понедељак, 8. октобар 2012.

''SUNCE TUĐEG NEBA ...''


OSTATI ILI OPSTATI 
PITANJE JE SAD


''Šta vredi što sam osuđen na život u Srbiji kad nema uslova za izvršenje kazne!''aforizam, autor Rade Jovanović

http://www.youtube.com/watch?v=GqH21LEmfbQ



Ostajte ovde!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat' ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gde svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.


          ''Pogled sa apatinskih krovova'' je rubrika koja se objavljuje na 025info, mladi ljudi puni optimizma uhvatili se posla i pokušavaju da opstanu na medijskoj sceni, nekada optimizam pređe i u pesimizam ali nikako ne i u depresiju, ipak su za depresiju zaduženi oni matori koji su sve ovo i zajebali ... mladi ljudi u Srbiji su već gotovo četvrt veka u trilemi da li ostati, da li otići, da li opstati ... mislim da otići i opstati spadaju u istu kategoriju ... nema se tu šta mudrovati ako ste mladi a deda end baba & tata und mama vam nisu obezbedili egzistenciju zna vam se torbu na leđa pa u svet, uvek se imate gde vratiti ili kao uspešan ili kao luzer Srbija vam ne gine ... Evo kako to sa apatinskih krovova vide mladi ljudi iz 025info ... 

07.10.2012.

Da li mi živimo ili životarimo i samo vičemo ''dobro je dok nije gore''. Da li smo stvarno osuđeni na ovakav život koji ne ide na bolje ili možemo nešto da promenimo? Na tu temu ćemo gledati i u filmu ''Jelena, Katarina, Marija'' Nikite Milivojević, rađenom po knjizi ''New York, Beograd'' Dušana Miklje.
Sve češće čujemo da je neko otišao u inostranstvo da radi. Da li je to jedino rešenje za beg iz ovako sive situacije u kojoj se nalazi većina nas. Da li ostati i opstati ili otići i pobeći? Hajde da napravimo listu ZA odlazak iz Srbije i PROTIV odlaska odavde...

ZA ODLAZAK (iz ugla nekog ko planira da ide - Osoba A):

1. Dobićemo šansu da se naš posao isplati
2. Čak iako budemo čistili ili molerisali imaćemo platu oko 1.000 evra
3. Možemo uštedeti
4. Postaćemo „tetka iz Nemačke“ koja donosi klincima slatkiše i kockaste torbe za školu
5. Ako se razbolimo ne moramo da brinemo hoće li doktori pogoditi dijagnozu
6. Nećemo morati više kupovati kod Kineza
7. Nećemo brinuti o tome šta rade naši političari i kako planiraju da nas još više potope
8. Tamo se ceni trud a ne veza
9. Možemo da se venčamo sa nekim iz Španije, Kine, Rusije, Afrike, možemo da biramo među ostalim dođošima
10. Kada budemo dolazili na odmor možemo majci staroj ćušnuti koji dinar „da joj se nađe“
11. Tamo imamo šanse da skupimo staž za penziju
12. Videćemo mesta o kojima su naši samo sanjali

PROTIV ODLASKA (iz ugla nekog ko planira da ide - Osoba A):

1. Učenje novog, teškog stranog jezika
2. Nema našeg društva, uvek spremnog na provod, šalu i kafanu
3. Nema kafane!
4. Nema domaće prepečenice, ajvara i ostale zimnice
5. Verovatno nikada nećemo živeti u kućama
6. Daleko smo od porodice
7. Nema druženja i roštiljanja na otvorenom prostoru
8. Nema rupa u zakonu koje možeš da iskoristiš
9. Ne možeš da se ponašaš bahato jer se tako svi ponašaju
10. Ne možeš da pušiš pored znaka „Zabranjeno pušenje“
11. Koliko god nam savršen izgovor bio, uvek ostajemo dođoši
12. Navikli smo na našu utopiju, teško bi bilo da sve funkcioniše kako treba

ZA OSTANAK (iz ugla nekog ko ostaje  - Osoba B):

1. Želiš da budeš patriota i vratiš dug otadžbini koja te školovala 15 godina
2. Želiš da učiniš sve što je do tebe, da konkurišeš na sva slobodna radna mesta, naučiš nešto konkretno da radiš (usavršiš se za neku oblast) ili možda pokreneš sopstveni biznis. Ovde ima i posla i para!
3. Mnogo je lakše sklopiti kontakte važne za budućnost u svojoj zemlji. A ako to ne uradiš ovde nećeš nigde.
4. Prijatelji su tu uvek uz tebe. Želiš pomoć na putu do vrha...prijatelja, rođaka, dužnika? Svi su tu i svi će pogurati po malo.
5. Želiš da radiš, pristojno živiš ali želiš i privatan život? Ostani i oseti noćni provod, kafanu?
6. Možda nemaš dovoljno para da svake godine putujes po egzotičnim destinacijama, ali da li si ikada mrdno iz svog mesta? Da li si upoznao Srbiju? I Srbija ima svašta da ponudi - istraži to!
7. Možeš da da se potrudiš da ispraviš sve rupe u zakonu, nepoštovanja zakona, pravila itd.
Tvoja reč, tvoj glas je bitan za ovu zemlju. Bez toga nema stvarnih promena.
8. Da li želiš da stvoriš pravo mesto za svoju porodicu? Ovde imaš priliku da stvoriš stvari onako kako bi trebale da budu. Ovde imaš podršku za to.
9. Tražiš šansu za sebe ali da li si ti ikada dao šansu nekome? Da li si zaista tražio priliku da se dokažeš? Da li si učinio sve što je do tebe?
10. Kada padneš neko će ti pružiti ruku.
11. Domaća hrana.
12. Želiš da imaš plan B, backup opciju? Probao si sve i tek onda možeš da zakoračiš "preko grane"

Ovo je samo mali spisak stvari iz tri ugla gledanja dve osobe... Konačne odluke nema, ali će uvek će biti onih koji je ovde dobro i sve super i onih koji jedva čekaju da odu odavde. Ako valja, ne treba menjati, a ako ne valja onda ne treba očajavati neko zasukati rukave i pronaći izlaz odavde.
Jer kako kaže jedna izreka ''Život nekome da sve na tacni, nekome samo tacnu''...

