петак, 15. јун 2018.

51. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA


»Uvek se odlazilo. Za boljim životom, više novca, boljim uslovima. Problem je u tome što sada odlaze oni sa pravim diplomama  a ostaju oni sa lažnim.« - Vesna Marić – zvanično Omiljeni profesor u Srbiji | ORIGINAL MAGAZIN |  broj 31 | april 2018. godine


IZ MOG UGLA - MUZEJ, MATURA, PAPRENO ZDRAVSTVO I DOM STARIH

01.06.2018. 07:00

KONAČNO MUZEJ

Doneta je odluka da se  konačno formira gradski muzej u kući kod Maksija, poznatijoj kao kuća Turskog, koja decenijama i sama kao arhitektonsko-istorijsko dobro, propada, umesto da bude zaštićena kao spomenik kulture. U Apatinu i okolini nicali su mini muzeji zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca. Ovako bi na jednom mestu grad dobio što kroz bogatu istoriju i kulturu zaslužuje. Jedno mesto koje bi kroz generacije koje dolaze mogle da ga upoznaju i kroz muzejsku postavku sačuvaju. Pojedinci su već spremni da svoje vredne zbirke poklone budućem muzeju.
Zbog značaja koji bi muzej grada imao na intelektualnom-kulturnom-istorijskom nivou sve priče o tome da nam ne treba muzej padaju u vodu. Gradovi veličine našeg tek na ovim malim a ne megalomanskim projektima može da dobije na značaju. Umesto ulupanih miliona u puteve koji nikud ne vode, pristana koji je sklepan, marine koja služi ribarima a manje turistima, najvećih i najlepših akvaparkova, odavno smo mogli imati muzej.
Ali sačekajmo realizaciju. Jer podsećanja o muzeju se pričalo i u vreme DOS-a, pa je sledeća vlast obećavala muzej ribarstva, pa od toga ništa. Zato bravo za muzej.


MATURA

Ovih dana uzavrela atmosfera među maturantima, osnovnih i srednjih škola. Dok će jedni skupo pazariti prvo odelo drugi su sretni i sa jeftinijim varijantama. Socijalne razlike vidljive na svakom koraku. Jedan roditelj se jada da će morati da pozajmi pare za toaletu svoje srednjoškolke, dok drugi kaže da su restorani za proslavu maturske večeri nabili cene menija i pića. Ali, ko svom detetu može da uskrati to zadovoljstvo da se zajedno sa drugarima proveseli  po završetku školskog dugarastva i najlepšeg životnog doba.
Zato me je potez jedne nastavnice prijatno iznenadio. Ona, je naime, svoj razred mauranata odvela u jedan kafić i častila ih iz svog džepa  sokovima. Sigurna sam da će ovu razrednu učenici zauvek pamtiti. Jer tako je i sa mojom gimnazijskom generacjom koja već decenijama pamti izlazke u Šaran sa svojim razrednim sterešinom.  Taj naš Aćim, nije bio samo razredni starešina, bio nam je drug a tako se i postavljao. Tek stigao sa fakulteta bio nam je i po godinama bliži od ostalih profesora. Zbog toga su ga ostale kolege prozivale u školi da je nedolično da razredni sa učenicima jednom u mesec dana izlazi u kafanu.  On je uvek imao istu objašnjenje: bolje da sam sa svojim učenicima jer oni će ionako odlaziti u kafane i sticati možda ružne navike. Ali to je u to doba bilo posve  avangardno tumačenje koji profesori tradicionalisti nisu kapirali.

PAPRENO ZDRASTVO

Zaposleni koji su bili prinuđeni da budu na bolovanju plaćaju papreno svoje zdravlje u iskustvu sa komisijom za bolovanje. Naime, svako ko mora na zdrastvenu komisiju dva puta dnevno prinuđeno je da putuje u Sombor. Prvo ujutro da predaju dokumentaciju a onda istog dana ali popodne da ponovo putuju na pregled pred komisijom. Sećam se kako su nekada komisije dolazile bar jednom nedeljno u Apatin kako svi bolesni pojedinačno ne bi morali da putuju u Sombor. Pri tom, niko ne pita imaju li ti ljudi, novca sa tolika besmislena putovanja, a da ne pričamo o onim najbolesnijim, za koje je svako putovanje mora.
Čudim se da niko još nije pokrenuo pitanje da li je izvodljivo da ta zdrastvena komisija bar jednom nedeljno zaseda u Apatinu za naše sugrađane.

