четвртак, 29. септембар 2011.

U SUSRET JUBILEJU ... 50 GODINA !

NA DRINI ĆUPRIJA


        ''Za epsku snagu, kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje ... '' - kaže se u obrazloženju Nobelovog komiteta na dodeli Nobelove nagrade za književnost, koju je Ivo Andrić primio 26. oktobra 1961. godine.

        Dodelu Nobelove nagrade Ivi Andriću možete pogledati na You Tube:

          Evo kako se jedini naš nobelovac sa ovih prostora obratio prilikom uručenja nagrade:

O PRIČI I PRIČANJU

        U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovoga puta da pisca jedne, kao što se to kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje. Neka mi je dopušteno da, primajući to priznanje, kažem nekoliko reči o toj zemlji i dodam nekoliko opštih razmatranja u vezi sa pripovedačkim delom koje ste izvoleli nagraditi.

        Moja domovina je zaista "mala zemlja među svetovima", kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svima područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kada je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, i opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i onda da svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje u tome prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim.

          Nešto teži i složeniji je drugi deo mog zadatka: da kažem nekoliko reči u vezi sa pripovedačkim delom pisca kome ste ukazali čast svojom nagradom.

        Ali kad je u pitanju pisac i njegovo delo, zar ne izgleda pomalo kao nepravda da se od onog koji je stvorio neko umetničko delo, pored toga što nam je dao svoju kreaciju, dakle deo sebe, očekuje da kaže još nešto o sebi i o tom delu? Ima nas koji smo više skloni da na tvorce umetničkih dela gledamo bilo kao na neme, odsutne savremenike, bilo kao na slavne pokojnike, i koji smo mišljenja da je govor umetničkog dela čistiji i jasniji ako se ne meša sa živim glasom njegovog stvaraoca. Takvo shvatanje nije ni usamljeno ni novo.  Još Monteskije je tvrdio da "pisci nisu dobre sudije svojih dela". Sa divljenjem i razumevanjem sam nekad pročitao Geteovo pravilo: "Umetnikovo je da stvara a ne da govori!" Kao što sam mnogo godina docnije sa uzbuđenjem naišao na istu misao, sjajno izraženu, kod neprežaljenog Albera Kamija.

        Stoga bih želeo da težište ovog kratkog izlaganja postavim, kao što je po mom mišljenju pravo i umesno, na razmatranje o priči i pričanju uopšte. Na hiljadu raznih jezika, u najrazličitijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo o sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja. Ili možda pripovedač svojim delom treba da pomogne čoveku da se nađe i snađe? Možda je njegov poziv da govori u ime svih onih koji nisu umeli ili, oboreni pre vremena od života-krvnika, nisu stigli da se izraze? Ili to pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo; tako da često tek iz reči dobrog pripovedača saznajemo šta smo učinili, a šta propustili, šta bi trebalo činiti, a šta ne. Možda je u tim pričanjima, usmenim i pisanim, i sadržana prava istorija čovečanstva, i možda bi se iz njih mogao bar naslutiti, ako ne saznati, smisao te istorije. I to bez obzira na to da li obrađuju prošlost ili sadašnjost.

        Kad je reč o pripovedanju koje ima za predmet prošlost, treba napomenuti da ima shvatanja prema kojima bi pisati o prošlosti trebalo da znači prenebregnuti sadašnjicu i donekle okrenuti leđa životu. Mislim da se pisci istorijskih pripovedaka i romana ne bi složili sa tim i da bi pre bili skloni da priznaju da sami stvarno i ne znaju kako i kada se prebacuju iz onog što se zove sadašnjost u ono što smatramo prošlošću, da s lakoćom, kao u snu, prelaze pragove stoleća. Najposle, zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama i sa istim problemima? Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.

        Tako, i s one strane crte koja proizvoljno deli prošlost od sadašnjosti, pisac susreće tu istu čovekovu sudbinu koju on mora uočiti i što bolje razumeti, poistovetiti se sa njom, i svojim dahom i svojom krvlju je grejati, dok ne postane živo tkanje priče koju on želi da saopšti čitaocima, i to što lepše, što jednostavnije, i što ubedljivije.

        Kako da se to postigne, kojim načinom i kojim putevima?  Jedni to postižu slobodnim i neograničenim razmahom mašte, drugi dugim i pažljivim proučavanjem istorijskih podataka i društvenih pojava, jedni poniranjem u suštinu i smisao minulih epoha, a drugi sa kapricioznom i veselom lakoćom, kao onaj plodni francuski romansijer koji je govorio: "Sta je istorija? Klin o koji ja vešam svoje romane. "Ukratko, može postojati sto načina i puteva kojima pisac dolazi do svoga dela, ali jedino što je važno i presudno, to je delo samo.

        Pisac istorijskih romana mogao bi na svoje delo da stavi kao natpis i kao jedino objašnjenje svega i to svima i jednom zauvek, drevne reči: "Cogitavi dies antiquos et annos aeternos in mente habui." (Razmišljao sam o drevnim danima i sećao se godina večnosti.)

        Pa i bez ikakvog natpisa, njegovo delo kao takvo govori to isto.