Kakvo je Vaše mišljenje - Should we stay or should we go? :)


          ''Kupio'' sam ideju, ima i ja kolumnu da napravim ali onako iz ugla nas matorih koji smo sve ovo dozvolili i zajebali stvar do koske, zna se naslov ima da bidne ''Pogled iz apatinskih podruma!'' sve iz perspektive krompira i kiselog kupusa ...

                    Fan Тhe Clash i rasola te autor bloga: Mirko S. Vraneš

четвртак, 16. август 2012.

''НОЋНА СМЕНА'' У АПАТИНУ

М(Ж)ИЛЕ ПРЕВАРА


        Ових дана срећу ме суграђани, моји АПАТИНЦИ, кажу видели ме на телевизору, мора да су поприлично матори јер сам се на телевизор пентр'о кад сам био клинац, а то је било ихахај давно ... уствари била на РТВ сад у суботу реприза ''НОЋНЕ СМЕНЕ'' која је премијерно приказана на истој ТВ кући 4. новембра 2011. године ... http://media.rtv.rs/sr_ci/nocna-smena/1894. Елем, откуд ја ''на телевизору'', прошлог лета негде у ово време путем телефона јави ми се другар Жељко Рајчевић исприча ми нешто о некој екипи сниматеља која прави емисију о Апатину и  зваће ме наш млади суграђанин Владимир Симин да нешто испричам о ЛИЧАНИМА и ''Личком вишебоју'' ... Нетом по завршеном разговору јави ми се и Владимир, појасни да је тог дана у Апатину екипа ''НОЋНЕ СМЕНЕ'' и да снимају специјал о нашој варошици, и било би добро да се видимо одмах јер је већ снимање почело, у центру града су у башти једног кафића, нађемо се ми тамо и договор падне у року одма', предложим да снимање обавимо у ''Шарану'', нема ту трте мрте него правац ресторан по којем је Апатин некада био препознатљив, даће Бог биће опет ... Звизнемо ту по коју домаћу мученицу и као ''Само ти причај, а ми то после исечемо и искористимо оно што нам буде интересантно ...'' ... Леле мајко моја шта сам ја ту све испричао, конобари и сниматељ и водитељ попадали са столица ... на питање шта ће од ове приче бити приказано лаконски одговорише – Видећеш се ''на телевизору'' ... ту се ми разиђемо, заборавио ја на то, кад почетком новембра срећу ме суграђани и сви ме видели ''на телевизору'' ... тек касније сам емисију погледао на порталу РТВ-а а после и на YouTube ... Млади момци, шерети направили емисију све баш онако како и треба ... посебно ми на срце легла она прича о Релаксационом спа фитнес центру за акне и бубуљице који је докапитализовао М(Ж)иле Превара и како исти рече: ''Дакле све ово око мене је моје!''.
        Кажу неки да ова емисија баш није наишла на одобравање локалне власти јер није као њих било ''на телевизору'', што се мене тиче баш ми жао што Газде и његових подгузњака није било јер би ова емисија добила још више на хумористичком садржају, шта би им ова млада екипа са РТВ-а урадила падале би нам и гаће од смеха, али довољно је и оволико на челу са М(Ж)иле Спа Преваром и рефлексомасажа стопала копривом и чичком обичним за ослобађање хормона среће преко чакри у стопалу ...

ПС Од приче о ''Личком вишебоју'' шерети са РТВ-а послали ми свој урадак http://www.youtube.com/watch?v=Ph9w8zwmHC4 и предложили да и крајишки кечери буде једна од дисциплина ...

                                 Аутор блога: Мирко С. Вранеш

понедељак, 6. август 2012.


ШТАМПА О ''12. ЛИЧКОМ ВИШЕБОЈУ'' ...


ДАНИЈЕЛ ПОПОВИЋ 
ОБОРИО РЕКОРД 
СКОКОМ У ВИС ИЗ МЕСТА - 160 цм


        Апатин на обали Дунава код ресторана ''Шаран'' одржан је у суботу ''12. Лички вишебој'' ... локални медији готово прећутали овај догађај једино се огласио информацијом 025info ... цензура, аутоцензура, страх ко ће га знати шта је разлог ћутања локалних медија ... показаће време и приче ко је ко, ко је како и ко је кад ...

        Захваљујући новинарима – дописницима из Апатина у штампи је данас освануло подоста натписа о ''12. Личком вишебоју'', извештај са ове манифестације објавили ''Блиц'', ''Press'', ''Дневник'' и ''Вечерње новости'':



Takmičenje Manifestacija  12. Lički višeboj u organizaciji Udruženja ''Matica lička

NEGOVANJE OBIČAJA STAROG ZAVIČAJA






                                               Аутор блога: Мирко С. Вранеш

петак, 13. јул 2012.

MEДИЦИНA 21. ВEKA?

