петак, 27. фебруар 2015.

O STARCIMA, O MAGARCIMA, O KADROVIMA, O…

BEZ STARCA NEMA… …MAGARCA!?

          ''...Onaj ko je jednom sebe našao ne može ništa da izgubi na ovom avetu. I ko je jednom u sebi shvatio čoveka razumeće sve ljude.'' - Stefan Zweig, austrijski pisac

        ''Što će meni kadar dok sam ja kadar!'' – često zna lokalni Gazda da citira tatka mu dok je isti, na tatka mu mislim, rukovodio tvornicom čarapa u Apatinu... sve je već viđeno kako jedan ''izuzetni'' izdanak YU komunističke škole autokratije (diktarure proleterijata) po ko zna koji put kadroviše (gerentologiše) i sve sam odlučuje, a ovi što su kao nekakva vlast sa njim samo služe kao najobičniji fikusi, doDuše fikusi su u lepoj atmosferi, sebe i svoje su smestili i baš ih briga što se za ništa ne pitaju, pa njima je dobro i nikada im bolje nije bilo niti će im ikada bolje biti... četvrtak pa sednica SO Apatin, razlog što ne uobičajenim danom (petkom) svečana dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji opštine Apatin... zna se da će Gazda da citira tamo nekog profesora iz tamo neke knjige anatomije ili ko zna čega već, reće i da je onomad 2004. godine zatekao tridesetak stipendista a neće reći kako 2000. godine ni jednog ostavio nije tako da je u procentima izračunato zatekao nemerljiv broj procenata stipendista u odnosu na ono što on uradio i ostavio... 
          Elem da mi preskočimo stipendije i studentariju koja nakon petnaestak godina dobija istu cifru kao pomoć i podršku sve se zamrzlo verovatno i Gazdina primanja su ista kao pre petnaestak godina ili to samo za studentariju važi da su ''zamrznuti''... da mi spomenemo jednu ostavku iz stranačnih razloga i jedno imenovanje iz gerentoloških razloga, magareća posla... sve je to lepo Sofija Pualić-Špero objavila u novinama pa i sami pročitajte...
Mirko S. Vraneš

субота, 21. фебруар 2015.

KAKO DO POSLA U APATINU?

LAKO DO POSLA
U APATINSKOJ ''GAĆARI'', SAMO TREBA SKINUTI GAĆE  PRED JEDNOČLANOM ''KOMISIJOM''...


          "Srbija je milina za pisanje i očaj za preživljavanje… Patetično je reći, ali je istinito - inspiracija mi je bila život naš nasušni, teški, neizvesni, u zemlji koja je ili u ratu, ili u poratnoj obnovi, ili se strepi od novog rata, ili se ratuje oko vlasti u danima mira, ili ratujemo porodično po kućama, ulicama, radnim mestima kojih je sve manje i manje…To što život može da naškodi zdravlju, ne može niko… Ubijamo se svakodnevno i ginemo više nego u vreme okupacije. Porodično nasilje je postalo toliko "normalno" da je neobično ako jednog meseca neki bolesnik ne pobije celu porodicu, ili bar ženu i sebe. Obračuni narko dilera u kojem stradaju građani u prolazu. Policajci koji sarađuju sa kriminalcima. Sudije koji ne osuđuju ljude zaštićene novcem i vlašću. Nasilje nad nemoćnim, slabim, siromašnim, tužnim ljudima... I, naravno, kad sve vidite, i sve vam se smuči, vi se pakujete i napuštate domovinu - "zemlju vaših predaka koji su za nju život dali", i odlazite kod onih koji su vam te pretke ubijali da radite i nadate se da će i vaša zemlja jednog dana biti pristojno mesto za život…'' - Dušan Kovačević, dramski pisac


        ''Gospodine Vraneš nema vas nešto na blogu, da i vas nisu kupili?'' – odrati mi se juče jedna mlađa ženska osoba, znam je i nju i njene, oću reći ćaću i mater i... dobar čestit svet.
-         Nemam o čemu da pišem, sve sam već rekao što se za reći moglo, a da se ponavljam nema smisla. – odgovorih
-         Kako nemate, a o gaćari i selekciji budućih radnica, pa zar niste čuli... – ispriča meni sve u detalje simpatična ženica o njenim poznanicama i ''prijemnom ispitu'' za gaćaru.


        Opšte je poznato da se u Apatinu do posla može jedino doći nekom rođačkom ili stranačkom linijom ali evo sad skoro uveden je i novi oblik zapošljavanja, elem, ko zna kako i kojom logikom i podelom posla pripade opštinskim funkcionerima i saradnicima im zadatak da selektiraju žensku radnu snagu koja će dobiti uhlebljenje u novoizgrađenoj fabrici za farbanje tekstila u narodu već prozvanoj ''Gaćara''... najpre sam bio ubeđen da to narodno ime po tome što će u ovom pogonu gaće da se farbaju, kad ono ispade da nije samo po farbanju donjeg veša već i po skidanju istog, ženskog naravno, pred članovima jednočlane ''komisije'' za prijem radnica... saznadoh da onaj hotlajnerista, grobljanski seksi aktivista... ko zna kako dobi i zaduženje da vrši selektiranje potencijalnih kandidatkinja za zaposlenje u ''gaćari'', da li mu to kao iskusnom kadru i partneru poveri predsednik opštine ili Talijani, koji se od napasti više nisu mogli braniti ko će ga znati, ali Grabikus Jovikus Nekrofilikus Hotlajnikus Onanikus Sekretarikus Sudikus Advokatikus Menadžerikus Kratkonogikus... vrši selekciju zainteresovanih za posao u pogonu za farbanje donjeg i ostalog veša... 


