четвртак, 27. јануар 2011.

5. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА... ПЕТИ ДЕО ОД ПЕТ...




ШЉИВА
        Шљива (lat. prunus domestica) је воће у Србији најцењеније, национално воће, шљивара и шљивика и шљива где год се окренеш, разлог сви знате нема ракије до ракије из шљиве -  шљивовице, тако да се реч шљива у нас користи стварно у свакојаким случајевима и разним поводима, зна се рећи: ''Ко те шљиви!'' или ''Не јебе га за суву шљиву.'' или ''Буди добар иначе ћу ти шљиву на оку направити!'' или ''Распучићу те к'о шљиву!''... може да буде шљива на оку, шљива на вратууу... зна се и запевати она: ''Суве шљиве и ораси, ми смо дико сиромаси, ја те волим дико мила...'' или она: ''Знаш ли драги ону шљиву ранку...'' што отпева и Нада Мамула (па све ''окачено'' на You Tube) и Лепа Лукић и... турио Србин шљиву и на филм: ''Марш на Дрину'' и сцена... ''Киша, летња, плаха... Проко, киша, буразеру... па изиђем напоље, па постојим тамо међу шљивама... па дигнем руку па пипнем оне шљиве над главом...'' (па све ''окачено'' на You Tube)... има тога још колико ти душа 'оће...


        Плод шљиве може бити плаве, беле или црвене боје. Месо плода је слатко, жућкасте боје са коштицом у средини. У 100 грама шљива се налази: 85 грама воде, 0,2 грама масти, 221 милиграм калијума, 14 милиграма калцијума, 10 милиграма магнезијума, 5 милиграма витамина Це... и 48 kcal.

Кад шљива процвета, оно к'о да снег падне

        Сиротињска је храна, шљива вазда била онако са 'лебом у Србији или са крувом у Лици... највише и дан – данас волим пекмез од шљива на тазе 'лебу... као дете из куће изнесем комадину хлеба (некад је лебац био двокилаш – Боже ме прости онако велик к'о беба у пеленама...) намазану  за прст дебело пекмезом од шљива, саплетем се и све паде у прашину и то увек она намазана страна према доле (то ми била мистерија, зашто парче намазаног хлеба падне у прашину увек на намазану страну?), омудрио и сазн'о - е 'ајд да ви кажем... скинем мало пекмеза и прашине и наставим јести а оно  све ми прашина крцка под зубима. Моја  мајка Милка спремала пекмез у дворишту на смедеревцу а ја чекам да пробам, готов је када га метне на мали тањир па га накриви, а пекмез не клизи залепио се и остане у тањиру... јој колико сам пута знао украсти из нашег шпајза теглу пекмеза од шљива, па је на улици поделити са ''лоповима'' што су  лебац од куће украли...
        Шљива се може користити за припрему: пекмеза, мармеладе, џема, компота (у војсци метали бром у овај компот па давали војницима да им смање сексуални нагон, џаба им га било у тим годинама не можеш га смирити чекићем а не бромом, једини прави лек женско све са шљивицом...)... Кнедле са шљивама мени најдраже слатко јело, па уваљане у презле и засуте шећером... волем и суве шљив.

Кнедле, тесто од кромпира па унутра шљива ...

        Шљивовица – мученица то је већ посебна прича, много шљива па отуд и подоста ракије од ње од Екселенције (кома без коштица и коре) преко препеченице  до меке брље... све су добре а најбоље онако мераклијски уз неко мезе и из чокањчета... Шта све Србин може да тури у шљивовицу и траву и клеку и дрениће и вишње и мед и ... у задње време и крст  од дудовог дрвета а шљивка пожути к'о злато. Еј животе, животе... ко није пио к'о да није ни живио. Шљивка ми је за длаку иза кајсијеваче, али шљивке сам највише попиооо.
        Због једне (или мало више) шљиве умало да главу изгубим... Ја средњошколац, шиљокуран, а комшиница нешто старија од мене,  седам - осам година, затегла има је свуда, удала се  за неког подоста старијег па волила свашта, онако около, а он посао му био везан за терен па никад кући, штета онак'е жене... подучавала неке од нас гелиптере неким стварима... докопам ти се ја ње, па к'о мачак на сланину не силазим док ми ноге не утрну... једаред оде она после да се среди у купатило, излази бесна к'о рис и виче: ''Јели ти Мали, ти стварно ниси нормалан где ћу овака мужу на очи, са овом  оволиком шљивом на врату. Ево ме к'о нека балавица.'' Све показује врат и... има истих таквих и да не причам где, али муж не гледа испод врата, озбиљан човек... Шта ћу куд ћу, одвратим јој: ''Кажи му да си налетела на...  на прозор.''... Одмахне руком и: ''Каки прозор несрећниче, налетила сам ја на к..., сад ћу ти направити шљиву!'' скочи назад у кревет, забавимо се дуже но обично (измењивали и залечивали шљиве),  зачу се шкрипа капије, муж... срећом велико двориште, соба подалеко од капије... све заврши скроз у реду, ја кроз прозор право у виноград... прими се муж на прозор (улични) и шљиву а ја ускоро престанем обилазити комшиницу. Годинама ме иста нудила ракијом од шљива и показивала врат и сва места где оно ономад родиле шљиве, џаба јој било дошле неке млађе и слађе  за шљиве и на ред за калемљење.

