субота, 24. децембар 2011.

 23. deo - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...

KUPCI, ZAKUPCI, 
NAKUPCI, PREKUPCI ...


        Evo opet vesti vezane za apatinsko brodogradilište, pojavio se kako ''Kurir'' otkriva novi zainteresovani kupac ...


KURIR OTKRIVA

JANJUŠEVIĆ KUPUJE BRODOGRADILIŠTE

Subota, 24. Decembar, 2011.

Novi kupac zainteresovan za apatinsku firmu je biznismen Zoran Janjušević, s partnerima iz Nemačke i Holandije

APATIN - Biće brodova!

        Novi kupac zainteresovan za brodogradilište
''Apatin'' je biznismen Zoran Janjušević s partnerima iz Nemačke i Holandije, saznaje Kurir.

- Tačno je da sa svojim partnerima hoću da kupim brodogradilište u Srbiji kako bismo prebacili proizvodnju iz Hrvatske i Slovenije i uposlili novih 160 radnika - rekao nam je kratko Janjušević, ne precizirajući koliko su spremni da ponude za ovu firmu, jer
''još uvek analiziraju vrednost''.

        Podsetimo, pre njega je Miodrag Kostić Kole za ovu firmu ponudio 150 miliona dinara, što odbor poverilaca i stečajni upravnik nisu prihvatili. Inače, početna cena je 584 miliona dinara, a najmanje što može da se ponudi na licitaciji jeste 51 odsto od te sume.


            Videćemo kako će ova agonija apatinskog brodogradilišta završiti u svakom slučaju bilo bi dobro da se ovde opet prave brodovi.

                                                          Mirko S. Vraneš

петак, 02. децембар 2011.

МАЛО ТРЕБА ДА БУДЕШ СРЕЋАН ...

НИЈЕ СВЕ КАКО ИЗГЛЕДА, 
ЈОШ ЈЕ ГОРЕ !

 
        ''Најтежа је празна торба.'' – Српска народна пословица

        У нас, у Апатину стварно мало треба да човек буде срећан ... ево да опишем два момента неописиве среће деце која иду у основну школу у Апатину и једног пензионера са пензијетином од 5.624,00 динара.

        Пример излива среће број 1.:

        Спустила се нека маглуштина на нашу варошицу, послеподневни сати у Главној улици општа фрка, растрчала се дечица све са школским торбама на леђима, све циче и сви насмејани од среће, у чему је ствар да су деца толико срећна ... једно вижљасто дете мушког пола на сав глас виче: ''Нема мазутааа, нема школеее !!!'', ево сасвим довољно да у резервоарима школским у које стане 100.000 литара, нема мазута ни литре па нема грејања и деца пресрећна к'о да је Нова година већ стигла. Елем материјалне трошкове школама, по закону, покрива локални буџет ... лако је било док су власници НИС – а били домаћи ''неспособњаковићи'' могло се на црту узети и на реч добити гориво за школе и остале установе ... кад јебига дођоше ''браћа'' Руси и купише онако за ''масну'' цену НИС и нема сад ту ни црте ни речи, него да се плати авансно цео износ за наручено гориво све са ПДВ - ом, па да се пошаље факсом доказ да је плаћено, па онда се сачека да новац легне на рачун НИС – а, и онда креће цистерна са горивом – мазутом до одредишта до неког резервоара, па цевима до неког горионика, који загрева воду у котлу, па из котла та топла вода-пара кроз цеви до просторија – учионица и види чуда деци топло ... али није то што је топло деци за неко радовање то је сасвим нормална ствар да деци у школама, и болесницима у Дому здравља, и деци у вртићима и ... буде топло, једноставно треба на време обезбедити средства платити гориво, напунити резервоаре, извршити сервисирање и ремонт опреме за грејање и спремно дочекати зиму ... додуше може и другачије прећи се грејати на гас па онако на реч од ЈП Србијагас добити да се сви огреју а платиће већ неко ... ипак је ово Апатин и није тешко децу учинити срећном, нема пара у буџету и ево цео круг се затвори а деца срећна у 3ЛПМ.

        Пример излива среће број 2.:

        Јутро, спустила се маглуштина на Апатин, мимоилазим се са једним познаником, пензионер поносни власним месечног чека на 5.624,00 динара ... сагнуо се човек загрлио векну хлеба сав насмејан и сречћан к'о Весело вече ... буп удари ме раменом у руку ... Заусти: '' Изв... а то си ти Мишо.''

