субота, 23. јун 2012.

ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ УЗ БЛАГОСЛОВ МЕДИЈА

НОВИНАРИ КАО РАТНА ПРЕДИГРА

          Годинама већ прећутуткује се истина о злочиначкој улози медија и новинара на територији бивше СФРЈ и њиховој улози у ратним разарањима, сада све самосталне државе имале су ''своје'' новинаре који су сервирали ''истину'' политичких елита која је довела до рата и невиђеног зла које и дан данас траје у нескривеној мржњи некада ''братских'' народа и народности ... Ево у нас Славиша Лекић са екипом скупио храбрости да нешто каже о тој теми ...


        ... ових дана објављено да Тужилаштво за ратне злочине води предистражни поступак против НН лица, новинара и уредника појединих медија због позивања или подстицања ратних злочина  и најављене тужбе против НН лица која су сејали зло путем медија ... НН лица су опште позната само треба имати храбрости и процесуирати их са адекватним казнама и свима онима за наук који и дан данас шире говор мржње ...


Ko je odgovoran za ratno huškanje?


UNS ... skrivalica !!!

Тužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je za B92 da ne može da predvidi kakav će biti rezultat predistražnog postupka protiv NN lica, novinara i urednika pojedinih medijskih kuća u Srbiji za pozivanje ili podsticanje na izvršenje krivičnih dela ratnih zločina.

18.06.2012.
Hronika propadanja

Da li gledate serijal Hronika propadanja medija u Srbiji, petkom uveče, na televiziji Vojvodina? Ako niste odgledali prva tri nastavka, ne propustite nikako sledeća četiri, ako ih uopšte bude na programu. Mnogo su se, čujem, tim povodom uzbudile neke važne glave, koje (još!) foteljišu po raznim kabinetima. One najveće, naročito. Mislim, glave.
        Biće da ovde izbora otoičke nije ni bilo. Neki veselnici kao da nisu čuli za rezultate istih. Oni bi po starom. Telefon u ruke, pa razvaljuj! Kao, kome danas i ovde treba takva serija, pored živih Otpisanih?
        O jadna zemljo, Srbijo. Nema prošlog vremena u propadanju medija, to je proces koji traje. Aktivni prezent. Bojim se, i dalje će...
        U narečenom serijalu autor Slaviša Lekić i reditelj Vladimir Tagić, sa vrsnim saradnicima (Jovana Polić, Sanja Lončar, Zoran Pavić), svi iz nezavisne producentske kuće Status tim, kroz razgovore sa četrdesetak sagovornika, otvaraju utrobu srpskih medija, hirurškim zahvatom od čak četvrt veka. Uzbudljivo je gledati i slušati aktere i svedoke, kako ili umanjuju svoje uloge, ili ih nadmeno i hvalisavo uvećavaju. Ima, naravski, i onih kojima zub vremena nije ozbiljnije zagrizao u sećanje. Zbore kako su nekada delali. Sve počinje u drugoj polovini osamdesetih kada je u srpskim ( i jugoslovenskim) sredstvima za informisanje (tada obavezni termin) počela priprema za velike promene. Prvo na čelu beogradskih, a potom i srpskih komunista. Klasična borba za vlast, koja će u raznim pojavnim oblicima trajati do dana današnjih. Doduše, više bez komunista, ali navek uz krucijalnu ulogu medija. Normalno! Ne diraj u šemu koja funkcioniše...
        Stoga s velikim zanimanjem očekujem onu poslednju epizodu u kojoj će, kako sam video u nekim najavama i foršpanima, ti današnji društveno-politički radnici (obavezni naziv za novinare u doba samoupravnog socijalizma) videti sebe i svoju profesiju.
        Nedostaje mi u do sada odgledanom, da kažem i to, više osvetljavanja (ne)prilika u Vojvodini, gde je, kao u mengeloskoj eksperimentalnoj ordinaciji, sve počelo. Sa mnogo bolnih rezova i bez imalo anestezije. Možda toga bude u nastavku serijala, i to, verujem, na televiziji s nacionalnom prohodnošću. Svaka čast na odvažnosti ljudima sa RTV, avaj, njihova se gledanost, u totalu i u pojedinačnim emisijama, boksuje sa statističkom greškom. Tu su negde.