ВРАЧЕВИ И ВРАЧАРЕ


        Ономад, под крај прошлог века, сам имао прилику да боравим и радим у Русији и да посетим њихове лекаре опште праксе, један радник са градилишта имао некакав здравствени проблем везано са често трчање у тоалет па ја као знам језик домаћина па другара за руку и правац ВРАЧ, да по руски лекар вам је поштовани моји блогери врач, упознам младу лекарку, пардон врачару, никако да нађем реч шта то мој другар има и напокон се разумемо да је овај засрани несрећни поносан оће рећи да има панос-пролив ... ту ти ја све онако паметан и навикнут на нашу медицину и достигнућа 20. века појасним да није проблем са парама да ћемо купити антибиотике само да нам испише рецепте, добих ја одговор како смо ми Срби прихватили западни начин лечења и за све и свашта узимамо антибиотике често и без неке преке потребе а да се у њих готово све лечи на традиционалан начина чајевима, травама ... као спорије то све делује али помаже,  те ти ту нас млада врачара упути до оближње ливаде да наберемо штавља и од те травке спремимо чај и стварно ко руком однето престо се онај несрећник засеравати ... јеботе апотека на ливади !!!


        Ових дана имам некаквих проблема са левим оком, није од намигивања иако за те ствари више користим баш ово око са проблемом, гребе ме нешто унутра, боли на додир, ујутро све закрмељано, сузе иду и без лука и било каквог другог разлога сентименталне природе ... фала Богу нисам годинама био код домаћих врачева и врачара, пуј-пуј далеко било да се не урекнем и да покуцам у дрво све пљујући преко левог рамена чисто онако традиционално да се баталим урока, картон здравствени ми у кући још одкако сам престао одлазити на посао у бродоградилиште јула 1998. године ...  кад тамо у кући врачева и врачара у Дому здравља Апатин рече ми познат лик, у лику и делу медицинске сестре – помоћне врачаре, да нисам одабрао врача и да не могу да будем прегледан, ту ти ја потпишем некакву папирчину региструјем се да од сада наступам за екипу тог и тог врача ... нешто мало сачекам на ред таман и нека пауза била уђем, објасним ти ја тако млађаном врачу шта ми је, ту ти он мени измери притисак извучеми и језик све вирећи у грло, звирну ми у оба ока зачуди се бојом посебно овога левог свог ишараног крвавим капиларима од драњања по истом, добро сам прошао умало да ми не препише и прегледе са задње стране све са сондажним испитивањима ... и сазнам од локалног млађаног врача опште праксе да ме је звизнула промаја и да би било доброда без рецепта у апотеци узмем 3% раствор борне киселине за спољну употребу те да натопим истом киселином некакву газу и да држим на оку неко време, добих ја на папирићу исписано АCIDI BORICI SOLUTIO 3%, ипак ја млађаног врача замолим да он мени, све уважавајући његово мишљење и струку, да упут за специјализованог врача за очи ... помоћница врача ми звизне мур на ту папирчину која врата код специјализираног врача отвара и ту ти ја уз степенице до крајњих врата код врачаре за очна питања, унутра неки свет све неке марамице на очима држи, тамних наочара к'о у пороцима Мајамија, лелечу како им раширило зенице па чекају на преглед, причекам ти ја нешто и пред вратима врача специјалисте рекоше ми да је женског рода те је самим тим врачара, предам упут и књижицу помоћници специјализиране врачаре за очна питања ... унутра у врачариној пећини нека тама све завесе навучене на прозоре по команди седнем у ћошак натакари ми некакав окулар па све мења стакалца и пита шта видим, кажем да све видим али ме око боли и нешто у њему жуља, турим главу у неки сталак па микроскопом у око ... ту ти ја добијем информацију да на горњем капку ока постоје некакви канали којима из масних жлезда маст цури до ока па се меша са сузама и подмазује исте, те је мени дошло до запушења тих истих канала све ми неки гној врачара исцеди из горњег капка, врцише сузе, одриса неким раствором уписа нешто у упут те као да дођем за 10 дана, а радити ми је следеће јутром кад се устанем да врућо јаје метнем на око, ту ти ја објасним врачари ако ја успем јаје да довучем до пупка да је то плафон и има да у несвест паднем и очи да ми испадниу док га навучем до ока, насмеја се врачара зна онај штос о навлачењу јаја до ока, него треба кокошје јаје да скувам и онако вруће замотам у неку крпу па на око док се не о'лади, исто јаје могу појести за доручак или га сутрадан подгрејати па тако ... ништа рецепт него ја упитам да ли су боља домаћа јаја са ливаде где коке пасу лековите травке и травчице или ова из маркета ... насмеја се врачара и каже да су ми за доручак боља ова са ливаде, тако ја доби гастрономски савет како се спрема кувано јаје на око ... да и поред тога да млаком водом и газом перем око и капак да притискам да исцедим запеклу маст у каналима за подмазивање очију ... онако идући кући обиђем апотеку и купим онај раствор борне киселине.


       Кад кући весело вече никако жени да објасним да треба киселином да испирам око и да кувано јаје држим на истом, смеје се и каже да ако ми се једу кувана јаја за доручак нисам требао ићи до лекара могла је то она и без рецепта да спреми а киселину ће ми она сасути у очи ако ме ухвати са неком женом која ми није у роду ... Шалу на страну ево тако ја већ извесно време испиранм око киселином и купујем кокошија јаја ко суманут али око и даље гребе и крмеља и ... Све нешто размишљам да ми је отићи код неке бабе гатаре па да ми онако искусна препише неки народни лек ипак је ово 21. век и имају те гатаре и интернет и повезане су фејсбуком у мрежу врачара, гатара, бајалица ...

