понедељак, 08. октобар 2012.

''SUNCE TUĐEG NEBA ...''


OSTATI ILI OPSTATI 
PITANJE JE SAD


''Šta vredi što sam osuđen na život u Srbiji kad nema uslova za izvršenje kazne!''aforizam, autor Rade Jovanović

http://www.youtube.com/watch?v=GqH21LEmfbQ



Ostajte ovde!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat' ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gde svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.


          ''Pogled sa apatinskih krovova'' je rubrika koja se objavljuje na 025info, mladi ljudi puni optimizma uhvatili se posla i pokušavaju da opstanu na medijskoj sceni, nekada optimizam pređe i u pesimizam ali nikako ne i u depresiju, ipak su za depresiju zaduženi oni matori koji su sve ovo i zajebali ... mladi ljudi u Srbiji su već gotovo četvrt veka u trilemi da li ostati, da li otići, da li opstati ... mislim da otići i opstati spadaju u istu kategoriju ... nema se tu šta mudrovati ako ste mladi a deda end baba & tata und mama vam nisu obezbedili egzistenciju zna vam se torbu na leđa pa u svet, uvek se imate gde vratiti ili kao uspešan ili kao luzer Srbija vam ne gine ... Evo kako to sa apatinskih krovova vide mladi ljudi iz 025info ... 

07.10.2012.

Da li mi živimo ili životarimo i samo vičemo ''dobro je dok nije gore''. Da li smo stvarno osuđeni na ovakav život koji ne ide na bolje ili možemo nešto da promenimo? Na tu temu ćemo gledati i u filmu ''Jelena, Katarina, Marija'' Nikite Milivojević, rađenom po knjizi ''New York, Beograd'' Dušana Miklje.
Sve češće čujemo da je neko otišao u inostranstvo da radi. Da li je to jedino rešenje za beg iz ovako sive situacije u kojoj se nalazi većina nas. Da li ostati i opstati ili otići i pobeći? Hajde da napravimo listu ZA odlazak iz Srbije i PROTIV odlaska odavde...

ZA ODLAZAK (iz ugla nekog ko planira da ide - Osoba A):

1. Dobićemo šansu da se naš posao isplati
2. Čak iako budemo čistili ili molerisali imaćemo platu oko 1.000 evra
3. Možemo uštedeti
4. Postaćemo „tetka iz Nemačke“ koja donosi klincima slatkiše i kockaste torbe za školu
5. Ako se razbolimo ne moramo da brinemo hoće li doktori pogoditi dijagnozu
6. Nećemo morati više kupovati kod Kineza
7. Nećemo brinuti o tome šta rade naši političari i kako planiraju da nas još više potope
8. Tamo se ceni trud a ne veza
9. Možemo da se venčamo sa nekim iz Španije, Kine, Rusije, Afrike, možemo da biramo među ostalim dođošima
10. Kada budemo dolazili na odmor možemo majci staroj ćušnuti koji dinar „da joj se nađe“
11. Tamo imamo šanse da skupimo staž za penziju
12. Videćemo mesta o kojima su naši samo sanjali

PROTIV ODLASKA (iz ugla nekog ko planira da ide - Osoba A):

1. Učenje novog, teškog stranog jezika
2. Nema našeg društva, uvek spremnog na provod, šalu i kafanu
3. Nema kafane!
4. Nema domaće prepečenice, ajvara i ostale zimnice
5. Verovatno nikada nećemo živeti u kućama
6. Daleko smo od porodice
7. Nema druženja i roštiljanja na otvorenom prostoru
8. Nema rupa u zakonu koje možeš da iskoristiš
9. Ne možeš da se ponašaš bahato jer se tako svi ponašaju
10. Ne možeš da pušiš pored znaka „Zabranjeno pušenje“
11. Koliko god nam savršen izgovor bio, uvek ostajemo dođoši
12. Navikli smo na našu utopiju, teško bi bilo da sve funkcioniše kako treba

ZA OSTANAK (iz ugla nekog ko ostaje  - Osoba B):

1. Želiš da budeš patriota i vratiš dug otadžbini koja te školovala 15 godina
2. Želiš da učiniš sve što je do tebe, da konkurišeš na sva slobodna radna mesta, naučiš nešto konkretno da radiš (usavršiš se za neku oblast) ili možda pokreneš sopstveni biznis. Ovde ima i posla i para!
3. Mnogo je lakše sklopiti kontakte važne za budućnost u svojoj zemlji. A ako to ne uradiš ovde nećeš nigde.
4. Prijatelji su tu uvek uz tebe. Želiš pomoć na putu do vrha...prijatelja, rođaka, dužnika? Svi su tu i svi će pogurati po malo.
5. Želiš da radiš, pristojno živiš ali želiš i privatan život? Ostani i oseti noćni provod, kafanu?
6. Možda nemaš dovoljno para da svake godine putujes po egzotičnim destinacijama, ali da li si ikada mrdno iz svog mesta? Da li si upoznao Srbiju? I Srbija ima svašta da ponudi - istraži to!
7. Možeš da da se potrudiš da ispraviš sve rupe u zakonu, nepoštovanja zakona, pravila itd.
Tvoja reč, tvoj glas je bitan za ovu zemlju. Bez toga nema stvarnih promena.
8. Da li želiš da stvoriš pravo mesto za svoju porodicu? Ovde imaš priliku da stvoriš stvari onako kako bi trebale da budu. Ovde imaš podršku za to.
9. Tražiš šansu za sebe ali da li si ti ikada dao šansu nekome? Da li si zaista tražio priliku da se dokažeš? Da li si učinio sve što je do tebe?
10. Kada padneš neko će ti pružiti ruku.
11. Domaća hrana.
12. Želiš da imaš plan B, backup opciju? Probao si sve i tek onda možeš da zakoračiš "preko grane"

Ovo je samo mali spisak stvari iz tri ugla gledanja dve osobe... Konačne odluke nema, ali će uvek će biti onih koji je ovde dobro i sve super i onih koji jedva čekaju da odu odavde. Ako valja, ne treba menjati, a ako ne valja onda ne treba očajavati neko zasukati rukave i pronaći izlaz odavde.
Jer kako kaže jedna izreka ''Život nekome da sve na tacni, nekome samo tacnu''...

