петак, 20. јул 2012.

UMESTO ROĐENDANSKE ČESTITKE ...

ČIN SLAVKO


        Moj dobar drugar juče proslavio 50-ti rođendan, videli se pre njegovog povratka u Slovačku, popili po jednu on bezalkoholno pivce jer ga čeka dug put do kuće u Slovačkoj a ja tamno pivo zna se ... jutros mi javi da ga kiša pratila od Seksarda do kuće ... da juče mu uručih dva rođendanska poklona, jednog odma zalepi na špic prednjeg blatobrana na njegovom trajku a drugi ostavi u bisage pa ko veli kad bude gladan skuvaće plastičnu kokoš svu onako očerupanu sa nekim čudnim zvukom koji ispušta kad se stisne, znajući ga, ko zna kakve će on šege sa ovom kokoškom raditi ... da si ti meni Slaviša živ i zdrav ...


        Ne znam da li je slučajno ili namerno ali evo i u Pressu nešto o bajkeru velikog srca sve kao rođendanska čestitka ... 



APATIN 20. 07. 2012

PRESS VOJVODINA

Slavko Polimac, evropski bajker iz Prigrevice

Čin-Činova kuća na tri točka

Neizbežan - Poznati bajker, danas stanovnik Slovačke, redovni je učesnik svih najvećih evropskih moto-susreta. Misija mu je, kako kaže, da dovede sve bajkere Starog kontinenta u Srbiju


        Nema moto susreta u Srbiji na koji sa svojim ''trajkom'' ne stiže Slavko Polimac, poznatiji kao Čin-Čin, bivši Prigrevčanin, a danas stanovnik Slovačke.
I ne samo da je nadaleko poznat bajker, već je i uspešan promoter svoje domovine jer na svaki od bajkerskih susreta dovede najmanje stotinak prijatelja iz Evrope.

Uspešna misija

        - Moja misija je da okupim sve bajkere Evrope i to u Srbiji. Na moto-skupove sa mnom pođe najmanje stotinak prijatelja motorista iz Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Poljske... A kad jednom dođu, uvek se vraćaju - priča za Press Čin-Čin dok raspakuje svoju ''kuću na tri točka'' u moto-kampu u Apatinu, na susretu bajkera u organizaciji apatinskog kluba ''Panter''.
I ovaj put, sa njim je došlo više od sto bajkera iz Slovačke i na desetine iz susednih država. Prešli su preko 1.000 kilometara do pitomog Apatina.
- Srbija za bajkere postaje popularna destinacija. Godinama ih animiram, pre svega iz srednje Evrope, da dođu i upoznaju Srbiju. Što je najvažnije, svi su bili oduševljeni, kako prijemom, tako i ljubaznošću naših ljudi - ističe Čin-Čin i naglašava da nigde ne ide bez srpske zastave.

Sumnjiv na granici

        - Iskren da budem, nekada mi je to pravilo i problem. Slovački pasoš, a srpska zastava, često sam bio sumnjiv na granici, ali valjda su se za sve ove godine i carinici navikli na mene i moj ''trajk'' - veli uz osmeh i dodaje da je svojim kolegama iz Evrope u Srbiji pravi domaćin. Obezbeđuje im sve što im treba, od informacija do saveta. I presrećan je što vidi rezultate.
- Uspeo sam da im suzbijem predrasude o našoj zemlji. Bili su skeptični kad su krenuli prvi put, na moj nagovor, ali sada već znaju da je ovde sve kao i u drugim evropskim zemljama, dobar kamp i zabava, ljubazni domaćini, da su bezbedni i uvek dobrodošli - prezadovoljan je Čin-Čin.

Motor druga kuća

        Polimac, kako objašnjava za Press, godišnje oko deset meseci provodi na svom ''trajku'' i to mu je druga kuća.
- Idem po svim susretima u Evropi i promovišem svoju Srbiju. Na velikom evropskom skupu bajkera u slovačkom gradu Nitra, gde se okupi oko 9.000 bajkera, pustio sam i dokumentarni film o ''Ličkom višeboju'' u Apatinu, nadmetanju u tradicionalnim disciplinama u Lici. Bajkeri su bili oduševljeni. Nakon toga smo na susretu u Apatinu uveli disciplinu prevlačenje ruke, koja je već postala tradicionalna - zaključuje ovaj simpatični promoter svog rodnog kraja i svoje Srbije.


        Njegov ''trajk je, kako i sam priznaje, posebna priča, s obzirom na to da je ručno izrađen, tako da može na njega da natovari sve što mu treba za višednevno odsustvo iz Slovačke, u kojoj živi skoro sedam godina. 

Jasminka Miljuš, Apatin
                              
                                            Autor bloga: Mirko S. Vraneš

петак, 13. јул 2012.

MEДИЦИНA 21. ВEKA?