-         Шта ти је што журиш и откуд толика срећа и осмех?
-         Сав сам срећан што данас имам шта јести а не ко онај што седи испред општине, извини журим.

        Све нешто мислим ко седи испред општине, није ми успут па ко велим човек прича којешта ... коме је до седења на бетончини по овом кијамету и маглуштини ... а да идем тамо па да гледам и није ми баш нешто доживљај. Није прошло десетак минута, затресе ми се џеп од јакне, мобилан пребачен на трешење – вибрирање, на дисплеју идентификација, знана особа ... ''Ало – ало ... немам кредита.'' -  трешти са оне стране телефонске линије  ''Него, јеси видео оног што седи пред општином и штрајкује глађу, била и полиција ...'' ... клик ... неста звука, стварно нема кредита у 3ЛПМ. Јебеш га а ја у аутобусу крен'о до Сомбора да се информишем како она кривична пријава против ''наших'' драмосера из општине. Затресе се опет џеп ... телефон ... идентификација, опет познат саговорник '' Јеси видео онога испред општине ја га услик'о, где си ево овде новинари, немам кредита ћао.'' ... Јеботеее све ме зову неки који немају кредита на телефону, сиротињо и Богу си тешка, никако да ме зовне неко коме телефон припао по службеној дужности па може да прича и прича у 3ЛПМ.

        Чудо над чудима колико мало треба једном пензионеру са пензијетином од 5.624,00 динара да буде срећан, није гладан тај дан и он пресрећан ...


        О овом догађају испред општине извести ЖДН/14. дописник Блица из Апатина:

Vojvodina, Apatin

Drago Vasić štrajkuje zbog nemaštine


        Na temparaturi od minus četiri stepena Celizijusa, Drago Vasić, iz sela Svilojeva, sedeo je na betonu ispred zdanja Skupštine opštine, dok su se začuđeni Apatinci zaustavljali da pitaju nesrećnog čoveka, zašto se smrzava, a on im odgovarao, zbog nemaštine koja je pogоdila moju petočlanu porodicu.
-Moja porodica živi od socijalne pomoći a struja u kući nam je isključena već mesec dana. Nemamo ogreva, deca se smrzavaju, a jedna ćerka nam je u bolnici. Kucao sam na sva vrata da mi se pomogne, od opštine do Centra za socijalni rad, ali niko nema sluha za ljude poput mene, kaže Vasić, objašnjavajući da  on ne bi nikoga molio za pomoć da može da radi, ali posle stradanja u saobraćajnoj nesreći, ne može da obavlja ni najednostavnije radove.
        Vasić navodi da je ćerka njegove nevačane supruge posle tri godine bolesti operisana, ali da joj za lekove samo nedeljno treba obezbediti 5.600 dinara.-Ja dobijam socijalnu pomoć i dečiji dodatak. Ne znam ko smatra da se za dečiji dodatak od 2.200 dinara može opremiti dete. Ja  imam još decu od pet i tri godine koja nemaju šta da jedu. Znaju me ljudi da sam pošten, ali šta vredi, ako mi ne pomaže opština, kako da mi pomgnu drugi, kad ni oni nemaju novca, jada se Vasić, dok mu jedan od prolaznika, pruža cigaretu, jer kod sebe nema dinara da pomognem nesrećnom čoveku. Štrajkač glađu i žeđu, Vasić, tvrdi da je bio treći na redu za dobijanje ogrevnog drveta od Centra za socijalni rad, ali da do sada nije dobio nijednu cepanicu.-Ogrev nemam, struju nemam. Još u maju sam se obraćao za jednokratnu socijalnu pomoć ali je nisam dobio. Čuo sam da se u Vrdniku dele paketi za socijalno ugrožene, a kada sam to rekao u opštini, oni mi rekli što ne ideš u Vrdnik, tvrdi Vasić, koga, kako kaže, neće ni ciča zima odvratiti od protesta ispred Skupštine opštine.
        Mirko Cvetićanin, zamenik predsednika opštine, koji je izašao iz zgrade da razgovara sa Vasićem, je rekao.-Reč je o porodici kojoj smo pomagali koliko smo mogli. Platićemo im akontaciju struje kao što smo im platili prošle godine, rekao je Cvetićanin.

        S.P.Š.

        Шта да вам кажем ја сам срећан човек што живим у Србији земљи пресрећне деце, срећних пензионера ... ево све скачем од среће у 3ЛПМ.