Јаје на око ... јаје за око ???

        Шта ти је напредак и утицај Русије на нас Србе нема више рецепата, антибиотика, капи, медицинских масти ... него лепо на ливаду па бери травке и 'ватај кокошке са домаћим јајима ... свакодневно од несрећника који имају некакав здравствени проблем чујем по коју нову о лековитости штавља, о натприродним својствима млека од коза и сурутке добијеној током припреме сира од истог тог млека, о исцељитејској моћи боквице, о камилици и белом слезу, о ... ево и шта ће нама апотека кад сви лекови постоје у природи још само да научимо сами себи да вадимо зубе и неке хируршке захвате и то ти је. Немам уопште појма шта ће том трулом западу та силна техника са скенерима, вештачким бубрезима, имплантима, матичним ћелијама ... када све има на ливади ... а руку на срце нама Србима и јесте најбоља ливада, које смо ми овце, о шишању истих неком другом приликом.

                                                  Аутор блога: Мирко С. Вранеш

петак, 6. јул 2012.

LAŽ U ''INTERESU'' DRŽAVE I NARODA?

LAŽ I LAŽOVI


          ''U vreme dominacije laži, govorenje istine postaje revolucionarni akt.'' – Džordž Orvel

        Svedoci smo u Srbiji da su laž i osobe koje lažu – lažovi sveopšte prihvaćeni. Napravljen je poremećaj, svesno i namerno, i iskrivljena realnost, stvoren je sistem, u kome učestvuju svi sa opravdanjem – Ako može da laže on/ona mogu i ja. Političari se utrkuju ko će više slagati i ko će veći lažov biti, u stopu ih sledi novinarska branša, tu na nepun korak iza njih su i državni funkcioneri, privrednici ... Teško je u ovoj i ovakvoj nametnutoj situaciji gde laž postaje sveopšte prihvaćena i u narodu se tumači kao istina izboriti se sa ovim zlom, kad bivši predsednik naše države i po nekima ''otac'' nacije Dobrica Ćosić sebi može dati za pravo da laž veliča i postavi na nivo naše urođenosti i genetike e onda tu stvarno nešto debelo nije u redu. Evo kako Čika Kobvica definisa Srbe i laž: ''Lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugog, lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije, lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.''
        U ovakvom sistemu ''vrednosti'' u kome ''nebeski narod'', za kakav nas neretko naša elita proglašava, nije u stanju da ni osnovnu božju zapovest primeni – Ne laži!, teško je poverovati da se možemo svrstati među red naroda i država pred kojima je prosperitet i svetla budućnost. Donasioci i retki promoteri istine bivaju osuđeni i izopšteni iz sistema jer su samim svojim postojanjem opasni, postaju i revolucionari kako to primeti Orvel. Primera koliko hoćeš svakodnevno smeni ili razreše dužnosti, sudski procesuiraju i osude nekoga ko se drznuo da istinu kaže, ništa tu ne vrede argumenti-dokazi, nema njima, unapred osuđenim i za primer ostalima koji bi se usudili da istinu kažu, pomoći jer su se drznuli da napadnu sistem koji je i stvoren da počiva na lažima i da nas predvode lažovi. Kažu da je laž prvi korak ka krađi tu i ona – Lažov i lopov dva brata rođena. Svedoci smo sveopšte krađe na svim nivoima o tome neka neko drugi piše, krivične prijave, ko je plaćen da procesuira lopove, ako od istih sme jer su isti i vlast ...
        Laž i lažovi doprinose stvaranju autokratskog sistema u kom se veliča ''odabrani'' pojedinac ili grupa odgovornih za sistem koji se graniči sa totalitarizmom uz nadzirane i ograničene slobode ... istorija je dokaz da sve ovo što je sada u nas inn neretko završi u diktaturi sa katastrofalnim posledicama po društvo i pojedinca.


                                         Autor bloga: Mirko S. Vraneš  

субота, 23. јун 2012.

ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ УЗ БЛАГОСЛОВ МЕДИЈА

НОВИНАРИ КАО РАТНА ПРЕДИГРА

          Годинама већ прећутуткује се истина о злочиначкој улози медија и новинара на територији бивше СФРЈ и њиховој улози у ратним разарањима, сада све самосталне државе имале су ''своје'' новинаре који су сервирали ''истину'' политичких елита која је довела до рата и невиђеног зла које и дан данас траје у нескривеној мржњи некада ''братских'' народа и народности ... Ево у нас Славиша Лекић са екипом скупио храбрости да нешто каже о тој теми ...


        ... ових дана објављено да Тужилаштво за ратне злочине води предистражни поступак против НН лица, новинара и уредника појединих медија због позивања или подстицања ратних злочина  и најављене тужбе против НН лица која су сејали зло путем медија ... НН лица су опште позната само треба имати храбрости и процесуирати их са адекватним казнама и свима онима за наук који и дан данас шире говор мржње ...


Ko je odgovoran za ratno huškanje?


UNS ... skrivalica !!!

Тužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je za B92 da ne može da predvidi kakav će biti rezultat predistražnog postupka protiv NN lica, novinara i urednika pojedinih medijskih kuća u Srbiji za pozivanje ili podsticanje na izvršenje krivičnih dela ratnih zločina.

