уторак, 28. децембар 2010.

КАО ДЕТЕ ЧУВАЈУЋИ КРАВЕ У ЛИЦИ, ВОДИО САМ ИХ НА ЛОКВУ ДА ПИЈУ ВОДЕ, А НА ЛЕВЕНТИ, ЛЕТИ, У БАРИ КОРПОМ 'ВАТАО ШАРАНЕ И БЕЛУ РИБУ... И ЛИЧКЕ ЛОКВЕ И АПАТИНСКЕ БАРЕ БИЛЕ ЧИСТЕ...

КАД КИША ПОСТАНЕ КРИВАЦ ?

      ''Ако не знате како, посматрајте појаве у природи, она ће вам дати јасне одговоре и инспирацију.'' – Никола Тесла

      На основу члана 5. Одлуке о оснивању Буџетског фонда за финансирање комуналних делатности општине Апатин (''Службени Лист општине Апатин'' број 7/1992) и члан 76. став 1. Статута општине Апатин  (''Службени Лист општине Апатин'' број 2/2000) СО Апатин именује Управни одбор Буџетског фонда за финансирање комуналних делатности општине Апатин… тако ја крајем 2000. године постанем председник Управног одбора поменутог фонда, уз предложене и изабране  чланове (Вучетић Зоран, Јовановић Синиша, Јовић Драган и Лаврнић Милан) почнемо радити, окупљати на једном месту идеје и потребе свих Јавних предузећа и институција чији је оснивач општина Апатин  и Месних заједница, ујединимо средства буџета, самодоприноса, донација… и направимо са стручним службама свих горе поменутих план за 2002. па за  2003. и за 2004. годину све набројано у табелама и све објављено по усвајању на Скупштини у ''Гласу комуне'' и ''Службеном листу општине Апатин'' скроз транспарентно што би рекли, а народ и опозиција почели пратити шта се од планираног реализује, а оно све… стале им очи како то може, е, може кад се окупе сви и направе рационалан економски одржив програм… сада то зову пројекат… то је једно време у нас функционисала демократија, нећу набрајати шта је све урађено постоје програми а постоје и изграђени објекти инфраструктуре и…

      Некако 2001. била кишовита па смо сви пливали и Апатин, и Купусина, и Сонта, и Пригревица, и  Свилојево… запуштени системи за атмосферске воде… киша постала проблем… шта ћу куд ћу оловчица, папирче па на терен да ја то видим који се ту ку… дешава… па као неки сам стручњак, кажу људи, за цеви... леле мајко моја шта сам све видео, какве све глупости људи могу да ураде… па сада као нико није крив па пливај, ствара се Панонско море испостава у општини Апатин…

      Ове године слични проблеми бања и Пригревица к'о Венеција а Апатинци играју ватерполо у подрумима нешто о томе сам већ писуцкао види:
http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/12/blog-post_19.html и  
http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/11/blog-post_16.html а и Апатинске новине су нешто писале па и најновији 45. број, као из Пригревице извозе блато. Ономад чак и локална ТВ Апатин приказала ГЛАВОЊУ како у буцама гаца по холу Бање Јебаковић  и 'вата жабе и жали се на планетарно отопљење, уместо да призна интерно замрзавање мозга код њега и његових му, е кад сам код МУ стварно су МУУУ, само што не дају млеко. Да су имали времена и бацили поглед на штиво што што написах маја 2003. можда би све било другачије, није баш нешто епохално али за иницијативу и почетак доста... могли сте окупити струку и потенцијал али памети и кадрова вама не треба... рече, исти Зајечарац сад се нешто у задње време курчи да је Личанин, рече  и оста жив – ''Док сам ја кадар, шта ће мени кадар.''. ''Благо'' нама с' тобом таквим кадрим, јебеш га 'оће чова да влада и рече ''Владаћу као Буш''... пре ће бити да је ово Буш почетна слова једне врсте краве из Динарских крајева, мала кочопрцна кравица звана Буша... е, ''мој'' Велникусе Жикитусе Мечкитусе Кравикусе... ни за бика и ни за вола више ниси, а да извину ови моји читаоци ни за курац више ниси,  постаде ти једна обична кравица... све нешто мислим да ли ливнице београдске праве брунзе (звона за око врата), па да ти једну, онако повећу, наручим да се ове твоје овце не погубе негде у магли да те чују и прате, па сви скупа у 3ЛПМ.

      Елем, да ми пустимо краве и остале овце, ипак је то за ветеринаре и  пољопривредне стручљаке смер сточарство... тако ја нешто после тог тумарања по каналима и вукојебинама апатинским срочио штиво и амбициозно га назвао анализа, ево га са ЦД – а директно у блог:
 
