ОЧИМА ''ПОБЕДНИКА'' - АПАТИНСКИ MATRIX ...
''КАКАВ ДИВАН ДАН'' ?
Нисам никад ни помислио а камоли покушао да се ставим у улогу ''истинског'' партијског војника, послушника ... немам те психо-физичке предиспозиције, да неком другом дам на ''носи'' моју главу, да мисли и одлучује уместо мене ... не хвала, нисам ја од таквог штофа.
'Ајде сад да се ставим у улогу једног истинског ''војника'' чију главу носи неко други, за кога размишља неко други ... кога тај ''војник'' више воли и цени него ћаћу и матер, него крв своје крви, него своју децу .... срце и душу му је дао, па чак и ... и више га воли него свој живот.
Дакле један обичан дан особе (зваћемо га ЏИЏА) мушкок пола. Елем, наш Џиџа спава у свом кревету сном праведника, ништа не сања, то неко други ради за њега ... На мобилном телефону постављено време буђења 06:45 ... би-би-би-би-би огласи се аларм, скочи Џиџа на ноге лагане, ућутка телефон ... чешка се по глави и све нешто конта ''Што мене никада не боли глава - на здраво ? Кад попијем то је другооо. Комшилук и родбина годинама ми причају да је то јако болно када боли глава ... изнутра ... баш сам срећан човек !''. Сети се да га је неколико пута болела глава ... споља ... од падања на исту ... нерадо се присети и оних шамара што је ''попас'о'', али није то то ... изнутра никада ништа, драгом Богу фала. Онако још поспан иде ка купатилу, драња се по пупку и шупку, некако га ово чешање доводи у равнотежу ... уринир'о ... није пустио воду из котлића то само ради после срања ... поглед у огледало ... умивање л'адном водом у исто тако 'ладном купатилу (волео би топлом и у топлом али бојлер пали само када се комплетна фамилија купа суботом, тада и грејалица ради неколико минута) ... лик у огледалу му скроз познат ... смеше се један другом ... Џиџа - Џиџи ... зубе не пере, није јео црна лука више од десет дана, па чему прање. Враћа се у кухињу, где иначе зими и спава са супругом ... кухиња једина просторија у кући која се греје ... деца већ десетак дана спавају у зимској гардероби (спремају се за алпинистичке походе на Хималаје па да навикну) ... жена скувала кафу, сва устрептала кад овај седе за сто ... оде и она до купатила чешка се нешто напред ... Џиџа сав поносан ''Чеши је чеши и имаш зашта, алај сам те разбио к'о референдумску кутију!'' ... Да синоћ славили победу, референдум прош'о, 3% у ''нашу'' касу, попило се тек - тек, још није све готово, 'оће они ЖУТИ оне демократе да се жале неком суду за ... за шта да се жале ? ... све је ту било урађено стандардно и како ваља ... добро де обилазили смо мало комшилук и лагали и обећавали и претили ,па шта није нам први пут ... износили листиће напоље и сами заокруживали ЗА, и то нам није први пут ... неком се омакло да заокружи ЗА уместо неког покојника па ни то нам није први пут, омакло се човеку, па шта жив човек греши, не морамо ми знати ко је жив а ко мртав, то је проблем оних из општине што праве бирачке спискове ... препадали мало женске чланове бирачког одбора, претили им, па није нам први пут они су ЖУТЕ кур.... нису наше и није нам први пут ... ноћу трпали листиће у гласачке кутије и прегледали мало, оне против ''рецирклирали'' и мењали са онима са оштампаним и заокруженим ЗА, није нам први пут ... сркне кафицу, полугласно ''Који се курац они жале, па све је к'о што је увек било, шта они хоће, лепо су ми у странци рекли да је све ово по закону...'' У то ето ти жене, не може је препознати, некако му лепша, умила се ... пита га ''Него Џиџице мој мили, 'еси ли добио паре, знаш недеља је пијачни дан ваљало би шта купити за недељни ручак, а и у пекари морамо дуг да вратимо, обећала сам Души да сада кад напокон радиш да ћемо вратити онај дуг ... знаш мили ... могла би нешто и меса узети, бар за децу.'' Подигну Џиџа леву обрву ''Јебале те паре, само на паре мислиш, што ти ова кафа овако танка и горка, опет ћу се просрати... није ти доста што сам петнаест дана радио, ринтооо к'о коњ, главу мето где други неће ни ногу ... рекли су да ће бити ... него одо' ја на пијацу''. Тихо му одговара жена , онако више себи у њедра ''Немамо више кафе и шећера'' ... Шта ће жена оде у шпајз ... значи опет ћорави паприкаш ... мајка јој од последње пензије купила џак кромпира ... послаће децу мами на ручак, има баба за унучад увек нешто ... телефонираће, неће нису платили шест месеци рачун, искључени ... ако али ''Мој Џиџица је војник странке, знају они већ шта ћемо и како ћемо''.
