субота, 25. март 2017.

K'O DA NAS JE MILIJARDA!?

NISMO U STANJU NI LJUDSKE ŽRTVE PREBROJATI!


»...Pitanje poštovanja dostojanstva, talenta, prava i slobode ličnosti nikako se nije rešavalo tokom naše kratke i haotične moderne istorije. Na takvom stepenu nerazvijenost privrede i društva, u dominaciji montanjarsko-rodovskog mentaliteta, nije bilo ni moguće dati prednost kreativnom preduzetništvu, niti osloboditi pojedinca od plemana. Opskurne grupe su u tom materijalnom i duhovnom siromaštvu koristili svoju šansu...
...Lakomisleno su se čitave generacije bacale u ratove, ili su se kockarski servirale apetitima velikih sila. Sve svoje greške, nesposobnosti i pljačke su vladajuće ekipe pokrivale izmišljanjem trijumfa...
...O preziru prema ličnosti dovoljno govori da do danas ne znamo ni broj ni imena žrtava od srpsko-bugarskog rata, preko balkanskih i svetskih ratova do raspada Jugoslavije, a one su ravne genocidu.«  Momčilo Đorgović | Danas, 18 - 19. mart 2017. godine

            Kao da je juče bilo, 24. mart 1999. godine radim u Bjeloj, brodogradilište u Bokokotorskom zalivu, skoknem do kuće u kojoj sam živeo da se istuširam i spremim nešto za večeru, uključim televizor nekakav direktan prenos sve sa publikom iz studija na nekoj od belosvetskih televizija… 19:45 časova kad ono BUM-TRAS… mislim eksplodirale plinske boce u škveru kad ono opet BUM-TRAS… vidim na TV-u slova ispod slike a publika sva hepi mašu američkim I britanskim zastavicama, The air strikes FR Yugoslavia… NATO against Ju… Proradi mi kliker, jebote pa ovi nas stvarno bombarduju i piče preko zaliva u radarska postrojenja, mobilan telefon u ruke zovi kući u Apatin... supruga mi kaže da tuku i po  aerodromu u Somboru... i tako je to potrajalo sve do 10. juna 1999. godine kad sam našu kapitulaciju dočekao u vojnoj uniformi braneći obalu Dunava kod Bezdana. Zlotvori pobili naroda ko zna koliko, ranjenim nema broja… porušili mostove, fabrike, pruge, zgrade... Juče se navrši punih 18 godina kako su nam nanu naninu.


        Kao učesniku u ovom stradanju nikako mi nije jasno da nismo u stanju da prebrojimo mrtve i ranjene, da mrtvima napravimo memorijalni centar sve sa imenom i prezimenom, imenom majke i oca, sa datumom i mestom rođenja, datumom i mestom pogibije... nismo u XXI veku u stanju da znamo koliko nas je izginulo u NATO agresiji, već se neozbiljno frljamo sa brojevima poginulih i ranjenih... 1.200 do 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih... to samo potvrđuje koliko nam je uvek kroz istoriju bilo nebitno koliko naših je kosti negde u ratu ostavilo... ponašaju se naše vlasti, od početka pa do kraja XX veka, kao da nas ima milijarda kao Kineza a ne da smo šaka jada i da nas je ko u nekom ovećem gradu.


Jebeš državu i narod koji nije ustanju ni svoje žrtve prebrojati.

Mirko S. Vraneš

уторак, 14. март 2017.

ИЗ ПЕПЕЛА...


НОВА ЛИЦА
 А НЕ СТАРЕ ''ФАЦЕ''!
 

Друштво у ком не постоји дијалог међу политички супротстављеном елитом, сучељавања мишљења у аргументованој расправи поткрепљеноj анализама и примерима из других друштава и историје, где је све то замењено монологом ''вође'', тоне у аутократију а потом у сурову диктатуру и стање у коме се не поштују демократска начела од људских права, социјалне правде и слободе штампе преко независног судство и владавине права  до законодавног парламентаризма и независних институција система. На тај начин сва власт прелази у руке појединца и друштво узима облик сличан робовласничком поредку, све са послушним члановима ''породице'' где непослушни бивају одстрањени као реметилачки фактор. У таквом друштву све важне позиције преузима фамилија и најближе окружење вође, браћа су свезнајућа и свепитајућа, деца су наследници династије, полтрони обављају високе друштвене дужности без обзира да ли су за то способни. Корупција постаје нормална појава и начин да властодршци још више зараде и намире ''чланове породице'' све у спрези са криминалцима.


