среда, 17. август 2016.

КОСИДБА У БЛОКУ 57!


КО БИ РЕК'О ДА ТАМО ''НЕКО'' ЧИТА АПАТИНСКЕ ХРОНИКЕ?


        ''Било је тешко надмашити најстарији занат, али политичари су дали све од себе!'' – афоризам, аутор Весна Денчић

        Ономаде у суботу, 06. августа, ''окачим'' на Апатинскe хроникe:

        Очи ми стале у четвртак, 11. август, покошена трава и коров, посечене самоникле саднице дрвећа... опалац, изгледа да неко горе у локалној самоуправи чита Апатинске хронике, знам да су они прошли властодршци читали, па се све изгледа традиција наставља да они што власт у Апатину држе читају ова моја писанија... чујем да се они прошли чуде како, по њима, пишем против ових нових, не пишем ја против никога, нити пишем за некога, већ само коментаришем догађаје и појаве оно што ми се свиђа или не свиђа опишем овако како умем па ко се пронађе пронађе шта му ја ту могу ко га је тер'о у власт.
Субота, 13. август, јутро упутио се ка центру наше варошице да купим 'леба и новине (Данас и Блиц), ту испред мене ђипа наш кућни љубимац Гариша (Лички краткодлаки овчарски пас – пасмине мешанац)... нестаде иза живице на скретању из Првомајске, вири му само реп... маше репом онако весело лево-десно већ како то пси знају радити, керче нешто посматра, банем и ја за њим у пролаз ка центру наше варошице кад види врага, два радника ЈКП Наш дом грабе покошену траву од пре неки дан... Познам обојицу, почнем дијалог:
-         Помаже бог људи, лепо, лепо богами, уранили сте свака вам част.
-         Ајде Вранешу, не зајебавај нас! – ''одбруси'' ми шеретски један са којим сам отаџбину бранио, ратни друг, од мрске нам тада НАТО алијансе, заједно се возикали на релацији Пригревица – Апатин – Купусина - Бездан – Дунав Бездан – Бездан... уредно посећивали културне институције типа кафана... те настави:
-         Четрнаест година ја већ грабљам по Апатину али ово ође грабљамо први пут. Зман ја зашто је то.


Би ми мало (па и нешто више него мало) нелагодно, не чита ваљда и он оне моје зајебанције, па ја ту пре неки дан написао како нико не коси нити чисти тај улаз, таман да му кажем и да се извиним свом ратном другу, зино ја али прекину ме:
-         Јебеш га, ратни друже, чим се неко докопа каквог положаја нама на леђа натоваре неки нови посао, пун ми више курац грабљања по викендицама, кућама швалерки разноразних буџа, воћњацима и баштама којекаквих општинских курајбера, а плата замрзнута к'о да је у 'ладњачи за грашак и буранију.
-         Ћути, чуће те неко, па смо га угасили! – вуче га за рукав и ућуткује онај други.


Видим ја није ту њима до шеге и зајебанције, уклавирим да ја ту по њима нисам ништа крив већ су неког другог ''окривили'' и наружили... продужим  даље нестаће леба и новина па сам га угасио, нарочито брез новина.

        У повратку, нема двојца са грабљама, посао онако 20% завршен, ко зна шта се десило... недеља, 14. август, прођох туда на путу до најновије пијаце стоји све к'о што је било.


        Понедељак, 15. август, поподне све са Гаришом кренуо по пиво за мене и храну за њега у Универ кад види све пограбљено и садевено у навиљке онако сложене уз пут... све спремно да се сено, отпад и остало одвезе.


              Среда, 17. август, поподневна шетња и гле, одвежени навиљци сена, отпад највећим делом покупљен... не могу сви комуналци света покупити и одвести отпада колико ми можемо побацати.



 
             ''Прошао сам цео свет, али нигде народ не живи лепше него на нашој телевизији.'' – афоризам, аутор Раде Јовановић

Мирко С. Вранеш

уторак, 16. август 2016.

КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА, ПА ДА СИЈАМО ОД СРЕЋЕ?


 У КИШИ
НАМ ЈЕ СПАС!