...kako to i biva zna čova posao, izvežbalo se to po veka već, i vidi čuda jedan od osnovnih kriterijuma za prijem u uži krug uposlenica je i vizuelni pregled gaća kandidatkinje, neke same a nekima i menadžer lično skida gaće, zna se koja pristane-pristane a koja ne odma crveni karton i nema posla u ''gaćari''... ne lezi vraže čuli još neki iz opštinskog vrha za ovu domišljatost Grabikusa pa i oni otvorili kancelarije, kabinete, službene automobili...  za kontrolu ''kvaliteta'' ženskih gaća i gaćica... kako će se ovo sve završiti, sve vidim nekog rmpaliju kako traži posao u ''gaćari'' a ovi mu iz ''komisije'' odgovore da nije to za njega, a on počne skidati gaće uz komentar ''komisije'' -  Pa zašto to radi? i odgovor istog rmpalije da mu je to i žena, sestra, majka, unuka ili ćerka morala uraditi pa nije htela i nije dobila posao... i zna se ode jednočlani član ''komisije'' u gips na ''odmor''... sad da li ovakvih likova ima ili nema pokazaće vreme, ali da se gaće i gaćice skidaju, skidaju se i to sve se praši.


Mirko S. Vraneš     

понедељак, 02. фебруар 2015.

БАПСИЗМИ...



          ''ВОЂА је тренутно најпаметнији, најпоштенији и најхрабрији - толико о памети, поштењу и храбрости у Србији?!'' – афоризам, аутор Бобан Милетић Бапси

      БOБAН MИЛETИЋ БAПСИ
ГОСТ АПАТИНСКИХ ХРОНИКА
          ''Građani treba da prestanu da budu podanici, već da se potrude da budu građani. Za demokratiju se morate lavovski boriti, a uslov je da prestanete da se bojite svake sitnice.'' - dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, 01.02.2015. godine intervju za ''Istinomer''

        Дал' због зиме дал' због нечега другог али у Србији постаде опасно, па и по живот све се чини, бавити се сатиром, писати афоризме, причати вицеве на рачун Газда Вучића и његових напредно-радикалних ''елемената''... а тек су га најебали новинари који се усуде да ишта критикују што најпаметнији и најнапреднији међу њима смисли и спроведе у дело, све некако испаде ко се усуди ишта рећи против ових препакованих радикалчина одма' постане и државни непријатељ, оће рећи ради противу Србије... намргођен неки свет све са извештаченим осмесима и блесавим кезом... докопала се власти гомила примитиваца и обожаватеља култа личности па им смиће свак ко се са њима оправдано спрда или их оправдано критикује.


        Елем, ево га Бапси накривио капче и зашиљио оловче па га пичи ли га пичи што по Вођи што по вођиним, када ће бити проглашен за државног непријатеља и реметитеља уставног поредка све је питање дана... него да ми погледамо шта нам овај  наш храбри афористичар из Књажевца спреми за овај мачији месец...   

From: Boban Miletic Bapsi
To: Mirko Vranes 

Feb.02.2015. Monday at 3:25 PM

        Поштовани Мирко,
        Ево дође нам и фебруар ... дође и време за редовну месечну дозу Бапсизама - да народ мало развија мождане вијуге:

1. ВОЂА је један - обичан ШАРЛАТАН!!!
2. Религија је опијум за народ - али слабо вата!!!
3. А можда је све ово што нам се догађа ипак само "СКРИВЕНА КАМЕРА"?!
4. Биће избора - прелетачи појачавају тренинге!!!
5. Сви смо ми помало гладни - политичари власти, а народ иначе.
6. Влада нам је све гломазнија ... на сву срећу ми смо све тањи?!
7. Ови су бољи од Милошевића - ЛОПОВИ!!!
8. Време ради за премијера и његов тим... и не смо "Време" већ и "НИН", "ИНФОРМЕР", "Курир", ''Вечерње новости", "Политика"...


9. Кажу да је Наполеон могао да ради и по пет, шест ствари одједном... а ВОЂА само две : ЗАМАЈАВА док нас ДОКУСУРУЈЕ!!!
10. Србија тренутно изгледа као да је пала АТОМСКА БОМБА!!! Шта ли нам тек власт спрема за НАЈЕСЕН?!
11. Наши политичари имају дуге прсте, али није то ништа ми имамо кратке рукаве .. и немамо гаће?!
12. Захваљујући ВОЂИ нама никад није монотоно: јуче нам је боље него данас, данас нам је боље него сутра...
13. ВОЂА је најбољи САТИРИЧАР Србије - сатире нас само тако?!
14. Србин не воли да ради, али обожава да га раде - разноразни БЛЕФЕРИ?!
15. Некада су у Србији биле у моди КОМБИ странке, а сада КОНТЕЈНЕР странка?!
16. ВОЂА је тренутно најпаметнији, најпоштенији и најхрабрији - толико о памети, поштењу и храбрости у Србији?!

