ISKUSTVA DRUGIH

KAKVI BI TREBALO 
DA SU FUNKCIONERI?

(NIJE SVE CRNO KAKO SADA IZGLEDA, IMAMO ŠANSU AKO PRONAĐEMO NAŠEG ''NOLANA'')

      Nije potrebno preterano puno pameti, da se shvati kako negde sistem funkcioniše mnogo bolje nego kod nas. Naš narod je isprepadan morem nebitnih i netačnih informacija koje Evropsku Uniju prestavljaju ili kao ''BABA ROGU'' ili kao mesto gde je SUPER naročito za nas ''SNALAŽLJIVE'', LENJE, KRADLJIVE... kakvi (morate priznati) jesmo... uz opasku - preveslaćemo mi te ''kretene''. Stvari stoje sasvim drugačije, EU predstavlja države i narode okupljene u jednu celinu koja ima izgrađene sisteme ponašanja, vrednosti, kvaliteta...

      Kažu da nas većina (preko 60%) želi ulazak u EU, ako je već tako onda da pokušamo shvatiti kako bi trebalo da funkcionišu i  rade nosioci (i zaposleni) javnih službi (Narodna skupština, lokalna samouprava, poreska uprava, inspekcije, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, katastar…) i izabranih (postavljenih) funkcionera, pomoće nam (nadam se) SEDAM NOLANOVIH PRINCIPA.

      Pokušajte prepoznati ponašanje naših javnih službi (zaposlenih u njima) i funkcionera upoređujući njih i njihov rad sa pomenutim NOLANOVIM PRINCIPIMA (nesebičnost, integritet, objektivnost, odgovornost, otvorenost, poštenje i vođstvo - liderstvo). 

SEDAM PRINCIPA 
ZA DOBAR RAD JAVNIH SLUŽBI

     Nesebičnost, integritet, objektivnost, odgovornost, otvorenost, poštenje i vođstvo su sedam principa  za uspešan rad javnih službi koje je definisala britanska Komisija za standarde u javnom životu (poznata kao Nolanova komisija, po prvom predsedniku lordu Nolanu):

Nesebičnost – Odsustvo ličnog interesa: Nosioci javnih funkcija treba da donose samo one odluke koje su u skladu sa javnim interesima. Ne bi trebalo to da čine iz finansijske ili materijalne koristi za sebe, svoju porodicu, ili svoje prijatelje.

Integritet: Nosioci javnih funkcija ne bi trebalo da budu pod bilo kakvom finansijskom ili drugačijom obavezom prema pojedincima ili organizacijama sa strane koji bi mogli da utiču na njih u vršenju službenih dužnosti.

Objektivnost: U obavljanju javnih poslova, uključujući tu i postavljanje na javne funkcije, dodeljivanje poslova, ili preporučivanje pojedinaca za nagrade i beneficije, nosioci javnih funkcija treba da donose odluke na osnovu kvaliteta.

Odgovornost: Nosioci javnih funkcija odgovorni su za svoje odluke i postupke javnosti i moraju da se potčine svakoj kontroli primerenoj njihovoj funkciji.

Otvorenost: Nosioci javnih funkcija treba da budu što je moguće otvoreniji u vezi sa svim odlukama i postupcima koje preduzimaju. Moraju da obrazlože svoje odluke i da uskrate informacije samo kada širi javni interes to jasno zahteva.

Poštenje: Nosioci javnih funkcija imaju obavezu da prijave svaki privatni interes koji ima veze sa njihovom javnom dužnosti i da preduzmu korake za razrešenje konflikata koji se pojavljuju na način koji štiti javni interes.

Vodjstvo - Liderstvo: Nosioci javnih funkcija treba da podstiču i unapređuju ove principe vođstvom i ličnim primerom.

       Formiranje Komisije najavio je tadašnji premijer Džon Mejdžor  oktobra 1994. godine, u govoru u Donjem domu parlamenta, navodeći da je zadatak Komisije da ispita uzroke opšte zabrinutosti za standarde ponašanja svih nosilaca javnih funkcija i izradi preporuke za promene u radu koje će dovesti do najviših standarda u javnom životu. U komisiji će biti ministri, javni službenici i savetnici, poslanici u Britanskom parlamentu i britanski poslanici u Evropskom parlamentu, zaposleni i viši zvaničnici u svim javnim organima i organima Nacionalnog zdrastvenog sistema, kao i izabrani i drugi viši zvaničnici lokalnih samouprava.

      Premijer Toni Bler u novembru 1997. godine postavio je dodatni zadatak pred Komisiju – da prouči činjenice u vezi sa finansiranjem političkih partija i preporuči eventualne promene u toj oblasti. Komisija je osnovana kao stalno telo, a njeni članovi se biraju na tri godine. 

      Verovatno ste, isto kao i ja sam, u radu naših javnih službi i izabranih (postavljenih) funkcionera primetili da su oni (čast izuzecima) svetlosnim godinama daleko od NOLANA i standarda ponašanja u EU.

       Nije baš sve crno kako sada izgleda, imamo šansu… postoje kapaciteti u građanima koji živi u Srbiji, samo treba hrabrosti (naročito građanske) prepoznati greške i radom na sebi ispravljati ih, kontrolisati rad javnih službi i izabranih (postavljenih) funkcionera, pokazivati na njihove propuste i zloupotrebe (naravno podneti i krivične prijave za zloupotrebe,  pod punim imenom i prezimenom ali u ovoj situaciji je  za sada bolje potpisati se kao NN – jer kod nas i tako može) i naravno na izborima dati glas za nekoga ko će  bolje i odgovornije  raditi. Verujte mi, svi oni, postavljeni i izabrani više se boje olovke i glasačke kutije nego nečastivi KRSTA. 

        U Apatinu 28. februara 2010. godine

                                                              Mirko S. Vraneš