Народ све то стојички трпи до момента када му прекипи и тада почиње револуција у којој страдају сви, од вође преко њему најближих и најоданијих па све до обичног света. Све ово је већ безброј пута виђено у историји човечанства и матрица је јединствена, увек је жеља за слободом и правдом покретала промене са најчешће крвавим епилогом.


Нормално друштво које нам је циљ, супротно овом хаoсу у којем већ живимо боље рећи преживљавамо деценијама, подразумева и способне појединце који могу указати на погрешан пут којим срљамо у пропаст, ка диктатури и неминовном епилогу кроз  анархију и свеопшти хаос са несaгледивим последицама.


Опозиција како год зна мора се консолидовати око правих вредности а не да се бави ситносопственичким пабирчењем и енергију трошии ка појединцу који је оличење лошег стања у нашем друштву, тог истог ''вођу'' треба маргинализовати у јавним наступима, треба промовисати праве вредности и нове људе који ће постати политички лидети, јер већина опозиционих вођа су искомпромитовани дугогодишњим шуровањем са не демократским режимима и личним финансијским намиривањем са леђа народа. Први корак ка почетку стварних променама је подршка на предстојећим председничким изборима политички не израубованим кандидатима за председника Републике Србије.


Не би да помињем имена, није ми циљ да вршим промоцију било ког од претендената на место председника Републике Србије, јер искрено мислим да је пуно правих личности способних за вођење ове државе ван политичке вртешке који не желе да суделују у овом, у Србији, суманутом послу – бављењем политиком. Кандидати за председника Србије су ту пред нама и ваља нам изабрати некога ко ће стати на крај овој аутократији оличеној у једном човеку који зна све најбоље, и почетку долазеће диктатуре.


''Судбина је била у нашим рукама. Пре отварања бирачких кутија и пребројавања гласова.'' – афоризам, аутор Милан Р. Симић


Мирко С. Вранеш

уторак, 07. март 2017.

PONIŽENI I …

KAPACITET, UTICAJ…


''Smak sveta zahvatiće i naše krajeve, ali samo one gde je opozicija na vlasti!''aforizam, autor Ninus Nestorović