        Пуно поздрава из Књажевца.

        Бобан Милетић Бапси


Аутор блога: Мирко С. Вранеш

среда, 21. јануар 2015.

IN MEMORIAM



KEMAL MONTENO
1948-2015



JEDNE NOĆI U DECEMBRU

Jedne noći u decembru
kad je bila hladna zima
čuvao sam tebe Branka
čuvao sam našeg sina

Želio sam puno vina
i orkestar mandolina
želio sam tvoje oči
da me griju one noći

Ali ničeg nije bilo
osim one hladne noći
mislio sam samo, draga
kad ću opet kući doći

Da u našem toplom domu
u tišini kraj kamina
ljubim tvoje bjele ruke
ljubim našeg dragog sina



        Kemal Monteno, pevač, šansonjer, kantautor, kompozitor, tekstopisac, muzičar, umetnik, Gospodin iza sebe je ostavio more prelepih pesama-kompozicija narezanih na singlicama (mala ploča od vinila najčešće crne boje na 45 obrtaja sa velikom rupom u sredini) i na LP - longplejkama (velika ploča od vinila na 33 obrtaja sa malom rupom u sredini), zabeleženih na audio kasetama, urezanim na CD i DVD diskovima… Kemo je vlasnik nebrojeno hitova koje je pevao sa neverovatnom lakoćom, mnogi su hrlili da sa Kemom otpevaju poneku u duetu od Tome Zdravkovića preko Arsena Dedića, Olivera Dragojevića, grupe Crvena Jabuka do Rade Šerbedžije i mnogih drugima nema im broja…
        Kako imam podosta godina sećam se pesama sa samog početka Kemala Montana, vrtele su se non-stop na radijskim stanicama i TV kanalima… kao četrnaestogodišnjak postao sam i ponosni vlasnik gramofona pa su se i tu na tom ''čudu tehnike'' vrtele Kemine pesme, potom na kasetašu pa na CD plejeru…  koristio sam i svaku priliku da ga poslednjih godina pogledam na teveu kako sa gitarom okačenom oko vrata svira i peva sam ili sa nekim i to uživo a sve pršti, godine mu glasu nisu mogle ništa… 


        Danas, dan posle Svetog Jovana, sam ostao siromašniji za čoveka koji mi je mnogo značio i čiji sam iskreni poštovalac bio i ostao… počivaj u miru Kemo i zapevaj tamo na nebu poneku sa Tomom Zdravkovićem… 





Prva singlica: Kemal Monteno – Sviraj gitaro moja / Još juče bili smo sretni
1970, Jugoton - Zagreb



Prvi LP album: Kemal Monteno ''Muziko, Ljubavi Moja''
1973, Jugoton - Zagreb
A strana: Majko, Jedne Noći U Decembru, Sve Što Želim U Životu, Lidija, Sretnik, Danas Je Tvoj Dan.
B strana: Dušo Moja, Zbogom Ili Dovidjenja,  Tužna Je Muzika, Laž, Što Sam Ti Skrivio Živote Moj, Voljet Te Neće Kao Ja.


VRATIO SAM SE, ŽIVOTE

Opet mogu čuti
kako raste trava
obuklo se nebo
košulja mu plava
proteže se more i zjeva
kihnulo je sunce
i oblaka nema

Opet mogu budan sanjati
sve što želim
imam svemir ljubavi
s' tobom da ga dijelim

Opet kuca strana lijeva
sretan sam jer znam
opet mi se pjeva

Vratio sam se, živote
otjer'o sam dane sive
imaš li za mene još ljepote
vratio sam se opet medju žive

Opet sreća tragove mi prati
a do kada, ko to može znati
sve dok u meni živi nada
život je lijep, život je sada

Vratio sam se, živote
otjer'o sam dane sive
imaš li za mene još ljepote
vratio sam se opet medju žive


Mirko S. Vraneš

субота, 17. јануар 2015.

MULJANJE U ISPUMPAVANJU VODE A I MULJA...



KO JE TO STRANI PLAĆENIK I DOMAĆI IZDAJNIK?
A KO JE TO LOPINA KORUMPIRANA?!

        ''Kriminalci se uspešno kriju. Zdanja vlade i parlamenta su pravi lavirinti.''aforizam, autor Aleksandar Čotrić



        Podosta se prašine diglo oko ispumpavanja vode i novca iz budžeta, premijer nam onako radikalski napravio igrokaz sve uz pomoć ''nezavisnih'' medija da preplaši i ovo malo preostalih novinara koji misle svojom glavom i bave se istraživačkim novinarstvom ali mu izgleda nije uspelo… sa EU se preko Devenporta sve se čini izmirio, ali BIRN-ovci ga ''zajašili'' (sam sebi ular i sedlo nabacio a niko ga ni pomenuo nije) pa neće da ''siđu'', traže ljudi odgovore na argumentovana pitanja, a ovi iz Vlade i JP ga ćute pa ćute sve se čini maca im jezik pojela.


Otvoreno pismo BIRN

FoNet | subota, 17.01.2015. | 17:00

        BIRN zanima i ko sada ispumpava vodu i mulj na Tamnavi i na koji način se plaća taj posao…



субота, 17. јануар 2015.


