JOŠ IMA ZA NAS NADE…

KADA MALI ČOVEK ZAPEVA

‘’Ne zna se šta će raditi naša djeca kada odrastu, ali se zna da to neće raditi ovdje.’’ – aforizam, autor Milan Karadžić

        Pre neki dan nogom pred nogu iza mog ljubimca Gariše… prođosmo nas dva pored zabavišta u parkiću, pivara još uvek preko ceste… mali ljudi izlaze iz omatorele zgrade, u kojoj sam i ja kao klinac boravio pre više od 55 godina,  dočekuju ih bake-deke i po koji roditelj… mali čovek koga je baka dočekala sav ushićen što je vidi poče pevati sve onako vrckajući, već kako to to deca rade,… ''Dođi, zaboravi...''

Dođi, zaboravi, nudim ti noći čarobne
i budjenja u postelji punoj šećera
ispred mog prozora drvo divljeg kestena
puno plodova koje nitko ne treba

Anđeli nek te čuvaju
kada vrijeme oboli
da li čovjek sve, baš sve
na kraju preboli

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
budio se ne bih nikada
neka vrijeme samo broji svoje godine
meni je već dosta čekanja

Dodji, zaboravi, nudim ti noći čarobne
i buđenja u postelji punoj šećera
dođi i ostani, nudim ti suze ko bisere
moje namjere još su uvijek iskrene

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
budio se ne bih nikada
neka vrijeme samo broji svoje godine
meni je već dosta čekanja

 
Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
budio se ne bih nikada
neka vrijeme samo broji svoje godine
meni je već dosta čekanja

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
budio se ne bih nikada
neka vrijeme samo broji svoje godine
meni je već dosta čekanja

DOĐI

PARNI VALJAK

https://www.youtube.com/watch?v=teoibhosY-A

        Mališa neka si ti nama svima koliko nas je u Srbiji živ i zdrav… neka se zna da u nas još ima roditelj i klinaca kojima nisu inn frikovi sa Pinkovizija, Happyvizija i ostalih opskurnih TV-a i ostalih prostačkih medija.

Mirko S. Vraneš