Дакле један обичан дан особе (зваћемо га ЏИЏА) мушкок пола. Елем, наш Џиџа спава у свом кревету сном праведника, ништа не сања, то неко други ради за њега ... На мобилном телефону постављено време буђења 06:45 ... би-би-би-би-би огласи се аларм, скочи Џиџа на ноге лагане, ућутка телефон ... чешка се по глави и све нешто конта ''Што мене никада не боли глава - на здраво ? Кад попијем то је другооо. Комшилук и родбина годинама ми причају да је то јако болно када боли глава ... изнутра ... баш сам срећан човек !''. Сети се да га је неколико пута болела глава ... споља ... од падања на исту ... нерадо се присети и оних шамара што је ''попас'о'', али није то то ... изнутра никада ништа, драгом Богу фала. Онако још поспан иде ка купатилу, драња се по пупку и шупку, некако га ово чешање доводи у равнотежу ... уринир'о ... није пустио воду из котлића то само ради после срања ... поглед у огледало ... умивање л'адном водом у исто тако 'ладном купатилу (волео би топлом и у топлом али бојлер пали само када се комплетна фамилија купа суботом, тада и грејалица ради неколико минута) ... лик у огледалу му скроз познат ... смеше се један другом ... Џиџа - Џиџи ... зубе не пере, није јео црна лука више од десет дана, па чему прање. Враћа се у кухињу, где иначе зими и спава са супругом ... кухиња једина просторија у кући која се греје ... деца већ десетак дана спавају у зимској гардероби (спремају се за алпинистичке походе на Хималаје па да навикну) ... жена скувала кафу, сва устрептала кад овај седе за сто ... оде и она до купатила чешка се нешто напред ... Џиџа сав поносан ''Чеши је чеши и имаш зашта, алај сам те разбио к'о референдумску кутију!'' ... Да синоћ славили победу, референдум прош'о, 3% у ''нашу'' касу, попило се тек - тек, још није све готово, 'оће они ЖУТИ оне демократе да се жале неком суду за ... за шта да се жале ? ... све је ту било урађено стандардно и како ваља ... добро де обилазили смо мало комшилук и лагали и обећавали и претили ,па шта није нам први пут ... износили листиће напоље и сами заокруживали ЗА, и то нам није први пут ... неком се омакло да заокружи ЗА уместо неког покојника па ни то нам није први пут, омакло се човеку, па шта жив човек греши, не морамо ми знати ко је жив а ко мртав, то је проблем оних из општине што праве бирачке спискове ... препадали мало женске чланове бирачког одбора, претили им, па није нам први пут они су ЖУТЕ кур.... нису наше и није нам први пут ... ноћу трпали листиће у гласачке кутије и прегледали мало, оне против ''рецирклирали'' и мењали са онима са оштампаним и заокруженим ЗА, није нам први пут ... сркне кафицу, полугласно ''Који се курац они жале, па све је к'о што је увек било, шта они хоће, лепо су ми у странци рекли да је све ово по закону...'' У то ето ти жене, не може је препознати, некако му лепша, умила се ... пита га ''Него Џиџице мој мили, 'еси ли добио паре, знаш недеља је пијачни дан ваљало би шта купити за недељни ручак, а и у пекари морамо дуг да вратимо, обећала сам Души да сада кад напокон радиш да ћемо вратити онај дуг ... знаш мили ... могла би нешто и меса узети, бар за децу.'' Подигну Џиџа леву обрву ''Јебале те паре, само на паре мислиш, што ти ова кафа овако танка и горка, опет ћу се просрати... није ти доста што сам петнаест дана радио, ринтооо к'о коњ, главу мето где други неће ни ногу ... рекли су да ће бити ... него одо' ја на пијацу''. Тихо му одговара жена , онако више себи у њедра ''Немамо више кафе и шећера'' ... Шта ће жена оде у шпајз ... значи опет ћорави паприкаш ... мајка јој од последње пензије купила џак кромпира ... послаће децу мами на ручак, има баба за унучад увек нешто ... телефонираће, неће нису платили шест месеци рачун, искључени ... ако али ''Мој Џиџица је војник странке, знају они већ шта ћемо и како ћемо''.