    Ни осам дана након објављивања истраживања о начину на који се спроводи поступак испумпавања воде и муља из колубарског копа Тамнава – Западно поље, нико од представника Владе Србије, Министарства енергетике и Електропривреде Србије није објаснио јавности Србије налазе из овог истраживања. Тим поводом поново се обраћамо министру енергетике Александру Антићу и директору ЕПС-а Александру Обрадовићу, да у интересу српске и међународне јавности, одговоре на следећа питања:

        1. Због чега је за посао испумпавања ангажован конзорцијум, који чине новосадска фирма ''Енерготехника Јужна Бачка'' и румунска фирма ''Неш'' када те компаније немају искуства за обављање посла испумпавања великих вода, чиме се доводи у питање тендерска процедура, јер је један од услова на тендеру из јула 2014. године био да тај посао мора да ради компанија која има искуства у таквој врсти посла?
        2. Због чега се са испумпавањем копа Тамнава, који је кључан за одржавање енергетског сектора Србије, кренуло четири месеца по окончању поплава када се зна, према подацима Електропивреде Србије, да Србија месечно губи 30 милиона евра, јер на том копу нема производње?
        3. Како је ЕПС дозволио да, противно закону, конзорцијум који је добио посао испумпавања, накнадно ангажује трећу компанију која није била наведена у пријави, холандски Ван Хек, који је не само саветовао приликом припреме тендерске документације, већ и учествовао у једном од конзорцијума на тендеру за добијање овог посла?
        4. Колико је конзорцијум до сада испумпао воде и да ли је конзорцијум завршио свој део посла у року, како је било предвиђено уговором који је истекао 17. децембра 2014. године?
        5. Ко сада испумпава воду и муљ на Тамнави и на који начин се плаћа тај посао?

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

петак, 16. јануар 2015.

NOVINE, NOVINARI, MEDIJI…



 SLOBODNI MEDIJI…
SLOBODNI NOVINARI… SLOBODNI GRAĐANI… SLOBODNI POLITIČARI…
SLOBODNI…

        Ponekad u ovo moderno i slobodno doba treba ramisliti o tome koliko je ljudska vrsta (čovečanstvo) napredovala kroz milenijume od rodopske zajednice preko robova a potom kmetova pa do slobodnog građanina nakon francuske revolucije… sloboda se osvajala polako ali je osvajana zahvaljujući napredku čovečanstva i naprednim idejama pojedinaca, idejama koje su prvo bile podržane od manjine a potom njihove ideje prihvatala većina… u nas srba reč sloboda je najčešće korišćena u smislu  oslobođenja od nekog zavojevača (okupatora) ustankom i oružanim sukobom, samim tim sloboda je bila zalivana milionima litara krvi i plaćana stotinama hiljada života pa sada kada je došla na red neka ''čudna'' vrsta slobode, oslobađanje od nas samih nas i naših navika, kao što su građanske slobode, slobode medija… nekako se valjda podrazumeva da opet mora i ta ''nova'' sloboda da se plati krvlju, pa nismo baš toliki idioti da do ovih sloboda ne dođemo polako demokratskim putem kroz institucije u našoj republici, ponavljam republici kao društvenom uređenju, pre svega otrežnjenjem većine da je sloboda iznad svega i da tu nema mesta politici čvrste ruke i jakom lideru jer se uvek politika čvrsta ruka  jakog lidera završavala revolucijom potlačenih kojima je bio pun k.... i čvrste ruke a i jakog lidera koji se uvek preoblikovao u diktatora.
        Elem, vreme je da u našoj Srbijici zažive i neke od sloboda za koje neće niko ama baš niko da izgubi dlaku sa glave a ne glavu kao do sad što je bivalo.

Ako si novinar, moraš da budeš hrabar
        Ako si novinar, moraš da budeš hrabar, ako nisi hrabar, onda ne radiš u novinama, nego u marketinškoj agenciji. Jesu li u medijima ostale samo sluge, šlihtare, oni koji nisu sposobni da se kritički osvrnu jer se plaše za radno mesto, ili su na vreme izbačeni oni koji mogu? - Marko Vidojković, pisac,

       
Harold Laski: Narod bez pouzdanih vesti ostaće, pre ili kasnije, bez temelja slobode.
Gustav Frajtag: Svi kritikuju štampu, a svako priželjkuje publicitet.
Metju Arnold: Novinarstvo je književnost na brzu ruku.
Ibzen: Loša publika želi loše novine.
Karl Kraus: Što se u jednom danu objavi u novinama u poslednjih pedeset godina načini veću štetu kulturi nego što čine sva Geteova dela u njenu korist.
Bodler: Sve su novine... samo jedno nizanje strahota.
Ratovi, zločini, krađe, razvrat, mučenja...
Uz taj odvratni aperitiv civilizovani čovek doručkuje svakog jutra.
Bizmark: Novinar je čovek koji je promašio profesiju.
Gete: Novinara treba žaliti. Najčešće ne zna šta da kaže, a često ne sme ni da pisne.
Sigmund Graf: Među najčudnijim pojavama je naše zavaravanje da od zavisnih ljudi očekujemo nezavisno mišljenje.
Lec: Prozor u svet može se zatvoriti novinama.
Aleksandar Baljak: Novinari su se dogovorili da budu sedma sila, ali se samo glavni urednici drže dogovora.
Milan R. Simić: Novinari se trude da izbegnu cenzuru. Žele sve sami da urade.
Naša sloboda govora podrazumeva da strogo pazimo šta pričamo.
Savo Martinović: Vladajuća stranka ne silazi sa TV ekrana.
I televizija mora od nečega da živi.
Ninus Nestorović: Novinari kod nas ne samo da su sedma sila, nego su i deveta rupa na svirali!
Miroslav Sredanović: Verujemo dobro obaveštenim novinarima. Izveštavaju nas ispred zatvorenih vrata.