        Ali, na kraju krajeva, sve su to pitanja tehnike, metode, običaja.
Sve je to manje ili više zanimljiva igra duha povodom jednog dela i oko njega. Nije uopšte toliko važno da li jedan pripovedač opisuje sadašnjost ili prošlost, ili se smelo zaleće u budućnost; ono što je pri tom glavno, to je duh kojim je nadahnuta njegova priča, ona osnovna poruka koju ljudima kazuje njegovo delo. A o tome, naravno, nema i ne može biti propisa ni pravila. Svak priča svoju priču po svojoj unutarnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja, i snazi svojih izražajnih mogućnosti. Svak snosi moralnu odgovornost za ono što što priča, i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je mogućno više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti. To je ono što je bitno. I to je ono što sam smatrao za dobro da istaknem u ovom svom kratkom prigodnom razmatranju koje ću, ako mi dopustite, završiti kao što sam i počeo: sa izrazom duboke i iskrene zahvalnosti.

Govor Ive Andrića u Stokholmu
prilikom primanja Nobelove nagrade


         
         Poštovani blogeri nađite vremena i pročitajte, ili ponovo isčitajte ovo remek delo, imate vremena do jubileja 50. godina dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, vi koji nemate ovu knjigu u svom posedu, kupite je trebaće nekome i posle vas.


                                             

                                                      Autor bloga: Mirko S. Vraneš

среда, 28. септембар 2011.

20. deo - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...

ZAKUKULJENO I ZAMUMULJENO ?


          ''Istorija neprestano mora da se piše iznova, ne zato da bi se saznale nove istorijske činjenice, već zato što su se promenila gledišta istoričara.''Fransoa Morijak

        Apatinsko brodogradilište i dešavanja oko njega postaju onako baš obimno štivo, evo serija cela sve sa epizodama, i glavnim i epizodnim ulogama i statistima (bivšim radnicima nekad bilo brodogradilišta) … dopisnik Press – a iz Apatina J. M. poznatija kao ŽDN/ 9. obavesti javnost o: 


Apatin 28. 09. 2011
PRESS VOJVODINA 

Prigovor... Odložena prodaja iz stečaja nekadašnjeg apatinskog giganta

Kole čeka dozvolu za ‘'Brodogradilište'’

        Ugovor o prodaji apatinskog „Brodogradilišta" „MK komercu", vlasnika Miodraga Kostića, još nije potpisan iako je rok za taj čin bio pet dana. Razlog je prigovor Vojvođanske banke, jednog od najvećih poverilaca preduzeća, na postupak prodaje.


        Odbor poverilaca je 19. septembra dao saglasnost da stečajni upravnik „Brodogradilišta" proda preduzeće jedinom ponuđaču koji se odazvao pozivu za neposrednu pogodbu, a to je „MK komerc", sa ponudom od 150 miliona dinara.
- Dva dana kasnije uputio sam pismo „MK komercu", u kome sam ih zvanično obavestio o ovoj odluci Odbora poverilaca, nakon čega je bio rok od pet dana da se potpiše i ugovor o prodaji, a u roku od 15 dana i isplati razlika novca od uplaćenog depozita do pune cene. Međutim, na osnovu prigovora Vojvođanske banke na postupak prodaje, sudija je odložio potpisivanje ugovora do rešenja Trgovinskog suda - izjavio je za Press Predrag Ljubović, stečajni upravnik „Brodogradilišta". Ljubović nije želeo da govori o detaljima prigovora Vojvođanske banke dok sud ne završi postupak.

        Nezvanično, saznajemo da je zapelo kod Odbora poverilaca. Naime, nakon što je još u avgustu ustanovljeno da predstavnik Agencije za osiguranje depozita, po mišljenju Privrednog suda u Somboru, ne može da bude legitiman član Odbora poverilaca, morala je da se održi Skupština poverilaca koja bi odredila novog, petog člana Odbora.

        Skupština poverilaca je zasedala u ponedeljak, 19. septembra, i za novog člana Odbora izabrala predstavnika „Di Audit" d.o.o. iz Beograda, koje takođe potražuje značajna sredstva od „Brodogradilišta". Takav, novoformirani odbor je nakon dva sata od održavanja Skupštine i doneo odluku o prodaji neposrednom pogodbom.

Bez odgovora Vojvođanske banke

 

        Do zaključenja ovog broja nismo dobili precizan odgovor od rukovodstva Vojvođanske banke na šta je tačno uložen prigovor i zašto je to učinjeno tek nakon odluke o prodaji „Brodogradilišta" neposrednom pogodbom „MK komercu".

- Vojvođanska banka je stavila prigovor na postupak prodaje navodno zbog toga što je za odluku o objavljivanju oglasa za prodaju „Brodogradilišta" neposrednom pogodbom prvi put glasao i sporni član Odbora poverilaca iz Agencije za osiguranje depozita, a za kog je kasnije utvrđeno da nema legitimitet. Po njima, onda ni doneta odluka o prodaji neposrednom pogodbom nije validna - navodi naš izvor iz krugova bliskih Odboru poverilaca, u kojem se, pored novog člana iz firme „Di Audit", nalaze i Vojvođanska banka, PIMA iz Beograda, TIM iz Sremske Mitrovice i „Dunav osiguranje".