Kakvo je Vaše mišljenje - Should we stay or should we go? :)


          ''Kupio'' sam ideju, ima i ja kolumnu da napravim ali onako iz ugla nas matorih koji smo sve ovo dozvolili i zajebali stvar do koske, zna se naslov ima da bidne ''Pogled iz apatinskih podruma!'' sve iz perspektive krompira i kiselog kupusa ...

                    Fan Тhe Clash i rasola te autor bloga: Mirko S. Vraneš

четвртак, 13. септембар 2012.

DOKUMENTI


STRATEGIJA EU 
ZA DUNAVSKI REGION


        Mi koji živimo u Srbiji, koju već godinama vode političari bez imalo strategije (govorim o periodu nakon Drugog svetskog rata), ne možemo ni da zamislimo a kamoli da shvatimo kako funkcioniše jedno ozbiljno uređeno društvo koje ima strategiju i ciljeve, to društvo je svakako Evropska unija, kojoj deklarativno stremimo ali nikakve napore ne činimo da i postanemo članicom ove familije naroda. Običnom svetu, funkcionalno nepismenom kojeg je preko 80% populacije, se plasiraju gluposti o EU i nekakvim ucenama i uslovljavanjima od strane EU iz prostog razloga da bi političari i ekonomski moćnici, čitaj naredbodavci političarima, ubirali plodove korumpiranosti društva u kojem živimo ... Kako je Apatin na samoj obali Dunava on geografski pripada Dunavskom regionu isto kao što i cela Srbija pripada istom tom regionu bilo bi korisno za sve da se upoznaju sa strategijom EU posvećenoj ovom regionu.


Pišući o Apatinskom brodogradilištu dotakao sam se onomad i Dunavske strategije i mogućnosti koje ima opština Apatin ali ih treba stručno i znalački iskoristiti pre svega kroz uposlenost ljudi vezano za Dunav u saobraćajnom, brodograđevnom, turističkom ... sektoru, ali za ovu veliku priču nije dovoljan jedan izlapili i već odavno za penziju spreman ''lider'' koji je kadar dok je kadar i kome ne treba kadar, to što je on kadar i što njemu ne treba kadar nije mnogo ni bitno da nije u pitanju hiljade ljudi koji su sada na granici egzistencije a mogli bi u okviru razvoja poslova vezanih uz Dunav imati posao i pristojne plate ...


Evo i podsetnik 6. deo o brodogradilištu:
четвртак, 05. мај 2011.
6. ДЕО – БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО БРОДОГРАДИЛИШТЕ ...
ДУНАВ, АПАТИН, БРОДОГРАДАЊА ... ?

        Naoružajte se strpljenjem i onako kad imate vremena pročitajte ovaj dokument, kamo naše sreće da i mi u Srbiji imamo ekipe koje bi pisale strategije po raznim pitanjima, ali mi smo poznati kao društvo bez strategije koje funkcioniše samo na iznuđene momente i događaje, znaju za nas u svetu reći da funkcionišemo kao vatrogasci i da samo gasimo požar iliti rešavamo situacije koje su do te mere kritične da su gotovo neršive, i tada se gubi racionalnost i srljamo u katastrofu i sad smo upravo uživaoci takve politike koja se decenijama sprovodila.

        Evo je i strategije: 

Brisel, COM(2010) 715/4
 
SAOPŠTENJE KOMISIJE EVROPSKOM PARLAMENTU,
EVROPSKOM SAVETU, EVROPSKOM SOCIJALNO-EKONOMSKOM KOMITETU I REGIONALNOM KOMITETU