        Ovaj serijal je zaslužio mnogo više.

        Dakle, petak uveče, RTV. Pribeležite sebi negde, budući da je zanemarljivo malo dnevnih i nedeljnih novina u kojima će vas na televizijskim stranicama podsetiti na narečenu dokumentarnu hroniku. Potpuno neobjašnjivo. Ili? 


МЕДИЈИ У СРБИЈИ: ХРОНИКА ПРОПАДАЊА

        РТВ Војводина је у петак 25. маја почела емитовање документарног ТВ серијала "Медији Србији: хроника пропадања". Овај документарни филм који има седам епизода, аутора Славише Лекића, бави се хронологијом посртања медија у последњих двадесетак година - од доласка на власт Слободана Милошевића, до данашњих дана. Физичком рату претходио је рат речима. Почело је говором гнева и медијским ратом, уследио је говор мржње и рат, у финишу су доминирали ратни говор и ратна пропаганда.
        Цео један батаљон националних радника, од угледних академика, професора универзитета, преко историчара до песника, преузео је на себе да уназад објасни и утемељи националну платформу. Највише захваљујући њима, али и Политикиној рубрици Одјеци и реаговања, у народу се запатио дух нетолеранције према свему што је другачије: прво су то били Албанци, па Словенци, Хрвати, Муслимани, а онда и Срби који нису довољно Срби. Тај антимодеран пројект, популистички начин учествовања грађана у јавном животу, претходио је "ритму злочина".
        Детаљном анализом многих догадјаја који су "седму силу" довели на ваљда најниже гране у својој историји и сучељавањем, уз богату новинску документацију и архивски филмски материјал, аргумената и "аргумената" више од 40 актера који су обележили такво стање професије, аутор трага за одговором на питања: колико су сами новинари, у протекле две деценије, допринели срозавању угледа професије, "креативној"  (зло)употреби слободе медија, али и чињеници да их јавност данас прихвата тек као манекене примитивног "жуто-црног" новинарства.

        Серијал почиње подсећањем на златно доба новинарства, средином осамдесетих година, које ће остати упамћено првенствено по чињеници да су медији, најпре омладински а затим и остали, макар на кратко, постали отворенији и слободнији. 
        Доласком на власт  Слободана Милошевића креће обрачун са носиоцима либералних ставова у медијима, а јавни бич у обрачуну са новинарима, првенствено оних у омладинској штампи, налази се у рукама Душана Митевића, Живорада Миновића, Драгана Хаџи Антића, касније и Милорада Вучелића који су лансирањем бројних афера настојали да систематски угуше сваку аутономност и сваки професионални интегритет новинара. Медијску сцену у Србији у том периоду обележиле су забране, цензуре, прогони, узурпација права на истину и једноумље, али и поданичко понашање новинара који су се, заједно са медијима у којима су радили, добровољно или не, претварали у трансмисију политике. Два су новинара (Дада Вујасиновић и Славко Ћурувија) убијена а да убице до данас нису откривене. 
        Стварана је слика како ''непријатељи'' Слободана Милошевића, а самим тим и  Србије и српства - навирали су са свих страна. Заједно у тој ''завери'' против Вође, Србије и српства били су масони, ЦИА, Америка, трули Запад, Ватикан, Немачка. Непрестано су евоциране успомене на злочине, јаме, логоре, првенствено Јасеновац. У сећање је призивано страдање једног херојског, небеског народа. Поносно су пребројаване и сортиране кости... Апсолутно најмонструознија лаж коју су медији лансирали током деведесетих била је вест о покољу 41 детета, српске националности, у близини Вуковара. Иако су ову причу хитро демантовали и Ројтерс и АНСА и ЈНА, лажна вест је наставила да живи свој медијски живот. Што је несрећа била већа, жртве су биле лаковерније. Око 90 одсто јавног мњења било је сачињено од порука са телевизије. Бројни новинари нису били ухваћени само у замку лажног родољубља: многи од њих постали су – саучесници, стварни актери рата.
        Од известиоца и актера Милошевићевог уздизања; заговорника мржње, нетолеранције и рата; новинари су се данас у Србији "уздигли" до гласноговорника онога што политичари не смеју да кажу, али смеју да одају. Новинари се и даље злоупотребљавају, само се то данас ради на софистициранији начин. Нема ратнохушкачког новинарства али је и даље присутан говор мржње. 
        Многи виновници медијских злочина у Србији данас су угледни грађани. Ако нису у медијима, јесу у издаваштву. Не мањка им експонирање. Ни ратни ни мирнодопски хушкачи у Србији никад нису одговарали, чак ни за кршење правила професије.
        Упркос очекивањима, медији у Србији после октобра 2000. године нису искористили прилику да се изборе за слободу. Клима непреиспитивања и  "безусловног окретања ка будућности" условила је изостанак лустрације и кривичне одговорности оних који су, користећи медије као оружје, чинили озбиљна кривична дела попут изазивања националне и верске мржње или позивања на насиље. На медијској сцени Србије извршена је нова фактичка прерасподела утицаја али, захваљујући недостатку праве институционалне регулативе, нико не зна ко су прави власници медија. У медијима доминира жутило и црнило, а реалност у "новој" Србији, из године у годину, све више посрће у судару са медијском "стварношћу" и "креативном" (зло)употребом слободе медија. 
        И после краха Милошевићевог режима, медијски кредо у Србији  остао је производња политичке лојалности, онеспособљавање грађана да мисле својом главом, инструментализација новинара, манипулација поданицима и индустријско обликовање јавног мнења. На сцену ступају тајкуни, настали у ери Слободана Милошевића, који су сумњиво стеченим капиталом оснивали нова гласила. Дошло је до нагле таблоидизације, банализације и експлозије хушкачког новинарства.