        U prvom krugu, kada je za prodaju glasao i sporni član Odbora poverilaca, na oglas su se javili „MK komerc" i holandska firma „Peters šipjards", koja nije uplatila predviđeni depozit, pa njena ponuda nije ni razmatrana. Zato je i doneta odluka o prodaji preduzeća neposrednom pogodbom. Vrednost imovine „Brodogradilišta" u bankrotu je procenjena na 584.279.000 dinara, dok potraživanja poverilaca iznose 1,185 milijardi dinara.

J. Miljuš

                                  Autor bloga: Mirko S. Vraneš – ŽDN/3.

2. deo - PRAVO JAVNOSTI DA ZNA …

I JA ZNAM. A VI?
I ja znam ! ... Olovka, papir ... i evo g je krivična k'o kuća.
        ''Reci mi šta čitaš pa ću ti reći ko si. - Тačna je izjava, ali ja bih te znao još bolje ako mi kažeš šta čitaš uvek iznova.'' – Fransoa Morijak

            Čitaju ljudi svega i svačega ali ima i onih što neprekidno čitaju telefonski imenik pa se nakalate na telefon, naravno tuđi koji oni ne plaćaju, pa zovu li zovu i tetku u Australiji, i burazera u Norveškoj,  i ... a ima onih što zovu i seksi uslugu preko telefona, e za takve se presavije tabak pa se kresne krivična prijava nadležnim organima, ako isti ti kao  nisu nadležni valjda će oni znati reći ko je za ovaj slučaj seksualnog napastvovanja jedne sirote telefonske slušalice nadležan. Upravo je tako presavio tabak i napisao, seo u auto i odneo u Sombor, krivičnu prijavu protiv dokazanog seksualnog izgrednika mladi drug i predsednik OO Pokret socijalista Apatin Marko Knežević u širim narodnim masama poznatiji kao Drug Crni.

        Evo skenirana i ''okačena'' krivična prijava protiv onoga na koga ukazuju svi dokazi i izjave koje je provela bivša načelnica opštinske uprave Apatin ... ko zna možda je radi toga i bivša, razrešena žena dužnosti na pravdi Boga, dirala ono što je nedodirljivo ... elem, evo je krivičnaaa:



        Evo primera i ostalima koji nešto primete, znaju, pa još i dokaze imaju ... lepo da presaviju tabak i tup krivična prijava, može i potpisana a može i anonimna kako inače naš zakon i dozvoljava.

                                                              Mirko S. Vraneš
1. deo - PRAVO JAVNOSTI DA ZNA …

JA ZNAM. A VI ?


        ''Da biste birali između dobra i zla, morate da isprobate oba.''Fransoa Morijak

        Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002. godine, a formalno obeležavanje počelo je nakon godinu dana.

        Pravo javnosti da zna kako organi koji su birani na izborima vrše vlast i kako se troši novac poreskih obaveznika ne može biti ograničavano samovoljom pojedinih nosilaca vlasti.

        U Apatinu prethodnih godina od kada vlast čini koalicija SPS – SRS – NS ne postoji pravo javnosti da zna šta i kako se radi, i za šta i kako se troše sredstva iz budžeta opštine Apatin, posebno je skrivan podatak i bio nedostupan javnosti kako i zašta se troše sredstva prikupljena putem samodoprinosa, paravan za skrivanje zloupotreba u trošenju sredstava samodoprinosa se nalazi u Odluci o uvođenju samodoprinosa, donetoj na 16. sednici SO Apatin održanoj 20. decembra 2010. godine, objavljene u ''Službenom listu opštine Apatin'' broj 7/2010, gde se u 33. tačke navodi (svega i svačega) za čega će sredstva biti trošena, a, vrhunac je tačka 34. gde se kaže: ''Finansiranje i drugih nespiciranih aktivnosti po odlukama saveta MZ'', (gde ovo NESPICIRANI  verovatno znači nespecificiranih) … upravo predlaganjem i donošenjem ovakve odluke ukazuje se na šta su sredstva korišćena i činjene zloupotrebe u nenamenskom trošenju sredstava, iako su ista strogo namenska (moraju biti trošena samo za ono zašđta su namenjena) i u predhodnom periodu kada je odlukom bilo definisano članom 3. sledeće '' ... za izgradnju završne faze fekalne kanalizacije 55% (prikupljenih sredstava), za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih saobraćajnica i atmosferske kanalizacije 10%, za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih pešačkih i biciklističkih staza 15%, ostali komunalni i drugi objekti od opšteg značaja 5%, sufinansiranje sportista i sportskih klubova u apatinu 10% i troškovi uvođenja i realizacije samodoprinosa 5%, u ukupnom iznosu od 100%'' ... znajući da u Savetu MZ većinu ima vladajuća koalicija SPS – SRS i da su članovi ove iste koalicije instrument u rukama jednog čoveka, čija želja a i volja moraju bezuslovno biti ispoštovane jer on je neprikosnoveni gospodar Apatina (pre svega budžeta), tako da opština Apatin sve skupa sa Mesnim zajednicama i javnim preduzećima i institucijama čiji je osnivač opština funkcioniše kao feudalni posed a ne kao sredina u kojoj vlada parlamentarizam, demokratičnost i pre svega pravo javnosti da zna.