Strategija Evropske Unije
za Dunavski region

SADRŽAJ
1....... Uvod.................................................................................. 3
2....... Izazovi i mogućnosti............................................................ 2
2.1.... Izazovi............................................................................... 2
2.2.... Mogućnosti......................................................................... 2
3....... Odgovor: Akcioni plan........................................................... 2
3.1.... Povezivanje Dunavskog regiona............................................. 2
3.2.... Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu.......................... 2
3.3.... Izgradnja prosperiteta u regionu Dunava................................. 2
3.4.... Jačanje Dunavskog regiona.................................................... 2
4....... Sprovođenje i upravljanje...................................................... 2
5....... Veze sa politikom Evrospke Unije........................................... 2
6....... Zaključak............................................................................ 2
Dunavski region se dramatično promenio. U poslednje vreme dogodila su se dva talasa proširenja Evroske Unije, u 2004. i 2007. godini. "Najinternacionalniji" rečni sliv u svetu sada je većim delom prostor Evropske unije. Sada se otvaraju nove mogućnosti kad su u pitanju izazovi i potencijali ovog prostora, naročito kada su u pitanju napori u prevazilaženju ekonomskih kriza na održiv način. Socio-ekonomski razvoj, konkurentnost, upravljanje životnom sredinom i efikasnosnost u korišćenju resursa sada se mogu poboljšati, a sigurnost i transport u regionu modernizovati. Dunav može otvoriti Evropsku Uniju prema njenim bliskim susedima, regionu Crnog Mora, Južnoj Kavkaziji i Centralnoj Aziji. Strategija Evropske Unije za razvoj Dunavskog regiona može doprineti ostvarenju ciljeva Evropske Unije, jačajući osnovnu politiku evropske inicijative, a naročito u kontekstu Evropske strategije do 2020. godine.
Dunavski region je funkcionalno povezan prostor definisan svojim slivom. Tela za saradnju, kao što su Dunavska komisija i Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, bave se specifičnim pitanjima.
Strategija širi ovaj pristup kako bi se na integrisan način bavila prioritetima. Pre svega geografski, ali ne i isključivo, ona se bavi: Nemačkom (Baden-Virtemberg i Bavarska), Austrijom, Slovačkom Republikom, Češkom Republikom, Mađarskom, Slovenijom, Rumunijom i Bugarskom u okviru EU, kao i Hrvatskom, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Republikom Moldavijom i Ukrajinom (regija duž Dunava) izvan Evropske Unije. Strategija ostaje otvorena i za druge partnere u Regionu. Budući da se Dunav uliva u Crno more, Strategija bi trebalo da budu koherentna u odnosu na perspektivu Crnog mora. Sa preko sto miliona ljudi, a kao petina površine EU, ova oblast je od vitalnog značaja za Evropu.
U Regionu postoji potreba za povezivanjem ljudi, njihovih ideja i potreba. Saobraćajne veze moraju da budu modernizovane, a pristup Internetu i informatičkim komunikacijama poboljšan. Energija može da bude jeftinija i sigurnija, zahvaljujući boljim vezama i alternativnim izvorima. Razvoj može da bude u ravnoteži sa zaštitom životne sredine, u okviru pristupa održivog razvoja, a u skladu sa tekovinama pravnih propisa o zaštiti životne sredine koja su primenjive. Zajednički rad je potreban da bi se minimizirali rizici i katastrofe, kao što su poplava, suša i industrijske nezgode. Gradeći se na perspektivama značajnih istraživanja i inovacija, trgovina i preduzeća Regiona mogu da se nađe na čelu kad je u pitanju teritorija Evropske Unije. Disparitet u obrazovanju i zapošljavanju može da se prevaziđe. Ovo može da bezbedno i sigurno područje, gde se sukobi, marginalizacije i kriminal tretiraju na odgovarajući način.
Do 2020 svi građani Regiona trebalo bi da imaju bolje izglede za visoko obrazovanje, zaposlenje i prosperitet u svojim domovinama. Strategija bi trebalo da učini Region pravim regionom 21. veka, sigurnim i pouzdanim, a jednim od najatraktivnijih u Evropi.
Da bi se ovo postiglo, Evropski savet je zahtevao od Evropske komisije da pripremi ovu Strategiju. Ona sledi principe EU Strategije za region Baltičkog mora, koja se sada sprovodi. Dunavski zahtevi, na osnovu baltičkog iskustva, naglašavaju integrisani pristup održivom razvoju. Moraju se identifikovati mogućnosti sinergije i komplementarni interesi, na primer dostizanje najsavremenije zelene tehnologije, rad na boljem usklađivanju politike i finasiranja za poboljšanje uticaja na terenu, i prevazilaženje fragmentacije. Komisija, svojim radom u mnogim političkim oblastima, može da olakša ovakav pristup, kako je navedeno u: (1) ovom Saopštenju drugim institucijama EU, i (2) pratećem Akcionom planu.
Komisija snažno veruje da je ključno pitanje postavljanje ciljeva, da se fokusiraju napori i postave prioriteti. Ovi ciljevi trebalo bi da budu dalje razvijeni u saradnji sa zainteresovanim stranama, odmah nakon usvajanja ovog Saopštenja, i završeni pre Evropskog Saveta u junu 2011. godine. Ciljevi će se odnositi na države članice; a države koje nisu članice će se ohrabriti da teže ka ovim ciljevima u svetlu svojih specifičnih okolnosti. Ciljevi će se pažljivo pratiti u kontekstu izveštavanja Komisije.
2.     IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

2.1.     Izazovi
Mobilisana je ekspertiza odgovarajućih servisa Komisije kao i Evropske investicione banke i drugih regionalnih tela (npr. Savet za regionalnu saradnju). Zainteresovane strane su bile konsultovane preko Internet komunikacija i tokom pet glavnih konferencija. Osnovne poruke bile su: (1) ovo je početna inicijativa da se ojača integracija regiona u Evropsku Uniju, (2) države članice i treće zemalje (uključujući i zemlje kandidate i potencijalne kandidate) se obavezuju na najvišem političkom nivou, (3 ) Komisija je ključ u olakšavanju procesa, (4) postojeći resursi mogu da budu mnogo bolje iskorišćeni za ciljeve Strategije i (5) Strategija mora da rezultira vidljivim, konkretnim poboljšanjima za Region i njegove ljude.
Istorijski gledano, Dunavski region je bio posebno pogođen burnim događajima, sa mnogo sukoba, kretanja stanovništva i nedemokratskim režimima. Međutim, pad „gvozdene zavese“ i proširenje EU pružaju priliku za bolju budućnost. To znači i mogućnost da se bavimo velikim izazovima, a to su posebno:
      Mobilnost: reka Dunav je sama po sebi glavna Transevropska saobraćajna mreža (TNT-T). Međutim, ona se koristi daleko ispod svog punog kapaciteta. Teretni prevoze na Dunavu je samo 10% do 20% prevoza na Rajni. Budući da rečni saobraćaj ima veliki značaj u odnosu na životnu sredinu i povećanje efikasnosti, njegov potencijal se mora iskoristiti na održiv način. Postoji posebna potreba za većim brojem modaliteta, boljim povezivanjem sa drugim slivovima, modernizovanjem i proširenjem infrastrukture saobraćajnih čvorova, kao što su kontinentalne luke.
      Energija: U relativnom smislu cene u Regionu su visoke. Usitnjeno tržište dovodi do većih troškova i smanjenje konkurencije. Oslanjanje na premalo eksternih dobavljača povećava osetljivost, o čemu svedoče periodične zimske krize. Veća raznovrsnost u snabdevanju kroz međusobne veze i pravo regionalno tržište povećaće i energetsku bezbednost. Poboljšanje efikasnosti, uključujući i uštedu energije i više obnovljivih izvora energije, od krucijalnog su značaja.
      Životna sredina: Dunavski region je veliki međunarodni hidrološki basen i ekološki koridor. Ovo zahteva i regionalni pristup očuvanju prirode, prostornom planiranju i upravljanju vodama. Zagađenje ne poznaje nacionalne granice. Veliki problemi, kao što su neobrađivanje otpadnih voda i neadekvatno đubrenje i iskorišćavanje zemljišta, čine Dunav veoma zagađenim. Uticaji saobraćajnih veza, razvoja turizma i novih energetskih objekata na životnu sredinu moraju se takođe uzeti u obzir
      Rizici: Velike poplave, suše i industrijska zagađenja događaju se suviše često. Prevencija, spremnost i efikasnija reakcija zahtevaju visok stepen saradnje i razmene informacija.
      Socio-ekonomski: U Regionu postoje velike razlike jer on obuhvata neke od najuspešnijih, ali i neke od najsiromašnijih regiona u Evropskoj Uniji. Konkretno, uglavnom nema dovoljno kontakata i saradnje, ni finansijski ni institucionalno. Preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri međunarodnu dimenziju kad je u pitanju marketing, inovacije i istraživanja. Procenat visokoobrazovanih ljudi u regionu Dunava je niži od proseka EU27, opet uz izražene podele . Oni najbolji često napuštaju Region.
      Bezbednost, ozbiljan i organizovani kriminal: Značajni problemi i dalje postoje. Trgovina ljudima i krijumčarenje roba poseban su problem u jednom broju zemalja. Korupcija podriva poverenje javnosti i otežava razvoj.
Ovim izazovima se najbolje prilazi zajedno, identifikovanjem prioriteta, dogovorom i zajedničkim sprovođenjem akcija. Na primer, stručnjaci za razvoj i stručnjaci za zaštitu prirode moraju naći inovativna rešenja, rešavajući zajedno najteža pitanja za dobrobit čitavog Regiona.