СИСТЕМ ОТПАДНИХ ВОДА – АТМОСФЕРСКА (КИШНА) КАНАЛИЗАЦИЈА У ОПШТИНИ АПАТИН

ПРЕСЕК СТАЊА И ЦИЉЕВИ

Увод

      Напретком цивилизације све се више води рачуна о здрављу човека и продужавању његовог животног века. Здравље чланова заједнице зависи од очувања природних ресурса и животног окружења, самим тим намеће се потреба за уклањањем узрочника загађења животне средине и санирањем последица небриге.
      Постоји потреба за уклањањем, фекалног, индустријског и пољопривредног отпада од места настанка до места обраде и на такав начин да не представљајуздравствену опасност по заједницу. Такође постоји потребас  да се атмосферске воде уреде на такав начин да допринесу очувању животне средине и повећању квалитета вода у нашем окружењу.
      Територија општине Апатин граничи се реком Дунав и прошарана је целом мрежом канала, бара и мањих акумулација. Сви ови водотокови и акумулације коришћени су као јединствен реципијент (прималац) за испустање фекалних, индустријских и отпадних вода без претходног пречишћавања, последице оваквог поступања су несагледиве и угрожавају животну средину.
      Све је већа загађеност подземних и површинских вода које се делом  користе за снабдевање водом за пиће, наводњавање и друге потребе. Из тог разлога се комуналне и индустријске отпадне воде морају пречишћавати до прописаног квалитета пре њиховог испуштања у реципијент. Степен пречишћавања одређују карактеристике отпадних вода и важећи стандарди за испуштање у канализацију и водотокове.
      У урбаним срединама, посебно се води рачуна о квалитету атмосферских вода те да се оне непомешане  са отпадним и фекалним водама врате у природно окружење и да се одржава, законом прописан, еколошки ниво реципијента у који се те воде испуштају.Канализационе отпадне воде су обично мешавина комуналних и индустријских испуштања, и веома често долази до мешања са атмосферским водама.
      Град Апатин једини у општини Апатин има релативно добро решено одвођење атмосферске воде кроз зацевљене системе са нешто отворених канала у језгри насеља, решавањем коловоза асфалтирањем и постављањем ивичњака приступа се постављању и цевовода за атмосферску канализацију. Мрежом атмосферске канализације покривено је преко 90% градског подручја док је у насељеним местима у општини Апатин одвођене атмосферске воде , готово 100% решено путем отворених канала. Добра и устаљена пракса је да у новије време решавањем коловоза асфалтирањем решава и атмосферска канализација постављањем цевовода за одвођење воде.
      Неоспорна је чињеница да је највише захваљујући локалном месном самодоприносу урађено поред осталог и на изградњи  мреже атмосферске канализације, што доказује високу колективну свест у решавању заједничкихпроблема локалне заједнице.

Историјат

      Развитком Апатина као урбаног насеља и административног центра расле су потребе становништва за савременијом инфраструктуром, током прве половине ХХ века искључиво је привреда и мали број домаћинстава користио сливове за одвођење отпадних вода са изливом првобитно у рукавац дунава код Чарапаре а касније и у Дунавац код Кружног насипа. За одвођење атмосферских (кишних) вода коришћени су отворени канали понегде и већих пресека, изузев у малом броју улица у централној језгри града где су коришћени зацевљени системи.
      Решавањем излива фекалних вода у септичке јаме и њиховим коришћењем током дугог низа година долазило је до засићења терена и покушаја копања нових септичкиј јама чији је век био све краћи и краћи, асфалтирањем улица и израдом атмосферске канализације добар део грађана, немајући другу солуцију, је исту искористио за преливе из септичких јама и на овај начин је дошло до загађења каналске мреже на периферији града. Уз индустријске и ови фекални преливи довели су до еколошке катастрофе и замирања живог света у Дунавцу што је неминовно довело до санирања зацевљењем и затрпавањем, да ли су пресеци ових зацевљења задовољовајући показаће време.
      Како би се ублажио проблем са одвођењем отпадних вода приступило се изради фекалне канализационе мреже и раздвајању система фекалних и атмосферских сливова.

Стање изграђености атмосферске канализације

      Урбанизацијом и повећањем животног стандарда становништва у смислу квалитета становања и експанзијом возног парка становништва наметнула се неопходност за решавање коловоза од квалитетнијег материјала асфалтирањем и уз то решавање одвода атмосферских вода зацевљеним системима до западног и јужног дела Апатина. Долази до зацевљења највећег дела отворених канала и њихову улогу преузимају системи цевовода. Већ је раније константовано да је преко 90% одвођења атмосферских вода решено путем цеви.
      Сливови атмосферске канализације решени су у западном делу Апатина изливима у отворене канале у улицама Миће Радаковића код пруге и исто тако у улици Језерској, као и сливови у Јужном делу у отворене канале у улицама Кружни насип, Нова, Сонћанска и Николе Тесле.
      Проблем и даље представљају отворени канали у урбаним језгрима и то на потезима Бранка Радиченића – Његошева – Кружни насип и Николе Тесле – Сонћанска – Лађарска – куглана у које није прикључен само слив атмосферске канализације већ и преливи фекалних вода из околних објеката.
      Током рада на овој анализи стања мреже атмосферске канализације уочени су радови у 2003. години и то на зацевљењу канала у блоку 57 и постављање атмосферске канализације у улицама и блоковима који су обухваћени планом радова уређењем и асфалтирањем саобраћајница.
      Изграђеност мреже атмосферске канализације приказана је на схеми која је саставни део ове анализе.

      Примедба: На основу увида у мреже изграђене фекалне и атмосферске канализације уочљиво је да је већа обухваћеност мрежом атмосферске канализације, што ствара могућности коришћења за спајање прелива септичких јама у пределима где нема фекалне канализације. Ова појава је уочена на више локација тако да атмосферске воде не можемо сматрати искњучиво кишним водама већ су оне затроване фекалним преливима.
      Како би стање мреже атмосферске канализације било задовољавајуће потребно је вршити периодично одржавање: чишћење сливника и ивичњака, испирање цевовода и одржавању отворених канала. Поред одржавања потребно је приступити едуковању грађанстава и тако подизати еколошку свест  а исто тако приступити рестриктивној казненој политици према извршиоцима преступа, загађивачима атмосферских вода.

Уочени проблеми у изграђеној мрежи атмосферске канализације

      Најчешћи проблеми који су примећени на изведеној мрежи атмосферске канализације су везани за дотрајалост старог цевовода, неквалитетни радови у сабирним и пролазним шахтовима, ови проблеми су узроковани недовољном  контролом и недостатком рестриктивнијег и квалитетнијег надзора  извођача радова.
      Дотрајалост мреже и измешаност фекалних и атмосферких вода примећена је на више локација.
      Анализа проблема мреже атмосферске канализације мора бити предмет посебног разматрања где учешће требају узети сви релевантни чиниоци, свакако треба узети у обзир све примедбе и предлоге који постоје у Дирекцији за изградњу Апатина јер је њима мрежа атмосферске канализације поверена на управљање и природом свог посла су најупућенији у ову материју. 

