KADA ČOVEK PREĐE ŠEZDESETU, KAŽU DA JE ISKUSAN ...

KADA AKT - DOKUMENT PREĐE ŠEZDESETU, KAŽU DA JE VIŠE NEGO DOBAR, ODLIČAN ...

ALFA I OMEGA CIVILIZACIJE 

 

      ''Kako za samo malo vremena veliki i nadmeni ljudi mogu postati tako mali, i kako tako mali i neprimetni mogu postati veliki. Zapravo, ti mali i neprimetni ljudi ne postaju veliki, oni su oduvek takvi, samo se od gomile korova ne ističu dok ga neko sličan njima, ne poseče,'' – Slaviša Pavlović

      Kao klinac, januara, negde oko Božića 1973. godine dokopam se nekih novina iz Engleske, doneo neki komšija, pričalo se da je ČETNIK, ja nisam verovao, kakav četnik nigde brade, ni noža u ustima, ni gibanice, ni pečenog jagnjeta – praseta, ni šajkače, ni kokarde, ni fijakera, ni rakije, ni opanaka, ni ukrštenih redenika, ni kurvi, ni popova ... tako ih predstavljali u filmovima  iz NOB – a, i u Bulajićevom spektaklu ''Bitka na Neretvi'' koji smo kao deca, iz škole,  svi morali gledati na specijalnim projekcijama u specijalno vreme, ako nisi navijao za partizane i zviždao okupatorima i stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima imao si problem, kao sumnjiv je on ... U tim novinama nešto o Pink Floydu – u (inače moja omiljena grupa), neki njihov  koncert i ljudska prava, dobro mi došlo da treniram engleski, rečnik u ruke i tuci ... u sklopu teksta i masno odštampana Universal Declaration of Human Rights, joj majko moja šta je sve tamo pisalo, pa ja imam prava garantuje mi i UN ... zablento se u novine te zaboravim uraditi grafički ... sutradan, profa ljut k'o ris 'oće da mi kresne kečinu, a ja njemu o Ljudskim pravima ... e, kad me tad ne ubi komunjara živeću 100 godina, spasilo me iskakanje kroz prozor ... jeb'o mi sve po spisku i Deklaraciju i Ljudska prava i nanu naninu ... spasio me predobri Uroš Desnica sve na obraz mog ćaleta Sime i njihovog zajedničkog druženja ... keva Milka mi godinama na nos nabijala, kako je sreo na pijaci njen zemljak, direktor škole, oboje komunisti ... ja kao ispao hipik i dete cveća, prišio mi i drogu i dugu kosu i Bitlse (kuku lele da je znao za Pink Floyd i njihove albume Ummagumma i Meddle ... strp'o bi me u luđaru garant) ... a familija mi prava, sve partizančine ... Kad sam pokaz'o one novine kevi, a ona meni onako po LIČKI – Jeb'o te onaj četnik i ove njegove engleske novine ! Završe novine sve sa Deklaracijom isečene na meru i na ekseru u poljskom klozetu ... Šta su ti naša SRPSKA  posla brišemo dupe sa najvećim civilizacijskim dostignućem.

      Prekjuče čitam, naši predstavnici neće prisustovati na dodeli Nobelove nagrade za mir u Oslu, dodeljene Kinezu, disidentu Liu Sijabou, Vuk Jeremić iz milošte zvani SUNĐER BOB KOCKALONE nešto palamudi, teška odluka, trt – mrt, sve mi se čini da se i on otire u poljskom klozetu sa onom istom, po nama Srbima, jadnom Universal Declaration of Human Rights. Joj majko moja, evo se javio i onaj Deda Mraz zvani Bensedin, takozvani predsednik Vlade Srbije ... kao mi ... mi imamo strategiju i taktiku zašto smo po ovom pitanju, ljudskih prava, sa Kinom i na ovaj način ćemo pre ući u EU. Jebe lud zbunjenog ... ali evo najzad i mi imamo strategiju i taktiku, ko zna možda je prava i dobitnička ... Deda Mraze, Deda Mraze ne skreći sa staze, ne oklevaj, ne dremaj  već poklone nam spremaj ... odošmo mi svi skupa, ne u EU nego u 3LPM. Živeli. Kako Srbija sada ima svoju strategiju i taktiku, koju ne može baš svako da menja kako mu padne na pamet, saopštenja tipa – mi smo samostalni, nezavisni ... niko nas neće učiti demokratiji i pameti ... čvrsto stojimo u svojim stavovima k'o kineski zid ... proklet bio izdajica svoje domovineee ... Kad, ne lezi vraže, evropejci iz Brisela presavili tabak pa brzom poštom pismo – ''Najmanje je za očekivati od zemlje koja ima pretenzije da bude član familije evropskih naroda i baštini sve vrednosti demokratskih dostignuća u Evropi, da podrži dodelu Nobelove nagrade za mir i tako pokaže svoju privrženost evro – atlanskim principima i vrednostima.''. Au, žuti karton baš kad mu nije vreme, a mi očekujemo da odobre našu kandidaturu za članstvo u EU ili KU (kinesku uniju) nije mi više tu ništa jasno ...Raspištolji se predsednik Srbije Boris Tadić i spremi ''svilen gajtan'' mlađanom Sunđer Bobu, oće da ga menja (davi gajtanom – pusto tursko) ... dosta mu više i i Vuka i njegovih sranja, mal' – mal' pa nešto zasere, Kockalone naravno ... pričalo se savetovalo se, telefoni se usijali ... nemoj ga sad ima vremena (sve mi se čini da na predstojećoj izbornoj Skupštini DS – a, 18. decembra Jeremiću ni Savo Milošević a ni Savo Kovačević – Narodni heroj ne mogu pomoći da postane podpredsednik ove stranke ... jebi ga Bobe tako to ide kada si Lignjoslav). Kad ono noćas, dan pred dodelu Nobela, Mirko Deda Mrazenko preseče i odluči kako objaviše i mediji:  