        ''Економски напредак је толико силовит, да скоро сви грађани купују хлеб и клеко.'' – афоризам, аутор Слободан Симић

        Апатин - Блок 57 сваког четврта изјутра баздиња, не зна се да ли више смрди главна џада или осталих шест уличица... несносан смрад настаје из ''коктела'' који за собом на цести оставља возило којим се смеће одвози. Ономад пре више од годину дана написах о томе:


        Ту, прошлог четвртка, 11. августа освануло лепо јутро... кад ево ти смећара, настаде општа фрка, затварају се врата и прозори, спремају се метле и црева за поливање... мобилизација јеботееее. Бум-трас истресоше радници ЈКП Нашег дома канте и где год стадоше са возилом за одвоз смећа остаде речица ''коктела'' на цести... смрди све у 3ЛПМ, до неба се чује вапај грађанки и грађана... поливај мети, пери-дери... нема друге него да се делегација блока 57 на челу са председником општине и у саставу: бивши заменик председника општине, бивши председник Извршног већа општине, бивши секретаром општине, будући председником општине (од пре неки дан један републикански јуноша се и тако представља)... запути ка Дунаву и оде у парохијски дом па да се к'о људи са локалним свештенством договори молебдан за васколики кишни четвртак, да се драги Бог позове и замоли па потом одобровољи да нам сваког четвртка пошаље кишу на саобраћајнице у нашем блоку где је смећарац за собом оставио ''коктел'', те да се сапере узрочник несносног смрада и ко те пита каквих зараза и болештина. Предложих неколицини поливачица/поливача улица овај план, прихватише људи све у светлу да више није први човек општине онај што је умислио да је бог а ови његови му се клањали к'о  да је заистину бог Боже ме прости, па да код овог новог не вреди ни ићи јер има он пречег посла око ових његових шиљокурана и оних женског пола који су умислили да су богиње и богови (вратисмо се ми у паганско доба многобоштва)... Паде договор да формирамо радну групу која ће израдити акциони план све са платформом и експозеом наравно, те да окупимо становнике нашег блока и да се пред њима прочита експозе (не краћи од 1000 страница или бар 10 сати читања) о декоктелизацији наше главне џаде и шест џадица... Кад се нешто наоблачи, заграјаше жене – ''Ево нама кише, ево нама кише!''... Неки долазећи чича се смеши и све закопчава шлиц, јадничак, разумео нешто друго наместо кише... поче ту и додолско коло, попиздио народ скроз само нам још индијански врачеви фале да дозивају кишу... и гле чуда уродило плодом... Паде киша, сапра улице... грану сунце а народ срећан ко Нова година... КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА ПА ДА СИЈАМО ОД СРЕЋЕ?


Договорисмо се да следећег четвртка опет организујемо ово додолскоиндијансковрачко колце па ако не успемо онда делегација и све оно горе поменуто... ту се уплете и један земљорадник да плаћа печено јагње и 3# (#=гајба) пива ако то и на његовој њиви изведемо кад му затреба киша... паде договор све уз обећање ту случајно затеченог пекара да он обезбеђује лебац и сомуне... поче једна комшиница нешто о салати али прекинуше је, па коме је до салате по кишурини...


        Елем, чекамо следећи четвртак к'о запете пушке, неке жене спремају кореографију и плесне кораке за дозивање кише, полемика је да ли музичка пратља буде неке домаће рок групе или неке белосветске. Зашто рок? Па јебемли га неће киша да рока без рока, а, и трубе би може бити помогле... јеботеее одлепио народ – КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА ДА ОДЛЕПИМО СКРОЗ У 3ЛПМ!


Мирко С. Вранеш

среда, 10. август 2016.

NOVI APATINSKI ''BREND''…


NEKAD BILO – TATINI SINOVI!
SADA – SINOVLJEVE TATE?


''Jednog dana bi sve moglo da izađe na videlo! Ali tada će morati dobro da svane!''aforizam, autor Rajko Micin
         
Sve češće može se čuti rečenica iz usta onih koji zaposednu bilo koji nivo vlasti u Srbiji, tako i u nas u Apatinu, – ''NAS JE NAROD IZABRAO!'' Ovo isti ti izabrani-birani koriste u interesu svog legitimiteta, lažnog ličnog integriteta i opravdanja za sve što rade pozivajući se na narod... pod tim kada nekoga narod izabere ne podrazumeva se da isti taj koji se ''kiti'' sa tim može da radi šta i kako hoće, i da pravi sranja k'o što bi naš narod rekao.
        Evo, ovih dana, u Apatinu pojavi se novi trend u političkom kadrovisanju – KAKO TATKA UDOMITI!... Pravi apatinski ''brend''. Nekada se znalo reći – ''Tata (viđeniji drug – stranački funkcioner) na položaju sinu-ćerki rešio status: radni, stambeni, školski, finansijski... preko leđa građana – poreskih obveznika.''... i to sve narod shvatao, kao normalno je – A, kome će ako neće detetu pomoći!... sve se to u nas izokrenulo sada novotrendovske smartfonske i fejsbukovske mlađane junoše, viđeniji drugovi – stranački funkcioneri, kao sinovi ili kćeri rešavaju status svojih roditelja. Na poslednjoj sednici SO Apatin razrešiše jednog direktorske funkcije što godinama na posao nije dolazio iz razloga teške bolesti a nije mu se u invalidsku penziju išlo, isti bio i ostao viđeniji SPS-ovac pa ga prethodna vlast držaka k'o fikusa... te postaviše za VD direktora jednog tatu sa gotovo dve noge u penziji, skinuše ga sa Biroa gde je ''odležavao'' dve godine do penzije... Tatko proglašen za tehnološki višak u jedno preduzeće gde i otpremninu digao, te rešio da dočeka penziju na birou uz zasluženu državnu mesečnu nadoknadu, počeo se motati po kući i svima dojadio, pa šta će sa njim, koncenzusom odlučiše - Skidaj ga državi sa grbače i guraj opštini na grbaču. Kao da ta ista opština nije deo države, a možda i nije samo nam još niko rekao nije.
        Imamo mi sreće a da toga ni svesni nismo, dobro je po nas što dobar deo lokalnih funkcionera posahranjivao svoje tate, tako da neće moći biti direktori (tu mislim na tate), a što se sinova i ćeri tiče, e, to ćemo tek da vidimo, ima oči da nam stanu.