        Саговорници у овом серијалу су: Драган Хаџи Антић, Бранкица Станковић, Милијана Балетић, Веселин Симоновић, Драган Бујошевић, Слободан Рељић, Веран Матић, Гордана Суша, Срђан Шапер, Светислав Басара, Душко Богдановић, Вукашин Обрадовић, Бојана Лекић, Чедомир Чупић, Бранка Оташевић, Соња Лихт, Бошко Јакшић, Бруно Векарић, Цвијетин Миливојевић, Велимир Ћургуз Казимир, Филип Шварм, Милош Васић, Надежда Гаће, Зоран Пановић... 

        Емисија се емитује петком од 21 час на Првом програм РТВ.


1. епизода -25. мај
2. епизода – 01. јуна
3. епизода – 08. јун
4. епизода – 22. јун
6. епизода – 06. јул
7. епизода – 13. јул 
http://www.youtube.com/watch?v=_T-t7fKaQdk&feature=related
8. епизода - 20. јул 

                                        Аутор блога: Мирко С. Вранеш  

среда, 13. јун 2012.

ЛОКАЛНИ ВИШЕСТРАНАЧКИ ИЗБОРИ 2012.

СЕДМИ ВИШЕСТРАНАЧКИ ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У АПАТИНУ

      ''У земљи ненормалних људи, сасвим је нормално да влада најненормалнији.'' и ''Ако су најгори најбољи, онда су најбољи најгори.'' – афоризми из књиге ''Србијо, мајко, плачи'', аутор Бобан Милетић Бапси

     Седми вишестраначки локални избори за одборнике у СО Апатин  одржани су 6. маја 2012. године, на Ђурђевдан. Избори су обављени по пропорционалном систему (гласање за листу кандидата са носиоцем листе).  
        За 29 одборника кандидовано је 13 листа са укупнпо 213 кандидата:
1. др Живорад Смиљанић СПС-ПУПС – 29 кандидата,
2. ''Избор за бољи живот'' - Борис Тадић – 29,
3. Српска радикална странка – др Александар Мартиновић – 29,
4. ГГ ''Покрет за Апатин'' - Милан Дражић – 23,
5. Уједињени региони Србије – Сања Бачић – 10,
6. Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор – 11,
7. Покрет социјалиста – Александар Вулин – 10,
8. ГГ ''Двери Апатин'' – 10,
9. Комунистичка партија – Јосип Броз – 10,
10. ГГ ''За здравство Апатина'' – др Миодраг Павловић – 11,
11. ''Покренимо Апатин'' – Томислав Николић (СНС) – 21,
12. Демократска странка Србије – др Војислав Коштуница – 10 и
13. коалиција Преокрет – Предраг Цвјетићанин – 10.