DOM STARIH

Mnogo šta se poslednjih godina promenilo u našem Domu starih. Ne samo da je prostor uređen i oplemenjen nego su i životi korisnika umnogome dobili nov smisao. Organzuju se ekskurzije, sportski sureti, a gotovo svake nedelje, ima nekih događanja. Osim dece vrtića koja tradicionalno obilaze raznim prigodima najstarije žitelje, KUD-ovi priređuju programe, organizuju se izložbe, gostuju umetnici. Prilično mlađana ekipa koja vodi ovu ustanova ne presušuje sa novim idejama. Tek, pokazuju, da i u poznom dobu, naši najstariji, mogu da nađu tračak radosti, i u druženjima, zaborave bar na tren svoje godine i vrate se nakratko u mladost.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA - PIJACA, POŠTA, POŠTENJE I MUŠKA VODA

08.06.2018. 09:28

AH, TA PIJACA!

Na desetine tekstova iz pera dvoje dopisnika (moje malenkosti i Jace) su prestoničke novine objavile o apatinskoj pijaci, ili ti, tada jedinom primeru javno-privatnog partnerstva u državi Srbiji. Da, ne pričamo o najmodernijem regionalnom tržnom centru, i njegovom pompeznom otvaranju, uz ''devojku sa krčagom''.
I samo pisanije nam se već bilo smučilo koliko se  tada govorilo iz usta političara o ovoj pijaci. Ali, eto, na fejsu se opet vodi polemika, o tome kako  narod na pijaci ne poštuje saobraćaj. Niko ne kaže da je saobraćaj tek posledica svih preduzimanih poteza kada se gradila pijaca. Volela bih da znam, ali ne znam, postoji li igde pijaca koju preseca saobraćajni put. Haosa u saobraćaju na ovoj frekvetnoj destinaciji jeste više nego prisutan. Delom je taj haos i zbog toga što obećanih stotinjak  parkinga, koji su se trebali nalaziti sa leve i desne strane ulice Miloša Obilića, nikad nije izgrađeno.
Ali zaista ova podsećanja već su degutantna. To ne znači da naš junior Simin nije u pravu kada kaže da se saobraćajni propisi trebaju poštovati a ulica prelaziti na označenom pešačkom prelazu.
Jedina želja mi je da se na pijačni dan napravi šira aneketa među narodom o tome kako im se sviđa današnja pijaca. Ali, šta vredi šta bi anketa pokazala. Trebalo je anketu sprovesti još u vreme pre gradnje pijace. Ali ko pita narod koji se sada krivi za haos na pijaci.

P.S. Da ne govorimo koliko je opština para stukla a da je od javno-privatnog partnerstva ostalo, samo privatno. Šta sad?!

ČUVENA POŠTA

Osim što svojim ambijentom podseća na Divlji zapad, naša pošta, je čuvena po mnogo čemu. Osim što gotovo uvek radi samo jedan šalter mojoj drugarici se desilo nešto što je nezamislivo. Naime, dobila žena poruku u kućnom sandučetu da preuzme pošiljku. Pet puta je u dva dana odlazila u poštu ali pošiljke nema. Ne zna ona čak ni šta je dobila. Da li, saobraćajnu kaznu, poklon, poruku iz suda… Ne vredi. Ništa nije saznala osim što joj je savetovano da to vidi sa svojim poštarom. Eto, umesto da rukovodioci pitaju dotičnog poštara, ona treba da ga juri po ulici, i traži objašnjenje. Da nije otužno, bilo bi komično, gledati ženu kako pravi sačekušu za poštara, koji za sve ispade kriv. Pošiljke svejedno nema pa nema.