Циљеви развоја и коначног решења мреже атмосферске канализације

      Коначно решење мреже атмосферске канализације је технички и финансијски рационално оправдана мрежа на територији целе општине Апатин. Код овога морају се узети у обзир све специфичности како Апатина тако и свих насељених места на територији општине.
      Посебна пажња мора се посветити индустријским водама које у себи имају токсине - отрове, агресивне хемикалије, минерална уља и остале по еколошке системе опасне материје.
      Потребно је приступити планској реализацији са датим роковима и дефинисаним изворима финансирања, један од пионирских корака је урађен ове године предлагањем Програма уређења грађевинског земљишта, изградње објеката комуналне инфраструктуре и других објеката са финансијским планом за 2003. годину, који мора бити предмет опште расправе и представљати основу за успешан рад, те убудуће на основу позитивних искустава наставити са оваквом праксом планирања.

      Река Дунав са осталим хидро потенцијалима се мора ставити у заштиту јер ништа није довољно велико и чисто да га људска небрига не може довести у стање еколошошког проблема и катастрофе. Свесни чињенице да у природи постоји кружни циклуси, морамо одговорно приступити решавању проблема загађивача јер ми користимо део природних ресурса из нашег окружења и за нашу прехрану, тако да све небриге могу да заврше у нашем тањиру или чаши.
      Стратегију развоја и делом експлоатацију система отпадних вода  мора бити предмет који ће заједно решавати грађани, локална самоуправа, стручне службе, институције и пре свих стручне екипе верификоване и доказане у решавању оваквих проблема са применом најсавременијих достигнућа али обавезно уз квалитетан и ригорозан надзор.

      Отворени сливови и акумулације атмосферских вода могу бити уређени локалитети са атрактивним амбијенталним садржајима као што су: паркови, шеталишта, бициклистичке стазе, мостови ... а не црне еколошке тачке као данас.

Поговор:  Молим будуће читаоце овог материјала да исти схвате као скроман допринос у решавању проблема везаних за систем атмосферских и отпадних вода, није ми била намера да путем овог текста све предложим и ''решим'' већ да покренем размишљање о заједничком будућем пројекту и решавању, по мени, једног од горућих проблема. Хвала.

У Апатину маја 2003. године
Аутор: Мирко С. Вранеш

      Све нешто мислим каква би тек то анализа била да се да прилика младим и школованим да нешто предложе... а не ја овакав никакав и полу писмен...  Е, децо и омладино неће моћи док је Буш+а  на челу општине ''будућности''.
                                                             Мирко С. Вранеш

понедељак, 27. децембар 2010.

ШОЉА ЧАЈА И УСПОМЕНЕ ...


ШУМСКЕ ЈАГОДЕ

      ''Онога дана када наука почне проучавати нефизикалне (духовне) појаве, у десет година ће напредовати више него у ранијим вековима своје историје.'' – Никола Тесла

      Кажу паметни људи, научници, да људски мозак има капацитет  несагледивих размера у који је похрањено све оно што је сваки човек видео, чуо, осетио, рекао... од почетка свог живота, баш све се у наш мозак смести као у какав џиновски кондензатор... мириси, укуси, звукови, слике... исто тако кажу да је довољан неки мали узрок или подстицај па се све оно виђено, чуто, казано, осећено... врати, и ево га ту као да је било пре минут – два... а не да се забележило у мозак пре годину, десет, тридесет, педесет година... врати се тако изненада и неочекивано мирис, укус, звук, слика... побуде се лепе успомене а и оне тужне и лоше... одједном слика: изласка сунца из ''мора'' војвођанског жита боје злата, заласка сунца и његово купање у Јадрану... тек рођеног детета... кривудаве Дрине и мирног Дунава... капање капи са леденица испод стрехе... тек извађени млечни зуб у руц... или звук: смеха деце која краду комшијске трешње... тутњање парне машине и вагона... чак и  оно бућ кад се скочи са моста на каналу... плач мајке на очевој сахрани... одјек авионских бомби и ракета бачених на Србијицу... мачке како преде... чудна тишина избеглих из Лике... жамор деце у забавишту... цвркут птица... сувог лишћа које ваља ветар... ходања по снегу... или мирис: покошене траве... тамјана и свећа  из Троноше... борове смоле и гранчица са Таре... сирове нафте из Сибира... мора и воде  из њега узете у шаке... младе жене... дечијег сапуна... ракије кајсијеваче када се отвори боца ... болнице... или осети укус: бомбона 505 са цртом... кајсија... трешње... печења и прасећег и јагњећег... рибљег паприкаша... шкембића са љутом свежом паприком... црног пива... белог вина... домаћег крува... ракије клековаче из Бајине Баште... сокова из траве док је грицкаш у доколици... сузе која се слила до уста... или осети: врућа прашина међу ножним прстима... девојачка коса у руци... хладна Сутјеска по којој газиш... чак и заболи палац од босоногог ударца у лопту... нежни стисак мајчина руке... необријани одраз оца који жари по лицу... Да све се може вратити и чути, видети, осетити... баш све само треба неки мали повод, узрок, подстицај... нешто треба да стартује забачене фајлове у мозгу. Не знам како коме али мени се овакве ствари често, готово свакодневно  дешавају... ради ми кондензатор (мозак) нон – стоп... отварају се забачени фајлови и навиру сећања... слике, шта слике биоскоп у глави све са тоном и у боји... мириси и укуси...

      Елем, неки дан свратим код познаника, неким послом, стегла зима хладно, нешто се смрз'о успут, размишљ'о о неким лошим стварима што ми се дешавају (све мање лепих ствари у Србији) па се и зима увукла изнутра некако  у кости. На весело питање домаћина – Шта ћеш попити?  Немам појма шта ми би, човек очекиво да тучемо по ракији, ја к'о из топа – Чај. Чешка се и он а  и супруга му по глави, нису нешто навикли да пијем чај. Снађе се домаћица на брзину – Који ћеш? Имамо од шумског воћа, нане, камилице, липе, шипка, бруснице, шумских јагода, дивље трешње... Шта ми би, тек ја – Од шумских јагода без шећера и ако имаш мало меда и без лимуна, хвала. Њој очи стале – Мишо такав и ја пијем, значи нећемо кафенисати него ћемо чајенисати. Намршти се мој другар и онако љутито, више  тужно – Ја ћу ракију, а ви се лечите чајевима, и ваљда ћеш следећи пут ракијасати а не чајенисати, пијеш чај к'о нека стрина. Оде човек по ракију.