        Толико о воћу, стварно си ти пријатељу био у праву треба писати о лепим стварима о воћу и ... додуше испаде да уз воће, овде у ових пет наставака, прође свега и свачега... уз ДУЊЕ, ЈАБУКЕ, КАЈСИЈЕ, КРУШКЕ и ШЉИВЕ (могло би се писати о: ТРЕШЊИ, ВИШЊИ, ЈАГОДИ,  ГРОЖЂУ,  БРЕСКВИ...) понајвише приче о ракији и  по која жена. Шта ћеш, што би рекла мушка раја из Босне ''Јебеш живот без ракије и пићке !'' ЖИВЕЛИ !
                                                     
                                                                                  Мирко С. Вранеш

среда, 26. јануар 2011.

4. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА... ЧЕТВРТИ ДЕО ОД ПЕТ...

КРУШКА


            ''Ти изгледа да си са крушке пао, кад поред толико ствари и тема  пишеш о воћу на блогу.'' Обрати ми се јуче једна познаница, и доби брз одговор – Да, са крушке на Вишњу! Онако полузатворених уста нешто заустила па заћута. Погађате име јој Вишња, да јој сада дају име била би Крушка.


        Крушка (lat. Pyrus communis) сочно и слатко воће са зрнастом текстуром и каменим ћелијама, према сачуваним записима култивисана је пре 3.000 година, постоје претпоставке да се овим воћем сладио човек још у Каменом добу. Хомер је у Одисеји помиње као ''дар богова''.


        Обилазећи пра - прадедовину у Црној Гори (Вранеши – Пљевља) намера ме доведе у Острог а потом пут ме нанесе до Никшића и даље ка Фочи и Горажду... на прелазу моста преко Пивског језера иза Плужина показа ми презимењак сапутник руком и вели:
        -  Ено је Крушка!
       - Ђе крушка у овом камењару, побогу брате рођени? – зачуђено упитам.
        -  Крушка планина и јесте од камена. Иза ње Дурмитор а преко њега Жабљак и  наша ђедовина и Пљевља.
         Никада у животу нисам видио толико камена на једном месту, и данас ме прођу жмарци од оних кањона и клисура и сетим се оне планине када год  једем или пијем КРУШКУ.

Како је оволику стави у боцу ?

        У 100 грама плода крушке има 80 kcal и садржано је 0,3 грама протеина, 0,4 грама масти, 9,5 грама угљених хидрата, 5 милиграма витамина Це... посебно крушка Виљамовка садржи велике количине калцијума и гвожђа у односу на друго воће стога се препоручује као обавезно воће у исхрани жена изнад 40 година. 

Ђе си Крушкооо...

        Крушка сем што се једе сирова – свежа (онако је загризеш а сок ти се слива низ прсте) може да се користи за припрему: сока, компота, мармеладе и наравно ракије често називане Виљемовка према истоименој врсти крушке. Е, та ракија од крушке Виљамовка је код мене у самом врху... одма уз кајсијевачу и шљивовицу... што рече један мој познаник сувласник ресторана – чарде на Дунаву пасионирани заљубљеник у Виљамовку: ''Немају ти западњаци благе везе, где може виски из жита да буде бољи од ракије из крушака онако сочних и слатких.'' Слажем се стварно они немају појма, додуше био сам у прилици где ти исти понуђени и са дериватом жита и дериватом од крушке, кајсије или шљиве некако се пре одлуче за ову нашу воћну варијанту.  


ЖИВЕЛИИИ...

        Имам једног другара који обожава жене крушколике (крушкасте) грађе, 'оће рећи са пошироким боковима и повећом позадином не може да се обузда кад их види... рже к'о парип Боже ме прости, понекад и онако ногом копа о тротоар... луд скроз, к'о струја па из Теслиног је краја, шта је тај све доживио и чуо од дама за којима је зарзао.

Да то је госпоја Kристина Хенрикс из култне америчке серије ''Мad Man'', рођена под знаком КРУШКЕ !

         Не знам да ли је нека зараза у питању али и ја поч'о, док пишем овај текст, онако ногом копати испод стола и то седећи, све без Виљамовке.

      ПС Ево Вишња није баш овде све само о воћу има и о... 

      Умало да заборавим одазвали се другари (''Тешко жабу у воду натерати.'') па смо оној ракијештини, пунолетној 21 лета и  прошлогодишњој, дали по гузици, сркнуло се нешто сувог црног вина ''Замфир'' од ''Винекс Левачки грозд'' доо Рековац, Белушић а и пива ''Лав'' зна се да не боли глава. Изгрдили ме што пишем о воћу а толико пречих ствари из периода 2000. - 2004. и гасификације и збрињавања избеглица и сигурне куће и... свашта нешто. Ако не верујете да су били питајте њих, надам се да су им жене ноћас биле срећне и задовољне, од мене су обојица отишли пуни ентузијазма и онако баш прави скроз.

Није од крушке ал' је право. После неколико боца почне се причињавати Зоне занфирско.