POŠTENJE

U kafiću ''Momento'' mlada konobarka na stolici pronašla mušku torbicu. Sklonila je iza šanka dok se vlasnik ne pojavi a da nijednog momenta nije zavirila u sadržaj. Kad eto vlasnika za pola sata. Preuze torbicu, otvori je, i zahvaljujući se mladoj konobarici  htede da je počasti sa hiljadarkom. A u torbici 30.000 evra. Okolni gosti u šoku, a različiti komentari i ideje samo pljušte. Naravno da je to bio jedan škrti stranac. Pa, ti sad, pogodi ko je tu pošten, i da li se poštenje isplati. Ali, svaka čast, mladoj konobarici iz lokala ''Momento''.

IZVOR MUŠKOSTI

Ljudi sa Ribareva su izvor sumporne vode od vajkada nazivali ''izvorom muškosti''. Iako je ovaj izvor oduvek mogao da se uredi kao još jedna turistička atrakcija i destinacija niko  ništa preduzimao nije. Na sreću jedno apatinsko udruženje je taj potencijal prepoznalo. Za svaku pohvalu. Korak po korak. Mi smo mala varoš da bi tukli pare u megalomanske projekte, od kojih neki nikad nisu završeni, a ako jesu nisu se pokazali isplativi. Zato ubuduće treba raditi na malim projektima poput uređenja ovog izvora ili planiranog formiranja muzeja.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA - BOLNICA, ŠOK PREVOZ, KUČIĆI I TROVANJE

15.06.2018. 07:00

BOLNICA

Somboraska bolnica prema kojoj gravitira oko 200 hiljada građana Zapadnobačkog okruga protekle tri decenije rapidno je propadala. Poznati su golubovi sa svojim izmetom na terasama novog ''dela'' bolnice, sunce koje neizdrživo peče kroz velika stakla, koja je gotovo nemoguće održavati, jer je ceo kompleks naopako projektovan. Dalje enetrijer i eksterijer starog dela ove ustanove koja ima dugu tradiciju, ali izgleda nikome nije stalo do nje. Da ne pričamo o Psihijatriji na Apatinskom putu, gde nema elemntarnih uslova za tamošnje teške bolesnike. Sećam se da sam čula priče lekara koji su  radili u toj bolnici za vreme rata dvedesetih. Dolazili su tu svi pacijenti-ranjenici sa obližnjeg ratišta u Baranji. Lekari su danonćno dežurali, operisali, lečili. Bila je to na neki način ratna bolnica. Posle rata umesto da zaslugama osoblja ova bolnica procvata one se sve više urušavala.
I šta se desilo. Svih ovih godina posle čini se da se ulagalo u sve bolnice diljem zemlje osim u ovo našu somborsku. Tu i tamo neko opremanje, ali bez značajnijeg generalnog uređenja.
Sadašnje rukovodstvo na čelu sa našim Apatincem, na sve načine pokušava da obezbedi sredstva od Republike, Pokrajine, raznih fondacija. Ide teško. Nema para na ovim adresama dovoljno. U najavi su neke rekonstrukcije, rade se projekti. U interesu svih nas sa ovog područja bilo bi poželjno, makar, korak po korak, da se bar goruća pitanja reše.

ŠOK PREVOZ

Vraćajući se sa ekskurzije roditelji klinaca petog razreda imali su nekoliko šokova. Tako mi jedan od roditelja priča kako nije strašno što se autobus usput pokvario pa se dosta kasnilo sa dolaskom dece. Veći šok je bio što se dotični autobus dolazeći u Apatin nije parkirao na zgodnom mestu kod hale ili na početku ulice Svetog Save gde je na parkingu bilo mesta nego nasred puta. Ni sa leve ni sa desne strane  kod hale. Nastala gužva.  Roditelji u 11.30 časova, dakle u ponoć, trče prema deci da ih slučajno neki auto ne zakači jer saobraćaj nije bio zaustavljen.
Uvek sam se pitala kako škole biraju prevoznike. Pitam se i sad kada je koliko se sećam bilo striktno naređeno da svi autobusi za ekskurzije moraju biti tehnički tip-top. Ovaje se em kvario na putu, em na opasnom mestu iskrcavao decu. Kako rekoh, oko ponoći.