Srbija ipak na dodeli Nobela za mir

10. decembar 2010. | 22:16 -> 01:08 | Izvor: B92

Beograd -- Srbija ipak šalje predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir. Premijer, posle konsultacija, odlučio da Srbiju u Oslu predstavlja ombudsman Saša Janković.

Janković kaže za B92 da se obratio šefu diplomatije sa zahtevom da, kao nezavisan organ koji se bavi zaštitom prava građana, u ime Srbije ode na ceremoniju u Oslo.

U kabinetu premijera premijera Mirka Cvetkovića naveli su da se odlukom da ombudsman predstavlja Srbiju "izašlo u susret očekivanju velikog dela političke i najšire javnosti Srbije".

Posle višednevnih negodovanja javnosti, uručenju Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou u Oslu prisustvovaće i predstavnik Srbije.

Zaštitnik građana Saša Janković za B92 kaže da se, kada je shvatio da Vlada Srbije neće imati predstavnika na dodeli, obratio šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću sa zahtevom da on, kao nezavisan organ koji se bavi zaštitom prava građana, u ime Srbije ode na ceremoniju u Oslo.

"Ja niti tražim, niti dobijam nalog od Vlade, tako da mi nije bila potrebna nikakva dozvola, niti bilo šta slično. Ali, s obzirom da do Osla treba stići, to je nemoguće bilo izvesti. Večeras (četvrtak uveče) mi je stavljena na raspolaganje usluga Vlade u smislu prevoza i takođe, zamoljen sam da - kada već idem tamo – prenesem i lične čestitke od predsednika naše Vlade dobitniku Nobelove nagrade”, rekao je Janković.

Izaslanik premijera "kad već ide u Oslo"

Iz kabineta predsednika Vlade Srbije u četvrtak kasno uveče stigla je informacija da će Saša Janković na dodeli Nobelove nagrade za mir biti izaslanik premijera Mirka Cvetkovića.

B92 je zamolila ombudsmana da pojasni tu svoju poziciju.

“Pre svega, ja sam tamo kao zaštitnik građana Republike Srbije, dakle nezavisni državni organ koji je odlučio da prisustvuje takvoj ceremoniji”, naveo je Janković.

“Dakle, ni na koji način Vlada zaista ne može uticati na moje odluke. Upravo je obrnuto”, kaže on.

“Ali, kažem, predsednik Vlade me je zamolio, s obzirom da već idem, da nastupim i kao njegov lični izaslanik u tom smislu što ću čestitati dobitniku Nobelove nagrade”, objasnio je Janković.

Janković kaže i da je ovo pokazatelj da sa ljudskim pravima u svetu danas ne bi trebalo i ne može biti kompromisa i da to pitanje ne sme da ima bilo kakve veze sa politikom.

Odluka uprkos stavu ministra Jeremića

Podsetimo, šef diplomatije Vuk Jeremić izjavio je samo nekoliko sati pre nego što je stigla vest da na dodelu ide republički ombudsman da ne vidi način kako bi mogla biti revidirana odluka o tome da Srbija ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir.

Jeremić je rekao da su "sve odluke donete u skladu sa zakonom i predviđenom procedurom nakon dužeg razmišljanja".

Predsednik Srbije Boris Tadić nije želeo da se izjašnjava o odluci Jeremićevog ministarstva, navodeći da ju je ministar doneo u skladu sa svojim nadležnostima, a da Vlada o tome nije raspravljala.

Od kada je Nobelov komitet saopštio da je Srbija među zemljama koje će bojkotovati dodelu nagrade, oglasile su se pojedine političke partije i nevladine organizacije koje su smatrale da je odluka Ministarstva spoljnih poslova pogrešna.

S druge strane, kineski ambasador u Beogradu je saopštio da Peking visoko ceni odluku Srbije. 

..........