        Na osnovu primećenih zloupotreba u pre svega u  neprebacivanju sredstava samodoprinosa sa budžetskog računa opštine Apatin na račune Mesnih zajednica u periodu 2008. do 2010. godina sačinjena je krivična prijava i podneta Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

         Postavlja se jednostavno pitanje ko je sve znao za ove zloupotrebe, odgovor je jednostavan gotovo svi odbornici Skupštine opštine Apatin i članovi Saveta Mesnih zajednica. Zašto se nije reagovalo ranije ? To je pitanje za predstavnike političkih opcija koje imaju predstavnike u telima Skupštine opštine i Mesnih zajednicaa posebno za one koje slove za opozicione jer oni bi trebali biti korektivni faktor vlasti i podnosioci prijava za primećene zloupotrebe.

        Zar je moguće da je jedan jedini čovek, moja malenkost, uzeo svima dostupna dokumenta objavljena u Službenim listovima opštine Apatin uporedio odluke, završne račune, inicirao odborničko pitanje sve u smislu koliko je novca koje godine ušlo u budžet -  prikupljeno po osnovu samodoprinosa i evo ga objavljene i tabele i sve što treba u desetina natpisa u ''Apatinskim hronikama'' i dnevnoj visoko tiražnoj štampi, ali opet nije bilo snage od političkih činioca, čiji je zadatak da reaguju na sve primećene anomalije i uočene zloupotrebe i nepoštovaje zakona i zakonitosti ... sad je jedino pitanje: da li postoji opozicija u Apatinu i ako i postoji za koga i čiji interes ona radi? Svakako ne radi u interesu birača i ne radi na pravu javnosti da zna.

        Elem, evo krivične prijave za primećeno nenamensko trošenje sredstava iz samodoprinosa, u delu neprebacivanja sredstava sa budžetskog računa opštine Apatin na račune Mesnih zajednica i za koje su potrebe po odlukama  sredstva bila namenjena:


Vraneš Mirko  iz Apatina, Branka Ćopića 20 , kao gradjanin i poreski obveznik, a u skladu sa Zakonom o Krivičnom postupku,


VIŠEM  JAVNOM TUŽILAŠTVU U SOMBORU

podnosi sledeću:


K R I V I Č N U      P R I J A V U


protiv:


Živorada Smiljanića, rođen u Zaječaru 06.02.1942. godine, sa stanom u Apatinu ulica Ribarska broj bb, zaposlen u SO Apatin na mestu predsednika opštine Apatin

 Miodraga Bakića, rođen u Velikom Gaju 07.07.1946. godine, sa stanom u Apatinu ulica Đure jakšića broj 12, zaposlen u SO Apatin na mesto zamenika predsednika opštine Apatin

Sonje Tepavac, rođena u Apatinu 16.09.1952. godine, sa stanom u Apatinu ulica Dimitrija Tucovića broj 60, zaposlena u SO Apatin na mesto rukovodioca odelenja za privredu i finansije opštine Apatin

što su: u stanju uračunjljivosti zbog čega su mogli da shvate značaj svoga dela i upravljaju svojim postupcima, svesni značaja svoga dela i hteli njegovo izvršenje

- u periodu od 01. januara 2008. godine pa do 31. januara 2010. godine, prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za Apatin u iznosu od 3%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebacili na račune Mesne zajednice Apatin i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od  18.711.672,17 dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od  43.858.564,83 dinara
·        za 2010. godinu u iznosu od  30.173.163,06 dinara

iako se radi o strogo namenskim sredstvima prema članu 97 Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 31 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, već su ova sredstva utrošena za namene suprotne članu 3 Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Apatin, pa su navedena lica postupila suprotno navedenim odredbama i članu 16 i 18 Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Apatin, čime su uskraćena sredstva Mesnoj zajednici Apatin u iznosu od 92.743.300,06 dinara, te u istom periodu prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za Apatin u iznosu od 1%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice Apatin i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od  4.793.937,67   dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od 16.397.634,29  dinara
·        za 2010. godinu u iznosu od 10.605.461,49  dinara

iako se radi o sredstvima predvidjene namene utvrčene članom 2 Predloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseljeno mesto Apatin, koja je proglašena Odlukom Skupštine opštine Apatin broj  011-14/03-I od 26.februara 2003. godine, već su sredstva utrošena surpotno navedenim odlukama i odredbama člana 12 i 13 Prfedloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseleno mesto Apatin, čime su uskraćena novčana sredstva mesnoj zajednici Apatin u iznosu od 31.796.033,55 dinara.