18.06.2012.
Hronika propadanja

Da li gledate serijal Hronika propadanja medija u Srbiji, petkom uveče, na televiziji Vojvodina? Ako niste odgledali prva tri nastavka, ne propustite nikako sledeća četiri, ako ih uopšte bude na programu. Mnogo su se, čujem, tim povodom uzbudile neke važne glave, koje (još!) foteljišu po raznim kabinetima. One najveće, naročito. Mislim, glave.
        Biće da ovde izbora otoičke nije ni bilo. Neki veselnici kao da nisu čuli za rezultate istih. Oni bi po starom. Telefon u ruke, pa razvaljuj! Kao, kome danas i ovde treba takva serija, pored živih Otpisanih?
        O jadna zemljo, Srbijo. Nema prošlog vremena u propadanju medija, to je proces koji traje. Aktivni prezent. Bojim se, i dalje će...
        U narečenom serijalu autor Slaviša Lekić i reditelj Vladimir Tagić, sa vrsnim saradnicima (Jovana Polić, Sanja Lončar, Zoran Pavić), svi iz nezavisne producentske kuće Status tim, kroz razgovore sa četrdesetak sagovornika, otvaraju utrobu srpskih medija, hirurškim zahvatom od čak četvrt veka. Uzbudljivo je gledati i slušati aktere i svedoke, kako ili umanjuju svoje uloge, ili ih nadmeno i hvalisavo uvećavaju. Ima, naravski, i onih kojima zub vremena nije ozbiljnije zagrizao u sećanje. Zbore kako su nekada delali. Sve počinje u drugoj polovini osamdesetih kada je u srpskim ( i jugoslovenskim) sredstvima za informisanje (tada obavezni termin) počela priprema za velike promene. Prvo na čelu beogradskih, a potom i srpskih komunista. Klasična borba za vlast, koja će u raznim pojavnim oblicima trajati do dana današnjih. Doduše, više bez komunista, ali navek uz krucijalnu ulogu medija. Normalno! Ne diraj u šemu koja funkcioniše...
        Stoga s velikim zanimanjem očekujem onu poslednju epizodu u kojoj će, kako sam video u nekim najavama i foršpanima, ti današnji društveno-politički radnici (obavezni naziv za novinare u doba samoupravnog socijalizma) videti sebe i svoju profesiju.
        Nedostaje mi u do sada odgledanom, da kažem i to, više osvetljavanja (ne)prilika u Vojvodini, gde je, kao u mengeloskoj eksperimentalnoj ordinaciji, sve počelo. Sa mnogo bolnih rezova i bez imalo anestezije. Možda toga bude u nastavku serijala, i to, verujem, na televiziji s nacionalnom prohodnošću. Svaka čast na odvažnosti ljudima sa RTV, avaj, njihova se gledanost, u totalu i u pojedinačnim emisijama, boksuje sa statističkom greškom. Tu su negde.

        Ovaj serijal je zaslužio mnogo više.

        Dakle, petak uveče, RTV. Pribeležite sebi negde, budući da je zanemarljivo malo dnevnih i nedeljnih novina u kojima će vas na televizijskim stranicama podsetiti na narečenu dokumentarnu hroniku. Potpuno neobjašnjivo. Ili? 


МЕДИЈИ У СРБИЈИ: ХРОНИКА ПРОПАДАЊА

        РТВ Војводина је у петак 25. маја почела емитовање документарног ТВ серијала "Медији Србији: хроника пропадања". Овај документарни филм који има седам епизода, аутора Славише Лекића, бави се хронологијом посртања медија у последњих двадесетак година - од доласка на власт Слободана Милошевића, до данашњих дана. Физичком рату претходио је рат речима. Почело је говором гнева и медијским ратом, уследио је говор мржње и рат, у финишу су доминирали ратни говор и ратна пропаганда.
        Цео један батаљон националних радника, од угледних академика, професора универзитета, преко историчара до песника, преузео је на себе да уназад објасни и утемељи националну платформу. Највише захваљујући њима, али и Политикиној рубрици Одјеци и реаговања, у народу се запатио дух нетолеранције према свему што је другачије: прво су то били Албанци, па Словенци, Хрвати, Муслимани, а онда и Срби који нису довољно Срби. Тај антимодеран пројект, популистички начин учествовања грађана у јавном животу, претходио је "ритму злочина".
        Детаљном анализом многих догадјаја који су "седму силу" довели на ваљда најниже гране у својој историји и сучељавањем, уз богату новинску документацију и архивски филмски материјал, аргумената и "аргумената" више од 40 актера који су обележили такво стање професије, аутор трага за одговором на питања: колико су сами новинари, у протекле две деценије, допринели срозавању угледа професије, "креативној"  (зло)употреби слободе медија, али и чињеници да их јавност данас прихвата тек као манекене примитивног "жуто-црног" новинарства.