        Oд уписаних 27.220 бирача на гласање је изашло 15.947 односно 58,59% бирача, у гласачким кутијама евидентирано је 638 односно 4% неважећих гласачких листића.

         Дакле резултат (освојених мандата) седмих вишестраначких избора за одборнике у СО Апатин  је следећи :
1. Социјалистичка партија Србије – ПУПС -  13 одборника,
2. ''Избор за бољи живот'' (ДС) – 6,
3. ГГ ''Покрет за Апатин'' – 3,
4. Српска радикална странка – 3,
5. Српска напредна странка - 2 и
6. Савез војвођанских Мађара – 2.

      Изборне листе кандидата за одборнике:

      1. др Живорад Смиљанић / СПС-ПУПС др Живорад Смиљанић, Миодраг Бакић, Биљана Радаковић – Фридл, Жељко Вучетић, Милош Ђерић, Зорка Балаћ, др Драган Растовић, др Ђурађ Беоковић, Милева Бабић, Урош Стојчић, Жељко Декан, Јелена Човић, Зоран Игнац, Милан Лаврнић, Тијана Бојандић, Стеван Пап, Ђерђ Штампфер, Вера Милентијевић, Стојан Зоројевић, Петар Бурсаћ, Емина Сарач, Петар Поповић, др Рудолф Ранг, Љиљана Ђукић,  Милан Пећанац, Томислав Силађи, Мирјана Петровић, Горан Матић и Љубиша Балог.

      2. ''Избор за бољи живот'' / Борис Тадић – Горан Орлић, Александра Шћекић,  Боро Булат, Вељко Бачић, Андрија Ађин,  Слађана Живков, Жељко Рајчевић, Драган Хрњак, Зора Лончар, др Јован Зорић,  Драган Јовић, Драгана Радмановић, Радован Куриџа, Бранко Кораћ, Гордана Медић, Јовица Чуле, Стипан Силађев, др Ксенија Бодловић-Чанковић, Ђорђо Куриџа, Денеш Ковач, Ружица Ђукић, Стево Миличевић, Јосип Ајзенбергер, Милана Ћопић, Игор Јакшић, Слободан Рајић, Вера Дураковић, Адам Петровић и Петар Игрић.

      3. СРС / др Александар Мартиновић -  Милан Шкрбић, Мирко Цвјетићанин, Мира Митић, Перица Попић, Смиљка Јанчурић, Јелена Косановић, Драган Кукић, Ержебет Гужвањ, Ратко Богић, Милорад Јелача,   др Бранислав Ракетић, Југослава Цвјетићанин-Марић, Миле Турајлић, Милан Павковић, Невенка Поповић, Чедомир Колаић, Никола Марчета, Даринка Миљуш, Анита Немет, Милан Цветићанин, Војислав Ђурђевић, Весна Шашић, Лаза Здјелар, Јован Радаковић, Јелена Шикања, Јовица Цветићанин, Марина Шакић, Кристијан Мишковић и Александар Чонић.

      4. ГГ ''Покрет за Апатин'' / Милан Дражић –  Милан Дражић,  Милан Жигић, Душанка Чугаљ, Владимир Вукосав, Силвија Влатковић, Данка Бокан,   Бојан Тркуља, Игор Дукић, Јасна Павичевић, Радован Ракић, Златан Павловић, Костадин Мићовић, Никола Шегрт, Ненад Пречаница, Јела Ковач, Зоран Поздер, Вера Мрђанов, Мира Ковачевић, Јосип Мијић,       Виолета Ловас, Никола Половина, Марија Беслаћ и Слободан Обрадовић.

      5. Уједињени региони Србије / Сања Бачић – Сања Бачић, Драган Јосић, Ђорђе Манојловић, Александар Видаковић, Милијана Вучковић, Петар Петровић, Златко Пољаник, Миле Менићанин, Жељка Ћурчић и Кристијан Матић.