2.2.     Mogućnosti
Dunavski region ima i mnogo mogućnosti. On ima mnogo oblasti izuzetne prirodne lepote. On ima bogatu istoriju, nasleđe i kulturu. Postoji ogroman razvojni potencijal, posebno u zemljama koje su najviše pogođene tranzicijom od 1989. godine. Postoje kreativne ideje i kvalitetna radna snaga.

Na primer:
      Region je mesto na kome se Evropa otvara prema istoku. Postojeće transportne i trgovinske veze moraju biti razvijenije (npr. TRACECA saobraćajnom mrežom Evropska Unija je preko Crnog mora povezana sa regionom Kavkaza i Centralne Azije);
      Region ima solidan obrazovni sistem, sa dosta univerziteta. Ipak, kvalitet varira. Obrazovanje i obuka moraju se profilisati u odnosu na potrebe tržišta rada, a mobilnost studenata unutar Regiona treba da bude podstaknuta;
      Region ima upečatljivu kulturnu, etničku i prirodnu raznolikost. Tu su globalni gradovi i baštine, uključujući i to da Dunav ima više prestonica nego bilo koja reka u svetu. Ovo zahteva modernu turističku ponudu i infrastrukturu, tako da i gost i domaćini mogu da profitiraju;
      Region može bolje da iskoristi obnovljive izvore energije, bilo voda, biomasa, vetra ili izvora toplotne energije. Tu je i veliki prostor za energetsku efikasnost, od boljeg upravljanja zahtevima energije, do modernizacija zgrada i logistike. Ove aktivnosti bi dovele do prelaska na privredu sa niskom emisijom ugljenika;
      Region karakterišu velika prirodna bogatstva: izuzetna flora i fauna, dragoceni vodni resursi i izuzetni prizori (na primer delta Dunava, Karpati, itd.). Ova bogatstva trebalo bi zaštititi i restraurirati na održiv način.
Da bi se većina ovih mogućnosti iskoristila potrebna je veća saradnja, planiranje i zajednička ulaganja, kao i razvoj ključnih veza u Regionu.

3. Odgovor: Akcioni plan

Iz navedenih razloga, integrisani odgovor je srž predložene Strategije. Ovim se naglašava: bolja i inteligentnija povezanost u cilju mobilnosti, trgovine i energetike; dejstvo na upravljanju životnom sredinom i rizicima; saradnja u oblasti bezbednosti. Od koristi je i zajednički rad na inovacijama, u turizmu, informacionom društvu, institucionalnim kapacitetima, kao i rad sa marginalizovanim zajednicama.
Strategija predlaže Akcioni plan za koji je potrebna snažna podrška zemalja kao zainteresovanih strana. Komisija će redovno nadgledati napredak programa. Kao rezultat toga, akcije i projekti će biti menjani i prilagođavani novim okolnostima ili odlagani kao završeni, što će omogućavati progresiju plana. Naglasak na integrisanom, teritorijalno zasnovanom pristupu. Dobre veze između urbanih i ruralnih područja, fer pristup infrastrukturi i uslugama, kao i uravnoteženi uslovi života, promovisaće teritorijalnu koheziju, sada kao eksplicitan cilj Evropske Unije.
U konsultacijama su identifikovani mnogi predlozi za akciju. Komisija je, u saradnji sa državama članicama, regionima i drugim zainteresovanim stranama, izabrala one predloge koji:
- pokazuju neposredne i vidljive prednosti za ljude u Regionu;
- imaju uticaj na makro-region (ili njegov značajan deo) i promovišu projekte za održivi razvoj i pokrivaju nekoliko regiona i zemalja;
- su koherentni i uzajamno podžani i čiji su rezultati od obostrane obostrane koristi  korisnit;
-  su realno izvodljivi (tehnički i finanijski);
Projekti predstavljaju promotivne primere. Oni služe da ilustruju, a ne da odrede prioritete. Mnoge druge aktivnosti su predložene - Akcioni plan je indikativni okvir, koji se razvija  kako rad napreduje.
Četiri stuba podržavaju glavna pitanja. Svaki obuhvata prioritetne, različite oblasti delovanja.