                                                                                  Мирко С. Вранеш





уторак, 25. јануар 2011.

3. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА... ТРЕЋИ ДЕО ОД ПЕТ...

КАЈСИЈА


        ''Ви сте, млади, господине срећан човек, живите у подручју где успевају кајсије.'' -  Рече мени ономад једна госпођа, у најбољим годинама, из Норвешке за вечером у њеној кући у Бергену, кад сам стварно био срећан и млад тридесет година тек, и господин са платом од преко хиљаду марака (DM наравно). Пребогати бродовласник, њезин супруг, само климнуо главом – ''Ја, ја... aprikos og druer.'' – хоће рећи: ''Да, да... кајсије и грожђе.'', знам да су обоје мислили да је место где ја живим место Богом дано за живот, али рај на земљи чине људи а не географски положај и  тако да код нас неколико година после, тог пријатног разговора, поче пакао зна се због ''људи''... од свега тога сада имам кајсију у дворишту и наравно срећан сам. Послао сам госпођи Mjoll (име) по заједничком познанику, мојом руком убраних у нашем дворишту са нашег дрвета кајсије, нешто кајсија почетком лета  осамдесет осме... како се захваљивала к'о да сам јој послао...

 
 
        Кајсија (lat. Prinus armeniaca) познатија као Armenica vulgaris (Арменска – Јерменска шљива) јер су стари Римљани сматрали да кајсија потиче из Јерменије и подручја са Кавказа. 


       Сад се зна да је кајсија у Европу дошла из Кине ('ајде да од њих бар нешто добро дође) и сада се гаји по целом свету. Кајсија рано цветава тако да јој је највећи непријатељ рани пролећни мраз, који зна пре врамена да је ''обере''. Међу десет највећих произвођача кајсија шест их је са Медитерана, Турска је шампион у продукцији свежих и сушених кајсија. 


        Кајсија се користи у производњи џемова, мармелада, пекмеза, сокова, ликера (Apricot), ракије (кајсијевача)... Мармелада од кајсија је незаобилазни састојак Saher торте из Беча. Сушена кајсија је деликатес. Семенка (коштица) кајсије се употребљава у производњи  amaretta (познатог талијанског ликера), међутим, због високог садржаја amigdalina од око 8% (цијаногенетски гликозид, који се под дејством ензима претвара у отров – цијановодоничку киселину HCN), не препоручује се употреба већих количина семенки.


      Значи истина је оно што су нам давно – давно старији знали рећи да су семенке отровне, моје даме кад читате овај текст знам да вам је на тренутак заискрило у глави, али немојте ваш муж је баш онакав каквог заслужујете, не трујте га ко зна какав ће бити следећи а можда и не воли кајсије (шљиве јерменске), дошла нека чудна времена мушкарци све више воле банане. 


        Нутриционисти кажу да 100 грама кајсије садржи: 48 kcal, 86,35 грама воде, 0,39 грама масноће, 1,49 грама протеина, 259 милиграма калијума, 13 милиграма калцијума, 10 милиграма магнезијума, 10 милиграма витамина Це...

Зна се златна медаља за кајсију...
 
        Како сам се у овом мом блогу офирао као љубитељ слатких ствари и као конзумент алкохола путем алкохолних пића... мој фаворит од мармелада, пекмеза и џемова су они у којима је главни састојак зна се краљица КАЈСИЈА... Мој комшија из старог краја, Пеђа, што велемајсторски пече ракију, каже како кад га неко позове да испече кајсијевачу, а он се за тај дан обрије, лепше обуче изгланца опрему и дође да  уреди царску ракију  и чини му се да и казан некако весело цупка кад кајсија процури...И шта да ја ту сад као нешто да кријем кријем, зна се, јесте да ја волем кајсијевачу тј. ракију од КАЈСИЈА и то онако баш – баш... прва ми је на мојој топ листи за милиметар испред шљивовице и за два милиметра испред ракије од крушака... који је то доживљај отвориш боцу домаће кајсијеваче а оно цела просторија замирише... рек'о би човек ево га цвет кајсије и зреле кајсије... сетим се кад смо као клинци крали и јели зелене кајсије... знате ви шта имам ја једну начету боцу одо' ја да тргнем једну кајсијицу од 0,5 из оне кафанске чашице све са цртом, нећу, никад не пијем сам зваћу друштво... ЖИВЕЛИ ! Нећу их нудити пекмезом од кајсија, па зима је и где слатко на снег и ову зимотињу,  старија су то господа можда им у зубе удари... што се тиче главе, поуздано знам ракија (гарантујем за ову кајсијевачу) сигурно делује и удара у главу.  
  
Укрстио си очима од пива а кајсије кад се нацевчиш, очи к'о јаје на око на тигању, гледа свако на своју страну ...

       Стварно сам ја срећан човек, живим на месту где успевају кајсије и имам с'ким да попијем, што морате признати да је у Србији реткост да људи седну да се друже и пријатељски попију... била си ти  скроз у праву госпођо Мјоll.  

        ПС  Текст посвећен мојој жени Гордани, њено омиљено воће је... погађате... КАЈСИЈА.

                                                               
                                                                                  Мирко С. Вранеш




понедељак, 24. јануар 2011.

2. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА ... ДРУГИ ДЕО ОД ПЕТ...


 
ЈАБУКА



          ''Јабука не пада далеко од стабла.'' – Народна пословица

        Јабука воће библијско, једна једина јабука узроковала је протеривање Адама и Еве из раја, Бог се наљутио на овај пар створен - направљен по његовом лику, додуше Адама је прво створио па онако јадан сам тумар'о по рају те му творац од ребра направи жену Еву. Бог им дао на располагање све животиње и биљке и баш све сем јабуке јер то је његово воће, и знате оно протера их из раја што су пробали забрањено воће, прича позната како је жена Ева на наговор змије смотала Адама да проба јабуку па нама мушкарцима отуд и она кврга у грлу и на врату.

''Једи кад ти кажем !'' Увек се знало ко је газда.

        Пала јабука Исаку Њутну приликом дремања у дворишту  под њеним дрветом, скочио човек са квргом на глави и смислио закон гравитације, како оно беше... а да: ''Сила која делује на тела пропорционална је производу маса, а обрнуто пропорционална њиховом међусобном растојању на квадрат.'' 

Њутново имање у Линколнишу и јабука сорте Цвет Кента (Flower of Kent) где се 1666. године одмарао и добио јабуком у главу...

        Браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, почетком XIX века написали прелепу бајку ''Снежана и седам патуњака.''... у причи опет јабука и то отрована од стране зле маћехе... загризе Снежана јабуку и заспа све док не наиђе принц и знате већ шта је било ...

Ни студио Волта Дизнија није могао а да не нацрта Снежану са јабуком.

        Као клинац сам једва долазио до грамофонских плоча од винила оних малих са великом рупом у средини на 45 обртаја – синглица и оних великих - лонгплејки са малом рупом у средини на 33 обртаја... кад оно на њима јабука (Apple Records) дискографска кућа нјпознатијег бенда свих времена Битлса (The Beatles)... да зелена права правцата јабука некада споља са кором а некада пресечена и текст на њој...

На 45 а има и она велика на 33 обртаја.

        Опет јабука у свету информатике и рачунара Apple Computer, јој да ми је лове па да купим ову машину са јабуком као амблемом кажу да је то Формула један или Мерцедес међу рачунарима.

        Каква је фрка настала око оне фотографије,  оног омота на првом  албуму сарајевске групе ''Црвена јабука'' изашлог априла 1986. године, где јабука велика црвена нацртана на једној од најлепших женских задњица у великој Југославији... куповали плочу и они који нису имали грамофон а дупе ко гром ух, кад се сетим, можеш брале на њему орасе туцати.

Ово ође није за лењу питу већ за добру к....

        Код Панчева насеље имена Јабука, имају добре баклаве преко пута спортске хале... на Јадранском мору ненасељена стена, острво – оток Јабука циљ свих наутичара.

Најусамљенији део копна на Јадрану.

        Шта да вам причам има још небројено прича и прилика где је ЈАБУКА главни глумац и број један и... Воће јабуку једем свакодневно, свежу од Петровдана петроваче па до оних касних јесењих а после из хладњача до нових петровача, недељом изјутра на радију  Б-92 слушам емисију о здрављу ''Јабука на дан''... али за мене је јабука број један када се користи као фил у мени омиљеој посластици - колачу Лењој пити (само штрудлу са маком више волим од овог колача)... Амери и Британци праве неке пите али није то оно што је наша пита од јабука из миља названа Лења пита... онако две коре као за  кексе па унутра фил изрендане јабуке са шећером и циметом... па кад се мало ладне оно шећер у праху кроз цедињку за чај по колачу као снег да падне... свеже коре се крцкају а сутрадан коре попусте од сока из јабуке па то ти је тек права ствар.

Мљаццц ...

         Као клинац начит'о се књига и књижурина, а и данас недељно бар две – три, књиге наравно, међу ауторима и Ернест Хемингвеј (1899 – 1961) добитник Нобела за књижевност 1954. године са романом ''Старац и море''... прочито од њега двадесет и више дела а запамтио и она везано за Шпанију и грађански рат и калвадос... Calvados – ракија од јабука... као клинац сазнао да сем Лење пите може јабука и у ракијештину да се тури... наше комшије Купусинци праве добру ракију од овог плода, баш праву имају људи море јабука па им шећер и не треба...

Име ракије по департману у Француској.

        Пробао и јабуково вино (вино од јабука) и јабуково сирће (сирће од јабука) кажу учени људи да су добри за здравље али мени некако више одговара вино од грожђа, а сирће не преферирам живећи у Србији доста ми сирћета свакоднавно и без винског и јабуковог и било ког другог.

