уторак, 28. децембар 2010.

КАО ДЕТЕ ЧУВАЈУЋИ КРАВЕ У ЛИЦИ, ВОДИО САМ ИХ НА ЛОКВУ ДА ПИЈУ ВОДЕ, А НА ЛЕВЕНТИ, ЛЕТИ, У БАРИ КОРПОМ 'ВАТАО ШАРАНЕ И БЕЛУ РИБУ... И ЛИЧКЕ ЛОКВЕ И АПАТИНСКЕ БАРЕ БИЛЕ ЧИСТЕ...

КАД КИША ПОСТАНЕ КРИВАЦ ?

      ''Ако не знате како, посматрајте појаве у природи, она ће вам дати јасне одговоре и инспирацију.'' – Никола Тесла

      На основу члана 5. Одлуке о оснивању Буџетског фонда за финансирање комуналних делатности општине Апатин (''Службени Лист општине Апатин'' број 7/1992) и члан 76. став 1. Статута општине Апатин  (''Службени Лист општине Апатин'' број 2/2000) СО Апатин именује Управни одбор Буџетског фонда за финансирање комуналних делатности општине Апатин… тако ја крајем 2000. године постанем председник Управног одбора поменутог фонда, уз предложене и изабране  чланове (Вучетић Зоран, Јовановић Синиша, Јовић Драган и Лаврнић Милан) почнемо радити, окупљати на једном месту идеје и потребе свих Јавних предузећа и институција чији је оснивач општина Апатин  и Месних заједница, ујединимо средства буџета, самодоприноса, донација… и направимо са стручним службама свих горе поменутих план за 2002. па за  2003. и за 2004. годину све набројано у табелама и све објављено по усвајању на Скупштини у ''Гласу комуне'' и ''Службеном листу општине Апатин'' скроз транспарентно што би рекли, а народ и опозиција почели пратити шта се од планираног реализује, а оно све… стале им очи како то може, е, може кад се окупе сви и направе рационалан економски одржив програм… сада то зову пројекат… то је једно време у нас функционисала демократија, нећу набрајати шта је све урађено постоје програми а постоје и изграђени објекти инфраструктуре и…

      Некако 2001. била кишовита па смо сви пливали и Апатин, и Купусина, и Сонта, и Пригревица, и  Свилојево… запуштени системи за атмосферске воде… киша постала проблем… шта ћу куд ћу оловчица, папирче па на терен да ја то видим који се ту ку… дешава… па као неки сам стручњак, кажу људи, за цеви... леле мајко моја шта сам све видео, какве све глупости људи могу да ураде… па сада као нико није крив па пливај, ствара се Панонско море испостава у општини Апатин…

      Ове године слични проблеми бања и Пригревица к'о Венеција а Апатинци играју ватерполо у подрумима нешто о томе сам већ писуцкао види:
http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/12/blog-post_19.html и  
http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/11/blog-post_16.html а и Апатинске новине су нешто писале па и најновији 45. број, као из Пригревице извозе блато. Ономад чак и локална ТВ Апатин приказала ГЛАВОЊУ како у буцама гаца по холу Бање Јебаковић  и 'вата жабе и жали се на планетарно отопљење, уместо да призна интерно замрзавање мозга код њега и његових му, е кад сам код МУ стварно су МУУУ, само што не дају млеко. Да су имали времена и бацили поглед на штиво што што написах маја 2003. можда би све било другачије, није баш нешто епохално али за иницијативу и почетак доста... могли сте окупити струку и потенцијал али памети и кадрова вама не треба... рече, исти Зајечарац сад се нешто у задње време курчи да је Личанин, рече  и оста жив – ''Док сам ја кадар, шта ће мени кадар.''. ''Благо'' нама с' тобом таквим кадрим, јебеш га 'оће чова да влада и рече ''Владаћу као Буш''... пре ће бити да је ово Буш почетна слова једне врсте краве из Динарских крајева, мала кочопрцна кравица звана Буша... е, ''мој'' Велникусе Жикитусе Мечкитусе Кравикусе... ни за бика и ни за вола више ниси, а да извину ови моји читаоци ни за курац више ниси,  постаде ти једна обична кравица... све нешто мислим да ли ливнице београдске праве брунзе (звона за око врата), па да ти једну, онако повећу, наручим да се ове твоје овце не погубе негде у магли да те чују и прате, па сви скупа у 3ЛПМ.

      Елем, да ми пустимо краве и остале овце, ипак је то за ветеринаре и  пољопривредне стручљаке смер сточарство... тако ја нешто после тог тумарања по каналима и вукојебинама апатинским срочио штиво и амбициозно га назвао анализа, ево га са ЦД – а директно у блог:
 
СИСТЕМ ОТПАДНИХ ВОДА – АТМОСФЕРСКА (КИШНА) КАНАЛИЗАЦИЈА У ОПШТИНИ АПАТИН

ПРЕСЕК СТАЊА И ЦИЉЕВИ

Увод

      Напретком цивилизације све се више води рачуна о здрављу човека и продужавању његовог животног века. Здравље чланова заједнице зависи од очувања природних ресурса и животног окружења, самим тим намеће се потреба за уклањањем узрочника загађења животне средине и санирањем последица небриге.
      Постоји потреба за уклањањем, фекалног, индустријског и пољопривредног отпада од места настанка до места обраде и на такав начин да не представљајуздравствену опасност по заједницу. Такође постоји потребас  да се атмосферске воде уреде на такав начин да допринесу очувању животне средине и повећању квалитета вода у нашем окружењу.
      Територија општине Апатин граничи се реком Дунав и прошарана је целом мрежом канала, бара и мањих акумулација. Сви ови водотокови и акумулације коришћени су као јединствен реципијент (прималац) за испустање фекалних, индустријских и отпадних вода без претходног пречишћавања, последице оваквог поступања су несагледиве и угрожавају животну средину.
      Све је већа загађеност подземних и површинских вода које се делом  користе за снабдевање водом за пиће, наводњавање и друге потребе. Из тог разлога се комуналне и индустријске отпадне воде морају пречишћавати до прописаног квалитета пре њиховог испуштања у реципијент. Степен пречишћавања одређују карактеристике отпадних вода и важећи стандарди за испуштање у канализацију и водотокове.
      У урбаним срединама, посебно се води рачуна о квалитету атмосферских вода те да се оне непомешане  са отпадним и фекалним водама врате у природно окружење и да се одржава, законом прописан, еколошки ниво реципијента у који се те воде испуштају.Канализационе отпадне воде су обично мешавина комуналних и индустријских испуштања, и веома често долази до мешања са атмосферским водама.
      Град Апатин једини у општини Апатин има релативно добро решено одвођење атмосферске воде кроз зацевљене системе са нешто отворених канала у језгри насеља, решавањем коловоза асфалтирањем и постављањем ивичњака приступа се постављању и цевовода за атмосферску канализацију. Мрежом атмосферске канализације покривено је преко 90% градског подручја док је у насељеним местима у општини Апатин одвођене атмосферске воде , готово 100% решено путем отворених канала. Добра и устаљена пракса је да у новије време решавањем коловоза асфалтирањем решава и атмосферска канализација постављањем цевовода за одвођење воде.
      Неоспорна је чињеница да је највише захваљујући локалном месном самодоприносу урађено поред осталог и на изградњи  мреже атмосферске канализације, што доказује високу колективну свест у решавању заједничкихпроблема локалне заједнице.

Историјат

      Развитком Апатина као урбаног насеља и административног центра расле су потребе становништва за савременијом инфраструктуром, током прве половине ХХ века искључиво је привреда и мали број домаћинстава користио сливове за одвођење отпадних вода са изливом првобитно у рукавац дунава код Чарапаре а касније и у Дунавац код Кружног насипа. За одвођење атмосферских (кишних) вода коришћени су отворени канали понегде и већих пресека, изузев у малом броју улица у централној језгри града где су коришћени зацевљени системи.
      Решавањем излива фекалних вода у септичке јаме и њиховим коришћењем током дугог низа година долазило је до засићења терена и покушаја копања нових септичкиј јама чији је век био све краћи и краћи, асфалтирањем улица и израдом атмосферске канализације добар део грађана, немајући другу солуцију, је исту искористио за преливе из септичких јама и на овај начин је дошло до загађења каналске мреже на периферији града. Уз индустријске и ови фекални преливи довели су до еколошке катастрофе и замирања живог света у Дунавцу што је неминовно довело до санирања зацевљењем и затрпавањем, да ли су пресеци ових зацевљења задовољовајући показаће време.
      Како би се ублажио проблем са одвођењем отпадних вода приступило се изради фекалне канализационе мреже и раздвајању система фекалних и атмосферских сливова.

Стање изграђености атмосферске канализације

      Урбанизацијом и повећањем животног стандарда становништва у смислу квалитета становања и експанзијом возног парка становништва наметнула се неопходност за решавање коловоза од квалитетнијег материјала асфалтирањем и уз то решавање одвода атмосферских вода зацевљеним системима до западног и јужног дела Апатина. Долази до зацевљења највећег дела отворених канала и њихову улогу преузимају системи цевовода. Већ је раније константовано да је преко 90% одвођења атмосферских вода решено путем цеви.
      Сливови атмосферске канализације решени су у западном делу Апатина изливима у отворене канале у улицама Миће Радаковића код пруге и исто тако у улици Језерској, као и сливови у Јужном делу у отворене канале у улицама Кружни насип, Нова, Сонћанска и Николе Тесле.
      Проблем и даље представљају отворени канали у урбаним језгрима и то на потезима Бранка Радиченића – Његошева – Кружни насип и Николе Тесле – Сонћанска – Лађарска – куглана у које није прикључен само слив атмосферске канализације већ и преливи фекалних вода из околних објеката.
      Током рада на овој анализи стања мреже атмосферске канализације уочени су радови у 2003. години и то на зацевљењу канала у блоку 57 и постављање атмосферске канализације у улицама и блоковима који су обухваћени планом радова уређењем и асфалтирањем саобраћајница.
      Изграђеност мреже атмосферске канализације приказана је на схеми која је саставни део ове анализе.