        Серијал почиње подсећањем на златно доба новинарства, средином осамдесетих година, које ће остати упамћено првенствено по чињеници да су медији, најпре омладински а затим и остали, макар на кратко, постали отворенији и слободнији. 
        Доласком на власт  Слободана Милошевића креће обрачун са носиоцима либералних ставова у медијима, а јавни бич у обрачуну са новинарима, првенствено оних у омладинској штампи, налази се у рукама Душана Митевића, Живорада Миновића, Драгана Хаџи Антића, касније и Милорада Вучелића који су лансирањем бројних афера настојали да систематски угуше сваку аутономност и сваки професионални интегритет новинара. Медијску сцену у Србији у том периоду обележиле су забране, цензуре, прогони, узурпација права на истину и једноумље, али и поданичко понашање новинара који су се, заједно са медијима у којима су радили, добровољно или не, претварали у трансмисију политике. Два су новинара (Дада Вујасиновић и Славко Ћурувија) убијена а да убице до данас нису откривене. 
        Стварана је слика како ''непријатељи'' Слободана Милошевића, а самим тим и  Србије и српства - навирали су са свих страна. Заједно у тој ''завери'' против Вође, Србије и српства били су масони, ЦИА, Америка, трули Запад, Ватикан, Немачка. Непрестано су евоциране успомене на злочине, јаме, логоре, првенствено Јасеновац. У сећање је призивано страдање једног херојског, небеског народа. Поносно су пребројаване и сортиране кости... Апсолутно најмонструознија лаж коју су медији лансирали током деведесетих била је вест о покољу 41 детета, српске националности, у близини Вуковара. Иако су ову причу хитро демантовали и Ројтерс и АНСА и ЈНА, лажна вест је наставила да живи свој медијски живот. Што је несрећа била већа, жртве су биле лаковерније. Око 90 одсто јавног мњења било је сачињено од порука са телевизије. Бројни новинари нису били ухваћени само у замку лажног родољубља: многи од њих постали су – саучесници, стварни актери рата.
        Од известиоца и актера Милошевићевог уздизања; заговорника мржње, нетолеранције и рата; новинари су се данас у Србији "уздигли" до гласноговорника онога што политичари не смеју да кажу, али смеју да одају. Новинари се и даље злоупотребљавају, само се то данас ради на софистициранији начин. Нема ратнохушкачког новинарства али је и даље присутан говор мржње. 
        Многи виновници медијских злочина у Србији данас су угледни грађани. Ако нису у медијима, јесу у издаваштву. Не мањка им експонирање. Ни ратни ни мирнодопски хушкачи у Србији никад нису одговарали, чак ни за кршење правила професије.
        Упркос очекивањима, медији у Србији после октобра 2000. године нису искористили прилику да се изборе за слободу. Клима непреиспитивања и  "безусловног окретања ка будућности" условила је изостанак лустрације и кривичне одговорности оних који су, користећи медије као оружје, чинили озбиљна кривична дела попут изазивања националне и верске мржње или позивања на насиље. На медијској сцени Србије извршена је нова фактичка прерасподела утицаја али, захваљујући недостатку праве институционалне регулативе, нико не зна ко су прави власници медија. У медијима доминира жутило и црнило, а реалност у "новој" Србији, из године у годину, све више посрће у судару са медијском "стварношћу" и "креативном" (зло)употребом слободе медија. 
        И после краха Милошевићевог режима, медијски кредо у Србији  остао је производња политичке лојалности, онеспособљавање грађана да мисле својом главом, инструментализација новинара, манипулација поданицима и индустријско обликовање јавног мнења. На сцену ступају тајкуни, настали у ери Слободана Милошевића, који су сумњиво стеченим капиталом оснивали нова гласила. Дошло је до нагле таблоидизације, банализације и експлозије хушкачког новинарства.

        Саговорници у овом серијалу су: Драган Хаџи Антић, Бранкица Станковић, Милијана Балетић, Веселин Симоновић, Драган Бујошевић, Слободан Рељић, Веран Матић, Гордана Суша, Срђан Шапер, Светислав Басара, Душко Богдановић, Вукашин Обрадовић, Бојана Лекић, Чедомир Чупић, Бранка Оташевић, Соња Лихт, Бошко Јакшић, Бруно Векарић, Цвијетин Миливојевић, Велимир Ћургуз Казимир, Филип Шварм, Милош Васић, Надежда Гаће, Зоран Пановић... 

        Емисија се емитује петком од 21 час на Првом програм РТВ.


1. епизода -25. мај
2. епизода – 01. јуна
3. епизода – 08. јун
4. епизода – 22. јун
6. епизода – 06. јул
7. епизода – 13. јул 
http://www.youtube.com/watch?v=_T-t7fKaQdk&feature=related
8. епизода - 20. јул 

                                        Аутор блога: Мирко С. Вранеш  

среда, 13. јун 2012.

ЛОКАЛНИ ВИШЕСТРАНАЧКИ ИЗБОРИ 2012.

СЕДМИ ВИШЕСТРАНАЧКИ ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У АПАТИНУ

      ''У земљи ненормалних људи, сасвим је нормално да влада најненормалнији.'' и ''Ако су најгори најбољи, онда су најбољи најгори.'' – афоризми из књиге ''Србијо, мајко, плачи'', аутор Бобан Милетић Бапси

     Седми вишестраначки локални избори за одборнике у СО Апатин  одржани су 6. маја 2012. године, на Ђурђевдан. Избори су обављени по пропорционалном систему (гласање за листу кандидата са носиоцем листе).  
        За 29 одборника кандидовано је 13 листа са укупнпо 213 кандидата:
1. др Живорад Смиљанић СПС-ПУПС – 29 кандидата,
2. ''Избор за бољи живот'' - Борис Тадић – 29,
3. Српска радикална странка – др Александар Мартиновић – 29,
4. ГГ ''Покрет за Апатин'' - Милан Дражић – 23,
5. Уједињени региони Србије – Сања Бачић – 10,
6. Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор – 11,
7. Покрет социјалиста – Александар Вулин – 10,
8. ГГ ''Двери Апатин'' – 10,
9. Комунистичка партија – Јосип Броз – 10,
10. ГГ ''За здравство Апатина'' – др Миодраг Павловић – 11,
11. ''Покренимо Апатин'' – Томислав Николић (СНС) – 21,
12. Демократска странка Србије – др Војислав Коштуница – 10 и
13. коалиција Преокрет – Предраг Цвјетићанин – 10.