        Нутриционисти су пуни похвала за јабуку:    

Rajsko voće

          Kroz grčku i rimsku mitologiju jabuka je simbol lepote i ljubavi, ali ovo voće je više od simbola - ono je izvor zdravlja.
        Osvežavajući plod kiselo-slatkog ukusa dragocena je namirnica koja čuva zdravlje. Ubraja se među najrasprostranjenije, a često i najpotcenjenije voće. Ove niskokalorične namirnice bogate su kalijumom, folnom kiselinom i vlaknima, zbog čega olakšavaju probavu, jačaju imunitet, onemogućuju taloženje masti u jetri, štite od karcinoma i sprečavaju karijes. Zato nutricionisti svakom čoveku preporučuju da godišnje pojedu barem 30-40 kilograma jabuka. Jabuka je dokazano zdrava namirnica pa pojedemo li dve jabuke dnevno, učinili smo mnogo za očuvanje svojeg zdravlja. Zaista, u skladu sa starom engleskom narodnom poslovicom "An apple a day keeps the doctor away".
          Nutritivna vrednost prosečne jabuke obima 6 cm: 81 kalorija, 21 g ugljenih hidrata (4 g vlakana), 10 mg kalcijuma, 8 g vitamina C, 73 IU vitamina A, 4 mcg folata, 10 mg fosfora, 159 mg kali­juma ... fosfora, gvožđa. U jabuci ima i do 40 mg vitamina C, potom vitamina A, E, B1, B2, B6 te beta-karotena.

Може бити и зелена и црвена и жута ...

        Народ зна рећи ''Здрав к'о јабука.'', и за лепу девојку ''Румена к'о јабука.'', а позната је и она кад се каже ''Јабука раздора.'', сви су чули и оно ''Извади трулу јабуку из корпе да не квари остале.''... Шта да вам кажем ЈАБУКА то је чудо, ЈАБУКА то је прича, ЈАБУКА то је бајка, ЈАБУКА то је здравље, ЈАБУКА то је..., а за мене пре свега средњи, најлепши, део колача (са циметом под обавезно) из милоште названог ЛЕЊА ПИТА.

                                                                                                   Мирко С. Вранеш

недеља, 23. јануар 2011.

1. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА ... ПРВИ ДЕО ОД ПЕТ ...

ДУЊА


        ''Ut ameris, ama.'' – Да би био вољен, воли !

        Један пријатељ (прави из детињства сви су остали после стечени ''пријатељи'' мање – више из користи)  ми ономад рече – Пишеш о свему и свачему, читам редовно, одакле ти више... некад критикујеш и предлажеш, шегачиш се и морам признати насмејем се, али најрадије  читам оно онако кад пишеш о ономе и онима што волиш, пусти ове говнаре локалне политичаре не вреди их ни спомињати нека се кољу међусобно...  'ајде напиши нешто знаш онако заједно смо расли... крали воће, ишли у рибу... знаш већ ти.


        Човек је у праву треба писати о лепим стварима, успомене и сећања ставити на папир... доста нам је свакодневних проблема... медији нас засипају са катастофама и страхотама... дакле писаћу о воћу, да о воћу и то мени најдражем не о једном већ о пет, да ја подједнако волим: кајсије, шљиве, јабуке, крушке и дуње... сад  примети нешто, од овог поменутог воћа се прави  ракија ко зна можда и ту има нешто, додуше ово воће волим од најранијег детињства кад ми није било до ракије ко сад...
        Како кренути и о ком воћу прво писати нема ту шта мудровати него онако школски по азбуци: А, Б, В, Г, ДУЊА... И, ЈАБУКА, КАЈСИЈА, КРУШКА... О, П... Ц, Џ, ШЉИВА.

       
        Дуња право јесење воће, треба онако да одстоји на ормару са покојим листом да сазори... лепо женско име Дуња... испод дуње – перине лепо беше некада спавати... како ли је тек испод те исте дуње са Дуњом... мораћу приупитати једног познаника он је експерт за једну Дуњу и то онако зрелу и без ормара. Дрво на коме расту плодови дуње је најчешће широке крошње, невелико тако да смо као деца без много пентрања и дерања коже по голим ногама могли доћи до овог плода, кисео опор скупи уста... тако да није ни био циљ наших напада иако је у крају где сам растао ретко која кућа и башта уз кућу била без овог дрвета са чудним масним и великим листом, тај лист је сушен и коришћен као лек када се добије онај проблем због кога си више у клозету него било где другде, да био је поред штавља решење за ретку столицу, ма шта ја ту ретка столица ма брате рођени за пролив кад се просереш к'о грлица што би знали наши стари рећи. Опор укус дуње се промени њеним зрењем негде у тами хладне собе, знала је моја покојна матер по рецептима комшиница да спреми компот и слатко од дуња... е ту овом воћу није и нема премца компот од дуња мој број један у категорији компота и онако свеж из шерпе и онако са ормара или шпајза из тегле кад зима почне да влада.


        Мени једна од најлепших песама је она о дуњи и то она о жутој дуњи... знају је тамбураши и сви свирци које сам плаћао да ми је свирају и заједно са мном певају... песма ''Жуте Дуње'' и... да не набрајам... али што то изводеее сарајевски ''Indexi'' и Даворин Поповић, онако кроз нос како је већ он то знао... то је нештооо... може и она верзија  све са Гораном Бреговићем... тамбуре, хармоника... мераклијска права...

        О дуњи или Дуњи има и она, мени исто драга, ''Јесен стиже дуњо моја'' и Звонко Богдан мајстор равничарске песме и човек који без икаквог напора пева ма шта пева прича а прича му к'о песма и то најлепша...