      6. Савез војвођанских Мађара / Иштван Пастор -  Иштван Петер, Шандор Чикош, Силвија Чернаи-Бујак, Атила Рижањи, Карло Секе-Ковач, Марија Јановић, Јован Жишка, Ричард Гимпл, Маргит Домбовић, Ласло Гужвањ и Ева Дубац.

      7. ''Покрет социјалиста'' / Александар Вулин – Марко Кнежевић, Бојан Богдановић, Јелена Бјелотомић, Давор Бодловић, Мирослав Дамјановић, Слободанка Јовановић, Никола Жућак, Владимир Кнежевић, Никола Салак и Исидора Секулић.

      8.  ГГ ''Двери Апатин'' – Марко Теслић, Милена Сердар, Миле Ресановић, Страхиња Делић, Наташа Ћелић, Душан Остојић, Мирослав пауновић, Биљана Стојсављевић, Александар Царић и Слободанка Малбаша.

            9. Комунистичка партија / Јосип Броз – Златко Татић, Миланко Новаковић, Бранкица Секулић, Милан Јокић, Ивица Штрангарић, Сања Влаховић, Жељко Салак, Јосип Куруц, Радован Влаховић и Слађана Татић.

        10. ГГ ''За здравство Апатина'' / др Миодраг Павловић -  др Миодраг Павловић, Војин Вучковић, Марина Петровић, Слађана Винко, Јагода Ђаковић, Дејан Ракин, Стеван Ханак, Милица Бараћ, Марица Станковић, Милица Ђилас и Раде Грубић.

        11. ''Покренимо Апатин'' / Томислав Николић (СНС) – Велимир Ковачевић, Душан Кораћ, Драгица Петић, Драган Радојевић, Светислав Блажевић, Бојана Шашић, Драган Теслић, Перо Адамовић, Милка Баста, Петар Балог, милица Веселиновић, Душко Драча, Фрања Николић, Невенка Бакић, Стеван Жужић, Недељко Дошен, Јасминка Радојчић, Стеван Шушњар, Дејан Радојчић и Адам Ђурђевић.

        12. ДСС / др Војислав Коштуноца – Мирко Праштало, Мирослав Јаковљевић, Споменка Шурјан, Милан Рамбат, Бранко Свилар, Драгана Драчић, Никола Боројевић, Јован Радуловић, Маријана Банић и Новица Јаковљевић.

        13. коалиција Преокрет / Предраг Цвјетићанин – Предраг Цвјетићанин, Мелита Косановић, Рајко Бошковић, Драгољуб Опала, Мира Вилотић, Горан Богић, Предраг Пречаница, Радослав Богић, Милевка Бошковић и Бранко Бркин.

        Изборни резултати:

ЛИСТА
БРОЈ
НАЗИВ ЛИСТЕ
ОСВОЈЕНО
ГЛАСОВА
ОСВОЈЕНО
МАНДАТА
1.
др Живорад Смиљанић СПС - ПУПС
5.012 (31,43%)
13
2.
Избор за бољи живот – Борис Тадић
2.613 (16,39%)
6
3.
СРС – др Александар Мартиновић
1.452 (9,11%)
3
4.
ГГ ''Покрет за Апатин''
1.271 (7,97%)
3
5.
Уједињени региони Србије – Сања Бачић
366 (2,3%)
-
6.
СВМ –Иштван Пастор
1.006 (6,31%)
2
7.
Покрет социјалиста – Александар Вулин
238 (1,49%)
-
8.
ГГ ''Двери Апатин''
692 (4,34%)
-
9.
Комунистичка партија – Јосип Броз
407 (2,55%)
-
10.
ГГ ''За здравство Апатина'' – др Миодраг Павловић
628 (3,94%)
-
11.
''Покренимо Апатин'' – Томислав Николић (СНС)
1.108 (6,95%)
2
12.
ДСС – Војислав Коштуница
303 1,9%)
-
13.
Коалиција Преокрет
203 (1,27%)
-