ВРАЧЕВИ И ВРАЧАРЕ


        Ономад, под крај прошлог века, сам имао прилику да боравим и радим у Русији и да посетим њихове лекаре опште праксе, један радник са градилишта имао некакав здравствени проблем везано са често трчање у тоалет па ја као знам језик домаћина па другара за руку и правац ВРАЧ, да по руски лекар вам је поштовани моји блогери врач, упознам младу лекарку, пардон врачару, никако да нађем реч шта то мој другар има и напокон се разумемо да је овај засрани несрећни поносан оће рећи да има панос-пролив ... ту ти ја све онако паметан и навикнут на нашу медицину и достигнућа 20. века појасним да није проблем са парама да ћемо купити антибиотике само да нам испише рецепте, добих ја одговор како смо ми Срби прихватили западни начин лечења и за све и свашта узимамо антибиотике често и без неке преке потребе а да се у њих готово све лечи на традиционалан начина чајевима, травама ... као спорије то све делује али помаже,  те ти ту нас млада врачара упути до оближње ливаде да наберемо штавља и од те травке спремимо чај и стварно ко руком однето престо се онај несрећник засеравати ... јеботе апотека на ливади !!!


        Ових дана имам некаквих проблема са левим оком, није од намигивања иако за те ствари више користим баш ово око са проблемом, гребе ме нешто унутра, боли на додир, ујутро све закрмељано, сузе иду и без лука и било каквог другог разлога сентименталне природе ... фала Богу нисам годинама био код домаћих врачева и врачара, пуј-пуј далеко било да се не урекнем и да покуцам у дрво све пљујући преко левог рамена чисто онако традиционално да се баталим урока, картон здравствени ми у кући још одкако сам престао одлазити на посао у бродоградилиште јула 1998. године ...  кад тамо у кући врачева и врачара у Дому здравља Апатин рече ми познат лик, у лику и делу медицинске сестре – помоћне врачаре, да нисам одабрао врача и да не могу да будем прегледан, ту ти ја потпишем некакву папирчину региструјем се да од сада наступам за екипу тог и тог врача ... нешто мало сачекам на ред таман и нека пауза била уђем, објасним ти ја тако млађаном врачу шта ми је, ту ти он мени измери притисак извучеми и језик све вирећи у грло, звирну ми у оба ока зачуди се бојом посебно овога левог свог ишараног крвавим капиларима од драњања по истом, добро сам прошао умало да ми не препише и прегледе са задње стране све са сондажним испитивањима ... и сазнам од локалног млађаног врача опште праксе да ме је звизнула промаја и да би било доброда без рецепта у апотеци узмем 3% раствор борне киселине за спољну употребу те да натопим истом киселином некакву газу и да држим на оку неко време, добих ја на папирићу исписано АCIDI BORICI SOLUTIO 3%, ипак ја млађаног врача замолим да он мени, све уважавајући његово мишљење и струку, да упут за специјализованог врача за очи ... помоћница врача ми звизне мур на ту папирчину која врата код специјализираног врача отвара и ту ти ја уз степенице до крајњих врата код врачаре за очна питања, унутра неки свет све неке марамице на очима држи, тамних наочара к'о у пороцима Мајамија, лелечу како им раширило зенице па чекају на преглед, причекам ти ја нешто и пред вратима врача специјалисте рекоше ми да је женског рода те је самим тим врачара, предам упут и књижицу помоћници специјализиране врачаре за очна питања ... унутра у врачариној пећини нека тама све завесе навучене на прозоре по команди седнем у ћошак натакари ми некакав окулар па све мења стакалца и пита шта видим, кажем да све видим али ме око боли и нешто у њему жуља, турим главу у неки сталак па микроскопом у око ... ту ти ја добијем информацију да на горњем капку ока постоје некакви канали којима из масних жлезда маст цури до ока па се меша са сузама и подмазује исте, те је мени дошло до запушења тих истих канала све ми неки гној врачара исцеди из горњег капка, врцише сузе, одриса неким раствором уписа нешто у упут те као да дођем за 10 дана, а радити ми је следеће јутром кад се устанем да врућо јаје метнем на око, ту ти ја објасним врачари ако ја успем јаје да довучем до пупка да је то плафон и има да у несвест паднем и очи да ми испадниу док га навучем до ока, насмеја се врачара зна онај штос о навлачењу јаја до ока, него треба кокошје јаје да скувам и онако вруће замотам у неку крпу па на око док се не о'лади, исто јаје могу појести за доручак или га сутрадан подгрејати па тако ... ништа рецепт него ја упитам да ли су боља домаћа јаја са ливаде где коке пасу лековите травке и травчице или ова из маркета ... насмеја се врачара и каже да су ми за доручак боља ова са ливаде, тако ја доби гастрономски савет како се спрема кувано јаје на око ... да и поред тога да млаком водом и газом перем око и капак да притискам да исцедим запеклу маст у каналима за подмазивање очију ... онако идући кући обиђем апотеку и купим онај раствор борне киселине.