      Dobro de, sve mi je jasno (kao), samo kako to da Saša Janković  čestita slavodobitniku i u ime našeg pemijera (''... predsedik Vlade me zamolio, s obzirom da već idem, da nastupim i kao njegov lični izaslanik u tom smislu što ću čestitati dobitniku Nobelove nagrade.''), kad ono čovek u humanom zatvoru u Kini, a da kada se popravi ili kupi novi avion Vlade, ode naš Saša u Kinu i u zatvor pa da čestita čoveku, priča se da će mu poneti šajkaču, litru šljivke i duvan čvarke. E, kad smo već kod duvana sve mi se čini  da smo opet popušili i da nam ama baš ništa ne valja ni taktika ni strategija.

      Dakle poštovani moji blogeri, evo vam poklon na Dan ljudskih prava (World Human Rights Day) Deklaracija (nemorate je čitati u avionu koji leti za Kinu):

UNUVERZALNA DEKLARACIJA O

LJUDSKIM PRAVIMA

UVOD

       pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svijetu;


       pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima, koji su vređali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i ubeđenja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno kao najviša težnja svakog čoveka;


      pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;


      pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima;


      pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i ravnopravnost muškarca i žene i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju uslove života u većoj slobodi;


      pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opšte poštovanje i primenu čovekovih prava i osnovnih sloboda;


      pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze;

      Generalna Skupština proglašava

      ovu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednički standard  koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težili da učenjem i vaspitanjem doprinesu poštovanju ovih prava i sloboda  da bi postupnim unutrašnjim i međunarodim merama  obezbedilo njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među narodima koji su pod njihovom upravom.

Član 1.

      Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

Član 2.

      Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili  drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti. Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena.

Član 4.

      Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.

Član 5.

      Niko se ne sme  podvrgavati mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.

Član 6.

      Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.

Član 7.

      Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticaja na ovakvu diskriminaciju.

Član 8.

      Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima.

Član 9.

      Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren niti proteran.

Član 10.

      Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.

Član 11.

      1. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se  smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu obazbeđene sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.
      2. Niko se  ne sme  osuditi za dela ili propuštanja koja nisu predstavljala krivično delo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu u vreme kada su izvršena. Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo izvršeno.

Član 12.

      Niko se ne sme izložiti proizvoljnom miješanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada.

Član 13.

      1. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države.
      2. Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući i vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.

Član 14.

      1. Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja.
      2. Na ovo se pravo niko ne može pozivati u slučaju gonjanja koja je zasnovana na krivičnom delu nepolitičke prirode ili postupku protivnom ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.

Član 15.

      1. Svako ima pravo na državljanstvo.
      2. Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo.

Član 16.

      1. Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva ili veroispovesti, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.
      2. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak.
      3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.

Član 17.

      1. Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam  i u zajednici s drugima.
     2. Niko ne sme biti samovoljno lišen svoje imovine.

Član 18.

      Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili ubjeđenja i slobodu da čovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeđenje pitem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda.

Član 19.

      Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svoga mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

Član 20.

      1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
      2. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.

Član 21.

      1. Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
      2. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji.
      3. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbijeđuje sloboda glasanja.

Član 22.

       Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodu razvoja svoje ličnosti, uz pomoć države i međunarodne saradnje, a u skladu s organizacijom i sredstvima svake države.

Član 23.

      1. Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.
      2. Svako, bez ikakve razlike ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
      3. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbjeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite.
      4. Svako ima pravo da obrazuje i da stupa u sindikate radi zaštite svojih interesa.

Član 24.

      Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeni plačeni odmor.

Član 25.

      1. Svako ima pravo na standard života koji obezbjeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
      2. Majke i deca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva deca, rođena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.

Član 26.

      1. Svako ima pravo na školovanje. Školovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovna nastava je obavezna. Tehnička i stručna nastava treba da bude svima podjednako pristupačna na osnovu njihovih sposobnosti.
      2. Školovanje treba da bude usmereno punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćenju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da pomaže razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira.
      3. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu škole za svoju decu.

Član 27.

      Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu od svakog naučnog, književnog ili umetničkog djela čiji je on tvorac.

Član 28.

      Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.

Član 29.

      1. Svako ima obaveze prema zajednici koja jedino omogućava slobodno i puno razvijanje njegove ličnosti.
      2. U vršenju svojih prava i sloboda svako može biti podvrgnut samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom u cilju obezbjeđenja nužnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih i opšteg blagostanja i u cilju zadovoljenja pravičnih zahtjeva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu. Ova prava i slobode ni u kom slučaju ne mogu se izvršavati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.

Član 30.

      Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmerenu na rušenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.


      Usvojena i proglašena rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 217 A (III) od 10. decembra 1948. godine

  

       

        PS    Evo predloga, možda bi Ivek Sanader mog'o da uruči naše čestitke slavodobitniku, ionako bivši premijer Vlade u Hrvata leti okolo po belom svetu, 'oće čovek samo ga treba zamoliti. Mirkec zovi Iveka, i rešena stvar.

 

                                                           Autor bloga: Mirko S. Vraneš