      Примедба: На основу увида у мреже изграђене фекалне и атмосферске канализације уочљиво је да је већа обухваћеност мрежом атмосферске канализације, што ствара могућности коришћења за спајање прелива септичких јама у пределима где нема фекалне канализације. Ова појава је уочена на више локација тако да атмосферске воде не можемо сматрати искњучиво кишним водама већ су оне затроване фекалним преливима.
      Како би стање мреже атмосферске канализације било задовољавајуће потребно је вршити периодично одржавање: чишћење сливника и ивичњака, испирање цевовода и одржавању отворених канала. Поред одржавања потребно је приступити едуковању грађанстава и тако подизати еколошку свест  а исто тако приступити рестриктивној казненој политици према извршиоцима преступа, загађивачима атмосферских вода.

Уочени проблеми у изграђеној мрежи атмосферске канализације

      Најчешћи проблеми који су примећени на изведеној мрежи атмосферске канализације су везани за дотрајалост старог цевовода, неквалитетни радови у сабирним и пролазним шахтовима, ови проблеми су узроковани недовољном  контролом и недостатком рестриктивнијег и квалитетнијег надзора  извођача радова.
      Дотрајалост мреже и измешаност фекалних и атмосферких вода примећена је на више локација.
      Анализа проблема мреже атмосферске канализације мора бити предмет посебног разматрања где учешће требају узети сви релевантни чиниоци, свакако треба узети у обзир све примедбе и предлоге који постоје у Дирекцији за изградњу Апатина јер је њима мрежа атмосферске канализације поверена на управљање и природом свог посла су најупућенији у ову материју. 

Циљеви развоја и коначног решења мреже атмосферске канализације

      Коначно решење мреже атмосферске канализације је технички и финансијски рационално оправдана мрежа на територији целе општине Апатин. Код овога морају се узети у обзир све специфичности како Апатина тако и свих насељених места на територији општине.
      Посебна пажња мора се посветити индустријским водама које у себи имају токсине - отрове, агресивне хемикалије, минерална уља и остале по еколошке системе опасне материје.
      Потребно је приступити планској реализацији са датим роковима и дефинисаним изворима финансирања, један од пионирских корака је урађен ове године предлагањем Програма уређења грађевинског земљишта, изградње објеката комуналне инфраструктуре и других објеката са финансијским планом за 2003. годину, који мора бити предмет опште расправе и представљати основу за успешан рад, те убудуће на основу позитивних искустава наставити са оваквом праксом планирања.

      Река Дунав са осталим хидро потенцијалима се мора ставити у заштиту јер ништа није довољно велико и чисто да га људска небрига не може довести у стање еколошошког проблема и катастрофе. Свесни чињенице да у природи постоји кружни циклуси, морамо одговорно приступити решавању проблема загађивача јер ми користимо део природних ресурса из нашег окружења и за нашу прехрану, тако да све небриге могу да заврше у нашем тањиру или чаши.
      Стратегију развоја и делом експлоатацију система отпадних вода  мора бити предмет који ће заједно решавати грађани, локална самоуправа, стручне службе, институције и пре свих стручне екипе верификоване и доказане у решавању оваквих проблема са применом најсавременијих достигнућа али обавезно уз квалитетан и ригорозан надзор.

      Отворени сливови и акумулације атмосферских вода могу бити уређени локалитети са атрактивним амбијенталним садржајима као што су: паркови, шеталишта, бициклистичке стазе, мостови ... а не црне еколошке тачке као данас.

Поговор:  Молим будуће читаоце овог материјала да исти схвате као скроман допринос у решавању проблема везаних за систем атмосферских и отпадних вода, није ми била намера да путем овог текста све предложим и ''решим'' већ да покренем размишљање о заједничком будућем пројекту и решавању, по мени, једног од горућих проблема. Хвала.

У Апатину маја 2003. године
Аутор: Мирко С. Вранеш

      Све нешто мислим каква би тек то анализа била да се да прилика младим и школованим да нешто предложе... а не ја овакав никакав и полу писмен...  Е, децо и омладино неће моћи док је Буш+а  на челу општине ''будућности''.
                                                             Мирко С. Вранеш

понедељак, 27. децембар 2010.

ШОЉА ЧАЈА И УСПОМЕНЕ ...


ШУМСКЕ ЈАГОДЕ

      ''Онога дана када наука почне проучавати нефизикалне (духовне) појаве, у десет година ће напредовати више него у ранијим вековима своје историје.'' – Никола Тесла

      Кажу паметни људи, научници, да људски мозак има капацитет  несагледивих размера у који је похрањено све оно што је сваки човек видео, чуо, осетио, рекао... од почетка свог живота, баш све се у наш мозак смести као у какав џиновски кондензатор... мириси, укуси, звукови, слике... исто тако кажу да је довољан неки мали узрок или подстицај па се све оно виђено, чуто, казано, осећено... врати, и ево га ту као да је било пре минут – два... а не да се забележило у мозак пре годину, десет, тридесет, педесет година... врати се тако изненада и неочекивано мирис, укус, звук, слика... побуде се лепе успомене а и оне тужне и лоше... одједном слика: изласка сунца из ''мора'' војвођанског жита боје злата, заласка сунца и његово купање у Јадрану... тек рођеног детета... кривудаве Дрине и мирног Дунава... капање капи са леденица испод стрехе... тек извађени млечни зуб у руц... или звук: смеха деце која краду комшијске трешње... тутњање парне машине и вагона... чак и  оно бућ кад се скочи са моста на каналу... плач мајке на очевој сахрани... одјек авионских бомби и ракета бачених на Србијицу... мачке како преде... чудна тишина избеглих из Лике... жамор деце у забавишту... цвркут птица... сувог лишћа које ваља ветар... ходања по снегу... или мирис: покошене траве... тамјана и свећа  из Троноше... борове смоле и гранчица са Таре... сирове нафте из Сибира... мора и воде  из њега узете у шаке... младе жене... дечијег сапуна... ракије кајсијеваче када се отвори боца ... болнице... или осети укус: бомбона 505 са цртом... кајсија... трешње... печења и прасећег и јагњећег... рибљег паприкаша... шкембића са љутом свежом паприком... црног пива... белог вина... домаћег крува... ракије клековаче из Бајине Баште... сокова из траве док је грицкаш у доколици... сузе која се слила до уста... или осети: врућа прашина међу ножним прстима... девојачка коса у руци... хладна Сутјеска по којој газиш... чак и заболи палац од босоногог ударца у лопту... нежни стисак мајчина руке... необријани одраз оца који жари по лицу... Да све се може вратити и чути, видети, осетити... баш све само треба неки мали повод, узрок, подстицај... нешто треба да стартује забачене фајлове у мозгу. Не знам како коме али мени се овакве ствари често, готово свакодневно  дешавају... ради ми кондензатор (мозак) нон – стоп... отварају се забачени фајлови и навиру сећања... слике, шта слике биоскоп у глави све са тоном и у боји... мириси и укуси...

      Елем, неки дан свратим код познаника, неким послом, стегла зима хладно, нешто се смрз'о успут, размишљ'о о неким лошим стварима што ми се дешавају (све мање лепих ствари у Србији) па се и зима увукла изнутра некако  у кости. На весело питање домаћина – Шта ћеш попити?  Немам појма шта ми би, човек очекиво да тучемо по ракији, ја к'о из топа – Чај. Чешка се и он а  и супруга му по глави, нису нешто навикли да пијем чај. Снађе се домаћица на брзину – Који ћеш? Имамо од шумског воћа, нане, камилице, липе, шипка, бруснице, шумских јагода, дивље трешње... Шта ми би, тек ја – Од шумских јагода без шећера и ако имаш мало меда и без лимуна, хвала. Њој очи стале – Мишо такав и ја пијем, значи нећемо кафенисати него ћемо чајенисати. Намршти се мој другар и онако љутито, више  тужно – Ја ћу ракију, а ви се лечите чајевима, и ваљда ћеш следећи пут ракијасати а не чајенисати, пијеш чај к'о нека стрина. Оде човек по ракију.

     Шоља керамичка већа, на њој духовита порука... нешто као -  ако до сада после четрдесете ниси схватио нећеш никада! ...поклопљена окренутим малим тањирићем, кашика и мед на тацни... сачекам неколико минута, отклопим шољу, извадим филтер врећицу додам мало – мало меда, промешам кашикицом са дугачком дршком... мирис ми познат... олуја у кондензатору... принесем устима, по гутљаја и... и укус шумских јагода... и поче филм звучни све и фул колор... брда, зелени пашњаци, непрегледне букове шуме, њиве оивичене каменим белим зидовима уз њих леске, краве и овце пасу, чује се клепка са овна предводника и меденица (звоно - бронза) са Дикуње, у оградици склоцани пасу мирни Рушко и  немирни Златко, ћено Рундов ми се мота око ногу... коњи и благо и пас овчар мога ујака Миће рођеног брата моје мајке Милке, заселак Читлук једна кућа на осами, село Баљкуша, пошта Крбавица, срез Кореница... Лика... на ивици шуме шумске јагоде, берем, једем и сок ми се лепи за прсте, доста ми је не могу више јести... чупам што дужу траву звану калац, танка подужа стабљика са класом на врху, добра травка за чачкање зуба и грицкање у доколици, деци служи за низање шумских јагода, к'о ражњићи али није штапић – жица и нема меса, већ травка и на њој јагоде, шумске... нижем јагоде, секирицом на дугачкој дршци одсечем танке лескове гране смулим лишће па у торбицу, из које сам рано јутрос појео крув и сир, воде још имам  а сланину дао ћени...
ред лишћа ред јагода на калцу и носи кући као поклон старијим, немају они времена за шумске јагоде... лети пуно посла спремају се за дугу и хладну зиму... женска чељад кува и спрема, пуна кућа треба то нахранити, опрати... кошење траве, свожење сена на  грани и вајгану и плашћење зимских стогова у котарини... поправак куће, стаја, торова, ограда, љеса ... замена шиндре на крову и дрвених сливника са којима се киша своди у штерњу под стогодишњом липом, коју засадио прадеда Филип Хрњак као момчић половином ХIХ века... мајка ми прича, док јој дајем јагоде, како је њен, већ одавно покојни, отац Стојан поправљао или проширивао штерњу а она била маћа, радознала извиривала шта то он ради па упала код њега унутра, а он је на лопати избацио напоље, као жабу, да му се не мота око ногу... у крајичку ока јој се показа суза, отра је рубцом уз изговор - Упала ми некаква мушица у око. 
      Да у том крају  Лике нема извора и потока па се пила кишница и ја је пио тог лета 1970. године и осталих лета кад сам тамо боравио.