 To su:
(1)            Povezivanje Dunavskog regiona
·      Unapređivanje mobilnosti i multimodalnosti transporta
(a)            Unutrašnjim plovnim putevima
(b)            Drumskim, železničkim i vazdrušnim vezama
·      Podsticanje razvoja održivih izvora energije
·      Promovisanje kulture i turizma, kontakata među ljudima
(2)            Zaštita životne sredine Dunavskog regiona
·      Prečišćavnje i održavanje kvaliteta voda
·      Upravljanje rizicima životne sredine
·      Zaštita bioloških vrsta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta
(3)            Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu
·      Razvoj društva znanja kroz naučna istraživanja, obrazovanje i informacione tehnologije
·      Podrška konkurentnosti preduzeća, uključujući i razvoj klastera
·      Ulaganje u ljude i veštine

(4)            Jačanje Dunavskog regiona
·      Jačanje institucionalnih kapaciteta i saradnje
·      Zajednički rad na promovisanju bezbednosti i borbi protiv organizovanog i krupnog kriminala

3.1.     Povezivanje Dunavskog regiona
Dobre veze su ključni za region Dunava, bilo interno ili sa ostalim evropskim i svetskim regijama. Nijedan deo ne treba da ostane periferan. Saobraćajna i energetska infrastruktura ima mnogo propusta i nedostatka, zbog nedovoljnog kapaciteta, kvaliteta ili slabog održavanja. Bolje veze među ljudima su takođe potrebne, posebno kroz kulturu i turizam.
Efektivna poboljšanja traže koordinirano planiranje, finansiranje i implementaciju. Neuspeh tržišta zbog eksternih faktora upadljivo se ogleda u nedostatku investicija izvan državnih granica. Veliki projekti treba da budu identifikovani i sprovedeni održivo i efikasno, uz deljenje i troškova i koristi. Što je više korisnika, efikasnije postaju investicija, uz značajan ekonomski obim.

Glavna pitanja
Transport
Sliv reke ima mnogo potencijala za održivu kontinentalnu plovidbu, a sama reka ima centralno mesto. To zahteva unapređenje u upravljanju, dostupnosti opreme i kvalifikovanog kadra. Fizički kapacitet Dunava i njegovih pritoka treba povećati, a postojeće prepreke ukloniti, kako bi se obezbedio pravilan nivo plovnosti, implementacijom NAIADES programa i poštujući ekološke zakone, a na osnovu "Zajedničke izjave o unutrašnjoj plovidbi i održivosti životne sredine u slivu reke Dunav ". Inovativna tehnologija treba da bude podržan, u skladu sa potrebama tržišta. Bolja obuka i razvoja karijere trebalo bi da prevaziđu nedostatak mlađih kadrova (mornara, kapetana, itd.)
Drumska, železnička i vazdušna infrastruktura često je neefikasna ili jednostavno nedostaje, naročito kad su u pitanju prekogranične veze. Implementacija TEN-T (Transevropske transportne mreže), prioritetnih projekata i železničkih koridora prema Uredbi (EC) br 913/2010 moraju se izvesti na vreme. Budući Sporazum o transportnoj zajednici obezbeđuje bolju integraciju Zapadnog Balkana. Multimodalnost i interoperabilnost, kroz istraživanje potencijala reke kao ključnog elementa u savremenoj logistici, od presudnog su značaja. Potrebne su takođe i veze između severa i juga. Dunavski Funkcionalni vazdušnog blok (FAB) je od suštinskog značaja za upravljanje letovima, kao i za unapređenje regionalnih aerodromskih kapaciteta.

Energija
Periodične krize naglašavaju ranjivost Regiona. Kvalitet infrastrukture, sigurnosti snabdevanja, organizovanosti tržišta, neodrživi zahtevi, energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije su često problematični. Modernizacija i proširenje energetske mreže, naročito u pogledu interkonekcija, kroz realizaciju Programa za evropsku energetsku oporavak i jačanje TEN-E mreža od suštinskog je značaja. Potrebno je da postoji razmena iskustava, posebno u oblasti "pametnih mreža", "pametnih gradova! i eko-inovacija.

Kultura i turizam
Zajednička istorija i tradicija, kultura i umetnost odražavaju različitosti zajednica u Regionu, koji poseduje izuzetnu prirodnu baštinu i druge izuzetne vrednosti. Delta Dunava je objekat svetske baštine koji nudi sportske i druge rekreativne mogućnosti. Samo zajednički i održiv pristup poboljšanju i promovisanju ovih potencijala trebalo bi da učini Dunavski region evropskim i svetskim brendom.

Ciljevi, na primer, mogu biti:
      Povećane kargo transporta na reci za 20% do 2020. godine u odnosu na 2010. godinu;
      Uklanjanje postojećih uskih grla na plovidbi rekom kako bi se prilagodili tipu VIb plovidbe tokom čitave godine, zaključno sa 2015. godinom[1];
      Smanjenje vremena putovanja sa ciljem povećanja konkurentnosti železničkih putnih pravaca između glavnih gradova;
      Implementacija 4 koridora železničkog prevoza kroz Dunavski region, kao što je planirano u roku od 3 ili 5 godina;
      Razvoj efikasnih multimodalnih terminala na Dunavskim lukama za povezivanje unutrašnjih plovnih puteva sa železničkom i drumskom saobraćajem do 2020. godine;
      Postizanje nacionalnih ciljeva na osnovu evropskih ciljeva u oblasti klimatskih promena i energije do 2020. godine.

3.2.     Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu
Resursi životne sredine dele se između država i prevazilaze nacionalne interese. Ovo se posebno odnosi na Dunavski region koji obuhvata planinske oblasti kao što su Karpati, Balkan i deo Alpa. Ova regija takođe ima bogatu i jedinstvenu floru i faunu, vodenu i kopnenu, uključujući i nekoliko mesta u Evropi koja su dom za pelikane, vukove, medvede i risove. Ta mesta su pod sve većim pritiskom ljudskih aktivnosti. Saradnja je od ključne važnosti, inače ono dobro učinjeno na jednom mestu biva anulirano zanemarivanjem drugih mesta. Postojeće strukture za saradnju treba da budu ojačane.