Ispoljeni bes neretko prikriva tajni interes
        Pre neki dan je Aleksandar Vučić napao i novinare ''Balkanske istraživačke mreže'' (BIRN) da su ''dobili pare od gospodina Davenporta i EU da govore protiv Vlade Srbije''. Ispoljeni bes neretko prikrivatajni interes. 
- Jovo Bakić, sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu


14. jan 2015.

Toliko pišu, da ne stižu da čitaju

Autor: Zoran B. Nikolić
Mediji gotovo da nisu ni pokušali da odgovore na pitanja čije postavljanje nalaže profesija kada je premijer Vučić optužio istraživački portal BIRN za laži i Evropsku uniju za njihovo finansiranje. Sporni BIRN-ov tekst nije preneo baš niko, njegovi delovi gotovo da nisu citirani, a internet izdanja nisu objavila ni link ka originalnom tekstu

        Nikom ko prati političku i ekonomsku scenu u Srbiji ovih dana nije mogla da promakne afera oko tendera Elektroprivrede Srbije za ispumpavanje vode iz ugljenokopa Tamnava, poplavljenog tokom prošlogodišnjih poplava. Sveprisutni premijer Aleksandar Vučić na subotnjoj konferenciji za novinare prvo je optužio istraživački portal BIRN da laže u tekstu ''Ispumpavanje kopa i budžeta'', objavljenom na BIRN-ovom sajtu www.javno.rs i u nedeljniku ''Vreme'', a da ga za to plaća predstavnik Evropske komisije u Srbiji Majkl Devenport, da bi se kasnije upustio u polemiku i sa portparolkom EK Majom Kocijančić. Zbog toga je u medijima postavljeno pitanje budućnosti odnosa Srbije sa Evropskom unijom. Priča, dakle, sa veoma ozbiljnim posledicama. I tu bi neupućeni mogli pomisliti: ''Jao, sad svi napamet znaju svaki zarez iz tog BIRN-ovog teksta, jer su ga svi mediji u Srbiji preneli po sto puta i izanalizirali u sitna crevca.'' E pa nije tako. Mediji su pomno pratili šta kaže Vučić i šta mu odgovara EU, kao i reakcije političara, analitičara i inih eksperata na sukob Vučića sa celim svetom, ali sporni tekst nije preneo ama baš niko, skoro da nigde nisu citirani ni njegovi delovi.
        Nijedan medij u svom internet izdanju nije objavio čak ni link ka originalnom tekstu.

Vučićeve optužbe, koje su morale izazvati pažnju novinara-istraživača svih mogućih političkih orijentacija — gotovo da nisu istraživane