     Шоља керамичка већа, на њој духовита порука... нешто као -  ако до сада после четрдесете ниси схватио нећеш никада! ...поклопљена окренутим малим тањирићем, кашика и мед на тацни... сачекам неколико минута, отклопим шољу, извадим филтер врећицу додам мало – мало меда, промешам кашикицом са дугачком дршком... мирис ми познат... олуја у кондензатору... принесем устима, по гутљаја и... и укус шумских јагода... и поче филм звучни све и фул колор... брда, зелени пашњаци, непрегледне букове шуме, њиве оивичене каменим белим зидовима уз њих леске, краве и овце пасу, чује се клепка са овна предводника и меденица (звоно - бронза) са Дикуње, у оградици склоцани пасу мирни Рушко и  немирни Златко, ћено Рундов ми се мота око ногу... коњи и благо и пас овчар мога ујака Миће рођеног брата моје мајке Милке, заселак Читлук једна кућа на осами, село Баљкуша, пошта Крбавица, срез Кореница... Лика... на ивици шуме шумске јагоде, берем, једем и сок ми се лепи за прсте, доста ми је не могу више јести... чупам што дужу траву звану калац, танка подужа стабљика са класом на врху, добра травка за чачкање зуба и грицкање у доколици, деци служи за низање шумских јагода, к'о ражњићи али није штапић – жица и нема меса, већ травка и на њој јагоде, шумске... нижем јагоде, секирицом на дугачкој дршци одсечем танке лескове гране смулим лишће па у торбицу, из које сам рано јутрос појео крув и сир, воде још имам  а сланину дао ћени...
ред лишћа ред јагода на калцу и носи кући као поклон старијим, немају они времена за шумске јагоде... лети пуно посла спремају се за дугу и хладну зиму... женска чељад кува и спрема, пуна кућа треба то нахранити, опрати... кошење траве, свожење сена на  грани и вајгану и плашћење зимских стогова у котарини... поправак куће, стаја, торова, ограда, љеса ... замена шиндре на крову и дрвених сливника са којима се киша своди у штерњу под стогодишњом липом, коју засадио прадеда Филип Хрњак као момчић половином ХIХ века... мајка ми прича, док јој дајем јагоде, како је њен, већ одавно покојни, отац Стојан поправљао или проширивао штерњу а она била маћа, радознала извиривала шта то он ради па упала код њега унутра, а он је на лопати избацио напоље, као жабу, да му се не мота око ногу... у крајичку ока јој се показа суза, отра је рубцом уз изговор - Упала ми некаква мушица у око. 
      Да у том крају  Лике нема извора и потока па се пила кишница и ја је пио тог лета 1970. године и осталих лета кад сам тамо боравио.

      Мишо, хоћеш још меда ? – упита домаћица.

      Не хвала, ове шумске јагоде су баш укусне. – и попијем остатак чаја.


                                                                  Мирко С. Вранеш

недеља, 26. децембар 2010.

RIBLJI PAPRIKAŠ U KOTLIĆU - NAVIKA, TRADICIJA, OBIČAJ... U APATINU


RIBLJI PAPRIKAŠ


      ''Mašta je važnija od znanja.'' Albert Ajnštajn

      Apatinac koji ne zna skuvati riblji paprikaš, pa to ustvari i nije Apatinac. – znao je reći jedan moj drugar, znam da sada kuva riblji paprikaš u raju i da Sv. Petar boljeg kuvara za ovaj specijalitet od njega nema.
     
      Svako mesto na svetu ima nešto po čemu se prepoznaje, Giza ima piramide, Pariz ima Ajfelov toranj, Piza ima Krivi toranj, Beograd ima Pobednika, Sombor ima fijakere... a Apatin šta ima Apatin... mi imamo RIBLJI PAPRIKAŠ U KOTLIĆU... sada će neki moji sugrađani reći pa mi imamo... šta mi to imamo ?  Nemamo mi ništa po čemu smo prepoznatljivi (osim neuspelih pokušaja sa Nikama, Čapljama, Brdima za skijanje...  i ostalim glupostima istih takvih što ih prave oću reći glupaka, 'ajde da budem skroz precizan buzdovana), jedini naš brend je riblji paprikaš pa još u kotlići i pride sve  na otvorenoj vatri od suve crvene vrbe. Kako je nastao ovaj specijalitet, neću da vas zamaram, ima tu više verzija, svako priča svoju priču... definitivno se svi slažu da sam recept vuče na mađarsku kuhinju jer je glavni začin sitno samlevena suva paprika preciznije rečeno feferona... mudraci će reći ta paprika je poreklom iz Latinske Amerike, pa šta jeste, i ja sam poreklom iz Like pa kuvam i jedem riblji paprikaš sa mnogo testa, isto kao što pečem i jedem jagnjetinu sa ražnja... to ti je multikulinarstvo, za dobro jelo i specijalitet nama granica a ni rasnih, veskih i ostalih od ljudi izmišljenih podela.

