недеља, 7. новембар 2010.

SASVIM OBIČAN DAN...

 CIRCO... 
UNO SPETTACOLO DI CATEGORIA


Subota, 10. april 2010. jutro, sunčano, duva vetar...

VREMEPLOV

     Kupim novine ''Blic'', nemam više živaca za ''Politiku'', dao hiljadarku ''novinarki'' iz kioska ode da razmeni u obližnjoj menačnjici (kurs preš'o stotku), listam, ne mogu da verujem, proverim datum, jeste današnji, zar je moguće - Ivica Dačić (Šljivica Praščić) dobio nagradu kao NAJ - EVROPLJANIN (do kurca i svatovi, jel' to onaj isti što se jedne zime izvinjavao demostrantima u Bg, kao nema tople vode pa ih polivao hladnom iz topova...), Milutin Mrkonjić (Mrka Zbrka), ministar infrastrukture u Vladi Srbije, biće menadžer koridora  10 (jel' to onaj što još uvek drži sliku onog noćom sahranjenog u dvorištu što mu posle turiše i krst nad glavu), Zoran Lilić (Zole Brk), predsednik Upravnog odbora ''Puteva Srbije'' (uh, jeboteee, jel' to onaj - da onaj predsednik Jugoslavije, otvar'o fabriku vode u Apatinu - pekli vola za narod, onaj što pec'o štuke a gnjurci kačili na udicu, onaj što se nije meš'o u svoj posao - dokazano i u Hagu, bio samo fol predsedatelj...), Žarko Obradović (Žare Pajser), ministar prosvete u Vladi Srbije, očekuje neke pare od prodaje ''Telekom Srbije'' pa da nam ujebe školstvo dibidus... Zatvorio novine... Mislim - jesam juče nešto prčko oko bajka - zatezo žbice i mazo lanac, jeboteee... da nisam napravio VREMEPLOV, pa se vratio u pičku materinu, možda je i onaj Mirin živ, oblio me ladan znoj... prodavačica vraća kusur, ja sačuv'o kiosk dok se nije vratila, pitam - koja je ovo godina komšinice. Čudno me odmeri onako kroz šuber - kako komšija, koja, pa 2010. Moram nešto kratko trgnuti, jeste rano, al' k'o velim, da se probudim... a možda ja ovo i sanjam? 

MIKSER

     Kafić 30 koraka od kioska, klinac konobar sam, pita - šta ćeš ? Mali daj dupli vinjak bez vode. Opa - kaže - nije ni devet. Ode po piće, listam novine dalje, tapše me neko po ramenu, Zoki O... (prezimenjak onog ministra za kredu i table...) - šta je nisi ništa u ''Apatinskim'' napis'o o MIKSERU, obećo si a usput i lažeš po novinama, kad su to bile ''1. TRADICIONALNE ZIMSKE APATINSKE RIBARSKE VEČERI'' a da ja ne znam. Pusti me Zoki nije mi ni do mene, popij nešto. Da stvarno sam mu obećao, i zaboravio, da ću objaviti ekološki recept za domaćice koje mese kolače i prave šlag (i to sve bez MIKSERA) i evo... pomešajte sve potrebno za kore, za fil i za šlag... stavite u odvojene kutije koje se dobro zatvaraju - dihtuju, stavite kutije u korpu na biciklu i provezite se  4 - 5 puta Glavnom ulicom na potezu Policija - Blok Lika, garantovano od truckanja po onolikim rupetinama će sve biti izvanredno umućeno a šlag gust... plus rekreacija k'o na masažeru, dok ne proradi velnes i skijaška skakaonica u ''Jebaković'' banji. A za ''zimske ribarske'' evo ga plakat... moram ga pokazati Zokiju... mislim na plakat svakako. 