                                                           Мирко С. Вранеш  

уторак, 29. новембар 2011.

МЕСТО ОКУПЉАЊА ...

СТОЖИНА ?!


        ''Дрво се на дрво наслања, а чоек на чоека.'' – Српска народна пословица

        Окупити народ око нечег вазда је био циљ људи којима је до истог тог, свог, народа и стало ... некада су се држали сабори, вашати, пијачни дани, сеоске славе, мобе ... све у сврху да се народ окупи и о нечему подивани па и неки пос'о да се обави јал договори ... ево чуда у нас Срба окупља се народ годинама и саборује на ливадама на којима и пре и после саборовања остаје само једна најобичнија стожина. 

        Елем, 2001. године у Апатину настао ''Лички вишебој'' и на обали код мотела ''Турист'' пободена стожина ...


... одржано надметање у старим спортским дисциплинама народ се разиш'о и годину дана чекала стожина да се народ врати ... окупио се народ и 2002. године би га вишеструко више но прве године ...


... дође висока вода, порушише мотел сели стожину на бању ''Јунаковић'' 2003. године и све око ње онако домаћински кубик бетона да се не превали ... народ дош'о и отиш'о, стожина сачекивала и испраћала народ који Вишебој узе као сабор и славу да се виде да се сретну и коју продиване, да се нешто попије и поједе да се разгале ...


... 2008. године премештај стожину на ново место локација иста само неких двестотињак метара према шуми, почели радови на велнес центру па к'о стожина смета ...


... 2010. године Вишебој за јубилеј се вратио кући на обалу Дунава код Шарана, стара стожина остала на бањи а нова пободена, и гле чуда опет дође народ а стожина и дочекује и испраћа, неким несрећницима сметала српска тробојка па је већ две године краду и скидају, ваљда им смета да се са Дунава види да је ође Србија ...


...пришла срцу ова наша традиција и обичаји па ти екипа ентузијаста и у Србу 2009. године пободе стожину е ево Богу хвала три године већ народ се окупља и саборује, а стожина дочекује и испраћа и пркосно стоји чека нове јунаке да се испу на њу ...


... младост из Банатског Великог Села решила да и она окупи народ и 2010. године и они пободоше стожину и народ се окупља и саборује ...

        Традиција и обичаји се негују а народ се среће разговара, весели, неко се пожали и о злу које га снашло, отворе људи душу ... народ је за окупљање и дружење није чоек к'о вук њему треба друштво и дружење, треба му разговор и ако ништа да га бер неко слуша и пусти на миру да ужива у нечему што се њему свиђа ...

        Чудна ствар се дешава да се у нас Срба могу људи окупити око једне обичне стожине а никако да нађу стожину – стожер око кога да се окупе па да почнемо живети добро и просперотетно у договору и слози, народ ништа ту није крив но ови што мисле да су стожине а немају материјала ни за једну најобичнију чачакалицу, па годинама већ глуматају и позивају народ да се окупи а кад се народ и окупи око њиох обично га преваре, никако да неко стоји онако усправно к'о стожина па да дочекује и испраћа народ и да се зна где стоји и где га можеш наћи.


                                                        Мирко С. Вранеш

недеља, 27. новембар 2011.

1. deo – HUMANOST, SOLIDARNOST … ILI NEŠTO DRUGO ?

TRAGOM VESTI …

BOLJE IKAD …

Oktobar 2000. - te u ulici 25. maja, davno  isključena i voda i struja nevoljnicima ... a braćom i sestrama ih zvali i drugovima i drugaricama ...

        ''Bolje ikad nego nikad.'' – Srpska narodna poslovica

        Godinama, decenijama, u Srbiji ima ljudi koji žive kao senke i koji nikome ne pripadaju ... ti ljudi su žrtve bezumne politike pre svega vlasti iz Srbije predvođene ''vizionarom'' Slobodanom Miloševićem ... te ljude svrstavaju u nekoliko kategorija a mi običan svet ih prepoznajemo kao prognanike i izbeglica. Evo nakon 8 godina ''neko '' se u Apatinu setio i te u nemilost dovedene populacije, davno beše 23. oktobar 2003. godine kada je dat u korišćenje objekat u Mladena Stojanovića bb namenjen za hraniteljski smeštaj i socijalno stanovanje gde utočište nađoše prognani i izbegli u 10 garsonjera i dva stana ... u međuvremenu je zahvaljujući agilnošću zaposlenih u Centru za socijalni rad Apatin rešeno nešto porodica i pojedinaca što kroz pomoć u otkupu i popravci kuća, što kroz smeštajni kapacitet u objektu preko puta Šarana ...