      Kako se riblji paprikaš spravom smatra posnim jelom, moji sugrađani ga skoro pod obavezno kuvaju na Badnji dan i Veliki petak, dakle dan pred Božić i dva dana pred Uskrs, a kako kod nas imamo duple praznike, kuva ko i kako kome odgovara e i to je multiravnopravnost, neka kuvaju ljudi lepo je kada miris kuvanog ribljeg paprikaša zagolica nos i deluje do mozga pa sve voda krene na usta ... prob'o sam, čuj probo, jeo sam riblji paprikaš i kod Srba, i kod Švaba, i kod Mađara, i kod Šokaca, i kod  Cigana, i kod... i uvek je dobar ako domaćin ne štedi na ribi i ako štedi na vodi... Kuvati paprikaš sam naučio silom prilikom, znali smo mi nekada kao momčići od  trinaestak – četrnaestak godina da se leti odmetnemo na Dunav pa k'o robinzoni živimo i sami kuvamo... napecamo ribe pa šta sa njom peci i kuvaj a kako kuvaj pa naravno po apatinski u kotliću i sve onako kako valja... tada je važilo pravilo da svako iz društva ima jedan dan kada je on kuvar... jao majko moja šta je tu sve bilo smućkano dok nismo izučili ''zanat''. Koristila se svaka prilika da pogledamo kako to rade majstori u ''Šaranu'', na čardama ''Harčaš'' i ''Adorovoj'' i kod komšija dobre Jucike na ''Vagonima'' jer smo tamo najčešće taborovali – posle ispade kampovali... a ja u sopstvenoj režiji znao da k'o slučajno obiđem moje komšije Švabe i Mađare da vidim kako oni to rade, i naučio, neki se i takmiče u tome... doduše nudili i meni da se takmičim za ''Ribarske večeri'' kad sam bio opštinski funkcioner, ja nisam hteo, znam ja nas jebo ti nas (što reče onaj što ga baciše sa mosta u Beogradu i čije ime nosi ulica u kojoj živim da pogađate Branko Ćopić), namestiće mi mangupi da pobedim pa ću ispasti somina... neki su pristali pa pobediše i ispadoše ne samo somine nego predmet sprdnje i zajebancije... šta ćeš takvi smo, volimo se uvući a onda zavući... e, moji dragi Srbi... a i vi ostali ste takvi.

      Svi vi koji ste prekjuče kuvali riblji  paprikaš iz tradicionalnih razloga vezano za Božić, svi vi koji ste juče kuvali paprikaš iz navike i svi vi koji danas kuvate paprikaš iz običaja da ga nedeljom kuvate a sutra kada se dođe sa posla jede podgrijanac, svaka vam čast vi ste pravi i vi ste moja raja. Nadam se da neko od vas čita ove moje multiblogorije i šegačenja, evo sada ću ja da napišem recept za riblji paprikaš a vi blago meni popravljajte recepat kroz komentar, fejsovanje, mejlovanje... može i pismo znate adresu, niste mali.


      Daklem evo ga recepat (za četiri prava obožavaoca) za riblji paprikaš u kotliću:

      Potrebne namirnice:

-         2 kg šarana (bez krljušti – žutog tovljenika)
-         Jedno parče somovine – može glava (ne funkcionerske svakako)
-         Jedno parče štuke – može rep
-         200 grama (4 glavice) sitno iseckanog crnog luka
-         4 kašike (onako krcate što više) slatke mlevene  paprike – pijačne
-         1 kašika ljute tucane paprike
-         1 kašika kuhinjske soli
-         4 suve feferonke (paziti da su cele, inače zna biti problema i tokom jela a i posle)
-         1 decilitar kuvanog paradajza
-         2,5 litre vode
-         1 kg testa  - široki rezanci (ako može domaće, eh, domaće je domaće)
-         1 litra vina ili 4 piva

      Potrebna oprema i drvo:

-         1 kotlić za kuvanje (emajliran, bakarni, tučeni, prokronski ...)
-         Nogare ili već nešto gde se može okačiti kotlić
-         Drvena kuka i parče užeta (lanac sa kukom ...)
-         Dva naramka suvih drva – crvena vrba
-         Parče novinske hartije (one prve stranice sa političarima – bar neka korist od njih)
-         Šibice – upaljač
-         1 kašika
-         2 do 4 čaše da se popije ono vino ili pivo, mindeđ mi

      Vodite računa da vam vatra bude ujednačena i istog intenziteta ako vam se utuli i prestane krčkanje u kotliću džaba vam muka i trud.

      Na dno kotlića stavite isečenu ribu, uz glavu ostavite nešto mesa (malo veću kragnu) da oni koji vole jesti glavu nešto i imaju za pojesti, posolite, dodajte paradajz, ubacite feferonke, nalijte pola čaše belog vina, stavite iseckani luk i nalijte vodu. Kotlić na vatru, nema mešanja ribe kašikom, već kotlić prodrmajte levo – desno i to tako kad god ne znate šta sa sobom tokom kuvanja da vam se riba ne zalepi za dno kotlića da ne zagori, kada voda provri, ''baci ključ'', ubacite riblje iznutrice – mehur, ikru... i ubacite slatku i ljutu papriku. Popijte nešto od onog pića što imate... i pazite vatru i tako 35 do 40 minuta... probajte dodajte soli po ukusu i pazite da vam se riba ne prekuva – ''raspadne''. Posebno nekoga zadužite da skuva testo jer od sirovog zna svašta da se desi, metnite koju kap ulja u vodu za kuvanje i posolite... kad se skuva nemojte ga baš preterano ispirati ... Popijte sve ono piće, šteta ga nositi 'amo–tamo po kući i oko kuće, može boca ispasti pa se razbiti... šteta.



      Gotov riblji paprikaš iz kotlića servirati na sledeći način: u duboki tanjir nasuti rezance od testa - do crte, naspite dve sipaće kašike (kutlače – paljka) čorbe – preko crte i na to preko komad kuvane ribe i plus jednu feferonu pa  kom obojci kom opanci. I zna se juriš, i tako dva-tri puta dok u kotliću ne ostane samo dno. Ko voli hleb može i 'leba uz ribu. A piti pa niste mali i piti svakako belo vino, špricer, gemišt i pivo može. Prijatno i živeli.




      Dakle vi koji znate znate vi koji ne znate znaćete, trenirajte do  Uskrsa ima vremena a subota i nedelja ihahaj. Da maštovitost je bitna probajte što više varijacija na zadatu temu, šta kad i koliko staviti... morate i vi imati neku tajnu po kojoj će vaš riblji paprikaš iz kotlića biti samo vaš, dakako nije potrebno da budete Ajnštajn, ovaj Apatinski brend je dokučiv za sasvim običan svet.

        PS Nikako slušati društvo koje kaže (i pokušava od vas napraviti soma) -  stavi više vode biće više čorbe. Može ali onda staviti i više ribe i više... voda je samo voda nema tu neke mudrosti a riba, e, riba je ribaaa.    