        Štaviše, formulacija kojom su mediji mahom objašnjavali šta u tekstu piše (da je ''Elektroprivreda Srbije za ispumpavanje vode iz Rudarskog basena Kolubara angažovala konzorcijum bez iskustva, čime je znatno uvećala cenu posla''), a koju su svi prepisali iz agencijske vesti, nedvosmisleno pokazuje da se medijski poslenici nisu potrudili da taj famozni tekst pročitaju. Autor BIRN-ovog teksta, naime, tvrdi nešto poprilično drugačije, da je Aleksandar Vučić slagao kada je 26. decembra rekao da je ispumpavanje vode iz kopa posao kojeg nijedna zapadna firma nije htela da se prihvati, da je ''Južna Bačka'', firma koja je pobedila na tenderu za ispumpavanje vode, prekršila Zakon o javnim nabavkama tako što je kao podizvođača angažovala holandsku firmu koja u tenderskoj ponudi nije navedena, kao i da je rukovodstvo EPS-a povećalo troškove insistirajući na sprovođenju tenderske procedure, iako po pomenutom zakonu to nije moralo da se radi.
        Samo se nekoliko medija ozbiljnije pozabavilo ovom temom. Dnevni list ''Politika'' je tome posvetio najviše prostora, pune dve strane, uz mnoštvo relevantnih sagovornika. Međutim, ceo blok je prožet jakim provladinim stavom, do te mere da je, u istom tekstu u kojem je novinaru BIRN-a opravdano zamereno da je prećutao bitne činjenice (da je na tenderu insistirala Svetska banka koja je finansirala ispumpavanje, jer su takva, navodno, njena pravila), novinar ''Politike'' prećutao neke veoma bitne činjenice iznete u BIRN-ovom tekstu (da prilikom kupovine električnih brojila, što je takođe finansirala SB, nije traženo raspisivanje tendera, iako su važila ista pravila, da je Agencija za javne nabavke smatrala da su i za ispumpavanje ispunjeni uslovi za hitnu nabavku, ali od nje odobrenje za to niko nije tražio, da je to produženje procedure u stvari povećalo troškove…). Regionalni kablovski informativni TV kanal N1 jedini se potrudio da bar donekle objasni o čemu je reč, saslušavši pritom sve strane ove zavrzlame. Portal ''Vesti online'' objavio je celovit tekst o ovom sporu, ali su se oni bavili samo posledicama po odnose Srbije i EU, a ne time šta je u ovoj priči istina. Nije isključeno ni to da će dok čitate ovaj tekst još neka redakcija reagovati, sad već sa tri ili više dana zakašnjenja. Kad je sve to ostalo nepoznato publici većine medija, o nekakvoj proveri navoda iz teksta ili daljem istraživanju njegove teme nije moglo biti ni govora. Čak ni Vučićeve optužbe (da ''Devenport plaća novinare'', a neko u ime EU pritiska da se prihvati znatno skuplja ponuda iz jedne zapadne zemlje, i tako dalje), koje su morale izazvati pažnju novinara-istraživača svih mogućih političkih orijentacija — gotovo da nisu istraživane.
        Da li profesionalno izveštavanje u ovakvim situacijama treba da se svede samo na prenošenje međusobnog prepucavanja ''zaraćenih'' strana? Pravila zanata kažu da bi novinari trebalo da uoče ili otkriju teme za koje je javnost opravdano zainteresovana i da onda nađu odgovore na pitanja šta se desilo, ko su učesnici u tom događaju i kakva je tačno njihova uloga i, na kraju, koji su uzroci tog događaja i motivi njegovih aktera.
        Da li je priča koja počinje tako što neki medij optuži nosioce javnih funkcija za nezakonitosti i loš rad, što je nanelo štetu državnoj kasi, a nastavlja se uzvratnim tvrdnjama najodgovornijeg javnog funkcionera da je reč o lažima koje plaćaju strani moćnici, što sve dovede u pitanje celokupnu spoljnu i unutrašnju politiku istog tog najodgovornijeg javnog funkcionera, da li je, dakle, takva priča nešto što javnost opravdano interesuje? Nesumnjivo. Da li su ovdašnji mediji, izveštavajući o toj priči, odgovorili na pitanja čije postavljanje im nalaže profesija? Ne samo da nisu, nego gotovo da nisu ni pokušali. Kako je tako nešto moglo da se desi?

Formulacija kojom su mediji mahom objašnjavali šta u tekstu piše, koju su svi prepisali iz agencijske vesti, nedvosmisleno pokazuje da se medijski poslenici nisu potrudili da taj famozni tekst pročitaju

        Prvo, premijer je, kao i svaki put kad se susretne sa opravdanim pitanjem, paranoičnom grandomanskom reakcijom da je reč o zaveri moćnika i stranim plaćenicima, razgovor preveo u senzacionalističke vode i odvukao pažnju sa osnovne priče na grandiozniji, pravi ili izmišljeni, sukob Srbije sa EU. Da li je on to uradio namerno ili ne, kao i šta je od toga gore, sada nije ni važno, bitno je da su mediji na to uglavnom naseli.
        Pre priče o cenzuri i autocenzuri treba reći da su medijski radnici skloni nasedanju na ovakve dimne bombe, nadasve zato što su iscrpljeni. Ekonomska kriza i za medije znači da sve manji broj ljudi obavlja sve više posla, za sve bednije plate, što je praćeno stalnim mobingom i smanjenjem radnih i profesionalnih prava. Zato svi koji mogu (a to u velikoj meri znači oni sposobniji, iskusniji i/ili obrazovaniji) beže iz ovog posla. Kapacitet medija da obave svoj posao, dakle, sve je manji. Zatim, tržište je ovde malo i siromašno, a javnost apatična i u suštini nezainteresovana za kontrolu rada javnih službenika, pa eventualni trud medija na ovom polju nikada ne bude ekonomski nagrađen. Tu stupaju na snagu cenzura i pritisci. Urednici i menadžeri medija su kroz poslednjih par decenija i uz trud nekoliko poslednjih vlada naučili da im ekonomska sudbina zavisi od blagonaklonosti političkih i finansijskih moćnika i da se zato istraživačko novinarstvo ne isplati. Ionako treba da paziš da ne objaviš nešto što bi davaocima novca moglo zasmetati, a ako neka tema treba da se objavi, naručilac će te sam snabdeti neophodnim materijalom. Uz to su centar medijske pozornice preuzeli tabloidi, jer se to više isplati, a treba uložiti manje novca i rada. Tražile su se plići, lakši, kraći i živopisniji medijski prilozi. A Vučić baš to nudi, on sve vreme pojednostavljuje i dramatizuje i pun je teorija zavere. To je jezik mio i razumljiv tabloidnim ušima. Novinari u medijima koji nemaju tabloidne ambicije toliko su umorni i demotivisani da se najčešće zadovoljavaju pukim prenošenjem agencijskih vesti, a te vesti, opet, samo prenose šta je ko rekao, ništa ne dovode u pitanje. Mediji su već toliko izdresirani da ne mora niko da ih zove i preti im, oni sami znaju šta se od njih očekuje. Istraživačko, pa i ozbiljno analitičko novinarstvo u Srbiji je poslednje utočište našlo u nevladinim organizacijama, poput BIRN-a, NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) i još nekih, čiji se glas čuje zahvaljujući internetu. Sada je Aleksandar Vučić i njihove motive doveo u pitanje. I to je legitimna tema, koju bi valjalo istražiti. Uostalom, u BIRN-ovom tekstu neke ključne teme nisu do kraja proučene i valjano opisane. Ali da bi se saznalo šta iza toga stoji, prvo je potrebno pročitati tekst.