''Karikaturisti hoće da tuže naprednjake.Taj proces će se zvati 'karikaturisti protiv karikatura'''Dragoljub Draža Petrović

Mirko S. Vraneš

субота, 06. август 2016.

RBS – SO57 na K.P. 3484/1



BLOK 57
 LETA GOSPODNJEG 2016.

’’Ako ne znate šta je kolektivno ludilo, pozivam vas da dođete u naš kolektiv.’’ – aforizam, autor Slobodan Simić

Glavna ulica zategnutaaaa...

Krenete od centra naše varošice Glavnom ulicom (nekada bilo Maršala Tita  a sada njemu dodalo i Srpske vladare koji je morate priznati i sam bio) kontra pravcom od Dunava do kraja, dođete do ćoška gde je nekada bio mlin (sada je mlin ali samo zgrada ne melje se u njemu ništa više) pređete saobraćajnicu u ulici Marka Oreškoviće skrenete desno i nakon nekih stotinak metara skrenete levo, i, evo vas u bloku 57, nema šta skoro centar grada stotinjak metara udaljeno od Glavne ulice... ovaj deo naseljenog mesta, nekada grada, Apatina od skora je prepoznatljiv po telekomunikacionom tornju visokom 50-tak metara ''obučenim'' u boje Crvene Zvezde, već desetak godina isti taj blok je prepoznatljiv po egzotičnom ulazu na kome bi mu pozavidele mnoge afričke savane i brazilske prašume...

Parking kod mlina...

Parking...

Na kraju Glavne počinje ''egzotično'' područje...


Nekako se uobičajilo da trotoare na ulasku u blok 57 iz pravca mlina godinama već niko ne održava ni leti, ni zimi, ni s proleća, a, ni s jeseni... tako da bujnu vegetaciju obere mraz a sneg i led počisti prolećno sunce o otpadcima raznog porekla ne vredi ni pričati to raznese vetar ili godinama trune tamo gde je zatečeno... zaštitni znak ovog ulaza je treberaški kamion žute boje koji se dvadesetak godina šepuri tu na javnoj površini jer pred kućom gazde istog tog kamiona nema mesta za tečni smrad koji se cedi iz istog (tu mislim na kamion). Elem, kroz prašumu, preko smeća sa opojnim mirisom iscedka od trebera evo vas u bloku 57, ko se snađe snađe u jednosmernim uličicama (izuzimajući Prvomajsku ulicu arteriju bloka čudno podeljenu na praznično radnu i heroja Sinđelića) a ko ne neka priupita...





Stazicom između šljive i kamiona...




''Dobar i budala više nisu braća. Budala se domogla položaja.'' – aforizam, autor Peko Laličić







Mirko S. Vraneš

среда, 03. август 2016.

ЧАРШИЈА К'О ЧАРШИЈА...

''ПРАВИЋЕМО МИ ЊЕГА ОД БЛАТА!''
...знају у нас рећи по накнадној памети када некога више нема на позицији са које је нешто водио, исти ти знали су пре да дрвље и камење бацају на њега, да га посипају катраном и перјем, да га ваљају по говнима... помињући овога кога се сад са сетом и нескривеним симпатијама сећају. Кад тад (што пре то боље) мораће у Србији да одраде посао психолози, социолози... да стање свести колектива и појединца доведу у нормалу, па да живимо к'о сав нормалан свет.