Glavna pitanja
Voda
Region je "najinternacionalniji" rečni sliv na svetu, sa mnogo značajnih pritoka, jezera i stajaćih voda. U centru pažnje je očuvanje dobrog kvaliteta vode, kao što se zahteva Okvirnim direktivama o vodama. Potrebno je održivo upravljanje vodama, tako da se zajedničkim naporima smanje zagađenja od organskih, prehrambenih ili opasnih materija. Plan upravljanja slivom reke Dunav, koji su usvojile zemlje Podunavlja 2009.godine, postavlja konkretne ciljeve i mere, kao osnovu na kojoj se dalje preduzimaju mere.

Rizici
Stanovnici regiona moraju biti zaštićeni od katastrofa, kao što su poplave i industrijski incidenti koji imaju značajan transnacionalni negativan uticaj - kao što je nedavno pretrpljen u 2010. Stanovništvo treba zaštititi preventivnim merama i merama za upravljanje katastrofama koje treba zajednički da se sprovode, kao što, na primer, nalažu Direktive o poplavama, Seveso inicidentu, rudarskom otpadu i ekološkoj odgovornosti. Izolovane aktivnosti koje se preduzimaju samo pomeraju problem i stvaraju teškoće susednim regionima.  Povećana učestalost suša je takođe problem, kao što je prilagođavanje klimatskim promenama. Regionalna saradnja mora da podrži Zelenu infrastrukturu, dugoročnu primenu, rešenja zasnovana na ekosistemima, kao i učenje iz prethodnih događaja.

Biološka raznovrsnost, zamljišta
Gubitak prirodnih staništa vrši pritisak na faunu i floru i utiče na ukupan kvalitet zdravlja životne sredine. Fragmentacija ekosistema, intenziviranje korišćenje zemljišta i urbano širenje su glavni pritisci. Ciljevi Evropske Unije do 2020. godine vezani za biološku raznovrsnost morju biti ispunjeni, zaustavljanjem gubljenja bioloških vrsta i ekosistema, kao i vraćanjem funkcija ekosistema i ponovnog uspostavljanja veza sa staništima. Ciljevi u oblasti zaštite prirode, kao u programu Natura 2000, mogu se postići samo uz uvažavanje ekoloških zahteva celog regiona. Što se tiče problema zemljišta, erozije obradivih površina i zagađenja voda, zajedno sa kontaminiranjem lokacija i odlaganjem otpada, svi su obrađeni u Strategiji.

Kao primer, ciljevi mogu biti:
      Postizanje ekoloških ciljeva navedenih u Plana upravljanja slivom reke Dunav;
      Smanjenje nivoa štetnih materija u Dunavu da bi se omogućio oporavak ekosistema Crnog mora uslovima sličnim onima iz 1960. godine;
      Dovršiti i usvojiti Plana upravljanja deltom do 2013. godine;
      Sprovesti planove upravljanja rizikom od poplava širom reke Dunav do 2015. godine pod "Direktivama o poplavama", da bi se značajno smanjio rizik od poplava do 2021. godine, uzimajući takođe u obzir potencijalne uticaje klimatskih promena;
      Sačiniti efikasne planove upravljanja za sva područja programa Natura 2000;
      Osigurati održive populacije dunavskih jesetarskih vrsta i druge autohtone vrste riba do 2020. godine, u borbi protiv invazivnih vrsta;
      Do 2020. godine smanjiti za 25% oblasti pod uticajem erozije tla koje prelazi 10 tona po hektaru .

3.3.     Izgradnja prosperiteta u Dunavskoj regiji
Regija obuhvata krajnosti EU u ekonomskom i socijalnom smislu. Od svojih najkonkurentnijih do svojih najsiromašnijih regiona, i od visoko kvalifikovanih do najmanje obrazovanih, i od najvišeg do najnižeg životnog standarda, razlike su zapanjujuće. Strategija jačanja Evrope 2020.godine, koji nudi priliku za uparivanje bogatstva kapitala i radno bogatih tehnološki naprednih sa tržištima sa očekivanjima, posebno kroz proširivanje društva znanja i sa odlučnim inkluzivnim pristupom. Marginalizovane zajednice (posebno Roma, od kojih većina živi u regionu) trebalo bi da imaju posebne koristi.

Glavna pitanja
Obrazovanje i veštine
Ulaganje u ljude je potrebno da bi Region mogao da održivo napreduje i raste, dajući prioritet znanju i inkluziji. Nadovezujući se na uspehe delova Regiona, otvoriće se pristup za dalje obrazovanje, i modernizaciju obrazovanje i socijalne podrške.

Istraživanja i inovacije
Ciljane podrške istraživačkoj infrastrukturi će podstaći izvrsnost i produbiti umrežavanje nosioca znanja, preduzeća i kreatora politike. Region mora da koristi nacionalne i regionalne fondove bolje, i potpuno iskoristi prednosti Evropskog Istraživačkog Prostora. Postojeći bilateralni sporazumi treba da dovedu do multilateralnih saradnji. Regije u razvoju nizvodno mogu imati koristi od vodećih uzvodnih, visokorazvijenih, inovativnih regiona.

Preduzeća
U ovoj oblasti mogu se naći regije najviših performansi u Evropi. Ostali daleko zaostaju. Oni moraju da steknu koristi kroz bolju vezu sa institucijama koje podržavaju inovativnost i poslovanje. Klasteri i veze između centara izvrsnosti, vezani za postojeće obrazovne i istraživačke mreže,  treba da prošire  konkurentnost  na  čitav region.

Tržišta zapošljavanja
Viši nivo zaposlenosti je od ključnog značaja. Ljudima treba otvoriti prilike za posao tamo gde žive. Njima takođe treba mobilnost. Regija treba da ponudi budućnost napametnijima i najpreduzimljivijima, kroz jače saradnje, preduzimanje odgovarajućih mera i razmenu informacija.