U zemlji slobodnih medija

Novinar:
  1. Redovno prati šta mediji objavljuju i na razgovor ili pres konferenciju odlazi dobro obavešten o temama iz sektora koji prati i opštoj situaciji, sa pripremljenim pitanjima na teme relevantne za datog sagovornika.
  2. Ukoliko kolega prvi otvori neku relevantnu temu, bilo pitanjem prisutnom sagovorniku ili gotovim tekstom/prilogom, reaguje odmah, postavljajući druga važna pitanja o istoj temi, pogotovo ako je očigledno da je sagovornik nešto prećutao ili pogrešno predstavio.
  3. Pre nego što napiše tekst/izmontira prilog, potrudi se da istraživanjem različitih izvora i pozivanjem dodatnih sagovornika rasvetli priču sa svih strana.
  4. Pri sačinjavanju priloga/teksta potrudi se da nepristrasno i celovito predstavi sve relevantne činjenice (Istina, cela istina i ništa osim istine).
  5. Pazi da urednik prilikom intervencija na tekstu/prilogu ne izmeni smisao iznetih činjenica.

Urednik:
  1. Redovno prati šta drugi mediji i relevantni izvori objavljuju o temama iz sektora za koji je zadužen i drugim važnim događajima.
  2. Trudi se da izdvoji važne i zanimljive teme koje nisu uopšte ili nisu u dovoljnoj meri obrađene u medijima i zaduži najpogodnije novinare da ih blagovremeno obrade.
  3. Kada od novinara dobije tekst/prilog koji je nepotpun ili loš, insistira da taj ili drugi novinar popravi i/ili dopuni temu, sve dok ona ne bude obrađena na zanatski zadovoljavajući način.
  4. Ne dozvoli da, bilo zbog stavova autora ili samog urednika, bilo usled pritisaka trećih osoba, prilikom uredničke obrade i opremanja priloga/teksta dođe do iskrivljavanja činjenica.
  5. Insistira da njegov medij, uvek kada je to objektivno moguće, prati razvoj događaja u vezi s već započetom temom i izveštava o tome do kraja priče.


Srpski mediji kao ogledalo krize (1): Samo da se premijer ne naljuti

Nakon skoro četvrt veka postojanja kultne srpske emisije Utisak nedelje više nema na televiziji. Kako tvrdi autorka Olja Bećković, zabranjena je voljom jednog čoveka - Aleksandra Vučića. Slab eho aktivista za ljudska prava, borba za slobodu medija i odsustvo akcije svih onih koji bi ranije za manje važne događaje da javnoj sceni izražavali proteste, nametnuli su da Bećkovićeva, pored mećava u Feketiću, botova, dronova i katastrofalnih poplava, bude jedan od najjačih utisaka godine.

Medija kao pleve
        U Srbiji ima 1.346 registrovanih medija. U odnosu na broj građana pokazuje se da na svakih 5.275 stanovnika dolazi po jedan medij, koji tako uglavnom zavisi od oglašivača.
        Televizija je kao dominantan izvor informisanja više zastupljena kod starijih i onih koji imaju niži nivo obrazovanja, dok se mlađi više informišu preko internet izdanja medija, pokazuju rezultati istraživanja integriteta medija u Srbiji koje je sproveo Biro za društvena istraživanja.

Drugačije mišljenje
        "Politika" je jedan od retkih domaćih listova u kojima se povremeno može pročitati i "drugačije mišljenje". Međutim, taj list opterećen je i dalje problemom nejasnog vlasništva. Slična situacija je i u "Večernjim novostima". Među dnevnim listovima, list "Danas" je jedini otvorio svoje stranice drugačijim mišljenju od trenutno "politički poželjnog i dominantnog".
        "Vesti", koje su mnogi analitičari pohvalili za nepristrasno i nezavisno izveštavanje, ne ulaze u ovu analizu jer se prodaju izvan Srbije.

Autocenzura i neznanje
        Koliko je osetljiva sloboda medija u Srbiji pokazuje i podatak da je skoro svaki drugi novinar sklon autocenzuri. Više od trećine ispitanih (41 odsto) izjavilo je da su povremeno izloženi cenzuri, ali istovremeno blizu polovine tvrdi da se nikada nije srelo sa cenzurom, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS). Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62 odsto), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54 odsto). A isto istraživanje pokazuje i da najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.


Srpski mediji kao ogledalo krize (2): Kad se digne suknja, raste gledanost

Televizijski program u Srbiji je dosta oskudan, ali to nije ništa drugačije od onoga kakvi su intelektualni i kreativni dometi najvećeg broja građana, ubeđen je Želimir Bojović, analitičar medija, dugogodišnji novinar i producent.