      Мишо, хоћеш још меда ? – упита домаћица.

      Не хвала, ове шумске јагоде су баш укусне. – и попијем остатак чаја.


                                                                  Мирко С. Вранеш

недеља, 26. децембар 2010.

RIBLJI PAPRIKAŠ U KOTLIĆU - NAVIKA, TRADICIJA, OBIČAJ... U APATINU


RIBLJI PAPRIKAŠ


      ''Mašta je važnija od znanja.'' Albert Ajnštajn

      Apatinac koji ne zna skuvati riblji paprikaš, pa to ustvari i nije Apatinac. – znao je reći jedan moj drugar, znam da sada kuva riblji paprikaš u raju i da Sv. Petar boljeg kuvara za ovaj specijalitet od njega nema.
     
      Svako mesto na svetu ima nešto po čemu se prepoznaje, Giza ima piramide, Pariz ima Ajfelov toranj, Piza ima Krivi toranj, Beograd ima Pobednika, Sombor ima fijakere... a Apatin šta ima Apatin... mi imamo RIBLJI PAPRIKAŠ U KOTLIĆU... sada će neki moji sugrađani reći pa mi imamo... šta mi to imamo ?  Nemamo mi ništa po čemu smo prepoznatljivi (osim neuspelih pokušaja sa Nikama, Čapljama, Brdima za skijanje...  i ostalim glupostima istih takvih što ih prave oću reći glupaka, 'ajde da budem skroz precizan buzdovana), jedini naš brend je riblji paprikaš pa još u kotlići i pride sve  na otvorenoj vatri od suve crvene vrbe. Kako je nastao ovaj specijalitet, neću da vas zamaram, ima tu više verzija, svako priča svoju priču... definitivno se svi slažu da sam recept vuče na mađarsku kuhinju jer je glavni začin sitno samlevena suva paprika preciznije rečeno feferona... mudraci će reći ta paprika je poreklom iz Latinske Amerike, pa šta jeste, i ja sam poreklom iz Like pa kuvam i jedem riblji paprikaš sa mnogo testa, isto kao što pečem i jedem jagnjetinu sa ražnja... to ti je multikulinarstvo, za dobro jelo i specijalitet nama granica a ni rasnih, veskih i ostalih od ljudi izmišljenih podela.

      Kako se riblji paprikaš spravom smatra posnim jelom, moji sugrađani ga skoro pod obavezno kuvaju na Badnji dan i Veliki petak, dakle dan pred Božić i dva dana pred Uskrs, a kako kod nas imamo duple praznike, kuva ko i kako kome odgovara e i to je multiravnopravnost, neka kuvaju ljudi lepo je kada miris kuvanog ribljeg paprikaša zagolica nos i deluje do mozga pa sve voda krene na usta ... prob'o sam, čuj probo, jeo sam riblji paprikaš i kod Srba, i kod Švaba, i kod Mađara, i kod Šokaca, i kod  Cigana, i kod... i uvek je dobar ako domaćin ne štedi na ribi i ako štedi na vodi... Kuvati paprikaš sam naučio silom prilikom, znali smo mi nekada kao momčići od  trinaestak – četrnaestak godina da se leti odmetnemo na Dunav pa k'o robinzoni živimo i sami kuvamo... napecamo ribe pa šta sa njom peci i kuvaj a kako kuvaj pa naravno po apatinski u kotliću i sve onako kako valja... tada je važilo pravilo da svako iz društva ima jedan dan kada je on kuvar... jao majko moja šta je tu sve bilo smućkano dok nismo izučili ''zanat''. Koristila se svaka prilika da pogledamo kako to rade majstori u ''Šaranu'', na čardama ''Harčaš'' i ''Adorovoj'' i kod komšija dobre Jucike na ''Vagonima'' jer smo tamo najčešće taborovali – posle ispade kampovali... a ja u sopstvenoj režiji znao da k'o slučajno obiđem moje komšije Švabe i Mađare da vidim kako oni to rade, i naučio, neki se i takmiče u tome... doduše nudili i meni da se takmičim za ''Ribarske večeri'' kad sam bio opštinski funkcioner, ja nisam hteo, znam ja nas jebo ti nas (što reče onaj što ga baciše sa mosta u Beogradu i čije ime nosi ulica u kojoj živim da pogađate Branko Ćopić), namestiće mi mangupi da pobedim pa ću ispasti somina... neki su pristali pa pobediše i ispadoše ne samo somine nego predmet sprdnje i zajebancije... šta ćeš takvi smo, volimo se uvući a onda zavući... e, moji dragi Srbi... a i vi ostali ste takvi.

      Svi vi koji ste prekjuče kuvali riblji  paprikaš iz tradicionalnih razloga vezano za Božić, svi vi koji ste juče kuvali paprikaš iz navike i svi vi koji danas kuvate paprikaš iz običaja da ga nedeljom kuvate a sutra kada se dođe sa posla jede podgrijanac, svaka vam čast vi ste pravi i vi ste moja raja. Nadam se da neko od vas čita ove moje multiblogorije i šegačenja, evo sada ću ja da napišem recept za riblji paprikaš a vi blago meni popravljajte recepat kroz komentar, fejsovanje, mejlovanje... može i pismo znate adresu, niste mali.


      Daklem evo ga recepat (za četiri prava obožavaoca) za riblji paprikaš u kotliću:

      Potrebne namirnice:

-         2 kg šarana (bez krljušti – žutog tovljenika)
-         Jedno parče somovine – može glava (ne funkcionerske svakako)
-         Jedno parče štuke – može rep
-         200 grama (4 glavice) sitno iseckanog crnog luka
-         4 kašike (onako krcate što više) slatke mlevene  paprike – pijačne
-         1 kašika ljute tucane paprike
-         1 kašika kuhinjske soli
-         4 suve feferonke (paziti da su cele, inače zna biti problema i tokom jela a i posle)
-         1 decilitar kuvanog paradajza
-         2,5 litre vode
-         1 kg testa  - široki rezanci (ako može domaće, eh, domaće je domaće)
-         1 litra vina ili 4 piva

      Potrebna oprema i drvo:

-         1 kotlić za kuvanje (emajliran, bakarni, tučeni, prokronski ...)
-         Nogare ili već nešto gde se može okačiti kotlić
-         Drvena kuka i parče užeta (lanac sa kukom ...)
-         Dva naramka suvih drva – crvena vrba
-         Parče novinske hartije (one prve stranice sa političarima – bar neka korist od njih)
-         Šibice – upaljač
-         1 kašika
-         2 do 4 čaše da se popije ono vino ili pivo, mindeđ mi

      Vodite računa da vam vatra bude ujednačena i istog intenziteta ako vam se utuli i prestane krčkanje u kotliću džaba vam muka i trud.

      Na dno kotlića stavite isečenu ribu, uz glavu ostavite nešto mesa (malo veću kragnu) da oni koji vole jesti glavu nešto i imaju za pojesti, posolite, dodajte paradajz, ubacite feferonke, nalijte pola čaše belog vina, stavite iseckani luk i nalijte vodu. Kotlić na vatru, nema mešanja ribe kašikom, već kotlić prodrmajte levo – desno i to tako kad god ne znate šta sa sobom tokom kuvanja da vam se riba ne zalepi za dno kotlića da ne zagori, kada voda provri, ''baci ključ'', ubacite riblje iznutrice – mehur, ikru... i ubacite slatku i ljutu papriku. Popijte nešto od onog pića što imate... i pazite vatru i tako 35 do 40 minuta... probajte dodajte soli po ukusu i pazite da vam se riba ne prekuva – ''raspadne''. Posebno nekoga zadužite da skuva testo jer od sirovog zna svašta da se desi, metnite koju kap ulja u vodu za kuvanje i posolite... kad se skuva nemojte ga baš preterano ispirati ... Popijte sve ono piće, šteta ga nositi 'amo–tamo po kući i oko kuće, može boca ispasti pa se razbiti... šteta.



      Gotov riblji paprikaš iz kotlića servirati na sledeći način: u duboki tanjir nasuti rezance od testa - do crte, naspite dve sipaće kašike (kutlače – paljka) čorbe – preko crte i na to preko komad kuvane ribe i plus jednu feferonu pa  kom obojci kom opanci. I zna se juriš, i tako dva-tri puta dok u kotliću ne ostane samo dno. Ko voli hleb može i 'leba uz ribu. A piti pa niste mali i piti svakako belo vino, špricer, gemišt i pivo može. Prijatno i živeli.