RASPRODAJA HLEBA

    'Ajde, da pojedem nešto, pereca će biti super, ulazim u pekaru - kako si Matija? - glasno. Gaziš li šta švalerčino? - tiše na uvo istom, ne čuje me gazda pekare, nešto ga spopala - skovrdžala neka starija žena spominje rasprodaju, ode ona, nešto larma, maše rukama... Pitam - Matija, kakva rasprodaja, da nije televizora velikog ekrana svetsko prvenstvo u fudbalu? Kavih televizora - odgovara - pita me žena od koliko sati večeras prodajem današwe pecivo i hleb. Šta pecivo i hleb, kome? Zar u gradu budućnosti RASPRODAJA HLEBA...a onaj dupe zavalio u kolekciju fotelja i mečka pride...

UA BANDO CRVENA!

     Guram biciklo dalje Glavnom ulicom, pereca sve krcka, kad iza mene neko viče UA BANDO CRVENAAA ... okrenem se a ono tamo moj suborac iz vremena sindikalne borbe u Brodogradilištu - dva sindikata, dva direktora ... nisam ga video ihahaj, ide prema meni i pokazuje u moje patike i majicu, uh jeboteee crvene, smeje se uz komentar - šta je i ti si ''CRVENI''? Smejem se i ja - pa to su samo boje... Izmenili nekoliko rečenica, kaže - tu je, videćemo se ovih dana, žuri u banku. Bolje da žuri, kad smo zadnji put sedeli rastali se posle dva dana, glava me zaboli od pomisli koliko me tada bolela... ni ras'o nije pomog'o...

ŽUTI UBILO GA ''U''

    Ispred Maksija, na ćošku troje poznanika (dva muška i jedna RIBAAA), zdravo - zdravo, šali se ona - nemoj stajati sa nama, imaćemo problema što razgovaramo sa ''ŽUTIM'' (aludira na moju nekadašnju političku pripadnost Zokijevom DS - u). Zameraju joj radne kolege, kažu - pusti ga, najbolje da ga i ne vidiš... Skinula se sa Facebooka - a, kaže - ima vulgarnih tipova... ( ja gledo turila neke slike... onako leškari na krevetu, potrbuške... podbočila rukom glavu a jedna noga u vis - pa i ne bili vulgarni?)... i evo ga problem, nešto poče padati sa bivše ''ROBNE KUĆE'', vrca malter, mrda se nešto slovo ''U'', kažem - beži reće moji Ličani da me ubili oni što su nosili to slovo na kapama, smejemo se.  ŽUTO pa to je samo boja... a ''U'' poveliko, bežiii da ne bude  ŽUTI UBILO GA ''U''.

ČEKAJU LI VIZE ILI ŽIVE OD DANAS DO DANAS?

    Ispred dve banke, Italijanske ''Banca intesa'' (Delta banka) i Grčke ''National Bank of Greece'' (Vojvođanska banka) formirani redovi, više narode nego na derbiju, zombirani svi, da ne čekaju vize, pa dobili smo beli Šengen. Jebem ti državu i penziju, umreću ovde - viče jedna starija žena. Aaa, dele penzije, pitam bivšeg radnog kolegu - pa što ne dođeš u ponedeljak, čemu gužva? . Odgovori - e, moj Mišo, ne verujem ja više u ništa što nije danas... ko zna šta će biti u ponedeljak ? Jebi ga, nekad je bilo problem kad se živelo od danas do sutra, a šta sad kad se ŽIVI OD DANAS DO DANAS?

PIJACA SA KATETEROM ILI REKETOM

      Na pijaci razgledam po tezgama, merkam mladi luk, proleće je, 25 - 30 dinara vezica, pazarim pet vezica, aperitiv popio, voda krenula na usta od pomisli slaninica (adidas, zvezdaška - red crveno, red belo...). Pitam - Cuki, imaš li jabuka. Nemam - kaže i nastavi - nisam ništa izneo danas, licitiram tezgu. Osvrnem se oko sebe, stvarno većina meni poznatih lica sa pijace ne prodaje ništa, čekaju, koga? Kažu - umorili se organizatori licitacije pa otišli na piće, a možda i nuždu da obave. Stvarno naša pijaca nema javni toalet, inovacija na vidiku, prodavci ili da obuku svemirsko odelo ili navuku Pampers ili ture KATETER... pa kući prospeš - odložiš, ekološki nema šta. Neg' šta bi sa onom pijacom, čeka se neka dozvolaod nekoga ili ''naši'' vole tenis ...  REKET BRALE!
    