                                             Mirko S. Vraneš

петак, 24. децембар 2010.

СВЕ ПО ЗАКОНУ ...
О МОРАЛУ, СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ ...  ДРУГОМ ПРИЛИКОМ.

''ЈА ВОЛИМ САМО СЕБЕ ...''

      ''Quisque suorum verborum optimus interpres.'' - Свако је најбољи тумач својих речи.

      У сусрету са људима из свог окружења а и шире човек може добити све одговоре и оне на питања какви смо, ко смо, зашто смо ... Увек ме изнова изненађује отвореност нашег народа у разговору са особом коју први пут упозна – види. Елем пре неки дан са једним познаником у његовом ауту враћамо се из ... почели таман причати неке мушке разговоре, кад оно човек угледа две особе (жене) како стоје на аутобуском стајалишту и чекају аутобус, човек сасвим ОК заустави аутомобил – Идете до Апатина. Оне у глас –Да. Млађу од њих познајем,  срећемо се понекад, Апатин је мален тако да сви све знамо и сви све срећемо. Уђоше у ауто поче прича, једна од њих старија започе разговор:

-  Баш вам пуно хвала, ево ја и моја снаја нешто пословно били у ... чекамо аутобус, овде се никада не зна када ће наићи.

      Представим се госпођи  ...

-         Ја сам Мирко Вранеш, о мени сте чули све најгоре (то ми обичај ост'о од кад сам се бавио нешто мало политиком па ме сви изоговарали, па кад се преставим људима из Апатина некако се лецну и укоче, а кад им се овако на самом почетку разговора представим почне друга песма ...).
-         О, ви сте тај, ја сам Магда, знате о вама сам ја чула само лепе ствари чак вас и наш директор 'оћу рећи председник увек помиње у позитивном, и зна рећи тај је способан и неподкупљив.
-         Чекајте, како то директор 'оћу рећи председник ?
-         Е, сад се шалиш са мном, можемо прећи на ти доста сам старија од тебе, па знаш да више није формално директор али и даље то ради а председник је ... па наш Жика.
-         Можемо прећи на ти, али тај није наш, може он само бити ваш, мој није никад био а неће ни бити.
-         Како није па наше партије  се помириле, заједно су у влади а и ови ваши у Апатину нису баш нешто против Жике, а и Пајтић га подржава.
-         Госпођо извињавам се али ја немам моје, нисам члан ни једне странке од септембра 2004. године.
-         Како ниси, па тебе наш директор увек спомиње као једног од највећих противника наше странке у Апатину, па чак нешто и пишеш преко интернета о нама у Дому здравља и нама СПС – овцима.
-         Добро де, него да променимо тему, ви из СПС – а сте за равноправност, социјалну правду, морал ... шта кажете о овој нашој ситуацији данас.
-         Немам ја ту шта лепо рећи, мени је било најбоље док је Тито био жив, тада се могла свакако, могла сам добити посао по целој Југи.
-         Радили сте док је Тито био жив, благо вама па ви скоро и у пензију можете.
-         Ја већ могу у пензију, имам 38 година радног стажа.
-         Побогу па што не идете, наши суграђани никако да се докопају пензије а ви ...
-         Користим своје законско право и определила сам се за мушки стаж.
-         А где ту солидарност, социјална правда ... па ви из СПС – а се залажета за то. А био би ред да неко млад, ево рецимо ваша снајка да почне радити.
-         Каква солидарност, најважнија сам ја себи.
-         Па ви по узору на вашег директора и председника и ... нећете у пензију ни када навршите мушки стаж.
-         Ако буде по закону, нећу, шта ћу кући уби ме досада, а на послу ми баш добро, све раде оне млађе ја сам главна ...
-         Значи ви по оној ... Ја волим само себе ...
-         Да, а ко ми је други важан.

''Neću u penziju, čik da me neko stigne ... u najboljim sam govnima, ups godinama.''


      Случајно или шта ћу га већ знати наместило се, преко радија Давор Гобац фронтмен Psihomodo Popa поче песму Ja volim samo sebe, помислим, како се све увек намести и за све увек постоји одговор.

 

Tamne mrlje prošlosti
na tvojoj bijeloj košulji
veš mašina budućnosti
nikad neće oprati.

Ja ne gutam pilule
da bi mi bilo bolje
ja ne trebam žene
da me zadovolje.

Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.


Oči bojim zeleno
usta žarko crveno
uvijek sam izgledao
kao što sam volio.

Druge ne primjećujem
ni u prolazu
sebe uvijek pozdravljam
u ogledalu.

 
Ja volim samo sebe
svog jedinog sebe
ja volim samo sebe
svog predivnog sebe.


      По доласку у Апатин поздравим се са дамама, захвалим се познанику на превоз и све нешто мислим, чудна је ово држава, они који могу и имају све услове они неће у пензију, а они који немогу све раде да оду у исту, да ли је то случајно и намештено мора да се то неко игра са нама. Да, и Гобац је изгледа скроз у праву.

                                                              Мирко С. Вранеш

недеља, 19. децембар 2010.

TEME UVEK ISTE, U KRUG I TAKO GODINAMA...
KADA SE KOCKICE POČNU SLAGATI...



SNEG = VODA = PROBLEM ?


     ''Čovjek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti.'' - Nikola Tesla

      Sneg pao, vazduh čist, sunce sija a sneg blješti milina jedna prošetati i nadisati se onako punim plućima... još kad ne bi bilo namćora i večitih gunđala i nezadovoljnika uvek im nešto smeta... letnje sunce, jesenje kiše, zimski sneg i proleće im smeta neznaju reći zašto al' im smeta pa to ti je... Ima jedan baš takav kad god se sretnemo a on satra više... nevalja, nije dobro... ajde pitam ga:

-         Šta ti sad smeta majke ti, čist vazduh, nije nešto baš ni hladno...
-         Šta šta mi smeta ovaj sneg.
-         Zašto sneg pobogu, u stanu si ne čistiš ga...
-         A šta kad se otopi, pa poplave, pa podzemne vode, kanali zatrpani, šahtovi začepljeni... plivaćemo svi opet, podrum mi k'o ribnjak još od letos.