      Dakle vi koji znate znate vi koji ne znate znaćete, trenirajte do  Uskrsa ima vremena a subota i nedelja ihahaj. Da maštovitost je bitna probajte što više varijacija na zadatu temu, šta kad i koliko staviti... morate i vi imati neku tajnu po kojoj će vaš riblji paprikaš iz kotlića biti samo vaš, dakako nije potrebno da budete Ajnštajn, ovaj Apatinski brend je dokučiv za sasvim običan svet.

        PS Nikako slušati društvo koje kaže (i pokušava od vas napraviti soma) -  stavi više vode biće više čorbe. Može ali onda staviti i više ribe i više... voda je samo voda nema tu neke mudrosti a riba, e, riba je ribaaa.    


                                             Mirko S. Vraneš

петак, 24. децембар 2010.

СВЕ ПО ЗАКОНУ ...
О МОРАЛУ, СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ ...  ДРУГОМ ПРИЛИКОМ.

''ЈА ВОЛИМ САМО СЕБЕ ...''

      ''Quisque suorum verborum optimus interpres.'' - Свако је најбољи тумач својих речи.

      У сусрету са људима из свог окружења а и шире човек може добити све одговоре и оне на питања какви смо, ко смо, зашто смо ... Увек ме изнова изненађује отвореност нашег народа у разговору са особом коју први пут упозна – види. Елем пре неки дан са једним познаником у његовом ауту враћамо се из ... почели таман причати неке мушке разговоре, кад оно човек угледа две особе (жене) како стоје на аутобуском стајалишту и чекају аутобус, човек сасвим ОК заустави аутомобил – Идете до Апатина. Оне у глас –Да. Млађу од њих познајем,  срећемо се понекад, Апатин је мален тако да сви све знамо и сви све срећемо. Уђоше у ауто поче прича, једна од њих старија започе разговор:

-  Баш вам пуно хвала, ево ја и моја снаја нешто пословно били у ... чекамо аутобус, овде се никада не зна када ће наићи.

      Представим се госпођи  ...

-         Ја сам Мирко Вранеш, о мени сте чули све најгоре (то ми обичај ост'о од кад сам се бавио нешто мало политиком па ме сви изоговарали, па кад се преставим људима из Апатина некако се лецну и укоче, а кад им се овако на самом почетку разговора представим почне друга песма ...).
-         О, ви сте тај, ја сам Магда, знате о вама сам ја чула само лепе ствари чак вас и наш директор 'оћу рећи председник увек помиње у позитивном, и зна рећи тај је способан и неподкупљив.
-         Чекајте, како то директор 'оћу рећи председник ?
-         Е, сад се шалиш са мном, можемо прећи на ти доста сам старија од тебе, па знаш да више није формално директор али и даље то ради а председник је ... па наш Жика.
-         Можемо прећи на ти, али тај није наш, може он само бити ваш, мој није никад био а неће ни бити.
-         Како није па наше партије  се помириле, заједно су у влади а и ови ваши у Апатину нису баш нешто против Жике, а и Пајтић га подржава.
-         Госпођо извињавам се али ја немам моје, нисам члан ни једне странке од септембра 2004. године.
-         Како ниси, па тебе наш директор увек спомиње као једног од највећих противника наше странке у Апатину, па чак нешто и пишеш преко интернета о нама у Дому здравља и нама СПС – овцима.
-         Добро де, него да променимо тему, ви из СПС – а сте за равноправност, социјалну правду, морал ... шта кажете о овој нашој ситуацији данас.
-         Немам ја ту шта лепо рећи, мени је било најбоље док је Тито био жив, тада се могла свакако, могла сам добити посао по целој Југи.
-         Радили сте док је Тито био жив, благо вама па ви скоро и у пензију можете.
-         Ја већ могу у пензију, имам 38 година радног стажа.
-         Побогу па што не идете, наши суграђани никако да се докопају пензије а ви ...
-         Користим своје законско право и определила сам се за мушки стаж.
-         А где ту солидарност, социјална правда ... па ви из СПС – а се залажета за то. А био би ред да неко млад, ево рецимо ваша снајка да почне радити.
-         Каква солидарност, најважнија сам ја себи.
-         Па ви по узору на вашег директора и председника и ... нећете у пензију ни када навршите мушки стаж.
-         Ако буде по закону, нећу, шта ћу кући уби ме досада, а на послу ми баш добро, све раде оне млађе ја сам главна ...
-         Значи ви по оној ... Ја волим само себе ...
-         Да, а ко ми је други важан.

''Neću u penziju, čik da me neko stigne ... u najboljim sam govnima, ups godinama.''


      Случајно или шта ћу га већ знати наместило се, преко радија Давор Гобац фронтмен Psihomodo Popa поче песму Ja volim samo sebe, помислим, како се све увек намести и за све увек постоји одговор.

 

Tamne mrlje prošlosti
na tvojoj bijeloj košulji
veš mašina budućnosti
nikad neće oprati.

Ja ne gutam pilule
da bi mi bilo bolje
ja ne trebam žene
da me zadovolje.

Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.


Oči bojim zeleno
usta žarko crveno
uvijek sam izgledao
kao što sam volio.

Druge ne primjećujem
ni u prolazu
sebe uvijek pozdravljam
u ogledalu.

 
Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.


      По доласку у Апатин поздравим се са дамама, захвалим се познанику на превоз и све нешто мислим, чудна је ово држава, они који могу и имају све услове они неће у пензију, а они који немогу све раде да оду у исту, да ли је то случајно и намештено мора да се то неко игра са нама. Да, и Гобац је изгледа скроз у праву.

                                                              Мирко С. Вранеш

субота, 18. децембар 2010.

ЕХ ТА ЛЕПА ВРЕМЕНА, КАДА СУ И ЗИМА И СНЕГ ИЗАЗИВАЛИ ОСМЕХ...


СНЕГ

      ''Весео човек је као сунце, куд год иде осветљава.'' – Турска пословица

      Снег у равници, у мом Апатину, мојој Бачкој и мојој Војводини увек је деловао умирујуће и никада није изазивао некакву посебну нервозу и панику, равница па све бело, гране сунце па све бљешти. Шта се то у међувремену десило да сада снег дочекујемо намргођени, љути и о том истом снегу све најгоре... снег изненадио путаре, поломљених X ногу и Y руку на клизавици, отказаних Z летовa, завејани путеви, брачни пар умрo од зиме и глади у околини XYZ..., нађено X смрзнутих и Y мртвих бескућника у Пољској и Русији и... бели снег постао повод црних хроника. 