DUŽE TRAJE DOK KAD NE OTPAKUJEŠ

     Kako naše kućne mačke ne jedu mladi luk i perece (vinjak ne piju nikako), 'ajde da ih obradujem i uzmem nešto hrane za mačke - granula. Poznanik, vlasnik, trgovac, šaljivdžija, na moju primedbu da jedna kesa hrane kratko traje, on k'o iz topa  - DUŽE ĆE TRAJATI, KAD NE OTPAKUJEŠ, moram reći ženi - ne otpakuj od sada nišata, duže će trajati.

ŽUTO - PLAVO - ŽUTA... ŽIRAFA...

      Neću nazad kući Glavnom ulicom već je jedanaest sati, srešču nekog ''ubićemo se'' opet... idem ulicom tekstopisca i pisca Duška Trifunovića '' putuj selma, i ne naginji se...'', kad ono na lokaciji neizgrađene pijace i davno srušenog ''Partizan'' - a, (srećom srušili ga ''Crveni'', da su neki drugi, najebali bi iz mesta, kao rušite tradiciju, borce... šta im sve oni mangupi ne bi ''napakovali''), CIRKUS ''Monte Karlo'' šatra, plakati ''CIRCO UNO SPETTACOLO DI CATEGORIA'' na plakatu: klaun, slon i na njemu lepotica, žirafa... Pitam nekog tipa unutar ograđenog prostora - imate li žirafu. Kaže uz smeh - nemamo, ali otiđi u Jagodinu tamo imaju i žirafu i Palmu. Što onomad jedan meštanin iz Jagodine reče - da nije bilo našeg gradonačelnika Palme, moj unuk nikad majmuna ne bi video. Šta bi taj unuk tek u Apatinu video. Odlazim, osvrnem se, jeboteee, šatra ŽUTO - PLAVO - ŽUTO...  Au, ne znam li je slučajnost, ipak su to samo boje. Srbija je to, cirkud s i dalje traje ... JEDAN SPEKTAKL U SVOJOJ KATEGORIJI, ma kak'i, mi smo van svih kategorija.

ČVARCI

     Sve sam bliže kući, da svratim do Milene i Dragana. 'Oću. Komšije ima li taze čvaraka - pitam još sa vrata. Ima Miško legendo, i to vrući - odgovori Babac ko iz topa. Daj po kile. Mirišu a luk se smeši iz korpe, platim, vozim brzo da se ne o'lade. Bicikolo bacam u travu, utrčavam u kuću sve preskačući po tri stepenika, pomisliće komšije - onaj će se upišati ili nešto još gore... Gocoo peri luk - sečem hleb... Ubiće te holesterol - kaže mi žena. E, kad me danas nije ubio: VREMEPLOV, MIKSER, RASPRODAJA HLEBA, CRVENI i ŽUTA i PLAVA ŽIRAFA, RED ZA VIZE, ''U'', REKET SA PIJACOM I KATETEROM..., otpakuj čvarke, dobro zasoli, pa da vidim do kada će da traju.


PS  Posle sam, po direktivi, otišao da kupim kukuruzno brašno za proju sa seckanim ''perjem'' mladog luka i mladim sirom i jogurt, večera je bila... žuto - belo - zeleno ... ipak su to samo boje.


ŽIVELI ČVARCI !!!

                                                                      Mirko S. Vraneš

    

Нема коментара:

Постави коментар