        Испраћај у војску, девојка која ће као чекати, јебемли га шта та војска прекину правих љубави, одеш у војску а оно неки муфљуз ти ћапи женску и одма' је жени, не пита да ли може, престану стизати писма вратиш се кући а њој стомак до зуба, удата жена за твог ''пријатеља''... никад нисам докучио разлоге ''пријатељског'' геста да ли због те цуре или због оног несретника у војсци да му напакости... испраћај све са циганима тамбурашима и шинобус и сватови и... Ђорђе Балашевић... наш Ђоле...
Нешто ми јопе' паде на памет, зашто се увек свечано испраћало у војску онако јуначки све са музиком и пуцњавом и сузама и... а дочекивало баш никако онако сам са неком торбицом ушуњаш се у кућу... једино ти се матер обрадује и каже – ''Да си ти мени сине дошао жив и здрав, сад више немаш обавеза према држави.'' Значи према држави по народном убеђењу је била само обавеза служења војске а остале обавезе, каква држава такве и обавезе, није ту нешто штимало а и дан данас не штима, код нас ти држава дође к'о тринајсто прасе... е, ту смо сада где смо.


        Воће, воћни шећер... да се ја вратим на слатке теме... кажу стручњаци који руководе ''веселом машином'' – справом за печење ракије да дуња даје најмање ракије од свег воћа, али је зато права свака кап злата вреди... јој мајко моја што сам се некад онако млад знао одузети од овог специјалитета... а после данима у устима укус и дуње и компота од дуња... сада кад сам већ искусни – матори лисац мераклијски је отворим (боцу све са плодом дуње у њој) а оно се разлеже мирис уоколо, наспем у чашицу мало сркнем, а оно у глави крене филм ми босоноги као деца крадемо дуње једва загриземо, тврдо воће,  оне опоре жваћеш нешто мало и испљунеш па дуњу бациш у канал... како ли су тек били тужни наши очеви кад су те исте полу труле дуње налазили у каналима, сада их разумем скроз , греота једна било бацити дуње... а за ракију је мајка.


        Дакле зна се комбинација на столу ракија од дуња, у руци чашица онако до црте пуна и... зна се тамбураши Цигани све са златним зубом и песма ... '' Вољело се двоје младих, шест мјесеци... кад су хтјелиии да се узму... аман... душмани им не дадошеее... разбоље се лијепа Фатма јединица у мајкеее... пожељелааа жуте дуњеее... жуте дуњееее аман аман, жуте дуње  из Стамбола... оде Драги да донесе жуте дуње цариградске... ал' га нема триии године аман аман нит се јавља нити долази... дође драги са дуњама... двесто дајем спустите јеее... тристо дајем откријте је да још једном Фатму љубим ја.''

        ЖУТЕ ДУЊЕ !!!

                                                                                                   Мирко С. Вранеш



БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ ...


КРУЖНИ ТОК

Traffic Circle


        ''Certo certius.'' – Сигурније од сигурног.


        У нас тек понекад се неке ствари решавају и раде да би се спречиле тешке и трагичне последице, није то баш чест сличај, навикнути смо у Апатину, а и шире, да тек након последица решавамо ствари, и тада жалимо што то раније није решено – урађено и на тај начин буду спречени трагични догађаји  често и са људским жртвама, онда почне жаљење за људима који су постали жртве благовременог не чињења. Решавање, на време,  проблема у саобраћају и саобраћајној инфраструктури може да олакша живот а не ретко да спасе исти ... најчешће проблеми су везани за раскрснице где је стална опасност свакодневно присутна ... негде се то решило семафорима и на тај начин регулисало првенство пролаза ... најчешће су само по обавези постављени знакови и то је све. Стручњаци тврде и статистичким подацима поткрепљују да је кружни ток најсигурније, најбезбедније и рационално решење где раскрснице постају место безбедности а не опасности и претње по живот учесника у саобраћају.

         Примера кружног тока на све стране од оног светски најпознатијег у Паризу око Тријумфалне капије, на тргу Шарла де Гола, па до тамо неког  на прашњавом путу у некој забити у Африци, где све функционише у најбољем реду уз минимум одржавања и зависности од ел. енергије какав је случај код семафора. Годинама путујући на релацији Апатин – Нови Сад (најкраћим путем) пролазим раскрсницу код бање ''Јунаковић'' где је неколико пута мењано првенство пролаза, често су ту паркирана кола саобраћајне полиције да својим самим присуством спрече и обуздају бахате возаче да успоре и да поштују постављене саобраћајне знакове и, често ту уочим трагове кочења и разбијеног стакла од аутомобилских прозора ... нећу наводити колико је тога и шта је тамо на тој раскрсници бивало ... у сваком случају то је место опасно за све учеснике у саобраћају.

Кад може Париз и ...

       Ове године славимо хиљаду година нашег места, Апатина, еј миленијум ... биће ту свакојаких предлога и активности и обећања и ... шта да вам причам знајући ове мрсомуде на власти ... биће то једно велико, све ми се чини, ништа ... како сам својемремено овако полуписмен и просечно паметан и просечан скроз предлагао шта треба и шта би се могло урадити или бар започети објављено у Апатинским новинама 15. априла 2010. године и на овом блоги види на: http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/11/1011.html ... невреди понављати али иницијативу и предлоге ми нико не може оспорити. 
        Ево сад, овако путем блога, предлажем да се раскрсница Апатин – Свилојево – Пригревица – Бања реши кружним током све са уређеним острвом у средина са травом, цвећем и ... и таблом добродошлице у миленијумски Апатин.