- u periodu od 01. januara 2008. godine pa do 31. januara 2010. godine, prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za naseljeno mesto Prigrevica u iznosu od 3%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice Prigrevica i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od  1.241.237,68  dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od   6.622.022,06 dinara

    iako se radi o strogo namenskim sredstvima prema članu 97 Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 31 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, već su ova sredstva utrošena za namene suprotne članu 11 Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Prigrevica, pa su navedena lica postupila suprotno navedenim odredbama i članu 15 i 17 Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Apatin, čime su uskraćena sredstva Mesnoj zajednici Prigrevica u iznosu od 7.863.259,74 dinara, a tokom 2010. godine, u korist Mesne zajednice Prigrevica prebačeno je 1.939.131,02 dinara više nego što je prikupljeno sredstva od samodoprinosa, čime je u ovom iznosu oštećen Budžet opštine Apatin, a zatim u istom periodu prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za Prigrevicu  u iznosu od 1%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice Prigrevica i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od  474.752,90   dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od1.921.020,61  dinara
·        za 2010. godinu u iznosu od   102.736,04  dinara

iako se radi o sredstvima predvidjene namene utvrčene članom 2 Predloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseljeno mesto Prigrevica, koja je proglašena Odlukom Skupštine opštine Apatin broj  011-39/03-I od 26.decembra 2003. godine, već su sredstva utrošena surpotno navedenim odlukama i odredbama člana 2, 12 i 13 Predloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseleno mesto Prigrevica , čime su uskraćena novčana sredstva mesnoj zajednici Prigrevica u iznosu od 2.498.509,51 dinara.


- u periodu od 01. januara 2008. godine pa do 31. januara 2010. godine, prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za naseljeno mesto Sonta u iznosu od 3%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice Sonta i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od   796.576,77  dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od 4.321.704,95 dinara

    iako se radi o strogo namenskim sredstvima prema članu 97 Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 31 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, već su ova sredstva utrošena za namene suprotno Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Sonta, pa su navedena lica postupila suprotno navedenim odredbama Zakona i odredbama navedene odluke, čime su uskraćena sredstva Mesnoj zajednici Sonta u iznosu od 5.118.281,72 dinara, a tokom 2010. godine, u korist Mesne zajednice Sonta prebačeno je 1.705.168,44 dinara više nego što je prikupljeno sredstva od samodoprinosa, čime je u ovom iznosu oštećen Budžet opštine Apatin,
a zatim u istom periodu prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za Sontu  u iznosu od 1%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice Sonta i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od  279.330,82  dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od1.333.684,92  dinara

iako se radi o sredstvima predvidjene namene utvrdjene članom 2 Predloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseljeno mesto Sonta, koja je proglašena Odlukom Skupštine opštine Apatin tokom 2003 godine, već su sredstva utrošena surpotno navedenim odlukama i odredbama člana 2, 12 i 13 Predloga odluke o uvodjenju samodoprinosa za naseleno mesto Sonta , čime su uskraćena novčana sredstva mesnoj zajednici Sonta u iznosu od 1.613.015,74 dinara. a tokom 2010. godine u korist Mesne zajednice Sonta prebačeno je 476.275,14 dinara više nego što je prikupljeno sredstva od ovog samodoprinosa, čime je u ovom iznosu oštećen Budžet opštine Apatin.

- u periodu od 01. januara 2008. godine pa do 31. januara 2010. godine, prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za naseljeno mesto Kupusina u iznosu od 3%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice  Kupusina  i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od   153.635,15  dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od   124.278,22  dinara

    iako se radi o strogo namenskim sredstvima prema članu 97 Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 31 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, već su ova sredstva utrošena za namene suprotno Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Kupusina, pa su navedena lica postupila suprotno navedenim odredbama Zakona i odredbama navedene odluke, čime su uskraćena sredstva Mesnoj zajednici Kupusina  u iznosu od 277.913,37 dinara, a tokom 2010. godine, u korist Mesne zajednice Kupusina prebačeno je 124.394,39 dinara više nego što je prikupljeno sredstva od samodoprinosa, čime je u ovom iznosu oštećen Budžet opštine Apatin,


- u periodu od 01. januara 2008. godine pa do 31. januara 2010. godine, prikupljena novčana sredstva od Mesnog samodoprinosa za naseljeno mesto Svilojevo u iznosu od 3%, sa Budžeta opštine Apatin nisu prebačena na račune Mesne zajednice  Svilojevo  i to:

·        za 2008. godinu u iznosu od   243.113,08  dinara
·        za 2009. godinu u iznosu od     17.198,51  dinara
·        za 2010. godinu u iznosu od      91.753,65 dinara

 iako se radi o strogo namenskim sredstvima prema članu 97 Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 31 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, već su ova sredstva utrošena za namene suprotno Odluke o uvodjenju samodoprinosa za područije Mesne zajednice Svilojevo, pa su navedena lica postupila suprotno navedenim odredbama Zakona i odredbama navedene odluke, čime su uskraćena sredstva Mesnoj zajednici Svilojveo  u iznosu od 352.065,24 dinara,

čime bi: učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359  stav 1 KZ RS,
pa
predlaže:
           