      Дакле да почнем причу, какав је то снег  некад био и какав догађај је око њега настајао када сам ја био дете a и касније. Снег и зима су пар који једно без другог не могу, зима подразумева касно свањивање и рано смркавање, обданица кратка, то је природа... некада је то кратко дневно светло  и подужи мрак изазивало народ апатински на зимско дружење, посете једних другима, дуга фамилијарна и комшијска картања, игре типа Не љути се човече... и много тога што зиму претвара у доколицу и разбибригу. Од раног јутра ми деца смо јурцала по снегу, ишли на баре и до Левенте чак, да се сличугамо (клижемо) по леду, да сечемо оближње врбове равне гране  са закривљењем при крају и правимо штапове за хокеј, понесемо од куће ћутке (кукурузне) за пакове, а сличуге лети правимо од старих пиварских дрвених гајби а ону челичну тракицу што гајбу чинила компактном користимо за подшив, и ево клизаљки за једну сезону, следеће већ нога већа прави нове... било је ту пропадања кроз лед, скидања до голе коже и ложење ватре да се отопљеник осуши, свак му да нешто робе и он цупка док се све не осуши... сви насмејани, нико болестан оно хране по џеповима, понето од куће кришом, делимо... цика вриска, кући на ручак кисео купус са сувим месом  и уместо 'леба куван кромпир, понекад може и  палента у боте (онако узмеш паленте у шаке па направиш нешто к'о грудву и ево га бота), па опет санке у руке па на бент (немамо ми другога брда) удри уз низ бент, па тако све до сумрака... кући вечера, чај липов или шипков набран лета и јесени, комшије дошле картају се, мајке штрикају  чарапе вунене (од ЛИЧКЕ вуне), чарапе греју носиоцу истих и ноге и срце па из завичаја су из ЛИКЕ од овце Цигаје, Бирке... пуцкетају дрва у смедеревцу на плотни наранџина кора у рерни полице (што већи кромпир попола расечен мало засољен па на печење), ми деца немамо времена чекати да се о'лади па онако врео кад се залепи за непце очи искачу али опет смех и озарена лица, па зима је нема разлога за љутњу и мрзовољу. Свинокоље сви свима и свак свакоме носе чварке, крвавице, пар домаће кобасице и две три свеже крменадле, колико у кући душа толико крменадли, знаш такав је ред... деца око свих казана за загревање воде за шурење свиња, чекају ''мајстора'' да извади и надува свињску бешику, онда удри фудбал без лопте ту је мијур ту и лопта, крајичком ока гледамо како напредује радња када ће се месо сећи, а у неком ћошку чардака или шупе чекају већ припремљени штапићи за ражњиће (подужи, научили већ од раније да нам рукавице не изгоре)... онда чекај обарине, па прву кобасицу сваком гриз,  па чварци... неко се сувише  приближи ватри, зна се нешто на њему и запалити, гаси га ваљај га у снег и опет смех нас деце од радости, а оне старије око ''мајстора'' од ракије и вина... смеју се старији нешто - ко је опалио крмачу ? (спалио длаку са свињчета) кад сам нараст'о  било ми јасно што су се смејали и шта је то опалити... сви задовољни мир божји. Радост још већа зимски распуст један, а два Божића и две Нове године... салењаци, колачи из пресе (касније га комерцијализовали и назвали Бакин колач), шапице, ситни колачи и зна се Мађарица ред кора што тања то боља – ред фила, па тако пет – шест пута а горе чоколадни прелив. Ваљда сам због тог колача и касније као момчић а и после волео Мађарице, свакако цурице и девојчице и... да вам не причам, знате већ. Суботом купање греје се поцинкована лончина, пуна воде, за искувавање веша на шпорету смедеревцу, па у корито за веш па Дечији Меримин сапун, па сузе док се пере коса (''гризе'' за очи), а све уз смех па зима је и снег је напољу чему љутња и нервоза, суши се поред пећи па у кревет оно јастук к'о кућа и дуња (перина) к'о бент а под ногама цреп загрејан у рерни и замотан у стари пекир, милина једна греје ноге а кад се о'лади само га онако шутнеш напоње испод дуње, и сањаш све бело сви насмејани зимааа и снег бели снег, старији причали да и анђели имају бела крила и да је у рају све бело и да се смеју по цео дан и уживају... не треба нама деци рај, за нас ја наш снег и наша зима и више од раја. Кад напада више снега, то више снега мислим преко метера, онда ми деца правимо стазе, замкове, ратујемо између два замка, грудвање нон - стоп, лизање леденица које висе са стреха главна забава, и да нас жеља мине фудбалска утакмица по утабаном снегу, е шта је ту знало бити падова и немогућих голова и још немогућијих акција... ко се како опружи, а сви у смех он највише. Правимо клизаљке у снегу, одаберемо ципеле са равним кожним ђоном па после стотињак залетања и клизања по истом месту у снегу напрабимо клизаљку, снег претворимо у лед па настављај једну на другу па тако и преко двадесет метара, данима је користимо и усавршавамо... неко попије и батине од старијих који кад се изврну и све четири у ваздух, трпиш и после по сата опет смех па зима је и снег је и... удри бригу на весеље.
      Одрастем, оженим се ту и деца, два сина и они иста прича и иста игра само нема више леда и Левенте и Купатила, утањио снег... санке па на бент, мени се бент некако смањио, био много већи кад сам ја био клинац... опет свињокољи, опет картања, опет вунене ЛИЧКЕ чарапе, опет Мађарица, и школски распуст и два Божића и две Нове године... и све тако до краја осамдесетих и почетка деведесетих... појавише се неки намргођени мрсомуди политичари и изјебаше ствар... поделише нас, заратисмо... осиромашили сви... зима и снег постали терет, треба обезбедити огрев, зимску гардеробу... мало помало свињокоља постала мисаона именица... затворио се свак' у своју кућу – стан немрада нико нигде... ту навику преузела и деца, нема више цике и вике нема клизаљки... родитељи бабе и деде -  немој напоље поломићеш се озебшћеш, згазиће те неко а можеш и неки грип навући. Заборавили већ и они лепа времена кад је зима била зима и снег био... Испрепадало народ ратовима, беспарицама, безнађем, грипештинама и кокошјим и свињским само још рибљи нису измислили... престо народ јести и меса кокошја и пилећа и свињска... а крмци који су све ово закували кркају све врсте меса и зиму и снег користе да се ''одморе'' на неким бајковитим местима на Алпима на... Јебе се њима што обичном свету зима и снег нису више радост и смех него јад и чемер.
      Јутрос затекнем пало десетак сантиметра снега, сувог, није за грудвање али ја направи једну и баци на кров... у ушима ми одзвања смех из безбрижнијих времена када је снег био снег а зима била зима, а не као сада ЦРНА ХРОНИКА. Очистим снег испред куће и мислим добро је – НИЈЕ ПАО СНЕГ ДА ПОКРИЈЕ БРЕГ ВЕЋ ДА СВАКА ЗВЕРКА ПОКАЖЕ СВОЈ ТРАГ, да пуно је ''звери'' људских упропастило и зиму и снег и Апатин и Бачку и Војводину... и... и најжалије ми и моју ЛИКУ (носим кинеске и турске чарапе, нека иде све у 3ЛПМ).  

       ПС Отићу данас до гробља обићи родитеље и приупитати кеву да ли анђели имају бела крила и да ли је све у Рају бело и да ли су сви насмејани и да ли плете чарапе од белих рајских оваца. А ви поштовани читаоци упитајте се, ко то од нас направи ЦРНУ ХРОНИКУ и шиша нас к'о овце у Апатину а и шире.

                                                                 Мирко С. Вранеш

петак, 17. децембар 2010.

SA DISTANCE OD DESET GODINA NEKE STVARI SE JASNIJE VIDE ...



DEMONTAŽA ILI FINGIRANJE ?

      ''Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.'' – Zoran Đinđić

         Deo posla vezan za demontažu Miloševićevog režima bio je završen 24. septembra 2000. godine na izborima za: Predsednika SR Jugoslavije; poslanike u Veću građana i Veću republika Savezne skupštine; poslanike u Skupštini AP Vojvodine; odbornike u skupštinama Opština, pobedom kandidata  Demokratske opozicije Srbije. Trebalo je još obaviti prevremene parlamentarne izbore za Narodne poslanike u  skupštini Srbije koji su održani 23. decembra 2000. godine. Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su u skladu sa sporazumom koji su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije i SPO, kada je dogovorena i tzv. prelazna Vlada koju su činili predstavnici potpisnika sporazuma na čelu sa Miomirom Minićem (SPS), sa mandatom od 23. oktobra 2000. godine do završetka izbora za parlament Srbije i formiranja Vlade.

REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA U OPŠTINI APATIN

Apatin
Sonta
Prigrevica
Kupusina
Svilojevo
UKUPNO
Birača
15.275
4.183
3.667
1.876
973
25.974
Glasalo
8.553
55,99%
1.832
43,8%
1.943
52,99%
1.247 66,47%
504 51,8%
14.079 54,2%
SRS
1.190 14,14%
92 5,16%
445 23,26%
13
1,05%
22  4,44%
1.762 12,73%
SPO
219  2,6%
20 1,12%
39
2,04%
4
0,32%
1,61%
290 2,1%
SPS
1.216 14,45%
117 6,57%
420 21,96%
10
0,81%
19
3,83%
1.782
12,88%
DOS
5.007 59,52%
1.484 83,28%
825 43,13%
1.200 97,09%
424 85,48%
8.940
64,6%
SSJ
625 7,43%
31 1,74%
165
8,63%
5
 0,4%
4
0,81%
830
6%
DSP
85
 1,01%
22 1,23%
14
0,73%
3
0,24%
6
1,21%
130
0,94%
JUL
37
 0,44%
8
0,45%
5
0,26%
0
3
0,6%
53
0,38%
SSDP
34
0,4%
8
0,45%
0
1
0,08%
10
2,02%
53
0,38%


      Od upisanih 6.493.672 birača u Srbiji na izbore je izašlo 3.748.623 ili 57,72%. Ostvareni su sledeći rezultati: DOS - 2.402.387 (64,8%) glasova - 176 mandata, SPS - 515.845 (13,76%) – 37, SRS - 322.333 (8,59%) – 23, SSJ - 199.847 (5,33%) – 14. Nakon toga na sednici Narodne skupštine Srbije održane 25.01.2001. godine izabran je dr Zoran Đinđić za Predsednika Vlade RS i imenovani su Ministri po resorima , počela je funkcionisati država.

      Šta se dešavalo u vremenu između završenih izbora 24. septembra 2000. godine i formiranja prve demokratske Vlade u Srbiji posle Drugog svetskog rata posebna je priča … o tapkanju u mestu ... o praznom hodu ... o ljudskoj gluposti i propuštenoj prilici ... opisaću deo događanja u Apatinu iz tog perioda.

      Dakle u opštinskom budžetu prethodnici (SPS) su ostavili beznačajna sredstva, dugove i obaveze (imam arhivu i pisaću i o ovome, o dugovima, obećavam) ... situacija je bila loša po svim pitanjima, nešto sam malo o tome pisao u prethodnim tekstovima na ovom blogu. Još veće opterećenje je predstavljalo ubrzano formiranje opštinskih odbora stranaka koje su preuzimale odbornike u SO Apatin koji su na izbore izašli kao nestranačke ličnosti, tu je prednjačio DSS naglo je omasovljavao članstvo i vodio politiku – gde god možemo da postavimo -  uguramo ''našeg'' čoveka. Prelazna Vlada Srbije je radila samo puke formalne stvari tako da se tapkalo u mestu, a prohtevi i želje pojedinaca su rasle iz dana u dan u tom svetlu i storija oko smene direktora  Doma zdravlja u Apatinu dr Živorada Smiljanića i pokušaj demontaže Miloševićevog ogranka u Apatinu.

      Jedna od gluposti koju sam uradio, je javno objavljivanje mog tada službenog broja mobilnog telefona ... kakvih je tu sve poziva bilo ... Tom Kruz je bio manje popularan ... vole neki moć i ''moćne'' pa hoće da im se udvore, uvuku ... hoće dame i ''ribe'' da daju al' džaba im, preferiram mesišta koja nisu posna i dijetalna, volim brate da se dok jedem zamastim krmetinom i prasetinom,  ''riba'' naročito nuđena nije mi inn
      Zvoni telefon danom noćom skoro svi nešto žele i svi nekoga cinkare i svašta nije za priču ... U toj opštoj zbrci 13. novembra 2000. godine, ponedeljak, zove me jedan drugar iz Sombora, kao delegacija iz somborske bolnice bi nešto došla da se dogovorimo oko nekih troškova i problema u toj zdravstvenoj ustanovi ... gde nađe mene i apatinski budžet mi k'o crkveni miševi, nigde cvonjka ... kao nije samo to i nije problem lova došli bi oni povodom rešavanja kadrovske politike u apatinskom Domu zdravlja ... a to je ''zadužio ih'' Žile do neba pa bi da ga karaju ... jebe mi se i za njega i za njih ista je to branša lekari, svi bi hteli da budu političari ... humanizam i politika to sem  u Srbiji nigde ne može ... mora jadan Hipokrat da se vrti k'o ventilator u grobu zbog naših ''doktora'' politike, za mene je lekar, lekar i gotova stvar neka leči i spasava ljude, za politiku treba druga kategorija ljudi, ali šta ćeš kako kod nas ništa nije normalno tako se i lekari trpaju u politiku ... neka ih ... samo ne mogu se setiti nekog stručnjaka njihovog zvanja koji nešto uradi u našoj politici ... obično zajebu stvar i to do panja ... primera ihahaj.