Боље спречити него ...
      Знам, а знате и ви, да је  ово  начин којим се може спречити трагедија која је свакодневно могућа. 


                                                            Мирко  С. Вранеш

петак, 21. јануар 2011.

НЕКАД БИЛО... СПОМИЊАЛО СЕ...

ВУНЕНЕ ЧАРАПЕ - ЛИЧКЕ

       
        ''Можда је неком смијешна старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку.'' – Бранко Ћопић 
        Зима, хладноћа, студен, снег... после Божића и Св. Јована зима најчешће покаже своје право лице, сатера народ у куће и поред ватре (радијатора, термо пећи, каљавих пећи...), невољко се креће ван  у зиму без неке преке потребе, а кад се мора онда се ваља добро обући и обути.       
        Кад смо код тога шта ваља обући и обути неизбежно је размишљање шта ''натаћи'' на ноге, како утоплити стопала... знате већ нисте мали зима од ногу долази, посегне човек за чарапама... прво танке (летње) памучне па преко њих вунене чарапе ручно плетене – штрикане. Обување ових ручно израђених вунених  чарапа је од узимањa у руке до навлачења на стопала имало дупли ефекат грејања, прво се загреје срце ако је већ неко како то ваља вама драг израдио – оштрикао и друго када вуна почне пецкати стошала и листове ногу.


        Нама пореклом из Лике вунене чарапе су најчешће плеле баке и мајке од беле овчије вуне, предене... онако на четири – пет игала са обе стране зашиљене... крену од горњег дела ка стопалу – приглавку... горњи део маштовито украшен са плетеницама, ступчићима, пречкицама... кад дођу до приглавка онда просто штрикање и кад се тај део издере опаре се до краја пете па на стару чарапу настави се нова и тако годинама, штета бацити и поново радити онај горњи украшени део.


        Неко имао среће па гледао баке како то раде, па после гледао и како то мајке раде прво преду вуну са преслице на вретено па онда са вретена на вретено па у клупко и онда штрикање све ти се чини да ће нека од оних игала заувек остати у чарапи... врхунац, зовну те онако руком и тихо готово шапатом кажу: ''Ево ти мајко – рано  ово сам ја теби... ''. И увек огрејаног срца и душе назуваш на ноге за које су чарапе и намењене, често пре тог чина  док се први пут назувају,после пранња, онако их навучеш на шаку и пређеш преко лица... а оно жаре... лепо ти баш све а највише човека загреје љубав жена које су ту чарапу са наменом штрикале унуцима, синовима, мужевима, снајама... Када се прекине традиција из разлога модерног живота и обавеза запослености жена... када драге жене баке, мајке... када те драге особе  оду да својим преслицама и вретенима преду небеску пређу и штрикају чарапе од беле вуне  рајских оваца... тада се купе вунене ручно штрикане чарапе и види чуда слабије греју и ноге а душа, срце... остају хладни... не знаш ко је штрикао чарапе и оне постану обичан одевни предмет и када се приглавак подере чарапе се баце и оне шаре и... заврше у канти за отпадке... а највише заболи кад млади укућани навикнути на сву могућу технику кад те виде како безвољно са сажаљењем бацаш издрндане и скоро распале чарапе... онако ''мудро'' кажу – Баци их више, није ти их мајка направила, купићу ти ја кинеских 100 пари! У себи онако а мени се некада отме и гласно – Јебали те више Кинези!


        Сада, кад већ дуго година немам никога да ми оштрика вунене ЛИЧКЕ чарапе, купујем их на пијаци али некако ми нису онако лепе... додуше греју стопала и ноге али душа... душа празна.   


                                                                   Mирко С. Вранеш   

недеља, 9. јануар 2011.

TELEVIZIJA ... ISTORIJA ?


RATNE EPOPEJE (NOR - NOB)

''Evo ga Tito uš'o u  tenak!''