Provera i provera
        - Svako je informisan, onoliko koliko želi da bude. Mi sami stavljamo tačku gde mislimo da je dovoljno. Ali i za građane, kao i za novinare mora da postoji jedno ultimativno pravilo, proveravaj, pa opet proveravaj - kaže Želimir Bojović.

Smrt kulture
        Želimir Bojović upozorava da u Srbiji nema emisije o kulturi, jer kulture u Srbiji nema: - Ovde kada govore o kulturi svi kažu da nema para, misleći na državne pare. To je poražavajuće. Političari, pak, ponavljaju kako u kulturu treba ulagati, ali oni nemaju ni naznake onoga o čemu pričaju. Kultura je deo rezervisan za ozbiljna društva koja imaju novac. Društva koja nemaju novac, imaju, možda, pojedince poput Marine Abramović koji mogu da čine vrhove te neke lokalne kulture, ali se ta sredina, samo zbog jednog imena, ne može smatrati vrhunskom.

Biznis sektor
        - Najbolji program koji mogu da preporučim je biznis sektor Marka Pavlovića na Al Džaziri Balkans.
        - To je divan format od 30 minuta ispunjen vrhunskim kadrovima, inteligentno, šarmantno, provokativno, a pri tome govori o biznisu na način koji je i informativan i inspirativan - kaže naš sagovornik.


Srpski mediji kao ogledalo krize (3): A za novinare metalna štangla

Nikada se ranije nije dogodilo da se najmoćnija stranka u Srbiji obračunava sa javnim servisom kao što je to bio slučaj u martu prošle godine. Pravu pometnju je napravila Srpska napredna stranka kada je dala sebi za pravo da saopšti da "RTS služi kao svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS-a Aleksandra Vučića". Krajem godine, taj utisak je smenila, u najmanju ruku, neobična smena Utiska nedelje s kanala B92. Menadžment ima svoje objašnjenje, ali i autorka Olja Bećković i mnogi koji je podržavaju smatraju da je reč o zabrani koja je došla od vrha vlasti.

Beskamatne pozajmice
        Udruženju novinara Srbije ć najčešće se javljaju za pomoć honorarci, ali tek svaki deseti odluči da pokrene sudski postupak protiv vlasnika medija koji im duguje novac. Plaše se da će izgubiti i taj posao. UNS daje i bespovratnu pomoć i beskamatne pozajmice kolegama, a na to ime za poslednjih deset godina dali su više od milion evra svojim članovima.

Komisija za istragu
        - Jedino za šta su se novinari i medijska zajednica izborili jeste da se preko Komisije za istragu za ubistva novinara najzad procesuiraju odgovorni za ubistvo Slavka Ćuruvije, da se pronađu ubice Milana Pantića i da se utvrde sve okolnosti smrti Dade Vujasinović. To je definitivno napredak i mislim da je zbog toga Srbija malo skočila na rang-listi slobode medija koji vode Reporteri bez granica. Ali, to nije dovoljno - ocenjuje Nino Brajović.
        Pretnje novinarima u Srbiji su krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Međutim, problem je što se ti slučajevi rešavaju ili sporo ili nikako.

Kanal propagande
        - Srbija je u samom vrhu po broju sati koji ljudi provode gledajući TV program, i zato je to značajan kanal propagande, bilo vlasti ili nekog centra moći. Dakle, mesto koje su tradicionalno imale novine prepuštaju televiziji i multimedijima i postaju poligon borbe uticajem - ističe Nino Brajović


Srpski mediji kao ogledalo krize (4): Žuta štampa i starlete

Udruženim snagama interneta i globalne ekonomske krize, konvencionalni i klasični mediji kakve smo do pre pet godina poznavali dovedeni su do ruba opstanka. Pisac Marko Vidojković je bio urednik u nekoliko magazina i svedok je srozavanju tog zanata.

Fejsbuk za informisanje
        - Mi živimo Velikog brata u kome su mediji kontrolisani, a svima su dostupni. Slobode su mnogo manje nego kada su mediji bili elitističniji, dostupni manjem broju ljudi i skuplji. Tada su imali imali neku vrednost, ovako kada su mediji obezvređeni ostaje mi samo da se informišem na Fejsbuku - kaže Vidojković.

Ćutanje Zapada
        - Ono što medijskoj slobodi u Srbiji nikako ne pomaže je što tzv. zapadnih zemalja uglavnom ćute na pritiske na medije. Oni podržavaju ovu vlast, i tek tu i tamo upute neku kritiku. Demokratija i ljudska prava su i tamo su na ispitu i tamo gde su stvoreni i kod nas uvezeni, a mi kao mala zemlja i više puta temeljno uništena nacija, ne možemo da smislimo neku alternativu.


Napadi premijera Vučića na BIRN kažnjavanje kritički nastrojene organizacije
        Verbalni napadi premijera Vučića na BIRN su nesumnjiv pokušaj da se kazni kritički nastrojena medijska organizacija za objavljivanje nezgodne kritike. Ovo je potpuno neprihvatljiv pokušaj cenzure. Time se, nažalost, sledi dobro poznata šema podsticanja prljavih kampanja protiv kritički nastrojenih novinara i medijskih kuća, što je srpska vlada praktikovala u prošlosti. - Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica

Autor bloga: Mirko S. Vraneš