       На првој конститутивној седници Скупштине општине Апатин одржаној 13. јуна 2012. године, верификовани су мандати: 
1.     са листе др Живорад смиљанић /  СПС - ПУПС др Живораду Смиљанићу, Миодрагу Бакићу, Биљани Радаковић-Фридл, Жељку Вучетићу, Милошу Ђерићу, Зорки Балаћ, др Драгану Растовићу, др Ђурађ Беоковићу, Милеви Бабић, Урошу Стојчићу, Жељку Декану, Јелени Човић,  и Зорану Игнацу;
2.     са листе ''Избор за бољи живот'' / Борис Тадић – Горану Орлићу, Александри Шћекић, Бори Булату, Вељку Бачићу, Андрији Ађину,  и Слађани Живков;
3.     са листе СРС / др Александар Мартиновић – Милану Шкрбићу, Мирку Цвјетићанину и Мири Митић;
4.     са листе ГГ ''Покрет за Апатин'' / Милан Дражић - Милану Дражићу, Милану Жигићу и Душанки Чугаљ;
5.     са листе СВМ / Иштван Пастор – Иштвану Петеру и Шандору Чикошу и
6.      са листе ''Покренимо Апатин'' / Томислав Николић (СНС) – Владимиру Ковачевићу и Душану Кораћу.

      Одборници су тајним гласањем изабрали за председника СО Горана Орлића (28 за и 1 против), за заменика председника Мирка Цвјетићанина (23 за и 4 против) и за секретара СО на предлог председника СО Апатин, након јавног гласања дизањем руке постављен је Дамир Растовић (27 за, 1 против и 1 уздржан).

      За председника Општине Апатин изабран је др Живорад Смиљанић (26 за и 3 против) и за заменика председника изабран је  Миодраг Бакић (26 за и 3 против).
  
      Изабрано је једанаест чланова Општинског већа: Свето Бајић - СПС (26 за и 3 против), Жељко Обрадовић - СПС (25 за и 4 против), Томислав Силађев - СПС (19 за, 9 против и 1 неважећи), Смиљка Јанчурић - СРС (25 за и 4 против), Милорад Јелача - СРС (23 за и 6 против), Ратко Богић – СРС (24 за и 5 против) ,  Радован Куриџа - ДС (26 за и 3 против), Јовица Чуле - ДС (27 за и 2 против), Драган Јовић - ДС (26 за, 2 против и 1 неважећи), Дамир Радованац - СДПС (26 за и 3 против) и Петер Иштван - СВМ (27 за и 2 против). По функцији председник и заменик председника Општине су чланови Општинског већа.

        По неспојивости места одборника са местом изабраних функционера, чланом Општинског већа и по оставкама престао је мандат: др Живораду Смиљанићу, Миодрагу Бакић, Петеру Иштвану, Милану Шкрбићу и Велимиру Ковачевићу. Одборничке мандате по аутоматизму добијају следећи по реду са изборних листа што ће бити само констатовано на следећој седници СО Апатин, када ће одборницима: Милану Лаврнићу, Тијани Бојандић, Силвији Чернаи-Бујак, Перици Попићу и Драгици Петић  бити верификовани њихови одборнички мандати.

      Као извор за овај текст коришћена је моја лична архива и изборни материјал ОИК – Апатин.

                                                                        Мирко С. Вранеш

недеља, 10. јун 2012.

40 GODINA ...

GODIŠNJICA

        Onomad, 3. decembra 2010. godine napišem post i okačim na Apatrinske hronike, ni slutio nisam da će ovaj tekst biti najčitaniji odma' iza posta o Deda Mrazu ...

KADA DRŽAVA I SAV NAROD POSTANU JUNACI STRIPA ...
APATIN = COMIC BOOK ...
ALAN FORD
        Danas čitam Blic putem interneta i ''naletim'' na tekst u rubrici kultura o ... http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/327241/Kanis-li-pobijediti-ne-smijes-izgubiti-40-godina-Alana-Forda-na-Balkanu

"Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti": 40 godina "Alana Forda" na Balkanu

Goran Štrbo | 10. 06. 2012.