      ''Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.'' – Mark Tven

      Subota, drugi dan Božića, pozdrav božićni važi i danas Mir Božji, Hristos re rodi ! Valja se i odgovoriti – otpozdraviti Vaistinu se rodi ! Ovo su dani blagi (blagdani) sa porukama mira, tolerancije, suživota, optimističkih razmišljanja ... i sve bi trebalo da bude blago, spokojno i praznično, nema ulične galame, nema svađa ... jednom rečju MIR BOŽJI. U prazničnoj dokolici i razbibrigi pogleda se i nešto od silne ponude koja stiže sa TV ekrana ... najčešće su to izveštaji sa božićnih liturgija, filmovi božićnog sadržaja, opuštajući muzički programi ... ali ima i nekih televizijskuih kuća koje drže časove iz naše ''svetle'' prošlosti i istorije, nije njima do svetkovanja ... suživota, tolerancije ... u nas je svako mogao dobiti nacionalnu frekfenciju za emitovanje TV signala i na taj način ući u domove širom Srbije, pa tako i happy:) televizija sa sedištom u Zemunu ... po nazivu te medijske kuće mislio bi čovek da je ista zadužena za sreću i poruke koje istu donose, kad ono udarni poslepodnevni – praznični termin posle ručka film i to koji ... ''UŽIČKA REPUBLIKA'' ... glumačka ekipa skroz dobra ... Nemci okupiraju Užice, partizani u povoju kao nešto se dogovaraju sa četnicima o zajedničkom otporu i borbi protiv zavojevača i okupatora ... dva rođena brata jedan u narodnu (čitaj partizani) a drugi u kraljevu (čitaj četnici) vojsku valja se tako pa ko god da pobedi imaće kuća pobednika i zaštitnika kada rat prođe ... avioni bombarduju, gine narod ... dete pita pekara '' Čiko, jeli ovaj sav lebac tvoj ? '' ... telefonistkinja uporno zove ''Alo Požega !, alo Požega !''... Radnički bataljon izginu na Kadinjači ... ranjenika i mrtvih nemožeš prebrojati, četnici kao izdali zajedničku stvar  (ostade Rade Šerbedžija četnik za vjeki vjekova) ... pobeže narodna vojska i ostavi narod neprijatelju na raspolaganje i kažnjavanje. 

      Dakle čas istorije pobednici iz Drugog svetskog rata dali nalog da se snimi bezbroj filmova ratnih epopeja, sa sadržajem iz NOB – a ili NOR – a da se veliča partizanski pokret i da se svi ostali ocrne, zna se pobednici pišu istoriju, nije dovoljno napisati valja se i u sliku pretočiti pa narodu nema cile mile, često se znalo oteti sa usana narodnih i onih što su se posle četr'espete rodili -  ''To je sve istina, ja video svojim očima !'', jeste video svojim očima sa bioskopskog i TV ekrana isto tako k'o što je video da vanzemaljci napadaju našu planetu, supermen leti, životinje govore ... Za vreme blagdana i svetkovanja poruka sa ekrana svi su izdajnici i neprijatelji ... krvi do kolena ... mrtvih na hiljade i zna se za kraj slavi se šta ?  ... poraz ''narodne vojske'' i bežanija u Bosnu, lele kakvih će tek tamo podviga i pobeda biti ali uvek nekako ''naši'' se povlače i srećno pevaju i jebe im se za one što ostadoše. 


      Kad kod nas, gde je Božić državni praznik – po starom kalendaru, na hrišćanski pa i pravoslavni praznik nad praznicima od 16:30 časova može ''UŽIČKA REPUBLIKA'' – prvi deo a sutra treći dan Božića ide u istom terminu ''UŽIČKA REPUBLIKA''  - drugi deo, što kod komšija da bude drugačije njihov Božić i državni praznik – po novom kalendaru,  po istom je bio još prošle godine  i oni čas istorije preko HRT - 1 iz Zagreba u terminu od 20:10 časova, odmah posle dnevnika i obećavajuće vremenske prognoze (otopljenje) gde izvestiše o Božiću i poslanici Patrijarhovoj i ... ''BITKA NA NERETVI'' ... glumačka ekipa internacionalna zvezde Holivuda i naši najbilji ... Tenkovi ... avioni ... Nemci, partizani, četnici, Talijani, ustaše, muslimanska  Handžar divizija ... ranjenici, poginulih nema broja ... rušenje mosta na Neretvi (srušili za potrebe filma pravi most pa meštani okolnih sela i gradova čekali dvadesetak godina da se napravi novi išli sve okolo po sto kilometara i jebali oca i mater jadnom Jul Brineru što sruši most) ... Ruski i Talijanski artiljerac ... četnici poraženi i neće ih više biti do kraja rata ? (ostade Orson Vels omražena bradata četnička faca  isto k'o jadni Rade za vjeki vjekova) ... partizani kao pobedili i opet bežanija preko brda i dolina a ti narode što ostade jebi se.


      E, baš smo nekakav čudan svet nije nam dovoljno bilo ratova i ratovanja i ''pobednika'' i ''poraženih'' i sve to moramo da začinimo sa ''istorijskim'' filmovima baš na Božić, nema u kalendaru od 365 dana neki drugi datum i dan nego baš za božićne praznike, e baš smo stoka neopisana.

      Šta preostaje mlađoj generaciji, iskren savet  od srca, dečicu za ruku i torbe na leđa pa put pod noge, bežite preko devet brda i devet mora iz ove balkanske ludnice i ne razmišljajte o precima da li su bili pobednici ili pobeđeni da li su bili partizani ili četnici ili ... a tek ne razmišljajte  o   narodu koji ostaje, pa poruka naših ''istorijskih'' filmskih spektakala je -  JEBI SE NARODE, ko ti je kriv što ostaješ. Onda tamo negde daleko, daleko ... razmišljajte o univerzalnoj poruci koje nose  Božić i Uskrs i ...  mir - suživot - tolerancija ... nije to za ovaj naš Balkan, sve mi se čini neće skoro ni biti. 


     PS    Ništa me neće začuditi ako ovih dana i ostale TV kuće počnu sa časovima naše ''svetle istorije''.

                                                      Mirko S. Vraneš