      Oćutim, vidi - vidi možda je on ovaj put i u pravu ... na ovu temu o kišama, vodama... 17. novembra 2010. godine na blogu objavim tekst MOČVARE – ORANICE – MOČVARE sam podnaslov kaže sve NEMA ŽIVOTA BEZ VODE ! А, ŠTA КАDА ЈЕ VODE PREVIŠE? i tu nešto napišem o kišama, vodama, odvodima … pročitajte ako niste… kliknite na:
www.mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2010/11/blog-post_16.html

''Zajebi Mile banju, da mi spasemo predsednika i upravnika a za ostalo zabole nas.''
   
      Kako već ovih dana pišem o vremenu preuzimanja lokalne vlasti krajem dvehiljadite da malo zavirim u arhivu i otvorim fajlove o elementarnim nepogodama, poplavama, podzemnik vodama... Ovako su vam stvari stajale u to vreme, zateknemo podračun u budžetu SO Apatin broj 46310-789-0-21 namenska sredstva za otklanjanje štete od poplava i podzemnih voda, iznos na računu 346.570,76 zadnja promena 17.10.2000. godine, opa ovi radili i kad su izgubili troše li ga troše, na šta koliko se možemo setiti tih dana, nešto nije bilo kiša ove jeseni 2000. a i leto bilo suvo. Šta se to tu dešava ? Šta, šta se dešava pa ti si za to glavni reče mi Arso. Kako glavni ? Lepo po važećoj odluci predsednik Izvršnog odbora SO Apatin je ujedno i predsednik Komisije za procenu šteta od elementarnih nepogoda i zadužen je za raspolaganje i dodelu  sredstva za otklanjanje šteta od poplava i podzemnih voda. Au kud baš ja. Sazovem Komisiju zinuli ljudi od čuda nikada ih niko nije zvao. Pa kako ste donosili odluke -  pitam. Koje odluke – oni horski u jedan glas. Odluke o dodeli sredtava poplavljenim, podvodnim, podzemnopodvodnim i ostalima šta ti više znam. Odgovor – nemamo mo pojma a bivši predsednik IO SO ćuti k'o riba izgleda zaboravio govoriti. Šta to bi Milane – pitam. Ništa, ništa ja tu nisam radio sve je to Žika i Grabić mene su ovde držali... – odgovori nesretnik. Vidim neprijatno mu pocrvenio i znam da ga držali k'o fikus za ukras, pa mogli su onda neku ''ribu'' naći da ih krasi a i da je okiiite, a ne ovako čoveka samo držali, možda su ga i kiiitili šta ćeš im ga znati, čudan neki svet nije im ništa strano.

      Oformili mi Savet za budžet i finansije opštine Apatin još na konstitutivnoj skupštini (prvoj u novom sazivu), uskoro na sledećoj sednici dobiju zadatak da izvrše kontrolu budžetskih sredstava u periodu od 1997. do 2000. godine. Zasuče ekipa rukave i polovinom novembra gotova ''Bela knjiga'' – izveštaj... E, tu je bilo, što nikada bilo nije... svega i svačega da bi normalnog tužilaštva i sudstva neki bi i zatvor omirisali, onako onaj legalista kenjko i sjebo sve on i njegovi iz DSS – a... kao nije vreme... protumačiće se kao revanšizam ... jebemliga ni sam sada ne znam šta sve nisu pričali da spreče sprovođenje zakona i pravde, a sad sad je kasno kažu... Na strani 35 tog izveštaja masnim slovima naslov  Kontrola sredstava za otklanjanje šteta... sve lepo stoji kako je dolazio novac i kako i kome je odlazio novac, evo ga prepis izveštaja:

8. Kontrola sredstava za otklanjanje šteta od poplava
 i podzemnih voda
(46310-789-0-21)

      Deo doprinosa koji isplatioci ličnih primanja (zarada i dr.) uplaćuju na ime doprinosa za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa u visini od 4% na bruto zarade, odnosi se na doprinos za otklanjanje posledica od poplava i podzemnih voda. Ovajdeo iznosi 1% i deli se između Republike i Opštine, (0,5% : 0,5%).

      Izvršni odbor je formirao Komisiju za procenu šteta od poplava i podzemnih voda koja raspolaže sa sredstvima prikupljenih kroz  doprinose.

      Od početka priliva ovih sredstava (04.04.2000. godine) na žiro račun je do 24.10.2000. godine (izvod 169) ukupno prispelo 1.113.670,52 dinara.

      Iz ovih sredstava odlukom Komisije dodeljena su na ime naknade (saniranja) šteta sredstva u iznosu od 744.000,00 dinara i to:

''MLADI BORAC'' Sonta     28.06.2000.             150.000,00

''SONTA'' Sonta                 05.07.2000.             165.000,00

DP ''LUXOR''                      14.08.2000.              226.000,00

ZZ  ''PČELA''                      13.10.2000.              203.000,00
                                                                           744.000,00

      Iako ima izjava da su nekim od ovih firmi sredstva data sa obavezom vraćanja  iz odluke (priložene u dokumentaciji) to se ne vidi.

      SAVET smatra da treba razmotriti dve varijante kada se radi o ovom Fondu:

a)     Doneti odluku da se doprinos za komunalno uređenje smanji sa 4% na 3% i samim tim ukida priliv ovom ''Fondu'', ali se smanjuje i odliv sredstava u Republiku.
b)     Zadržati postojeću stopu doprinosa, ali krajnje objektivno procenjivati nastale štete i na osnovu toga donositi odluke o pomoći.

      Ova sredstva imaju konstantan priliv i ako se Skupština opredeli da se zadrže ovaj vid primene za štete od poplava i podzemnih voda, potrebno je sa istim domaćinski gazdovati, a to znači plasirati ili oročiti u solidnu banku. U svakom slučaju nedopustivo je da se ova sredstva ''krčme'' tj. da se sa njima ''gase'' požari u propalim firmama.