-                              da se ispitaju prijavljeni po svim navodima krivične prijave
-                              da se službenim putem od Opštine Apatin pribave Odluke o uvodjenju samodoprinosa od 3%, za područija naseljenih mesta Apatin, Prigrevica, Sonta, Kupusina i Svilojevo, kao i Predlozi odluka o uvodjenju samodoprinosa od 1% za naseljena mesta Apatin, Prigrevica i Sonta, te Odluke o potvrdjivanju Odluka o uvodjenju samodoprinosa od 1% za naseljena mesta Apatin, Prigrevica i Sonta
-                              da se službenim putem pribave i izvrše uvidi u Odluke o Završnom računu Budžeta za 2008, 2009 i 2010. godinu.
-                              da se službenim putem pribavi odgovor na odborničko pitanje odbornika Rajčević Željka, vezano za realizaciju sredstva samodoprinosa, postavljeno na 17 sednici Skupštine opštine Apatin od 18. marta 2011. godine
-                              da se od Mesnih zajednica Apatin, Prigrevica, Sonta, Kupusina i Svilojevo pribave finansijski izveštaji o realizaciji samodoprinosa od 3% za 2008, 2009 i 2010 godinu.
-                              da se od Mesnih zajednica Apatin, Prigrevca i Sonta pribave finansijski izveštaji o realizaciji samodoprinosa od 3% za 2008, 2009 i 2010 godinu.
-                              da se u svojstvu svedoka saslušaju Sekretari Mesnih zajednica i to Lavrnić Milan za Mesnu zajednicu Apatin, Zorojević Stojan za Mesnu zajednicu Prigrevica, Renata Kuruc za Mesnu zajednicu Sonta, Hodovanj Atila za Mesnu zajednicu Kupusina i Bala Tibor za Mesnu zajednicu Svilojevo.

Predlažem da Više javno tužilaštvo u Somboru pokrene krivični postupak protiv osumnjičenih lica zbog izvršenja navedenog krivičnog dela.

Napomena: Posebno ističem da sam u posedu kopija svih odluka i akata navedsenih u krivičnoj prijavi, te sam iste spreman dati na uvid.

U Apatinu, dana 26. septembra  2011. godine                 

                                                   PODNOSILAC PRIJAVE

        Da svakako, evo i prve stranice krivične prijave protokolisane u Višem javnom tužilaštvu u Somboru:

Sve po protokolu, prijemni štambilj ... datum ...

        Nije tu kraj, sada slede krivične prijave za odgovorna lica u Mesnim zajednicama a to su svakako Sekretari MZ za primećene zloupotrebe u nenamenskom trošenju sredstava mimo važećih odluka i procentualne zastupljenosti u raspodeli prikupljenih sredstava. Svakako čudi što su sredstva za infrastrukturu nenamenski trošena ali i sredstva za sahranjivanje i opremanje prvog deteta su zloupotrebljavana, ima li kraja ovoj bahatosti i nepoštovanju zakona. Znam kad tad će svi priterani u ćošak reći da je krivac samo jedan, a, to je Gazda apatinski ... ne krivaca ima mnogo više, a, saučesnici su gotovo svi koji su za sve ovo znali i godinama ćutali ...

        Živo me interesuju reakcije aktera političkog života u Apatinu po pitanju ove krivične prijave. Znam, Srbija je ovo, da bi neki mogli i pripomoći da se ova prijava urgentno procesuira, ali isto tako znam da će neki raditi na tome da se ova krivična prijava dugo drži u fijici, ali isto tako znam i imam leka da se na nju ne skuplja prašina već da se digne prašina i to velika.

        Rado bi prepustio nekom drugom da se bavi pripremom krivičnih prijava za zloupotrebe u Mesnim zajednicama, evo dame i gospodo koja se bavite politikom i želite da dođete na vlast, evo vam prilike da nešto učinite a sve u svetlu današnjeg dana – Međunarodnog dana prava javnosti da zna.

          PS: Pomenutima u krivičnoj prijavi niko ne brani da me tuže za blaćenje, naneti duševni bol, rušenje ugleda, nematerijalnu štetu ... neće im biti prvi put ... pa zato sam, između ostalog, ovu prijavu javno i obelodanio da i oni zaštite svoj integritet i ''ugled'', a i oni imaju pravo da znaju.

                                                               Mirko S. Vraneš

уторак, 27. септембар 2011.

ОБЕЋАЊЕ – ИЗВРШЕЊЕ ...

КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ!

Они нама за увреду части, душевни бол ... ми њима за преко 150.000.000 динара из самодоприноса ненаменски потрошених и за напастовање једне телефонске слушалице ...

          ''Они који мисле да се новцем може учинити све, без сумње су способни да учине све за новац.'' - Франсоа Моријак

        Данас Крстовдан, у нашем народу се верује да на овај свети дан ваља ископати рупе за садњу воћки, да би се гране крстиле – то јест, воћка разгранала. Ево тако и ја решио да ''узмем ашовче'' па правац у Сомбор у госте Вишем јавном тужилаштву да ''ископам рупу и посадим апатинске воћке'' па да се крсти народ кад види каква је то сорта ''воћака'' ... Елем, обећав'о ја да ћу против одговорних за ненаменско трошење средстава самодоприноса  поднети кривичну пријаву надлежним органима (''пријавити их'' – како би наши стари знали рећи), чек'о ја да ли ће то да уради нека политичка опција из Апатина, јер сви знамо да политичке опције на правди и истини чим нешто сазнају о злоупотреби власти оно дојаве надлежним. Ови ''наши'' (они су само своји и то 100%, ту вам тврд стојим) изгледа нису ништа нашли што би мирисало на злоупотребу или неће да се замера Газди апатинском, немање муда је већ сад чињенично стање у апатинској опозицији. Да не грешим душу ево има један изузетак, из ОО Покрета социјалиста Апатин ми давно јавили да ће они поднети пријаву, и ту се ми договоримо да они гањају онога што јебав'о телефонску слушалицу, а, ако се нико други не појави да ћу ја да треснем овима кривичне што им, као, нико ништа не може.