        Čuveni strip ''Alan Ford'' možda nije toliko promenio istoriju stripa, koliko je zauvek promenio živote generacija koje su odrastale uz poslovicu Broja 1: "Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti!" Ove godine se navršava 40 leta od kada su avanture agenta Alana Forda osvojile srca miliona širom tadašnje SFRJ.

Grupa TNT, s leva: Alan Ford, Nosonja, sir Oliver, Bob Rok, Jeremija, debeli šef (njegovo puno ime je Gervasijus Tvinklminklson), Broj 1 i Grunf 
        Scenarista Lučijano Seki i crtač Roberto Raviola, poznatiji pod pseudonimima Magnus i Maks Bunker, u maju 1969. godine u Italiji pokrenuli su strip ''Alan Ford''. Radnja se dešava u gradu Njujorku gde se kroz avanture ekipe TNT ismevaju kapitalizam, rasizam i druge osobine američkog društva, ali i totalitarizam tadašnjih zemalja istočnog bloka.   
        U bivšoj Jugoslaviji "Alan Ford" je počeo da diše kada je zagrebački "Vjesnik" 1972. godine objavio prve brojeve sa prevodima i adaptacijom na hrvatskosrpski jezik. Na veći uspeh se čekalo dok se u 25. broju nije pojavio Superhik, antiheroj koji krade od siromašnih da bi davao bogatima.
        Ogroman uspeh kao u SFRJ "Alan Ford" nije postigao ni u jednoj drugoj državi, pa ni u domovini Italiji. Naprotiv - u Francuskoj i Brazilu, na primer, nije opstao na tržištu više od dva-tri broja.

Najpoznatiji citati
 
"Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi."
"Kupite cvijeće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu."
"Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti!"
"Tko leti - vrijedi. Tko vrijedi - leti. Tko ne leti - ne vrijedi."
''Ulaz: gluhi 10 centa. Nijemi 10 centa. Gluhonijemi 20 centa''
 
        Za to je sigurno najzaslužniji genijalni prevodilac Nenad Briksi, koji je jedinstvenim stilom i prepoznatljivim, britkim jezikom u dijaloge junaka uneo crni humor kakav čitaoci dotad nisu čuli. Rođen 1924. u Varaždinskim Toplicama, Briksi je tokom života prodefilovao kroz karijeru novinara, romanopisca, komediografa i urednika i pokretača mnogih časopisa. Kada je umro u Zagrebu 1984. godine, jedna era otišla je u legendu.
        Čak i scenarista stripa Lučijano Seki, poznatiji pod pseudonimom Maks Bunker, smatra da je Briksi jedan od retkih prevodilaca koji su uspeli da dočaraju crnu satiru kojom su obeleženi priča i crtež "Alana Forda". 
 
Alan Ford sa Titom
 
        U krugovima ljubitelja stripa veoma je popularan broj “Alan Forda” u kojem se ekipa TNT susreće sa Jospipom Brozom Titom, a koji je u SFRJ iz očiglednih razloga bio zabranjen. Marijan Matić Max, jedan od najvećih kolekcionara stripova na ovim prostorima, poseduje čak četiri primerka retkog broja u kojem se Broj 1 zamera drugu Titu.

Zabranjeni broj u kojem se pojavljuje Drug Tito
        - U svojoj kolekciji imam nekoliko primeraka koje sam skupio tokom godina od kolekcionara širom zemlje, i to su verovatno i jedini koji postoje. Ovaj broj je u bivšoj Jugoslaviji bio faktički zabranjen - priča Matić.
 
Alan Ford u školskim klupama
 
        Naš populani glumac Dragan Vujić Vujke jedan je od vernih fanova stripova ''Alan Ford''. Devedesetih godina pokrenuo je i incijativu za istoimenu predstavu koja je igrana više od sto puta u pozorištu na Terazijama.
        - Sećam se kako smo još kao deca čekali ispred trafike da stignu stripovi iz Hrvatske, da bismo još pre škole mogli da pročitamo najnovije dogodovštine našeg omiljenog junaka. Dugo sam imao čitavu kolekciju stripova, redovnih izdanja i specijala, ali sam, na žalost, morao da ih prodam. Voleo bih da obnovim tu kolekciju, ali i da ponovo pokrenem predstavu “Alan Ford” koja već dugo nije na repertoaru pozorišta. Čuo sam čak da se sprema i film o istoimenom junaku, a ako ta ideja uspe, biću sigurno u prvim redovima bioskopa - priča za "Blic" Vujke.