-         Dobro dođite, a što ne idete kod predsednika opštine ...
-         Nije u ni jednoj stranci, ko zna čiji će biti pa da ništa u napred sa njim ne radimo.
-         Kakve veze to ima, po meni je baš najveći kvalitet što nije ničiji ''stranački'' i može onako po nahođenju i moralu da seče i radi.
-         Čuli smo da će u DSS.
-         Neka će brate, neće se baš tu nešto usrećiti ali i ako odluči – Sam pao sam se ubio.
-         Da li danas popodne može doći jedan tvoj sugrađanin, radi kod nas u bolnici.
-         Može, jel' tu sa vama ?
-         Jeste.
-         Daj ga na telefon.
-         Gde si premijeru ?
-         A ti si ... đe ti je Koštunica? Dođi da se urokamo, da odemo u kafanu k'o ljudi ... zajebi Žileta on će i sam da se ugasi.
-         Mnogo me ''zadužio'' a i ne voli ga brate niko.
-         Pa, šta bavio se čovek politikom, nemate vi lekari pojma o tome ... i mene ja zadužio u Brodogradilištu , ko ga jebe ... neću da prljam ruke.
-         Nije to ... treba ga menjati, koči napredak.
-         Uvek je i kočio pa nešto niste kukurikali, bilo vam srce k'o u pauka muda ...Da sad ga odjednom niko ne voli, distancirali bi se, a još mnogima papci vire iz njegove guzice ... čovek se nije ni o'ladio,  а već ga sa'ranili, jebeš ekipu koja menja konja za jahanje ... da znaš ja uzde, sedlo ... ne trpim a mog'o bi se nekom i keve ...
-         De, de ... znamo se godinama, ne budi blesav ... evo mene posle tri, OK.
-         OK .

      Zatekli u opštini i sedmočasovno radno vreme, kao jedne zime bila ladna zima pa uveli sktraćeno vreme, ispade to bilo pre sedam godina pa po uzoru na opštinare i sva javna preduzeća i institucije uveli ''demokrtsko'' radno vreme, boli njih uvo što varioc na brodu rinta šihtu od osam sati dnevno i na  minus 11 i na plus 40 i što žene udišu lepilo kod obućara i ... oni su se izborili (jedva nekako ubedim ove moje da vratimo osmočasovno radno vreme i njima se osladila ''demokratija'') – da i o tome imam dokument, jebote ja gori od DB –a, joj kad otvorim svoje dosijee i objavim ko su doušnici, al će biti pičvajza.

      Svi otišli kući, ja javio portiru kad dođe taj i taj da mi javi ili da ga pusti gore u kancelariju. I stvarno nešto posle tri dođe čovek, sunemo po domaću don'o mi jedan poznanik izgubio okladu mislio da je Tipo privatni Grabićev, vozila ga njegova cela familija u 3LPM ... a ono opštinsko službeno vozilo. Sve nešto mislim ništa se nije promenilo i ovaj danas vozi mečku k'o da je njegova, što jedan ''pametnjaković'' reče neka vozi i zaslužio je, e što se mene tiče evo mu k... pa nek se vozi u 3LPM. Razmenimo koju i on meni iz vijetnamke parče papira na njemu dva pečata ... jedan sve sa zmijom u sredini SINDIKAT LEKARA I FARMACEUTA SRBIJE – SOMBOR i drugi DRUŠTVO LEKARA SOMBORA I APATINA ...

      Znate me već, evo ga prepis dopisa (sve sa slovnim i ostalim greškama):

      U svetlu dogadjanja zadnjih dana u zemlji, imajuci u vidu da aktuelno vise ne funkcionise Ministrstvo za zdravlje Republike Srbije, nego je u funkciji prelazni Kolegijum, formiran od strane predstavnika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i Srpskog lekarskog drustva, radi premoscavanja vakuma koji moze da nastane, na sastanku predstavnika Sindikata lekara i farmaceuta i Srpskog lekarskog društva Sombora i Apatina, donete su sledeće odluke:
1. Da se za prelazni period do izbora i konstituisanja nove Skupstine Republike Srbije i odgovarajucih ministarstava konstituise telo, koje ce preuzeti funkcije Upravnog odbora ZC Dr Radivoj Simovic Sombor i Doma zdravlja Apatin. Radi odrzavanja kontinuiteta zdravstvene zastite, sanitetskog snabdevanja, kao i strukture sluzbi koje tu zastitu sprovode, odluceno je da u sastav tela budu uvrsteni lekari iz sastava navedenih predsednistava, kao i predstavnici Privredne lekarske komore, Zavoda za zdravstvenu zastitu i Narodne apoteke, ne uticuci na Direktore ZC Sombor i DZ Apatin da napuste svoje funkcije, koji će biti obavezni da sprovode odluke novoformiranog Kolegijuma.
2. Ova odluka podrazumeva se da zahteva da dosadasnji Upravni odbori ZC Sombor i Upravna struktura DZ Apatin kolektivno podnesu ostavku na svoje inace nelegalne funkcije.
3. Da se obustavi primena svih mera koje je bivsi Ministar zdravlja uveo kako bi se omogucilo uspostavljanje novog rezima funkcionisanja zdravstva u celini, o cemu ce se starati novoizabrano telo.
4. Da se zahteva trenutna ostavka na polozaj Direktora Filijale Fonda za zdravstveno osiguranje Vase poljaka i na to mesto postavi osoba koja će saradjivati sa novoformiranim privremenim Kolegijumom i Prevremenim Kolegijumom, koji vrši funkciju Ministarstva za zdravlje Republike Srbije i fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije.
5. Sindikatlekara i farmaceuta zahteva da se odmahprestane sa obustavom na isplate licnih dohodaka radnika na ime tzv. Dnevnica solidarnosti.
6. SLF i SLD dlv ce prihvatiti novo rukovodstvo ZC Sombor i DZ Apatin nakon sprovodjenja legalnih izbora i privremeno telo ce automatski prestati sa radom, samo ukoliko ta rukovodstva prihvate ove organizacije kao ravnopravne partnere.

            U sastav Kolegijuma, izabrani su:

Dr Bogdan Nikolic, Dr Jovan Slavkovic, Dr Jadranka Bosnic, Dr Vladimir Blanusa, Dr Dragomir Cimesa, Dr Milos Bozickovic i predstavnik Narodne apoteke, koja ce naknadno delegirati svog clana Kolegijuma.


      Znači sindikati medicinskih radnika vode kolo i hoće da uvedu red u zdravstvo da se reše partijskih imenovanja i nezakonitih radnji, šta tu može lokalna samouprava, zdravstvo i mnogo toga nije pod njenom ingerencijom ... prenesem ovu informaciju kolegama funkcionerima ... oni već sve znaju ... jebeš tajnovitost dogovora i sastanka a svi znaju sve ... konsultacije, dogovori, animiranje ljudi da budu potencijalni kandidati za mesta u strukturi vođenja Doma zdravlja – Apatin (joj ko se sve tu trpao da bude neko i nešto, gurali se ovi i oni ... alavci, a za vreme izbora nismo imali ni dovoljno kandidata za odbornike startovali sa minus 8 ... pobednike svi vole a neki i u dupe  im se zavlače ... neka hvala ja obuk'o kožne čakšire i turio znak STOP na prkno ... kakvih je tu sve događaja bilo i koji su to likovi ...) ... svi se usaglasili, dogovorili ... sindikat zdravstva medicinskih radnika Sombora i Apatina poslao dopise u NS, BG ... Novoizabrani funkcioneri apatinske opštine presaviju tabak (oni pismeniji ja nisam pisao pismo, kao žestok si svašta ćeš napisati a nemaš ni vremena sam si rek'o ...) i usaglašeni predlog u Ministarstvo u Beograd (kome ni sami ne znamo kome – prelazni period, prelazna Vlada ... po sistemu ni žena ni riba), evo ga prepis dopisa (sve sa slovnim i ostalim greškama):



Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Opština Apatin
Dana 16.11.2000.
A P A T I N
 Ministru zdravlja Republike Srbije
B E O G R A D

      Poštovani Ministre,

      Apatinski Dom zdravlja u čijem sastavu funkcioniše i banja ''Junaković'' još uvek je u ''vlasti'' jednog čoveka. Dr. Živorada Smoljanića sa čijim radom nismo zadovoljni niti smo ikad bili.
      Pomenuti gospodin je kao direktor ove ustanove njome rukovodio kao svojom privatnom svojinom. Nikome nije poznato koliki su troškovifinkcionisanja banje ''Junaković'' a zdravstveni radnici su konstantno korišćeni za politički marketing SPS – a, pri čemu su pojedina odelenja Doma zdravlja bila i za vreme radnog vremena zatvarana a ljudi odvođeni na mitinge. Pojedini lekari su ucenjivani specijalizacijama a svaka reč protivljenja strogo je kažnjavana. Zazirawe radnika ove ustanove od dr. Živorada Smiljanića bez obzira na promene u zemlji i dalje je prisutno a tome treba dodati da neki od radnika obilno koriste ovu situaciju za stvaranje lične materijalne koristi.
     Neželeći više ovakvu situaciju u našoj zdravstvenoj ustanovi, mi Vam predlažemo, ali u isto vreme i izričito zahtevamo, da direktora Živorada Smiljanića razrešite dužnosti i na našu preporuku imenujete vršioca dužnosti direktora apatinskog Doma zdravlja. Vršilac dužnosti vodio bi Dom zdravlja u ovom prelaznom periodu do uspostavljanja potpune vlasti (savezne i republičke), usvajanja novih zakona u oblasti zdravstva tj. potpune normalizacije u ovoj oblasti.
      Za vršioca dužnosti direktora Doma zdravlja Apatin predlažemo Vam dr. Žigić Milana čoveka sposobnog da dovede u red rad Doma zdravlja, a što je u interesu svih nas koji živimo ovde.
      Pored predloga za imenovanje vršioca v.d. direktora Doma zdravlja dajemo Vam i predlolog sastava novog upravnog i nadzornog odbora ove ustanove.