KUČIĆI U KONTEJNERU

Sve je više pobornika zaštite životinja, posebno domaćih. Što njih više to više i beskrupuloznih vlasnika pasa. Tek, u kontejerneru kod Vodotornja, žena u džaku našla pet malih kučića koji su još bili živi. Angažovala rodbinu da ih svi zajedno spasu. Uspeli dobri ljudi da ih održe u životu. Sada im treba Dom. Šta je sa nehumanim vlasnicima koji kučiće drže koliko im trebaju a onda ih na brutalan način bace u kontejner. Imate li predloga kako da se kazne? Pošaljite predlog!

TROVANJE

Slična je i ova priča prethodnoj. U pravu je naša sugrađanka Jelena Studen-Vojvodić kada je komentarisala slučaj iz ''esova'' gde je jedna stanarka bacala otrov na travnatu livadicu uništavajući zelenu površinu. Znate li ijedan slučaj u Apatinu gde je neko kažnjen zbog narušavanja okoliša, bilo sečom drveća koje je javno a ne njihovo, bilo ovim potonjim primerom?

autor: Sofija Pualić Špero

''Srbija je, kao temeljno deindustrijalizovano društvo tokom ratova i tranzicije nakon 2000, jedna od zemalja koja svoje radnike rentiraju i a sebe reklamira kao zemlju jeftine radne snage...'' - Stefan Aleksić i Bojana Tamindžija | LE MONDE diplomatique | Nedeljnik, jun 2017. godine


Autor bloga: Mirko S. Vraneš

уторак, 05. јун 2018.

БАПСИЗМИ...


БOБAН MИЛETИЋ БAПСИ
ГОСТ АПАТИНСКИХ ХРОНИКА


''Брате Србине, оног момента када си пристао да ти председник има ФАЛШ ДИПЛОМУ. пристао си на СВЕ!!!'' – афоризам, аутор Бобан Милетић Бапси

            Мејлом из Књажевца стигла јунска порција БАПСИЗАМА.

From: bobanmileticbapsi

May 27 at 9:49 AM

Поштовани Мирко,

Ево мало Бапсизама за јун - да сиротиња раја мало разгибава мождане вијуге... ко зна зашто је то добро:

1. Најбољи одлазе!!! Најгори тек долазе...
2. Изумирање Србије није тако страшно као што на први поглед изгледа - још је страшније!!!
3. Ми, Срби, смо НЕВИЂЕНИ ПРЕВАРАНТИ - заваравамо ГЛАД!!!
4. ВОЂА никада и никоме... ни за живу главу... неће дати ПОШТЕНО опљачкане паре!!!
5. Да није опасан по опстанак нације ВОЂА би био само смешан?!
6. Могло би се рећи да су ВОЂИНИ дупеувлакачи стварно далеко догурали!!!
7. На Косову и Метохији сви имамо понешто: Срби - тапије, Шиптари - становништво, а Амери - контролу!!!
8. ВОЂА ради за ДРЖАВУ - само још да утврдимо коју?!
9. У свакој професији има помало кукоља... једино код политичара има помало жита!!!

10. Брате Србине, оног момента када си пристао да ти председник има ФАЛШ ДИПЛОМУ. пристао си на СВЕ!!!
11. ВОЂА где све није ишао по свету... само да би нама било боље. Само још није ишао у ТРИ ЛЕПЕ...
12. Да сам на ВОЂИНОМ месту ја бих се правио БЛЕСАВ, а он се прави ПАМЕТАН!!!
13. Срби нису нимало глупи, наивни и политички неписмени - само су СИТНЕ ШИЋАРЏИЈЕ!!!
14. ВОЂА је катастрофално лош ПОЛИТИЧАР, али је зато одличан КОМЕНДИЈАШ!!!
15. Четничка емиграција губи сваки смисао - ми смо још одавно раскрстили са КОМУНИЗМОМ и прешли на РОБОВЛАСНИШТВО!!!
16. Мали ће нас спасити из ове финансијске кризе - исто као што је ономад спасио Обреновчане за време поплава!!!
17. Србији може да буде боље за само ПОЛА САТА - довољно је да Шојиће из ПОЛА ОСАМ (увече ) изместимо у ОСАМ?!