          Misli globalno deluj lokalno. Ovom rečenicom po pruženoj ruci za rukovanje obrati mi se prekjuče u nedelju jedan poznanik, svojevremeno se nekada sretali po brodovima i u krugu našeg brodogradilišta, znali se i zapiti zajedno. Sada me sretne kada Garišu (crno-beli pas mešanac) izvedem do Dunava. Posle onih međusobno uobičajenih pitanja: Kako zdravlje? Kako porodica? Šta radiš? K'o iz topa mi reče – Dobro si ti ono meni rekao da u nas nema ni kapaciteta, a da ni uticaja nemamo. Sve si pogodio, ama baš sve. А tek ono oko tvog globalnog i lokalnog e tu smo tek ispali trube.
        - Šta je nisi više naprednjak? – uzvratim mu.
        - Jesam, ali, šta da ti kažem.
Podseti me na naš razgovor pre više od godine dana kada je istupio iz grupe svojih političkih istomišljenika okupljenih ispred stranačkih prostoruja gde su dočekivali nekoga stranačkog emisara iz bog te pita odakle i po običaju se sa mnom pozdravio, a na pitanje ko će pobediti na lokalnim izborima u Apatinu od mene dobio odgovor -  Vi, i ako ne pobedite kupićete dovoljan broj odbornika, nešto ćete pretnjom a nešto i otimačinom i evo vas na vlasti. Ali tada nastaje problem po vas, nemate vi kapaciteta da vladate, nemate kvalitetnih i kvalifikovanih ljudi da rukovode, nemate nikakvog uticaja po stranačkoj vertikali, a nemate ni ideju a kamoli plan za lokalni razvoj i prosperitet opštine. Podseti me kako mi tada nije dao za pravo braneći svoju političku opciju, a sad evo i sam vidi šta je ispalo i kako sada socijaliste postavljaju na mesto opštinskih funkcionera, kako kadrove dovode sa strane: Sombora, Kule..., kako neiskusni mladi bez ikakvog radnog a kamoli rukovodećeg iskustva postadoše opštinski funkcioneri i direktori... kako oteraše onoga pod čijem su imenu osvojili glasove na likalnim izborima... kako onog penzionera Žikinog čoveka trpe u MZ Apatin... kako im komanduje nekakav tip iz Novog Sada... kako ih postrojava onaj lik iz Prigrevice... kako na sastancima o ničemu ne odlučuju već samo slušaju i dobijaju partijske zadatke... kako ih straše ako Vučić sada izgubi da će im se ovi koji nisu njihovi svetiti i proganjati ih... kako mora doneti spisak sigurnih glasova... ali sve bi to trpeo ali nikako ne može da istrpi da oni iz vrha iz NS i Bg nas LIKOTE smatraju nesposobnim, polupismenim, glupim, slepo poslušnim, komunjarama, bezbožnicima... Završi sav onako utučen – Ponižavaju nas baš k'o da smo stoka najobičnija!
Šta da mu kažem, so na ranu da mu sipam neću, drugari smo četrdesetak godina. Pitam ga, za koga će sada glasati, odmahnu rukom i ode.


Elem, do komotne većine u lokalnom parlamentu stvarno su došli: kupovinom, otimačinom, vođenjem na čašicu (gledajući video snimak sve ličilo na otmicu u po bela dana), pretnjama, gepekovanjem... Nosioca lokalne izborne liste naterali da podnese ostavku na mesto predsednika opštine. Socijalistu, šefa odborničke grupe SPS u loklnom parlamentu, kako kažu upućeni, pretnjama i ucenama naterali da pređe u odborničku grupu SNS-a i postavili za predsednika lokalnog parlamenta, jer izgleda da nikoga svog među odbornicima nemaju za tu poziciju. Nemaju nikoga iz opštine Apatin ko ima uticaj po stranačkoj vertikali, niko ih za ništa ne pita, postavljaju im na rukovodeća mesta ljude koji Apatin poznaju samo po tome što su ponekad srknuli koju čašu piva napravljenog u Apatinskoj pivari... Neću više, znam da onaj moj brodograditelj čita ovo pa će mu biti zlo, ali stvarno nas APATINCE a i nas LIČANE  baš ponižavaju dovođenjem stranačkih kadrova (stručnjaka) ko da mi nikoga nemao. Na mesto: rukovodioca odelenja za privredu i finansije postaviše dr Slavoljuba Štrbu (kao nemamo mi u opštini Apatin ekonomista); načelnika opštinske uprave SO Apatin Nedeljka Vučenovića (kao nemamo mi u opštini Apatin pravnika); direktora banje Junaković dr Blagoja Markovića (kao nemamo mi u opštini Apatin sposobnih da banjom rukovode)... ne znam ljude, nemam ništa protiv njih ali kad su već toliko dobri što ih u NS ili Bg ne smestiše  pa da cela Srbija ima koristi od njih a ne samo opština Apatin.
  

Novi direktor banje Junaković poručio: Poboljšaćemo kvalitet na svim nivoima!


U banji Junaković održana je konferencija za medije na kojoj se javnosti predstavio novi direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Junaković, dr Blagoje Marković koji je na tu funkciju stupio 1. marta.
Odluku o njegovom imenovanju doneo je Pokrajinski sekretarijat, tačnije Vlada Vojvodine koja je i osnivač Specijalne bolnice...

''Našeg vođu ne samo što obožava narod, nego uživa podršku svih naših neprijatelja!''aforizam, autor Vesna Denčić



                                                                                Mirko S. Vraneš