        Дакле 10:52 часова седамо у ''љуту машину'' - Југо и правац Сомбор, Марко Кнежевић – Друг Црни (пилот - возач љуте машине) носи кривичну у Јавно тужилаштво Сомбор, Мирко Вранеш – Господин Бели (копилот – сувозач и навигатор љуте машине) носи кривичну у Више јавно тужилаштво Сомбор ... метнули ашове у гепек, па Крстовдан је да ископамо неколико рупетина, понели сендвиче ко зна како ће ово све данас проћи ... испратили нас све полевају водом за нама желе нам срећу, знају људи против каквог смо се ми зла ухватили у коштац и какве то зло све везе и везице има, па ко веле да поливањем водом отерају све везе и везице и да правна држава почне да функционише па ма о коме се радило, неки се и прекрстили чак, па светац је молећу вас фино ... 10:56 часова навратили до марине и бензинске пумпе да налијемо плина да се докотрљамо до Сомбора – хвала спонзору овог путовања и за плин и за сендвиче и погачице са чварцима ону водурину смо оставили нисмо је носили, велика боца у 3ЛПМ.
       

        Сомбор 11:24,Трг цара Уроша кућна нумера 1 – Жупанија, лево крило здања, 2 спрат соба 204, Више јавно тужилаштво, писарница бум-трас печат заведена кривична (30 секунди трајао процес), е, сад нека се ... Сомбор 11:35, Венац Степе Степановића ББ – Суд, 4 спрат соба 84, Јавно тужилаштво, писарница трт-мрт нешто као па ви то против господина К., а но против кога ћемо па он јебав'о телефонску слушалицу мали милион сведока посведочио и изјаве дао, као где су вам оригинали доказни материјал против господина Ј., кући а где би били, па требају нама,  јебеш га требају и нама а вама ... добићете оверене копије ... оригинале никако ... да не добију ''крила'' к'о случајно ... трес печат доминђења (10 минута трајао процес – јеби га познају човека ''господина'' К.  све са Ј.  па нема смисла да га заприме) ...

        Ево како је то све изгледало – Фото роман:

10:40 све је ''спаковано'' и кривичне пријаве, и прилози, и докази ...

10:51 стигли сендвичи, погачице, вода ...

10:52 ''љута машина'' ...

10:56 хвала спонзорима за гориво ...
11:24 права адреса за велике злоупотребе и КП за ''велике'' људе ...
11:30 готово је, предато, заведено ...
11:46 готово и овде предато, заведено ...
    
         Сутра, уторак 28. септембар је Међународни дан права јавности да зна, е сутра ћу објавити обадве кривичне пријаве па право је јавности да зна, како оне изгледају и против кога су поднешене имаћете прилику да видите,  дакле не мало сутра већ сутра их качим на Г(б)лог па се блогирајте до миле воље а и људски је да и пријављени сазнају, шта да се муче кад их почну зивкати да нешто рекну.

                                                            Мирко С. Вранеш   

среда, 21. септембар 2011.

ČEKAJUĆI IZBOREEE ...

ŠTA GOD DA SE DESI, 
OSTAĆE PO STAROM,
I DESIĆE SE !

       
        ''Na proleće! kojima su oni iz godine u godinu obećavali da će na proleće započeti delo ujedinjenja i oslobođenja srpstva. I sad se već otpočinju puštati sumorni glasi: da nam proleće donosi buru, sudbonosne događaje. I dok na jedan naročito udešen način, način misteriozan, gospoda trube o opasnosti koja na proleće može nastupiti i svet zbunjuju ne kazujući kakva opasnost, oni se jednovremeno spremaju za prolećne izbore, koje treba izvršiti pod stvorenim jednim mučnim psihološkim stanjem birača i sa izveštačenom parolom: ''Odbrana otadžbine''.'' - deo teksta u socijaldemokratskim Radničkim novinama iz 1912. godine, gde se oni pozivaju na Jovu Jovanovića Zmaja i njegovu pesmu gde je pesnik predvideo uzvike patriota, naslov teksta  je ''Na proleće''.

Pravac i smer zu zacrtani pa ma koje boje oni bili.