      Predlog sastava upravnog odbora:

1.    dr. Svetozar Cvetićanin – za predsednika U.O. – spec. fizikalne medicine i rehabilitacije
2.    dr. Milan Glumac – za člana U.O. – spec. pneumoftiziolog  
3.    dr. Čedomir Simin – za člana U.O. – spec . opšte hirurgije  
4.    dr. Bruno Urbanovski – za člana U.O. – spec. urologije  
5.    dr. Bogdan Vukoman – za člana U.O. – dipl. pravnik  

      Predlog sastava nadzornog odbora:

1.    dr. Vinko Silađev – za predsednika N.O. – spec. interne medicine  
2.    dr. Josip Tarnocki – za člana N.O. – spec. oralne hirurgije  
3.    ing. Predrag Cvetićanin – za člana N.O.

      Predloženi članovi upravnog i nadzornog odbora u našoj sredini, a i u širem okruženju, predstavljaju ugledne i renomirane stručnjake u svojim oblastima u koje će građani Apatina, sigurni smo, imati puno poverenja.
      Još jednom vam napominjemo da je ovo od velikog značaja za našu sredinu, a uvereni smo i Vama je u interesu da lokalne zdravstvene ustanove funkcionišu. Iako u apatinskoj opštini nije formiran nijedan krizni štab, pa tako ni u Domu zdravlja, duboko smo uvereni da dr. Živorad Smiljanić ne sme da ostane direktor ove ustanove.

      Napomena:
      U prilogu Vam dostavljamo dopis koji su sačinili društvo lekara Sombora i Apatina te sindikat lekara i farmaceuta Srbije – Sombor.

predsednik S.O. Apatin

--------------------------
prof. Dražić Milan

potpredsednik S.O. Apatin

--------------------------
ing. Medić Rade

predsednik I.O. S.O. Apatin

---------------------------
Vraneš Mirko

Sekretar S.O. Apatin

--------------------------
                                      dipl.prav. Arsić Dragan

U Apatinu, 16.11.2000 godine



       Na dopis zveknemo pečat SO Apatin, potpišemo se i rešili stvar ... e tu smo se zajebali ništa mi nismo rešili ... Tandrčak, tandrčak vreteno ... poče pređa i mršenje muda ...
      Tada počinje igranka bez prestanka ili po narodnoj – Jebe lud zbunjenog ... niko nije zadužen za imenovanja i za smenjivanja, znate vakum je, kako vakum a po celoj Srbiji lete ''glave'' na sve strane smenjuju i Kurtu i Murtu a kod nas nemože ni jedan jedini ... Odem ja do Beograda po pitanju stambenih rešenja za populaciju izbeglih i proteranih ... obavim to (bogu hvala ostali tragovi tog rada i u Apatinu i Prigrevici i Sonti i Svilojevu – dobili ljudi krov nad glavom) ... raspalim se pa pravo u Krunsku u sedište DS, najavio se dočekala me gospođa ... predsednik resora za zdravstvo u DS – u ... kaže sve znam, ništa ne možemo Koštuničini hoće svoje ljude na rukovodećim funkcijama i u zdravstvu i u ... u 3LPM i demokratija i legalisti i metiljavci i trutovi ... U Apatinu na kolegijumu u opštini izvestim o rezultatima puta , obradovalo ih početak rešavanja situacije oko izbeglica ... ali ne veruju, nije moguće gde DSS i Koštunica da su takvi, dignem ja ruke od toga imam ja prečeg posla nego se zajebavati i sa Žikom i sa Koštunicom i sa ... Predstavnici DSS – a iz Apatina se nešto femkaju pa kao nije to sve istina što Vraneš priča ... kad ono formiraše povereništvo i inicijativnu grupu za Opštinski odbor ... pa Predsednik SO Apatin postade član, te neki odbornici postadoše članovi, pa neki lekari postadoše članovi ... za malo da i Žiku ne učlaniše. Rade ljudi jačaju rastu, da pokažu kako mogu rešiti tu rašomonijadu u zdravstvu u Apatinu presaviju tabak, pa pismo na adresu na ruke (mi iz DS – a nismo znali za ta pisanija, kasnije sam dobio original pismo sve sa jajastim pečatom i potpisom), evo ga prepis pisma (sve sa slovnim i ostalim greškama):


Demokratska Stranka Srbije
A P A T I N

Izvršnom odboru
Demokratske Stranke Srbije
B E O G R A D

      Poštovana gospođo,

      Predstavnici Opštine Apatin uputili su dopis Ministru zdravlja gđi.Nadi Kostić u kome od nje zahtevaju da razreši dužnosti direktora doma zdravlja Apatin dr. Živorada Smiljanića, a potom imenuje novog direktora i novi upravni odbor kao i nadzorni odbor.
      Sa ovim dopisom bili smo upoznati i apsolutno ga podržavamo kao i predlog za imenovanje sa kojim smo takođe saglasni.
      U prilugu svemu ovome Predsednik Skupštine opštine Apatin prof. Milan Dražić (član DSS) obavio je konsultacije sa Odborom za zdravstvo Demokratske Stranke Srbije od koga je dobio punu podršku (konsultacije su obavljene 05.12.2000-te godine u kabinetu ministra, na njenu preporuku).
      Kao prilog ovog dopisa šaljem vam i fotokopiju dopisa predstavnika naše opštinske vlasti.
      Nadamo se da Ćete razumeti naše razloge i želje i efikasno reagovati.

      Unapred hvala.

---------------------------
Bulat Boro
(poverenik DSS Apatin)

      Apatin, 05.12.2000 godine



      Prolazi vreme ništa ni od odgovora ni od razrešenja a ni imenovanja ... predsednik SO se nešto pravi naivan – k'o francuska sobarica ... ima vremena znate pretrpani su poslom, naslućujemo (mi iz DS –a) nešto se tu sprema a i neka čudna okupljanja dela odbornika, lekara i ... u kabinetu kod predsednika SO ... Arso konstatuje nešto oni tu petljaju ... neka petljaju nemam ja za to vremena a nema ni Rade očekujemo mazut i dizel za grejanje škola, vrtića, Doma zdravlja ... imamo posla preko glave, a neka oni sastanče može im se, imaju vremena ... ne popušta Arso oće da se piše našima u BG, 'ajde da pišemo ... znam džaba nam je, rekla mi žena u DS kako stvari stoje, kad se ono videsmo i ... ko da piše čiji pečat da zveknemo, da dopis dobije na ''težini'' ... ti imaš pečat IO SO pa ćemo po toj liniji ... ode Arso piše pismo , i evo ga prepis (sve sa slovnim i ostalim greškama):

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Opština Apatin
SKUPŠTINA OPŠTINE APATIMN
IZVRŠNI ODBOR
Broj: sl/2001-1
Dana,  11.01.2001. godine

DEMOKRATSKA STRANKA
GLAVNI ODBOR
B E O G R A D

      U Opštini Apatin ispred organa Skupštine opštine Apatin, pokrenut je postupak za smenjivanje Upravnog odbora i direktora doma zdravlja u Apatinu. Predmet se od početka novembra nalazi u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
      Zaposleni lekari Doma zdravlja u Apatinu, njih je 38, pristupilo je nezavisnom sindikatu lekara Srbije, od ukupno zaposlenih 47 lekara, sa zahtevom da se  smeni Upravni odbor i direktor Doma zdravlja dr Živorad Smiljanić.
      Iako smo ispred organa Skupštine opštine Apatin u više navrata insistirali kod nadležnog ministra prelazne Vlade, da reši ovaj zahtev, on do sada nije rešen.
      Stoga molimo rukovodstvo DS da učini potrebne korake kod ministra zdravlja i ispoštuje se volja zaposlenih, jer se radi o Domu zdravlja koji vrši putem svog direktora  političku opstrukciju u Opštini.        

potpredsednik S.O. Apatin

--------------------------
ing. Medić Rade

predsednik I.O. S.O. Apatin

---------------------------
Vraneš Mirko

Sekretar S.O. Apatin

--------------------------
                                      dipl.prav. Arsić Dragan


      Potpišemo kresnem pečat, sedlaj konja pa u BG ili šalji. Sve obavestili, zahtevali i ništa ... sve nešto mislim kako je krenulo, biće tu problem ko je gde i ko je ko na lestvici vlasti u Srbiji ... sprema se cirkus od lokala do savezne države ... predstavnici DOS – a  k'o rogovi uvreći ... šta će biti biće. Živela demokratija na naš srbijanski način, a u Apatinu specijalitet mućkalica na D(e)SS(et) način (a).