ЕПИГРАМА:

1. ЈЕБЕ НАС НАПУЋЕНИ,
А МИ НЕУПУЋЕНИ!!!

2. И ПРЕЧЕ ЋЕ КУРЈАК ДА САЧУВА ЈАРЕ,
НЕГО ШТО ЋЕ МАЛИ ДА САЧУВА ПАРЕ!!!

ХАИКУ:

ГОЛИМ РУКАМА
КИДАШ ОКОВЕ РОПСТВА,
ЖЕЛИШ СЛОБОДУ.

НИЈЕ ХАИКУ:

СИРОТИЊА  ИМАЛА ЈЕ НАДУ,
А САД ИМА САМО ГОЛИ КУРАЦ!!!


Поздрав поробљеној Србији из такође поробљеног Књажевца.

Никад робом! 

Бобан Милетић Бапси
  

Аутор блога: Мирко С. Вранеш

субота, 26. мај 2018.

50. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA



''Razumeli bismo ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija da nije bilo Vučićevog objašnjenja.''aforizam, аutor Nikola Božilović


IZ MOG UGLA- POLJOČUVARI MOTORIZOVANI, SENIOR KARTICE, DIPLOME I DIGITALIZACIJA

11.05.2018. 07:00

POLJOČUVARI MOTORIZOVANI

Koliko smo obavešteni stigli motori za poljočuvare. Odlično, kažu, vikendaši, ako to znači da će i naši objekti biti zaštićeni, od najezde lokalnih lopova i sve više dolazećih migranata. Nisam sigurno da su to ovlašćena i kontrole poljočuvara ali bi svakako bilo dobro da i ovim namernicima stanu na put. Gotovo da nema vikendice gde su nisu pokradene pumpe za vodu. A to sigurno nisu uradili migranti, jer šta će im parče grvožđa. Ako naši poljočuvari, sad već opremljeni motociklima, budu na terenu, osmatrajući da li će neko ukrasti koji klip kukuruza, onda im džaba vozila. Već sutra, kad sazru šljive, ubraću nekoliko, jer kradeno voće je najslađe! (Baš kao ljubav, zar ne)? A uostalom to i nije krađa, baš kao što nije, uzeti knjigu. Razlika je jedino što danas niko ne ''krade'' knjige. E, to je žalosno. U svetlu ovih razmišljanja, setih se se, da se upitamo koliko se knjiga danas pozajmljuje iz biblioteke, a tek što je prošlo dve-tri decenije, da smo bili verni čitaoci. Šta reći za one koji su završili najviše škole a da uopšte ne znaju gde je biblioteka?
Ma, sad bi na fejsu rekli, što bi ti ''diplomci'' čitali, kad su diplome mnogih političara, pod upitom. Ako su nam oni uzor, onda smo se stvarno srozali!


DIPLOME

Ovih dana sam, slagajući porodične sitnice, naišla na nekoliko diploma i još više nekakvih društvenih priznanja. Zbirka nije nešto impozantana, ali je dovoljna bila, da zaključim kako se nekad nešto ipak cenilo. Prvi upit je bio: Šta se to danas dešava da niko ništa ne ceni? Odgovor je bio lagan: Zato što je sve obezvređeno, devalvirano i pod sumnjom! I sve je to tačno. Zato je moj komšija u pravu kad kaže: Ma hajde, odoh ja dalje, šta tebi vredi sve kad imaš petostruko manju penziju, od opet našeg komšije, koji je tek nekoliko godina radio u inostranstvu? Eh, da sam onda znala da budem gastajbarterka, ali…Za utehu, ja sam bar imala boemski život, a on nema cenu. Ha,ha,ha…

SENIORSKE KARTICE

Ipak, od uva do uva, najbolja je informacija. Kako mi je moja komšinica i rekla, pre nekoliko dana još, stvarno stižu kartice za penzionere. Popust. Čitam, najavljeno iz opštine, i zvanično. Spisak onih preduzetnika koji su se odazvali popustom uz seniorsku karticu, nije ni veliki, ali ni mali. Možda se i drugi priključe. Znaju svi da je penzionerima svaki popust važan. A i njima to može nešto značiti. Ajd, da vidimo. Akciju u svakom slučaju treba pozdraviti.