      SAVET se opredeljuje zapredlog da se preispitaju odluke o dodeli sredstava, da ista budu vraćena u ''Fond'' i da se slobodna sredstva plasiraju tako da se ne gubi njihova realna vrednost. Istovremeno se postavlja i pitanje objektivne odgovornosti članova Komisije.

...........................

      Tu nastade problem, zovi predstavnike firmi, razgovaraj sa članovima Komisije ... u međuvremenu nađemo u kućnom posedu (umesto u opštinskoj kasi) kod predsednika IOSO (krivični prekršaj) akceptni nalog od DP ''Luxor'' na 226.000,00 dinara ... svi vrdaju petljaju, kad krajem maja dopis od Izvršnog veća AP Vojvodine traže izveštaj o namenski trošenim sredstvima i dodeli građevinskog materijala privatnim licima, novinari pisali o zloupotrebama u nas pa se ovi iz NS setili pa puf pismo, ni luk jeo ni luk mirisao a sad si kao kriv, za šta, za to što je neko drugi sjebo. U međuvremenu promenimo odluku i ugasimo famozni ''Fond''. Presavijem ja tabak pa dopisi na adrese firmi koje su dobile ''pomoć'' i provereno upotrebile za raspodelu zarada i druge troškove, niko dinara nije utrošio za otklanjanje štete od poplava i podzemnih voda, evo ga prepis:

      
SKUPŠTINA OPŠTINE APATIN

PREDSEDNIK KOMISIJE ZA PROCENU ŠTETA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA


Apatin ; 30.05 2001.godine

                                                                   DP « LUXOR « APATIN

                                                                              Direktoru preduzeća

                Poštovani,

             Kontrolom trošenja sredstava za otklanjanje šteta od poplava i podzemnih voda zatekao sam nedefinisano stanje o namenskom trošenju istih, tačnije vašem preduzeću su dodeljena sredstva u iznosu od 226.000 dinara o čemu ima pisani trag i akceptni nalog izdat od vaše strane 14.08.2000. godine. U razgovoru sa bivšim predsednikom IO SO Apatin došli smo do informacije da je to bila pozajmica što dokazuje i akceptni nalog . Poznato mi je da prethodni saziv komisije nije obišao vaše preduzeće i ustanovio utrošak dodeljenih vam sredstava.
                 Na osnovu mojih dosadašnjih iskustava sa analizama zatečenog stanja aktivnosti bivših opštinskih funkcionera nameće mi se zaključak da ova dodeljena sredstva nisu namenski upotrebljena , već su iskorišćena za ''gašenje požar'', smirivanje socijalnih tenzija.
                  Nadam se da ovo pismo smatrate krajnje dobronamernim i iskrenim te Vas molim da sačinite izveštaj o utrošku strogo namenskih sredstava, jer takav isti izveštaj od nas traži Izvršno Veće AP Vojvodine .
               
                 S poštovanjem.

                                                                               Mirko S. Vraneš


      I skoro isti tekst na preostale tri adrese:


Apatin ; 06.06 2001.godine


1.    PPK «SONTA» Sonta ... 05.07.2000. dodeljeno 165.000 dinara


2.    PPP « MLADI BORAC « Sonta ... 28.06.2000. dodeljeno 150.000 dinara


3.    ZZ  «PČELA» Kupusina ... 13.10.2000. dodeljeno 203.000 dinara



      Ne lezi vraže proleće 2001. i leto krenule kišurine, plivamo na sve strane, na odborničko pitanje dam odgovor, evo ga prepis:


INFORMACIJA 1/2001
Apatin;17.07.2001.godine

      Tokom prethodnih mesec dana na teritoriji opštine Apatin pale su velike količine atmosferskih padavina – kiša, pokazalo se da slivovi ne mogu prihvatiti te količine iz razloga nepostojanja, zagušenja i začepljenja (radi neodržavanja). Shodno gore navedenom potrebno je izvršiti analizu stanja i preduzeti određene mere da se sanira sadašnje loše stanje.

      Na osnovu prikupljenih informacija o stanju u Romskom naselju gde je situacija posebno kritična, potrebno je izvršiti radove na instaliranju atmosferske kanalizacije u ulicama koje su asfaltirane i nemaju istu. Kako za sve to trebaju sredstva predlažem da ista budu obezbeđena iz povraćaja  od strane:


1.    DP «LUXOR» Apatin ... 226.000 dinara,

2.    PPK «SONTA» Sonta ... u iznosu od 165.000 dinara,

3.    PPP « MLADI BORAC « Sonta ... u iznosu od 150.000 dinara i
4.    ZZ  «PČELA» Kupusina ... u iznosu od 203.000 dinara.

      Gde  su sredstva u ukupnom iznosu od 744.000 dinara nenamenski dodeljena i utrošena za isplatu plata i drugo.

      Pored ovoga potrebno je izvršiti čišćenje postojećih slivova  u naselju.


      Krenemo čistiti kanale, ovi što su dobili pare da ih sve zajedno prodaš ne mogu vratiti... počnemo odčepljivati slivove (čudi se narod – pa to nije čišćeno od kada je napravljeno), praviti akcione planove... zacevljenje kanala blok 57 i dalje do kuglane... čisti atmosferske kanale u Prigrevici, Sonti, Svilojevu i Kupusini... ideja o zacevljenje kanala između Branka Radičevića i Miloša Obilića do Kružnog nasipa... ideja o kompletnom rešavanju atmosferskih voda... nešto urađeno nešto još dan danas nije. Zašto? Pitajte nekog drugog oni su stručniji školovaniji i pametniji pa će vam lakše dati odgovor. Ovo je opština budućnosti ali za svaki slučaj kupite čamce i gumene čizme, praznite podrume i suterene, brzo će  proleće a i sneg će se otopiti. Živele žabe, Italijani nam postaju jebemliga peti–šesti stub, ili koji već, imamo više stubova nego na Akropolju,  spoljašnje politike pa da im izvozimo žabe ako ništa drugo ne proizvodimo, evo nama bizzznisa.


                                                             Mirko S. Vraneš