ЧЕСТИТКА ...

... СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ...

 
петак:23.04.2010. године

   Јуче сам успео побећи, али данас јок брале, под руку ме ухватио имењак, стари синдикални борац, песник, учи децу да пливају, профа и није члан ни једне партије (додуше хтео да буде члан једне, искрено, верујући, попунио приступницу, био на разматрању и типови из ОО закључили - као неморалан је, развео се од жене, па као не може бити члан, а њихов председник прву жену спрашио у манастир - може му се ... тешио га ја ономад речима - ћути имењаче, како би тек прошао да си се развео од мушкарца?), мој другар, нас двојица косе једва за једно шишање ... каже, чита ''Апатинске новине'' и уз молбу - немој имењаче мене турити у њих кеве ти. Нећу имењаче, знаш ме ... врти главом па ће - ех, баш зато што те знам.

    Синоћ му млађи син славио пунолетство па к'о да залијемо, како нажалост кафана у центру немамо, уђемо у најближи кафић имена по Аргентинцу  револуционару са Кубе. Конобар и газда кул типови причали мало, евоцирали успомене, неки се хвалили и љубавним подухватима, неки мало и претерали, Казанова је пацер у односу на ову екипу ... Једна, друга, трећа, ... тура он шприцерицу ја мало пивце (из патриотизма, како рече конобар, АПАТИНСКО, морам признати да више нећу бити патриота боли ме глава од пивчине ... то Лавеее), па да видимо докле ће ко. О спорту смо се сложили Партизан првак Европе у кошарци, наши ''Орлови'' ... хик ... ''Лавови'' пехар у Африци ... Младост, наша локална, следеће године првак лиге ... није важно које и бетон се рачуна ... али нема трт - мрт у свему смо први ... како год окренеш.

    Шалу на страну, стари смо ми шанкери нема те количине пића која нас може оборити са ногу и бацити из равнотеже, причамо нешто мало и о уметности, ко би рек'о два Апатинца уметничке душе, тема вајари ... Мирон, Фидија, Микеланђело, Роден, Мештровић ... и њихова дела великана вајарства ... Бацач диска, Атена, Хермес, Мислилац, Пољубац, Давид, Пијета, Тесла (загребачки и београдски), Мајка, Светозар Милетић, Његош, Копљаник ... као нешто о вајарству знамо, и мора се признати сва набројана дела су ремек дела и лепота над лепотама. Али, опа, онако уз пут, шта се дешава у тренутном центру вајарства балкана  а и шире Апатину ... шта представља бронзана Ника (Америчке патика ?), нерђајућа Чапља (Руско женско име) и планирано бронзани Тесла (лебдећи, седећи, чучећи ... само му ноша - тута фали) ... Ко то одлучује у чије име шта је лепо, шта је уметност и да ли то уопште треба. Ни мом имењаку ни мени самом није познато да је ико икада из нашег окружења питан о потреби постављања вајарских дела.

      Никада у историји, вајари нису могли радити ако нису имали наручиоце или мецену (покровитеље - заштитнике), неко је морао да плати њихов рад, материјал и занатске радионице где су дела стварана, тако је и данас. Мецене су били богати људи који су своју љубав према лепим делима и уређењу простора у којем су живели или били сахрањивани плаћали својим новцем или новцем прикупљеним за ту намену. Никакав проблем није ако неко има сопствени новац и утроши га на уметничко дело, исто тако не представља проблем ни када се окупе богати појединци или сви грађани и одлуче да прикупе средства за улепшавање простора у којем живе. Али велики проблем је када појединац без икакве ваљане правне основе, самовољно одлучи да буде мецена и плати заједничким парама које нису за то намењене. Шта је то ? Обичним речником казано - то је свињарија, понављам СВИЊАРИЈА (свака част свињама оне су ОК, али тако се каже). Такав гест појединца показује колико је њему стало до права, законитости ... може му се, није му први пут, шта му ко може.

    К'о велим по оној старој НИЧИЈА НИЈЕ ДО ЗОРЕ (мислим на свећу).

    Свакако је нормално подржати да град буде леп, модеран, уређен, напредан ... али исто тако је нормално да се средства за Теслин споменик прикупе од грађана а још је нормалније да стручњаци предложе а народ одлучи какав споменик треба градити. Ако смеју да кажу ? Па ако баш и 'оћемо Теслу на клозетској шољи нека нам и буде, вероватно је то, по некима, највеће достигнуће које је наш научник урадио.

    Коначно, ако је ово град у коме ће, искрено се надам, живети и деца овог младог човека, у чије смо име попилиии, који је тек пунолетан, што га не упитају - каквог Теслу он жели у Апатину ? Или да ли га уопште и жели, можда споменици и нису најважнији.

     Ипак да не заборавим оно најбитније, да честитам  пунолетство сину мога имењака ... Срећан ти рођендан ! ...

     Има много важнијих ствари у животу но што су апатински споменици ... Срећан ти рођендан ! ...

                                                                  Мирко С. Вранеш