DIGITALIZACIJA

Kad se nisam smrzla kada sam pre nekoliko dana sređivala sa rođacima nekakvu dokumentaciju. Za svaki papirić, slovom i brojem, morali smo u susedni Sombor. Ne mogu da verujem. U mojoj mladosti sve isto se obavljalo u Apatinu. Ali šta da radiš, ovo je vreme kompjutera, i era digitalzacije! Stvarno, da ne poveruješ!

P.S. Niko, pri tom ne pita ljude, imate li novca za putovanje zbog jednog običnog papirića.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA - MILOŠ BAČIĆ, ŠUT U CENTRU, ODVODNJAVANJE I TABLETE ZA DECU

18.05.2018. 07:20

ŠUT U CENTRU

Ispred S-6, ulaza 2, nedeljama već se na samom ulazu u stanove nalazi se breg od šljunka, preko puta na dva metra, cigle i pesak. Klinci se igraju u ovom brlogu, cigle već uveliko polomljene, niko ne reaguje. Stanari u čudu ali niko od njih nije vlasnik ovog sada već zađujuće zapuštenog građevinskog materijala. U opštinskoj inspekciji, kojoj je slučaj prijavljen, imaju objašnjenje. Kažu, nije to od stanara, to je od ''Potiskih vodovoda'' koji u blizini grade atmosfersku kanalizaciju.
-Oni su tu ostavili deo materijala koji će im trebati-bio je odgovor inspekcije. Kad će im trebati niko ne zna Oni su privatna firma angažovana da gradi vodovod. A što je isto mesto ne samo javna površina, već ulaz u samu zgradu, nikoga ne uznemirava. Kao što niko ne zna zašto je to mesto upravo izabrano iako je gradilište udaljeno oko tridesetak metara. Valjda je tu bilo najviše prostora.
Uostalom, ništa ne iznenađuje. U zaleđu ove zgrade su posećene i dve zdrave breze. Pa opet nikom ništa. Nova stabla nisu zasađena.

ODVODNJAVANJE

Taman smo odahnuli što auta neće dva puta godišnje na tehnički pregled kad stigoše računi za odvodnjavanje. U anketi među nekoliko prijatelja niko nije znao zašto su nam stigli računi za odvodnjavanje. Neki su pomno proučili opširnu propratnu informaciju koju su ''Vode Vojvodina'' poslale uz račun kao objašnjenje ali im i dalje ništa nije jasno. Niko od mojih prijatelja nema ni saksiju sa cvećem a kamoli njivu koja se navodnjava, odnosno odvodnjava, iz kanala. Jedino im je bila jasna rečenica koja objšanjava kako je Srbija bogata velikim rekama od Dunava, preko Save, do čak navode, Begeja, a da odbrana od poplava puno košta. Jedinstven je bio zaključak svih anketiranih: Ma šta se čudimo ''Vode Vojvodina'' su Javno preduzeće a zna se da su kod nas sva javna preduzeća na grbači građana a ne na svom  profitabilnom poslovanju.  A o tome da treba finasirati plate gomile zaposlenih koje ništa ne rade da ne pričamo.

USPEH MILOŠA BAČIĆA

Gotovo nezapaženo je prošla je informacija da  učenik Muzičke škole ''Stevan Hristić'' Miloš Bačić učestvuje na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista, učenika muzičkih škola, te da je na istom prošle godine u svojoj kategoriji osvojio prvo mesto. Bačić je jedan u nizu talenata koje je iznedrila naša Muzička škola polsednjih decenija. Za neke od njih javnost nikada nije bila obaveštena, kao ni o brojnim učenicima koji su osvajali medalje, na takmičenjima iz raznih predmeta. Zato, nažalost, preplavljeni smo informacijama o uspesima naših klubova, makar bili na takmičenjima seoskih nivoa.