        Srbija čeka izbor, čeka proleće, a, ni jesen još nije počela, ko prezimi zimu dočekaće lepše dane,  dočekaće i predizbornu kampanju u kojoj će biti svega i svačega … svi će postati demokrate, svi će priželjkivati Evropu, svi će hvaliti i Rusiju i Kinu i Ameriku, svi će najavljivati smanjenje nezaposlenosti i smanjenje socijalnih razlika, svi će mladima obećavati posao a starijima penzije, svi će biti nacionalisti i braniti srpstvo do zadnje kapi krvi nekih koji trebaju umesto njih da se negde i sa nekim bore, svi će otići na razgovor kod njegove Svetlosti Patrijarha srpskog, svi će proklamovati ljudska prava i ravnopravnost hvaliće se da u svojim redovima imaju dovoljan procenat i žena i invalida i pripadnika homoseksualne orijentacije i pripadnika svih veroispovesti, pevaće i novokomponovane i rok numere … sviraće oni svi ustvari kurcu da se domognu vlasti i materijalnih-finansijskih povlaastica koje taj položaj u Srbiji nudi … oni retki koji ne primene ovu recepturu ni cenzusa neće preći ako se sa nekim ko će biti ovakav kakvog ga ja opisa predhodno koaliciono ne spanđaju.


        Šta se može posle izbora očekivati ? Ispostavljanje računa pobednika i navalu njihovog ''vernog'' članstva na pozicije i funkcije, ko god da pobedi ili ostane pobednikom neće dirati prethodnike ... taman kad se raspreme i smeste evo nama leta pa godišnjih odmora a tu i jesen i zima pa ko po tom kijametu radi ... i tako dočekaćemo jedno novo proleće jedne tamo godine, doduše ko ga dočeka, i opet će izbori i opet sve u krug, svi će postati sve i svako i svašta, možda se čak i neki prorok pojavi jer ovaku količinu zaluđenog naroda i sleduju proroci, pretiće nam potopom i Sodomom i Gomorom, i žabe će padati sa neba, vode Dunava i Save i Drine i ... će početi, po njima, i uzvodno teći ... i tako u toj zajebanciji i političkoj klackalici gore – dole prođoše nama preko dva veka priče o modernoj Srbiji, o Srbiji ni na istoku ni na zapadu, o Srbiji sa nedefinisanim i nikada dosanjanim granicama ... rezultat jednostavan sve što vredi i dalje će bežati glavom bez obzira iz majčice Srbije, jer ko ovaku majku i očeve ima u oličenju naše političke elite bolje mu je da ih i nema.

Gde nestadoše jaja srpska ?
        Poštovani moji blogeri nije kiša i pad temparature uticalo na moje raspoloženje već posmatranje ljudi i prilika u mom okruženju koje je jednako i u Apatinu ili bilo gde drugde u Srbiji, sada da li sa Kosovom i Metohijom u njenom sastavu ili bez, i posmatranje istih tih ljudi koji su u apatiji i depresiji i opet izgleda spremni da ginu za nekoga, i taj neko će da vozi mercedes ima bazen i puši tompus da jede suši i tuca piletinu onako ravnopravno red muško - red žensko ... doduše možda ovo sve i nije ovako i možda sve neće ovako biti, ali ipak možda je sve ovo surova istina na koju nam ukazuje naša ''svetla'' prošlost.



        PS Sve nešto razmišljam šta da kažem popisivačima, šta da napišu u onaj popisni formular ... ili da ih pošaljem sve u 3LPM, njih barem mogu. 

                                                             Mirko S. Vraneš 
19. DEO - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...


BRODOGRADILIŠTE IMA NOVOG VLASNIKA !

DOGOVORENO I PRODATO ?


          ''Duobus ligantibus tertius gaudet.'' - Dok se dvojica svađaju, treći se veseli.

        Apatin, ponedeljak 19. septembar, prostorije brodogradilišta u Apatinu, 10:00 časova zaseda Skupština poverilaca apatinskog brodogradilišta, donešena odluka i određen peti član odbora poverioca, završena Skupština odmah u nastavku sednica Odbora poverioca, 11:00 časova, Odbor prihvata ponudu kompanije MK Komerc - MK GROUP u vlasništvu Miodraga Kostića o prodaji – preuzimanju apatinskog brodogradilišta.
        Ovih dana se očekuje verifikacija od strane nadležnog suda i potpisivanje ugovora o kupoprodaji apatinskog brodogradilišta, sledi uplata razlike između depozita i ponuđene sume od nekih 34.000.000 dinara sa strane novog vlasnika i preuzimanje ''predmeta'' prodaje.
        

        Pišući na ovu temu o brodogradilištu sva moja istraživanja i kontakti su vodili ka ovom događaju - konačnici, Srbija je to i tu drukčije ne može, nadam se da će se u ''predmetu'' prodaje nekada opet proizvoditi i popravljati plovila. Puno sreće svim onima koji će naći uhlebljenje u novoj kompaniji.

                                                              Mirko S. Vraneš         

уторак, 20. септембар 2011.

18. DEO - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...


BRODOGRADILIŠTE ''PRODATO'' ???

NEZVANIČNA VEST !

''Dum vivis sperare decet. '' - Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš.    

        Kako su Apatinske hronike izgleda  postale najažurniji distributer vesti iz Apatina tako se i čitaoci trude da vesti o dešavanjima u Apatinu podele sa nama, noćas nekoliko poruka sve u smislu: ''Brodograsilište prodato Kostiću.'' Radimo (sa apatinskim nezavisnim i slobodnim novinarima) na proveri ove vesti i svi detalji će biti okačeni na blog.

                                                          Mirko S. Vraneš