Kako se priča nastavlja...
 
        Nenad Briksi i Magnus nisu više među živima, ali Maks Bunker i dalje ne odustaje od novih avantura koje svakodnevno piše. ''Alanfordovci'' širom sveta sa njim održavaju duh stripa pod parolom: ''Kaniš li pobjediti, ne smiješ izgubiti''.
        Brojevi ''Alan Forda'' i danas mogu da se kupe u prostorijama ''Maks Bunker presa'' u Milanu. Cena unikatnog prvog broja sa naslovom "Grupa TNT" je 250 evra. A stranicu unikatnih crteža Magnusa i Bunkera ljubitelji stripa plaćaju i do 200 evra. 
 
        Na koji način je strip "Alan Ford" uticao na vas?
        Kakva sećanja vas vežu za njega?
        Podelite s nama u komentarima.


        Na ova pitanja odgovor sam dao u postu posvećenom mojim omiljenim junacima … godinama sam kupovao Alana Forda od prvog broja i sad znam ponekad prelistati neki svezak.

                                                   Autor bloga: Mirko S. Vraneš

четвртак, 07. јун 2012.

NAŠA STVARNOST

''Da se ja pitam, ja bi preterao autobus ovuda.''


        Znali smo i znamo i sad mi u Srbiji izgraditi i napraviti svega i svačega ali što se tiče održavanja toga što napravimo tu smo svetski šampioni u neodržavanju, najčešće se čeka da nešto propadne ili da se sruši pa onda Jovo nanovo, raspadaju se fasade, padaju krovovi ... čudi da nam mostovi već nisu popadali koliko ih neodržavamo … 
       Kao uvodnik u ovu priču pogledajte deo filma ''Ko to tamo peva'' ...

       Evo i dela dijaloga iz filma ''Ko to tamo peva'' vezanih za kadrove o ''pregledanju'' i padu sa mosta: ''Dobar dan. ... Dobar dan, prijatelju most je u kvaru hoćete nazad! ... Kako u kvaru? ... Vojska je neki dan prevlačila topove, daske su popustile sigurno neće izdržati autobus. ... Slušaj prijatelju, ja sam zbog vojske već skrenuo sa glavnog druma, a sad neću makar se zajedno sa autobusom sručio u reku. ... E, onda izvolite pa ginite ako vam se gine. ... Pa šta je sad opet? ... Nemož' da izdrži. ... Tata pa ovo je sve trulo. ... E, jebem ti onog ko ga napravi ovako žalosnog. ... Ej! Ljudi! Pašće most, verujte mi. ... Stvarno jadno izgleda. ... Da se ja pitam, ja bi preterao autobus ovuda. Nije to tako loše kao što izgleda. ... Bešte ljudi most se ruši! ... Most se ruši! ... Pa di čika brka?! ... Pa šta ćemo sad? ... Ništa, niko ga nije gurnuo, a niko ga nije terao ni da drmusa ogradu. Ima samo da prijavimo slučaj. ... Pa da. ... Koliko ja znam ljudi, svaki utopljenik se bar dva puta pojavi na površini, ovaj nijednom. ... Imao je pune džepove kamenja. ...Šta ostade od onolikog čoveka.''   
MINISTAR MRKONJIĆ OBIŠAO ''PANČEVAC''
''NIJE OVO TAKO LOŠE KAKO IZGLEDA!''

KRRRK! MRKKKK!

ODE NAM MRKA U 3LPM ...


Izborne laži i trula istina

Bešte deco most se rušiiiii !!!


''Панчевац'' на штакама наредних седам дана

Политика| Дејан Спаловић |06.06.2012.

        На поправци лежишта на једном од стубова Панчевачког моста радиће се у три смене. – Прелазак преко моста безбедан упркос оштећењу. – Док траје обнова, камиони ће пролазити само ноћу


                                                                                   Мирко С. Вранеш