      Nakon formiranja Vlade na čelu za Zoranom Đinđićem, došlo je iz Ministarstva zdravlja i razrešenje i postavljenje (Ministar je uvažio poslati dopis i doneo rešenje br.119-01-194-2001-01 od 21. februara 2001. godine o imenovanju članova i predsednika Upravnog odbora – član DSS - a, imenovan je i direktor - član DSS-a i to učlanjen neposredno pred imenovanje), samo neki drugi ljudi mimo našeg zajedničkog dopisa od 16. novembra 2000. godine ... kao neko slučajno imenovao i novog direktora i UO i Nadzorni odbor ... kako se ja ne kopčam na leđa, naučio ''zanat'' u Brodogradilištu davno, preko veze u Ministarstvu dobijem dopis iz Apatina na osnovu koga je došlo do smene i novih imenovanja, evo ga prepis dopisa (sve sa slovnim i ostalim greškama):


SKUPŠTINA OPŠTINE APATIN
Srpskih vladara 29 Apatin
APATIN 29.01.2001.

MINISTRU ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE
DR OBRENU JOKSIMOVIĆU

POŠTOVANI GOSPODINE MINISTRE.

      Povodom stanja u Domu Zdravlja Apatin, na čijem se čelu nalazi Dr. Živorad Smiljanića upućujemo Vam zahtev da svojom odlukom istog razrešite dužnosti direktora Doma Zdravlja Apatin,kao i Upravni i Nadzorni odbor iste ustanovei da imenujete vršioce dužnosti na iste funkcije.
      Za vršioca dužnosti Direktora doma zdravlja apatin predlažemo DR Milana Glumca, pneumofiziologa zaposlenog u Domu Zdravlja Apatin.

      Za članove Upravnog odbora predlažemo:
1.    Dr. Simin Čedomir-a specijalistu hirurga
2.    Dr. Urbanovski Brunu specijalista urolog,
3.    Dr. Žigić Milana, stomatologa,
4.    Dr. Klem Spomenku, specijalistu fizikalne medicine i rehabilitacije i
5.    DR. Miloš Irenu, specijalistu internistu

      Za članove nadzornog odbora predlažemo:
1.    Dr Tarnocki Josipa, specijalistu maksilofacijalne hirurgije.
2.    Dr Cvetićanin Svetozar, specijalistu fiziklabne medicine i
3.    stanku Rađenović. Diplomiranog pravnika 

OBRAZLOŽENJE

      Na čelu Doma Zdravlja Apatin, u čijem sastavu se nalazi i Banja ''Junaković'' još uvek se nalazi Dr Živorad Smiljanić, koji je simbol starog komunističkog sistema na ovim prostorima. Dr Smiljanić se na čelu ove ustanovenalazi dugi niz godina Apsolitističkim načinom rukovođenja u ovoj ustanovi , arogantnim odnosom prema zaposlenima, negativnom selekcijom kadrova, forsiranjem kompromitovanih polišnika, skroz je ugled ove ustanove, izazvao opravdano nezadovoljstvo građana Opštine Apatin. Posebno nezadovoljstrvo građana Apatina izaziva krajnje loša organizacija primarne zdravstvene zaštite i hitne pomoći, zbog čega je ovih dana sredstvima javnog informisanja upućena peticija građana. I posle poraza na izborima nastavlja sa starim načinom rada u Domu Zdravlja, zapošljava kompromitovane SPS kadrove, za koje otvara nova radna mesta, koja ranije nisu postojala u sistematizaciji.
      Ugled koji je stekao DOS posle pobede na lokalnim i republičkim izborima u našoj opštini meri se i time da li će Dr Smiljanić ostati i dalje na mestu Direktora Doma zdravlja, s obzirom da je pre tih izbora obavljao sledeće funkcije:
1.    Predsednik skupštine Vojvodine
2.    Predsednik SO Apatin
3.    Predsednik SPS Vojvodine
4.    Predsednik SPS Apatin
5.    Predsednik upravnog odbora kliničkog centra u Novom Sadu
6.    Predsednik organizacije Crvenog Krsta Apatin
7.    Član Glavnog Odbora SPS
8.    Član radnog predsedništva vanrednog kongresa SPS-a.
9.    Obavljao je mnoge druge funkcije u bokserskom savezu, lovačkom udruženju, i bio član nepoznatog broja upravnih odbora.

      Smenom Dr Smiljanića građanima opštine Apatin bi se dao dokaz da je nova vlast DOS-a prekinula kontinuitet sa starim sistemom.

      Predlažemo da se za Vršioca dužnosti Direktora Doma Zdravlja imenuje dr Glumac Milan , specijalista pneumoftiziolog, član DSS-a, rođen 1950 godine, ugledni lekar specijalista i građanin Apatina, koji se u zadnjih deset godina javno deklarisao kao protivnik politike SPS-a i JUL-a, i koji istovremeno ima podršku većine sindikata ''Nezavisnost'' Doma Zdravlja Apatin, kao i opštinske vlasti DOS-a. 

SO APATIN
PREDSEDNIK
Milan Dražić


      Kopiju dopisa, sve sa pečatom i potpisom,  pokažem mojim demokratama u Apatinu, šta sad ... Kad će ti Arso - on nas zajeb'o, lepo sam vas molio da ja budem predsednik. Predložim - da se raziđemo pa novi lokalni izbori, razbićemo ih ... Oni u glas -  nemoj Mišo pa zajedno ćemo sa njima iz DSS – a, ima vremena ... Znate vi šta jebite se i vi i oni ja sa njima neću, jebeš partnera koji ti radi iza leđa ... nekako brate te pederske navike nikada nisam voleo. 


      Tako je počeo raspad Demokratske opozicije Srbije u Apatinu, ostalo se zna a ono što se ne zna pisaću ima vremena, sa distance se sve bolje i jasnije vidi ... a oni koji imaju nešto reći po ovom pitanju kao akteri neka kažu  (pišu) ili neka se distanciraju ili neka ćute. Što se mene tiče: ''Melius non incipient, quam desinunt’’ - Bolje ne počinjati, nego stati na pola.


      A, da umal’ da zaboravim, negde leta 2002. nađe  me u bašti kafane  Đoko, Žikin ''kurir'' bolje reći tampon, kao:

-         Tražim te već tri dana. Hteo bi doktor da se vidi sa tobom ...
-         Viđamo se na sednicama skupština i to mi je sasvim dovoljno.
-         Znaš zamolio me da da mi daš broj mobilnog.
-         Evo ti Đoko, nije problem.


     Raziđemo se (odavno smo se mi razišli, iako smo generacija), kad zvoni mobilan, fiksna mreža:

-         Alo Vranešu ti si, ovde Smiljanić.
-         Ja sam, kad pre ... šta treba upravo me Đoko nešto ...
-         Kad možeš doći do mene u ordinaciju.
-         Mogu sad odmah, baš da čujem šta ...
-         Čekam te.


      Ja na dvesto metara od Doma zdravlja, pijem pivo na ćošku, za minut na spratu ispred ordinacije čeka medicinska sestra, znam je još sa plesnjaka u Brodveju, dobraaa još uvek:

-         Dobar dan ...
-         Zdravo Mišo doktor te čeka unutra ...


      Nikada nisam volio ordinacije a ni lekare još od detinjstva, uvek me keva na silu vukla kod lekara a Ćale podmićiv'o, dav'o mi lovu da idem, uđem skoči on sa stolice nasmejan, rukujemo se, hoćeš popiti čaj, gde popiti a sve se oseti na, na miris bolnice i ambulante ... formalno ... kako si šta radiš ... šta radim pa ti i tvoj kum i Dražić  me smenište pa sam sada sam sebi smešan, poče priča:

-         Nisi me trebo dirati sa mesta direktora.
-         Ja te nisam nešto mnogo ni dir'o, da sam te dir'o ... znaš koliko te ''volim'' od one situacije u Brodogradilištu, da te diram bio bi u gipsu ...
-         Kako nisi pa kum i Dražo mi kažu da si ti sve smislio ...
-         Znaš šta jebe mi se i za tebe i za tvog kuma i za Dražu, ako si me za to zvao, imam arhivu po tom pitanju pa ću ti kopirati i doneti pa čitaj i uživaj.
-         Hoćeš stvarno.
-         Hoću već danas ako baš hoćeš, dosta mi više priča te ti si zajeb'o onog te uradio ono te ovo ... serete po meni gde god stignete koji vam je kurac ... nisam više vlast.
-         Dobro, nisam te za to zvao nego hajde da smenimo Dražića.
-         Čuj ja nisam nikad radio protiv onih sa kojima sam bio, a vi se dogovorite međusobno, ti i on i tvoj kum kako da ga smenite ipak ste vi i familija.
-         Ti stvarno nisi normalan, pa on te sjeb'o.
-         Pa šta i ti si me sjeb'o u Brodogradilištu pa te nešto nisam dir'o, nemam ja vremana za ta vaša sranja i osvete i revanšizme iz drugog sam ja filma.
-         Dobro evo ti broj mog mobilnog pa ako ti nešto zatreba nazovi.
-         Od tebe, teško da mi išta može zatrebati.


      Sledeći dan sam mu odneo kopije istih ovih dopisa koje danas objavljujem, oči mu stale, ja dao reč i doneo ... da zvao sam ga jedne prilike da mu poželim brz oporavak posle operacije u Sloveniji, mora da su mu i oči i srce stali od čuda. On je godinama koristio govornicu u SO Apatin da kaže – Dražiću pa ti si zajedno sa mnom smenio i Vraneša i Medića i Arsića. Kuma nije spominjao, PA NIJE KUM DUGME.


       Živorade, Živorade znam da čitaš ove tekstove sa bloga, potvrdi ovu moju priču da se barem jednom oko nečega složimo. Povedi računa, rešio sam da te ''diram'' (politički naravno) i da tebe i tvoje (saradnike) pošaljem u 3LPM.
                                                                
                                                                           Mirko S. Vraneš