        Oд уписаних 27.220 бирача на гласање је изашло 15.947 односно 58,59% бирача, у гласачким кутијама евидентирано је 638 односно 4% неважећих гласачких листића.

         Дакле резултат (освојених мандата) седмих вишестраначких избора за одборнике у СО Апатин  је следећи :
1. Социјалистичка партија Србије – ПУПС -  13 одборника,
2. ''Избор за бољи живот'' (ДС) – 6,
3. ГГ ''Покрет за Апатин'' – 3,
4. Српска радикална странка – 3,
5. Српска напредна странка - 2 и
6. Савез војвођанских Мађара – 2.

      Изборне листе кандидата за одборнике:

      1. др Живорад Смиљанић / СПС-ПУПС др Живорад Смиљанић, Миодраг Бакић, Биљана Радаковић – Фридл, Жељко Вучетић, Милош Ђерић, Зорка Балаћ, др Драган Растовић, др Ђурађ Беоковић, Милева Бабић, Урош Стојчић, Жељко Декан, Јелена Човић, Зоран Игнац, Милан Лаврнић, Тијана Бојандић, Стеван Пап, Ђерђ Штампфер, Вера Милентијевић, Стојан Зоројевић, Петар Бурсаћ, Емина Сарач, Петар Поповић, др Рудолф Ранг, Љиљана Ђукић,  Милан Пећанац, Томислав Силађи, Мирјана Петровић, Горан Матић и Љубиша Балог.

      2. ''Избор за бољи живот'' / Борис Тадић – Горан Орлић, Александра Шћекић,  Боро Булат, Вељко Бачић, Андрија Ађин,  Слађана Живков, Жељко Рајчевић, Драган Хрњак, Зора Лончар, др Јован Зорић,  Драган Јовић, Драгана Радмановић, Радован Куриџа, Бранко Кораћ, Гордана Медић, Јовица Чуле, Стипан Силађев, др Ксенија Бодловић-Чанковић, Ђорђо Куриџа, Денеш Ковач, Ружица Ђукић, Стево Миличевић, Јосип Ајзенбергер, Милана Ћопић, Игор Јакшић, Слободан Рајић, Вера Дураковић, Адам Петровић и Петар Игрић.

      3. СРС / др Александар Мартиновић -  Милан Шкрбић, Мирко Цвјетићанин, Мира Митић, Перица Попић, Смиљка Јанчурић, Јелена Косановић, Драган Кукић, Ержебет Гужвањ, Ратко Богић, Милорад Јелача,   др Бранислав Ракетић, Југослава Цвјетићанин-Марић, Миле Турајлић, Милан Павковић, Невенка Поповић, Чедомир Колаић, Никола Марчета, Даринка Миљуш, Анита Немет, Милан Цветићанин, Војислав Ђурђевић, Весна Шашић, Лаза Здјелар, Јован Радаковић, Јелена Шикања, Јовица Цветићанин, Марина Шакић, Кристијан Мишковић и Александар Чонић.

      4. ГГ ''Покрет за Апатин'' / Милан Дражић –  Милан Дражић,  Милан Жигић, Душанка Чугаљ, Владимир Вукосав, Силвија Влатковић, Данка Бокан,   Бојан Тркуља, Игор Дукић, Јасна Павичевић, Радован Ракић, Златан Павловић, Костадин Мићовић, Никола Шегрт, Ненад Пречаница, Јела Ковач, Зоран Поздер, Вера Мрђанов, Мира Ковачевић, Јосип Мијић,       Виолета Ловас, Никола Половина, Марија Беслаћ и Слободан Обрадовић.

      5. Уједињени региони Србије / Сања Бачић – Сања Бачић, Драган Јосић, Ђорђе Манојловић, Александар Видаковић, Милијана Вучковић, Петар Петровић, Златко Пољаник, Миле Менићанин, Жељка Ћурчић и Кристијан Матић.

      6. Савез војвођанских Мађара / Иштван Пастор -  Иштван Петер, Шандор Чикош, Силвија Чернаи-Бујак, Атила Рижањи, Карло Секе-Ковач, Марија Јановић, Јован Жишка, Ричард Гимпл, Маргит Домбовић, Ласло Гужвањ и Ева Дубац.

      7. ''Покрет социјалиста'' / Александар Вулин – Марко Кнежевић, Бојан Богдановић, Јелена Бјелотомић, Давор Бодловић, Мирослав Дамјановић, Слободанка Јовановић, Никола Жућак, Владимир Кнежевић, Никола Салак и Исидора Секулић.

      8.  ГГ ''Двери Апатин'' – Марко Теслић, Милена Сердар, Миле Ресановић, Страхиња Делић, Наташа Ћелић, Душан Остојић, Мирослав пауновић, Биљана Стојсављевић, Александар Царић и Слободанка Малбаша.

            9. Комунистичка партија / Јосип Броз – Златко Татић, Миланко Новаковић, Бранкица Секулић, Милан Јокић, Ивица Штрангарић, Сања Влаховић, Жељко Салак, Јосип Куруц, Радован Влаховић и Слађана Татић.

        10. ГГ ''За здравство Апатина'' / др Миодраг Павловић -  др Миодраг Павловић, Војин Вучковић, Марина Петровић, Слађана Винко, Јагода Ђаковић, Дејан Ракин, Стеван Ханак, Милица Бараћ, Марица Станковић, Милица Ђилас и Раде Грубић.