TABLETA BOMBONE

Uđem u jednu omanju bakalnicu kad na tezgi ispred kase pakovanje nekakvih tableta u različitim bojama. Pitam prodavcu jesu li to neki novi opijati a on se nasmeja. Pa to su obične bombone koje deca rado kupuju jer su u različitim bojama. Ja u čudu, kako su se dosetili proizvođači, te odmalena navikavaju decu na tablete.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA: SLET I PARADA, VASPITAČICE I UČITELJICE, MORA ZA PACIJENTE, VRTOVI ZADOVOLJSTVA

25.05.2018. 11:53


SLET I PARADA

Hajde, recite, kakva je razika između nekadašnjeg sleta školaraca, za čuveni Titov rođendan 25. maj, i sada plesa ili zvanično, Parade maturanata. Ko je tu koga iskopirao. Vremenski slet je bio prethodnica. Ehej, razlika je u tome što su onda bile propratne partizanske koračnice na stadionima a sada Štrausov ''Slepi miš'' na Trgu. Ma ko kaže da mi nismo zapravo prethodnica EU!


VASPITAČICE I UČITELJICE

Zar ima odgovornijeg i humanijeg posla nego što ga imaju vaspitačice i učiteljice. One rade sa decom koja tek treba da se formiraju a njihova uloga često je važnija čak i od roditeljske. Zato treba isticati sve ove pedagoške radnike koji se trude da decu nauči svim onim vrednostima koje kasnije u životu od njih mogu da naprave prave ljude. O vrtiću ''Pčelica'' koji već 22. godine kroz ''Dane dečijeg stvaralaštva'' razbuktavaju maštu najmlađih gotovo nema šta da se piše. Za Osnovnu školu u Apatinu potpuno sam ubeđena da su preko učiteljica, entuzijasta, Snežane i Vere, dobili potpuno novi sadražaj u svom odrasatanju.
To znači posvećenost poslu koji je zahtevan i izuzetno osetljiv. Nešto se ne sećam kada je neka učiteljica dobila čuvenu ''Oktobarsku nagradu''. Zato se dobijali razni lokalni tajkuni, kojima su te nagrade značile da su, kao tobož, cenjeni u ovoj omalenoj lokalnoj zajednici. Sreća, pa se sve brzo zaboravlja.
Ko još ne pamti svog omiljenog učitelja?! To je važno u životu. Ostavlja pečat odrastanja i stasanja.


MORA ZA PACIJENTE

Verovali ili ne, svaki odlazak na lekarsku komisiju, zahteva da dva puta dnevno putujete u Sombor. Pri tom puteštviju, niko vas ne pita imate li novca za bus ili benzin. Sećam se koliko juče naši sugrađani nisu putovali na zdrastvenu komisiju u ulici Mirnoj u Somboru već su ceo svoj zdrastveni problem i papire rešavali u Apatinu. E, sad u eri popularne digitalizacije, ko koga to sa olovkama, papirima, pečatima, zaj… A najviše me zanima koliko pacijenti moraju da prođu procedura, putovanja, i plaćanja od penzija, ovih lekarskih komisija. Zar nije bilo, kao nekad, jednostavnije da mi Apatinci, dolazimo na overu papira u naše zdarstvenu osiguranje u Parku, a ta ista tobožnja lekarska komisija dolazi jednom nedeljno u ovu ustanovu.
Ali, to je izgleda zastareo model! Uh… Morate u Sombor. Šta košta da košta. Ko vas pita što imate minimalnu penziju ili zakonski zagarantovanu platu. Putujte, pa i u invalidskim kolicima…
Jel to neko vidi?!!!

VRTOVI ZADOVOLJSTVA

Sve nekako prolazi ali ugođaj koji ljudi sami sebi u okruženju načine je nezamenljiv. Tek tako akcija Radio Dunava ''Najlepše bašte 2018.'' sa željom da se najleše bašte i terase podstaknutu nagradama naišla je na neočikavono veliki odziv. Ima kod ljudi još pozitive, nije sve tako sivo i crno. Kažu stari: Brkovi su ukras muškog lica, a cveće srećne žene.

autor: Sofija Pualić Špero


Autor bloga: Mirko S. Vraneš