На улици Џиџа осматра, спустила се танка маглица, кишица, захладило ... увукао главу у крагну јакнице (сину малена таман њему) ... полугласно ''Кад легну паре ... купићу огрев, платити телефон, дуг у радњи и пекари, купићу деци ципеле, полутка би била добра, дуг у кафани ...''. Сустиг'о га комшија, тапше га по рамену, поче прича:
- Је ли комшо Џиџо, јеси ти то на лотоу добио, кад све то планираш да купиш и решиш.
- Је ли комшо Џиџо, јеси ти то на лотоу добио, кад све то планираш да купиш и решиш.
- Не, радио сам на изборима, добићу петн'ест 'иљада, па све мислим шта све ...
- Чега евра, ау, сад је мени јасно што се целом комшилуку замери око овог гласања, нека си ипак је то лова ... ипак си ти члан ... виђенији члан и слику председника држиш на зиду.
- Није евра него динара.
- Јебига, Џиџо за те паре ... нећеш баш све оно моћи ... чуо сам шта планираш.
- Ако, има ко о томе размишља. Него комшија видиш ли ти ... како је данас ЛЕП ДАН.
- Како леп ? Само што мртве 'тице не падају са неба.
- Дај комшија није све у времену и новчанику ... ЛЕП ДАН , прошао самодопринос биће нам боље ...
- Знаш ти шта Џиџо носи се у сто лепи' пизди материни и ти и твој председник и ваш ''леп'' дан, мени и мојој деци ће и са ово мало цркавице скидати ... а ти што никада ништа ниси радио, заболе те ... него кад ћеш ми вратити оних 50 евра што си зајмио кад ти је отац умро ... има томе две године.
- Ништа ти комшија не знаш, јебало те твојих 50 евра, нећеш крепати без њих, жена ти у пиварској пензији ... БАШ ЈЕ ЛЕП ДАН МИ ПОБЕДИЛИ. Јуче су нам у странци рекли, да сад кад је самодопринос проша' да ће и нас сунце огрејати.
- Ским ја губим време, која сам ја ... сунце ти јебем блесаво! Какво грејање на сунце па ни дрва немаш, посмрзаваћете се ове зиме. Размишљаш ли ти својом главом Џиџо икад, а и зар те не боли та твој главуџа од тих срања и глупости ?
- Ти Ђоле увек видиш све црно, дођи код нас у странку да чујеш нашег председника ... он зна ... Стварно, комшија Ђоле, зашто мене никад не боли глава ?
- Ти Ђоле увек видиш све црно, дођи код нас у странку да чујеш нашег председника ... он зна ... Стварно, комшија Ђоле, зашто мене никад не боли глава ?
- Питај њега, твог председника... он је лекар а не ја, јебли један другог више...
- Да и он је рек'о да ће данас бити баш овакав ЛЕП ДАН, зна човек знање.
Оде Ђоле све нешто набраја одмахује главом, има да га боли глава два дана од комшије Џиџе.
А, наш Џиџа у прву кафану, знају га, дају му на рецку...
Оде Ђоле све нешто набраја одмахује главом, има да га боли глава два дана од комшије Џиџе.
А, наш Џиџа у прву кафану, знају га, дају му на рецку...
То тако отприлике изгледа, када неко други размишља главама наших ЏИЏА и ЏИЏИЊИЦА ... благо њима, њима ЏИЏА-МИЏАМА, не треба њима биоскопских и ТВ екрана они су већ у 25. веку и у MATRUX - у. А, мозак, по мозак на рецку код председника, можда њега за њих боли глава ... све мислим да њега и за њих и за нас заболе БУЏА.
Мирко С. Вранеш
Нема коментара:
Постави коментар