        11. ''Покренимо Апатин'' / Томислав Николић (СНС) – Велимир Ковачевић, Душан Кораћ, Драгица Петић, Драган Радојевић, Светислав Блажевић, Бојана Шашић, Драган Теслић, Перо Адамовић, Милка Баста, Петар Балог, милица Веселиновић, Душко Драча, Фрања Николић, Невенка Бакић, Стеван Жужић, Недељко Дошен, Јасминка Радојчић, Стеван Шушњар, Дејан Радојчић и Адам Ђурђевић.

        12. ДСС / др Војислав Коштуноца – Мирко Праштало, Мирослав Јаковљевић, Споменка Шурјан, Милан Рамбат, Бранко Свилар, Драгана Драчић, Никола Боројевић, Јован Радуловић, Маријана Банић и Новица Јаковљевић.

        13. коалиција Преокрет / Предраг Цвјетићанин – Предраг Цвјетићанин, Мелита Косановић, Рајко Бошковић, Драгољуб Опала, Мира Вилотић, Горан Богић, Предраг Пречаница, Радослав Богић, Милевка Бошковић и Бранко Бркин.

        Изборни резултати:

ЛИСТА
БРОЈ
НАЗИВ ЛИСТЕ
ОСВОЈЕНО
ГЛАСОВА
ОСВОЈЕНО
МАНДАТА
1.
др Живорад Смиљанић СПС - ПУПС
5.012 (31,43%)
13
2.
Избор за бољи живот – Борис Тадић
2.613 (16,39%)
6
3.
СРС – др Александар Мартиновић
1.452 (9,11%)
3
4.
ГГ ''Покрет за Апатин''
1.271 (7,97%)
3
5.
Уједињени региони Србије – Сања Бачић
366 (2,3%)
-
6.
СВМ –Иштван Пастор
1.006 (6,31%)
2
7.
Покрет социјалиста – Александар Вулин
238 (1,49%)
-
8.
ГГ ''Двери Апатин''
692 (4,34%)
-
9.
Комунистичка партија – Јосип Броз
407 (2,55%)
-
10.
ГГ ''За здравство Апатина'' – др Миодраг Павловић
628 (3,94%)
-
11.
''Покренимо Апатин'' – Томислав Николић (СНС)
1.108 (6,95%)
2
12.
ДСС – Војислав Коштуница
303 1,9%)
-
13.
Коалиција Преокрет
203 (1,27%)
-


       На првој конститутивној седници Скупштине општине Апатин одржаној 13. јуна 2012. године, верификовани су мандати: 
1.     са листе др Живорад смиљанић /  СПС - ПУПС др Живораду Смиљанићу, Миодрагу Бакићу, Биљани Радаковић-Фридл, Жељку Вучетићу, Милошу Ђерићу, Зорки Балаћ, др Драгану Растовићу, др Ђурађ Беоковићу, Милеви Бабић, Урошу Стојчићу, Жељку Декану, Јелени Човић,  и Зорану Игнацу;
2.     са листе ''Избор за бољи живот'' / Борис Тадић – Горану Орлићу, Александри Шћекић, Бори Булату, Вељку Бачићу, Андрији Ађину,  и Слађани Живков;
3.     са листе СРС / др Александар Мартиновић – Милану Шкрбићу, Мирку Цвјетићанину и Мири Митић;
4.     са листе ГГ ''Покрет за Апатин'' / Милан Дражић - Милану Дражићу, Милану Жигићу и Душанки Чугаљ;
5.     са листе СВМ / Иштван Пастор – Иштвану Петеру и Шандору Чикошу и
6.      са листе ''Покренимо Апатин'' / Томислав Николић (СНС) – Владимиру Ковачевићу и Душану Кораћу.

      Одборници су тајним гласањем изабрали за председника СО Горана Орлића (28 за и 1 против), за заменика председника Мирка Цвјетићанина (23 за и 4 против) и за секретара СО на предлог председника СО Апатин, након јавног гласања дизањем руке постављен је Дамир Растовић (27 за, 1 против и 1 уздржан).

      За председника Општине Апатин изабран је др Живорад Смиљанић (26 за и 3 против) и за заменика председника изабран је  Миодраг Бакић (26 за и 3 против).
  
      Изабрано је једанаест чланова Општинског већа: Свето Бајић - СПС (26 за и 3 против), Жељко Обрадовић - СПС (25 за и 4 против), Томислав Силађев - СПС (19 за, 9 против и 1 неважећи), Смиљка Јанчурић - СРС (25 за и 4 против), Милорад Јелача - СРС (23 за и 6 против), Ратко Богић – СРС (24 за и 5 против) ,  Радован Куриџа - ДС (26 за и 3 против), Јовица Чуле - ДС (27 за и 2 против), Драган Јовић - ДС (26 за, 2 против и 1 неважећи), Дамир Радованац - СДПС (26 за и 3 против) и Петер Иштван - СВМ (27 за и 2 против). По функцији председник и заменик председника Општине су чланови Општинског већа.

        По неспојивости места одборника са местом изабраних функционера, чланом Општинског већа и по оставкама престао је мандат: др Живораду Смиљанићу, Миодрагу Бакић, Петеру Иштвану, Милану Шкрбићу и Велимиру Ковачевићу. Одборничке мандате по аутоматизму добијају следећи по реду са изборних листа што ће бити само констатовано на следећој седници СО Апатин, када ће одборницима: Милану Лаврнићу, Тијани Бојандић, Силвији Чернаи-Бујак, Перици Попићу и Драгици Петић  бити верификовани њихови одборнички мандати.

      Као извор за овај текст коришћена је моја лична архива и изборни материјал ОИК – Апатин.

                                                                        Мирко С. Вранеш