Marginalizovane zajednice
Jedna trećina stanovništva EU koje je u opasnosti od siromaštva, mnogi od njih iz marginalizovanih grupa, živi u toj oblasti. Romske zajednice, od kojih 80% živi u Regionu, posebno pate od socijalne i ekonomske isključenosti, prostorne segregacije i imaju životne uslove ispod standardnih. Napori da se prevaziđu ovi problemi imaju efekte širom EU, čijim uzrocima se najpre treba pozabaviti u Regionu.

Kao primer, ciljevi mogu biti:
      Investiranje 3% BDP u istraživanje i razvoj do 2020. godine;
      Širokopojasni pristup za sve EU građane u Regionu do 2013;
      Povećanje broja patenata dobijenih u Regionu za 50%;
      Povećanje udela stanovništva EU od 30 do 34 godine sa visokim ili ekvivalentnim obrazovanjem za 40% do 2020. godine.

3.4.     Jačanje Dunavskog regiona
Dramatične promene od 1989. transformilase su društvo. Potrebna je posebna pažnja, jer Dunavski region obuhvata države članice EU, koje su se pridružile u različitim trenucima, kao i zemlje koje apliciraju za članstvo u EU, kao i treće zemlje. Većina njih suočava se sa sličnim problemima, ali sa različitim resursima koji su im na raspolaganju. Efektivni odgovori na zajedničke izazove bezbednosti i borbi protiv teškog i organizovanog kriminala zahtevaju koordinaciju na svim nivoima. Razmena dobre administrativne prakse je važna, da bi se Region učinio bezbednijim i sigurnijim, i da bi se učvrstila njegova integraciju u EU.

Glavna pitanja
Institucionalni kapaciteti i saradnja
Strukture i kapaciteti privatnog i javnog sektora za donošenje odluka treba da se poboljšaju, uključujući i dobro planiranje i međunarodnu saradnju, podržani makro-regionalnim pristupom. Optimalno korišćenje resursa je od suštinske važnosti.

Sigurnost
Korupcija, organizovani i težak kriminal, od sve većeg su značaja. Pitanja kao što su krijumčarenje robe, trgovine ljudima, kao i prekogranična crna tržišta, zahtevaju jačanje vladavine prava, i unutar i preko državnih jurisdikcija. Bezbednosni podaci moraju se više deliti i preduzimati efikasnije zajedničke akcije.

Kao primer, ciljevi mogu biti:
      Uspostavljanje merila za e-vladu i smanjenje prekomerne birokratije do 2012. godine;
      Maksimalno 4 nedelje za dozvole za rad i registraciju firmi do 2015. godine;
      Efikasna razmena informacija između relevantnih aktera za primenu zakona do 2015. godine, sa ciljem poboljšanja sigurnosti i borbi protiv teškog i organizovanog kriminala u 14 zemalja;
      Efikasna saradnja između relevantnih aktera sprovođenja zakona do 2015. godine.

4.    SPROVOĐENJE I UPRAVLJANJE

Da bi se pozabavili ovim pitanjima potrebna nam je dobra osnova za zajednički rad.

·      Održiv okvir za saradnju
Strategija teži da na najbolji način iskoristiti ono što je dostupno, usklađivanjem napora, posebno političkih i napora za finansiranje. Radi se o komplementarnim aktivnostima. Svi akteri moraju da preuzmu odgovornost. U tom smislu, Deklaracija Samita na Dunavu iz  Bukurešta donela je važne obaveze. Komisija može da pomogne tako što će olakšati i podržavati aktivnosti, ali potrebno je obavezivanje i praktično uključivanje svih organa vlasti, na nacionalnom, regionalnom i ostalim nivoima. Radeći zajedno sa međunarodnim i među-državnim organizacijama širom Regiona ohrabriće sinergiju i izbeći dupliranja.
Ojačana teritorijalna dimenzija omogućiće integrisan pristup i pospešiti koordinaciju sektorskih politika. Mora postojati apsolutna fokusiranost na rezultate.

·      Koordinacija
Potrebno je nekoliko mera.
Komisija će biti odgovorna za koordinaciju na političkom nivou, uz pomoć "Grupe na visokom nivou" sastavljene od svih država članica. Države koje nisu članice trebalo bi da budu pozvane u Grupu na odgovarajući način.
Komisija će konsultovati Grupu o izmenama Strategije i Akcionog plana, izveštaja i nadzora. Grupa se bavi politikom orijentacije i prioritetima.
Koordinacija svake od Oblasti prioriteta zadatak je država članica (zajedno sa državama koje nisu članice i regionima, osim kada su u pitanju teme kojima se bavi EU na državnom nivou, kao što su bezbednost, težak i organizovani kriminal), u konsultaciji sa Komisijom i relevantnim agencijama EU i regionalnim telima. "Koordinatori oblast prioriteta" koji širom Regiona mogu demonstrirati posvećenost, prihvatanje i stručnost, obezbjeđuju sprovođenje (na primer dogovore o planiranju, ciljeve, indikatore i vremenski raspored, kao i obezbeđivanje širokih kontakata između promotera projekta, programa i izvora finansiranja, pružanje tehničke pomoć i saveta). Ovaj rad će biti trans-nacionalan, međusektorski i međuinstitucionalan.
Mreža Nacionalnih kontakata asistira Komisiji u njenom radu. Ljudi koji rade kao Nacionalni kontakt obezbeđuju koordinaciju u svojim zemljama, identifikuju relevantne kontakte i, što je najvažnije, unapređuju praktične aspekte rada.

·      Sprovođenje
Sprovođenje akcija odgovornost je svih, na državnom, regionalnom, gradskom i lokalnom nivou. Akcije (koja definišu ciljeve koji treba da budu postignuti) moraju da budu transformisane u konkretne projekte (koji su detaljni i zahtevaju vođu projekta, vremenski okvir i finansiranje). One bi trebalo da se aktivno podrže u podnošenju predloga projekata, uz poštovanje autonomije u donošenja programskih odluka.