       Кад кући весело вече никако жени да објасним да треба киселином да испирам око и да кувано јаје држим на истом, смеје се и каже да ако ми се једу кувана јаја за доручак нисам требао ићи до лекара могла је то она и без рецепта да спреми а киселину ће ми она сасути у очи ако ме ухвати са неком женом која ми није у роду ... Шалу на страну ево тако ја већ извесно време испиранм око киселином и купујем кокошија јаја ко суманут али око и даље гребе и крмеља и ... Све нешто размишљам да ми је отићи код неке бабе гатаре па да ми онако искусна препише неки народни лек ипак је ово 21. век и имају те гатаре и интернет и повезане су фејсбуком у мрежу врачара, гатара, бајалица ...

Јаје на око ... јаје за око ???

        Шта ти је напредак и утицај Русије на нас Србе нема више рецепата, антибиотика, капи, медицинских масти ... него лепо на ливаду па бери травке и 'ватај кокошке са домаћим јајима ... свакодневно од несрећника који имају некакав здравствени проблем чујем по коју нову о лековитости штавља, о натприродним својствима млека од коза и сурутке добијеној током припреме сира од истог тог млека, о исцељитејској моћи боквице, о камилици и белом слезу, о ... ево и шта ће нама апотека кад сви лекови постоје у природи још само да научимо сами себи да вадимо зубе и неке хируршке захвате и то ти је. Немам уопште појма шта ће том трулом западу та силна техника са скенерима, вештачким бубрезима, имплантима, матичним ћелијама ... када све има на ливади ... а руку на срце нама Србима и јесте најбоља ливада, које смо ми овце, о шишању истих неком другом приликом.

                                                  Аутор блога: Мирко С. Вранеш

петак, 06. јул 2012.

LAŽ U ''INTERESU'' DRŽAVE I NARODA?

LAŽ I LAŽOVI


          ''U vreme dominacije laži, govorenje istine postaje revolucionarni akt.'' – Džordž Orvel

        Svedoci smo u Srbiji da su laž i osobe koje lažu – lažovi sveopšte prihvaćeni. Napravljen je poremećaj, svesno i namerno, i iskrivljena realnost, stvoren je sistem, u kome učestvuju svi sa opravdanjem – Ako može da laže on/ona mogu i ja. Političari se utrkuju ko će više slagati i ko će veći lažov biti, u stopu ih sledi novinarska branša, tu na nepun korak iza njih su i državni funkcioneri, privrednici ... Teško je u ovoj i ovakvoj nametnutoj situaciji gde laž postaje sveopšte prihvaćena i u narodu se tumači kao istina izboriti se sa ovim zlom, kad bivši predsednik naše države i po nekima ''otac'' nacije Dobrica Ćosić sebi može dati za pravo da laž veliča i postavi na nivo naše urođenosti i genetike e onda tu stvarno nešto debelo nije u redu. Evo kako Čika Kobvica definisa Srbe i laž: ''Lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugog, lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije, lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.''
        U ovakvom sistemu ''vrednosti'' u kome ''nebeski narod'', za kakav nas neretko naša elita proglašava, nije u stanju da ni osnovnu božju zapovest primeni – Ne laži!, teško je poverovati da se možemo svrstati među red naroda i država pred kojima je prosperitet i svetla budućnost. Donasioci i retki promoteri istine bivaju osuđeni i izopšteni iz sistema jer su samim svojim postojanjem opasni, postaju i revolucionari kako to primeti Orvel. Primera koliko hoćeš svakodnevno smeni ili razreše dužnosti, sudski procesuiraju i osude nekoga ko se drznuo da istinu kaže, ništa tu ne vrede argumenti-dokazi, nema njima, unapred osuđenim i za primer ostalima koji bi se usudili da istinu kažu, pomoći jer su se drznuli da napadnu sistem koji je i stvoren da počiva na lažima i da nas predvode lažovi. Kažu da je laž prvi korak ka krađi tu i ona – Lažov i lopov dva brata rođena. Svedoci smo sveopšte krađe na svim nivoima o tome neka neko drugi piše, krivične prijave, ko je plaćen da procesuira lopove, ako od istih sme jer su isti i vlast ...
        Laž i lažovi doprinose stvaranju autokratskog sistema u kom se veliča ''odabrani'' pojedinac ili grupa odgovornih za sistem koji se graniči sa totalitarizmom uz nadzirane i ograničene slobode ... istorija je dokaz da sve ovo što je sada u nas inn neretko završi u diktaturi sa katastrofalnim posledicama po društvo i pojedinca.


                                         Autor bloga: Mirko S. Vraneš