koji teče, i mi želimo da izvučemo suštinu iz mnogih naučenih lekcija iz mnogih savremenih iskustava stvaranja institucionalnih modela širom sveta.

Izborni sistemi i ustavi

       Dosta nacrta ustavnih modela nastalo je relativno skoro: pokret rasprostranjen širom sveta uperen ka demokratskom upravljanju 1980-ih i 1990-ih stimulisao je novu hitnost u potrazi za istrajnim modelima odgovarajuće predstavničke vlade, zajedno sa svežom procenom izbornih sistema. Ovaj proces podstaknut je široko rasprostranjenim shvatanjem da izbor političkih institucija može imati značajan uticaj na širi politički sistem – na primer, sve je veće priznanje da izborni sistem može pomoći u "stvaranju" saradnje i sporazumevanja u podeljenom društvu. Model izbornog sistema sada je prihvaćen kao onaj koji ima najveći značaj za šira pitanja upravljanja, i kao najverovatnije najuticajniji od svih političkih institucija.

       Pružanjem ove detaljne analize izbora i posledica i prikazivanjem načina na koji su izborni sistemi funkcionisali širom demokratskog sveta, nadamo se da ćemo postići dve stvari:

• da proširimo znanje i prosvetlimo političke i javne diskusije;
• i da damo onima koji rade na izradi modela ustava sredstva da naprave izbor na osnovu svih dostupnih informacija, i da samim tim izbegnu neke od najdisfunkcionalnijih i destabilizirajućih efekata konkretnih izbora u pogledu izbornih sistema.

       Na najosnovnijem nivou, izborni sistemi preobražuju ukupan broj datih glasova na opštim izborima u mesta koja su osvojena od strane partija i kandidata. Ključne varijable jesu:

1. upotrebljena izborna formula (odnosno, da li je sistem većinski ili proporcionalan, i koja matematička formula je upotrebljena za proračunavanje dodeljenih mesta) i

2. amplituda okruga, ne koliko birača živi u tom okrugu već koliko članova parlamenta taj okrug treba da odabere.

Kratak pregled vrsti izbornih sistema

       Postoji na stotine izbornih sistema koji su trenutno u upotrebi kao i mnogo permutacija u svakoj njihovoj formi, ali sa ciljem stvaranja njihovog jednostavnog prikaza mi smi izborne sisteme postavili u tri široke kategorije:

            pluralistički-većinski,
            polu-proporcionalni, i
            proporcionalni.

       U okviru ove tri kategorije, postoji deset  "pod-kategorija":

           First Past the Post (FPTP) - većinski sistem za koji je potrebna prosta većina od ukupnog broja izašlih na izbore, čak i ako je to manje od polovine ukupnog broja birača.

        Block Vote (BV) - glasanje u ime velikog broja lica na osnovu ovlašćenja.

            Alternative Vote (AV) - sistem alternativnog glasanja

           Sistemi sa dva izborna kruga jesu sve vidovi pluralističkih - većinskih sistema.

            Paralelni sistemi,

             Limited Vote (LV), sistem ograničenog glasanja i

            Single Non-Transferable Vote (SNTV), / svaki birač ima jedan glas, ali nekoliko mesta treba da bude popunjen kandidatima koji dobiju najveći broj glasova. 

             Svi ovi sistemi jesu zapravo polu-proporcionalni sisteme.

             Proporcionalni sistem putem liste,

            Mixed Member Proportional (MMP), sistem koji kombinuje pozitivne odlike pluralističkog sistema  proporcionalne zastupljenosti, i

            Single Transferable Vote (STV) sistem glasanja u proporcionalnom izbornom sistemu kada birač glasa za kandidate po redosledu sopstvenih preferencija, s tim što se njegov glas prenosi na narednog kandidata ako njegov prvi izabranik ne bude izabran, predstavljaju proporcionalne sisteme.

      Svaki od 212 sistema parlamentarnih izbornih sistema navedenih u Globalnoj raspodeli izbornih sistema mogu biti svrstani u kategorije u sklopu jedne od ovih deset kategorija, i ovo porodično stablo, iako ima svoj koren u konvencijama koje su odavno uspostavljene, jeste prvo koji treba da uzme u obzir sve izborne sisteme koji su upotrebljeni za parlamentarne izbore u svetu danas, bez obzira na šira pitanja demokratije i legitimnosti. Nadamo se da ste na ovaj način dobili jasan i precizan vodič u pogledu odabiranja svake od istih.

                                                      

                                                          Autor bloga: Mirko S. Vraneš