·      Finansiranje
Strategija se sprovodi mobilizacijom i usklađivanjem postojećih finansijskih sredstava sa svojim ciljevima, kada je to potrebno i u skladu sa opštim okvirima. Zaista, mnogo toga je već dostupno preko brojnih programa EU (na primer 100 milijardi evra iz Strukturnih fondova 2007. - 2013. godine, kao i značajni IPA i ENPI fondovi). Procedura selekcije projekata može se modifikovati da bi se postigli dogovoreni ciljevi. Tu su i druga sredstva, kao što je Zapadni balkaski investicioni okvir, kao i međunarodne finansijske institucije (na primer EIB: 30 milijardi evra 2007. - 2009, kroz njihovu podršku plovnosti i prečišćavanja). Pažnju treba usmeriti na spajanje donacija i kredita. Postoje nacionalni, regionalni i lokalni resursi. Zaista, Pristup fondovima i kombinovanje, naročito iz javnih i privatnih izvora ispod evropskog nivoa, od krucijalnog je značaja..

·      Izveštavanje i evaluacija
Izveštavanje i evaluaciju vrši Komisija, u saradnji sa Koordinatorima prioritetnih oblasti i drugim zainteresovanim stranama. Koordinatori će identifikovati progres koji se odnose na poboljšanja postignuta aktivnostima i projekatima, stepen ispunjenja ciljeva, a i redovno informisati o svom radu. Na osnovu toga, Komisija izrađuje izvještaje koji ukazuju na napredak Akcionog plana.
Komisija takođe organizuje Godišnji forum, kako bi razgovarali o radu, konsultovali se u vezi revidiranih aktivnosti i razvili nove pristupe. Učesnici su zemlje, institucije EU, kao i zainteresovane strane (naročito među-državni organi, privatni sektor i građansko društvo).

·      Nema novih EU fondova, nema nove EU regulative, nema novih EU struktura
Komisija priprema strategiju shvatajući da to ne implicira nikakav poseban tretman za Region, u budžetu ili u pravnom smislu. Konkretno:
(1)            Strategija ne obezbeđuje nove fondove EU. Moglo bi biti i dodatnih međunarodnih, nacionalnih, regionalnih ili privatnih fondova, mada se insistira na boljem korišćenju postojećih sredstava;
(2)            Strategija ne zahteva promene u propisima EU, budući da EU uređuje EU27, a ne samo makro-region. Ako postoji saglasnost, može biti promene na nacionalnom ili drugim nivoima, u skladu sa specifičnim ciljevima;
(3)            Strategija ne stvara dodatne strukture. Sprovodi se preko postojećih tela, čija komplementarnost mora da bude maksimizirana. Nije predviđen nikakav opšti uticaj na resurse Komisije.

5. VEZE SA POLITIKOM EU

Da bi se ojačala integraciju celog Regiona, Strategija ima za cilj jačanje politike EU i primene prava u ovoj oblasti. On pruža političku podršku trenutnim inicijativama i podiže njihovu vidljivost. Konkretno, neke aktivnosti u okviru postojećih organa deo su Akcionog plana. Pored toga,
·      "Evropa 2020" je ključ angažovanja EU na poslovima i pametnom, održivom, inkluzivnom rastu, koji će Strategija konsolidovati. Ona ima pet naslovnih ciljeva. To su: promovisanje zapošljavanja, poboljšanje uslova za inovacije, istraživanja i razvoj; odgovor na klimatske promene i ciljeve vezane za energiju, poboljšanje nivoa obrazovanja i unapređenju socijalne inkluzije, posebno kroz smanjenje siromaštva, i rešavanje izazova starenja. Strategija ojačava sve ovo svojom vizijom za Region Dunava u 2020. godini. On podržava održivi rast, sa ciljem da smanji potrošnju energije, poveća korišćenja obnovljivih izvora energije, modernizuje sektoru saobraćaja čineći ga ekološki prihvatljivim i efikasnijim, i  promoviše "zeleni" turizam. Ona pomaže u uklanjanju uskih grla internih tržišta i poboljšava poslovno okruženje.
·      Doslednost u odnosu na zakonodavstvo i politiku Evropske Unije je srž Strategije. Ona se bavi prazninama u implementaciji i praktičnim ili organizacionim poteškoćama koje dovode do toga da rezultati izostanu. Ona podržava bolju primenu obaveza iz zakona EU, posebno u odnosu na jedinstveno tržište i životnu okolinu. Ona takođe doprinosi politici u oblasti transporta (TEN-T trenutno u procesu revizije, kao i buduće transportni propisi zemalja), energetske mreže (TEN-E), strategiji za jedinstveno tržište (Zakon o jedinstvenom tržištu) i Digitalnoj agendi. Ciljevi i strategija EU u odnosu na biološku raznovrsnost posle 2010. godine, sa vizijom 2050. i ciljevima 2020., takođe su ojačani. Kao kapija ka susedima u Evropi i dalje ka Aziji, Region je od ključnog značaja u pružanju podrške spoljnoj politici EU, u skladu sa "Evropskom politikom susedstva" i regionalnim inicijativama (kao što je Istočno partnerstvo).

6. Zaključak

Strategija daje održivi okvir za politiku integracije i koherentni razvoj Dunavskog regiona. On postavlja prioritetne aktivnosti tako da napravi region EU za 21. vek. Ona mora biti praćena sa dovoljno informacija i publicitetom koji će obezbediti da njeni ciljevi budu široko poznati.
Komisija stoga poziva Savet da razmotri i odobri ovo Saopštenje i prateći Akcioni plan.



[1]               The international classification of European Inland Waterways (UNECE/TRANS/120/Rev.4, p. 28/29) in the European Agreement on Main Inland Waterways of International Importance (AGN) classifies the parameters for motor vessels and pushed convoys. In the present text, category VIb uniquely refers to pushed convoys and inland waterways vessels with a draught of up to 2.5m.

                                                        Mirko S. Vraneš