 

''Zaklinjanjem u vođe ili zaklanjanjem iza njih, svojim izborima otvaraju vrata šarlatanskoj politici samozvanih narodnih vođa koji im obećavaju 'kule i gradove', bez rada i žrtava, uz ogromnu količinu   'hleba i igara.'''Duško Radosavljević  

        Главна тема у нашој чаршији, по кафанама и кафићима, у редовима за цркавицу од пензије дићи и струју платити, по кућама... постадоше локални напредњаци (боље рећи њихови потези и планиране кадровске промене)  што је у једну руку и нормално, како су на априлилиским изборима освојили локалну власт почели су спроводити своје замисли и идеје, неком се то не свиђа али тако вам је то у Србији ко освоји власт све схвати као своју прћију и све хоће да мења. Почиње се тад и са кадровисањем, сад да ли је неко радио добро или радио лоше није битно најбитније је што како знају рећи победници ''није наш'' и трега га мењати нашим. Што тај наш (читај њихов) може бити тупсон у 3ЛПМ нема везе, све мисле -  неће ништа пропасти за четири године а треба човеку помоћи да се нешто овајди па ипак је наш... а претходника оцрне к'о да је из централне Африке.
         Елем, у Апатину нова власт долази а стара одлази али вазда остају акције попут: запрашивања комараца, чишћење снега са саобраћајница, организовање Рибарских вечери, одвожење смећа (лети са траговима смрдљивог ''коктела'' а зими са лежећим полицајцима од пепела по цести), уклањање напуштених паса са улица, уклањање затечених кадрова претходне власти... За уклањање напуштених паса (усталио се пежоративан назив - пси луталице) распише се тендер (раније су ловци то решавали ноћом по преком поступку - било крви до колена по улицама града будућности), појави се некаква шинтерско-хигијенска фирма победи на тендеру те потпише уговор, покупи несретне животиње, одвезе их у ''азил'' у Ново Село код Врњачке Бање и након неколико дана злопаћена усмрте исте те некада нечије кућне љубимце... Шта се ради са затеченим кадровима смењене власти на радним местима то је посебна прича и све то неодољиво личи на шинтерај, ту и напуштени кадрови, ту и неодговорни ''власници'' истих тих ''љубимаца'', ту и ''азил'' па ко преживи преживи, добар део кадрова претходника ''нањуши'' опасност јер је научио знање па се на време прешалтује у победнике, е, то је тек за шинтеризацију.
           А, народ к'о народ прича и наслађује се туђом муком, сада да ли са муком напуштених паса или са муком напуштених кадрова како ко... мање-више сви ''жале'' несретне животиње и још несретније кадрове за које знају рећи све спомињући име презиме и надимак уклоњеног - ''Правићемо ми њега од блата!'' Док ова игранка боље рећи будалаштина буде трајала нема нама изласка из блата.


        Ономад, има томе баш подоста, доста воде Дунавом протекло, на Апатинским хроникама ''окачих'' нешто о НАПРЕДЊАЦИМА:
         Ништа ја ту не би мењ'о у тексту, једино да се још једаред пардонирам гос'н Ђоки Балашевићу што му дивну песму оскрнавих.


...Da li je za izbor onih koji će voditi računa o o visini lokalnih taksi, javnoj rasveti, odnošenju smeća u vašem mestu presudno ime velikog narodnog vođe ili kvalitet onih koji su se zaklonili iza njegovog imena?

Nadežda Milenković kaže: ''Sve dok bude dovoljno birača koji misle da nam treba jedna čvrsta ruka umesto mnogo čvrstih institucija i zakona, dotle će i lideri sebe preporučivati biračima manirom 'ja sam bog i batina'. Ovo je prvi put u istoriji da prvi čovek države izlazi, bez imena stranke, na izbore. To je i logično. Cela kampanja, pritom mislim na četvorogodišnju kampanju, svela se na promociju jednog čoveka. Realno, samo je pitanje vremena kada će stranka da se preimenuje u 'Stranka Aleksandar Vučić'. Do tada, njegovo ime na lokalnim listama sugeriše biračima da će on lično brinuti i o njihovom blagostanju kao što brine o celoj naciji. Vučić se ne kandiduje za lokalne funkcije, ali se kandiduje za sve lokalne poslove. Ne samo da obećava da će lično sve da radi, nego i da će obići i svaku školu, pa i svaki školski WC. Slična obećanja je davao i kad se kandidovao za gradonačelnika Beograda – tvrdio je da će lično svakog jutra u šest sati proveriti da li su svi gradski autobusi čisti. Zamislite samo direktora firme koji svakoga dana proverava sve klozete!? To, naravno, nije u skladu sa upravljačkom funkcijom. Međutim, u skladu je sa duboko patrijarhalnim društvom u kojem se podrazumeva da glava porodice vedri i oblači, hrani i oblači, odlučuje o životu i smrti.'' - http://voice.org.rs/narodni-voda-za-komunalne-poslove/

Мирко С. Вранеш