        Elem, tragom vesti objavljenih na zvaničnom portalu So Apatin:

Potpisivanje sporazuma o kupovini kuća za izbeglice 


        U petak, 25.novembra 2011. godine, u Velikoj sali Skupštine Opštine Apatin, sa početkom u 12,00 časaova 8 izbegličkih domaćinstava, koja kao stambeno nezbrinuta žive na teritoriji Opštine Apatin, potpisaće sporazume sa predsednikom Opštine Apatin, o kupovini i preuzimanju kuća sa okućicama koje se nalaze na teritoriji Opštine Apatin, a koje iz svog programa finansira UNHCR – Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije. Kupljene kuće će biti prenete u trajno vlasništvo izbeglicama kojima su iste dodeljene. Inače u Republici Srbiji živi 80.000 izbeglica i 206.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, od kojih je 4.000 još uvek smešteno u 400 kolektivnih centara. Autor:


Potpisani sporazumi o dodeli pomoći – kupovini i donaciji kuća sa okućicom izbeglicama koje žive na teritoriji Opštine Apatin

        U petak, 25. novembra 2011. godine, u Velikoj sali Skupštine Opštine Apatin, dr Živorad Smiljanić je potpisao sporazume o dodeli pomoći – kupovini i donaciji kuća stambeno nezbrinutim izbeglicama koje žive na teritoriji Opštine Apatin.  Sporazumi su potpisani sa: …

        Ova donacija se finansira iz fonda UNHCR – Visoki komesеrijat Ujedinjenih nacija za izbeglice, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije. Korisnicima kupljenih kuća sa okućicom stambene jedinice će biti uknjižene u trajno vlasništvo sa klauzulom da ih ne mog otužiti u narednih pet godina. Autor:

Oktobar 2000. - te  umesto okana najlon i karton ... ''Dobro nam došli braćo i sestre - drugovi i drugarice.''
     

        Jednog će dana, valda hoće, neko dati odgovor na pitanje zašto je kočena i onemogućavana integracija prognanih i izbeglih na teritotiji opštine Apatin, pogotovo u mandatu socijalista a potom socijalista-radikala (gde je za sve pitan samo jedan) iako i jedni i drugi deklarativno se zalažu za naš izbegli i prognani narod i puna su im usta patriotizma i rodoljublja … tako da i ovu dodelu kuća našim nevoljnicima prepoznajem kao politički marketing gde se tuđa nesreća koristi za ličnu i političku promociju, šta ima predsednik opštine da dodeljuje kada sredstava obezbedi UNHCR i Komeserijat za izbeglice RS, valjca je neko iz ovih organizacija trebao,kako je i red, da bude prisutan i pohvaljen za pomoć koju učini … Gade mi se ovakvi tipovi poput Živorada Smiljanića koji su odavno izgubili meru i moralne norme su im negde oko apsolutne nule (0 stepeni po Kelvinu ili -273,15 stepeni po Celzijusu).

        ''Vičan li si rđi, ne ostavila te.'' – Srpska narodna poslovica

         Nisam mislio pisati o ovoj temi ali mora se reći istina, tako da u sledećim nastavcima poštovani blogeri možete videti šta se radilo po pitanju rešavanja stambenih problema izbeglih i prognanih na teritoriji opštine Apatin.


                                                              Mirko S. Vraneš

уторак, 22. новембар 2011.

22. deo - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ...

AJDE JOVO NANOVO !


        ''Nije čoveku žao na malo, nego na nepravo.'' ''Oteto prokleto.'' - Srpske narodne poslovice

        Evo tu, upravo pred vama, u Apatinskim hronikama objavih 21. post vezanih za apatinsko brodogradilište ... sve počelo 28. aprila, proletos olistavalo drveće i evo nas u dubokoj jeseni ogolele grane istog tog drveća i na nekim minusima, temperaturnim o finansijskim ne vredi ni zboriti pukli smo ga svi u 3LPM baš onako dobro -  K'o Grčka, i šta bi naš pametni narod rek'o – Uj'o vuk magare, opet sve ispočetka treba da se sastane skupština poverioca, treba da se sastane Upravni odbor poverioca, treba da ... da donesu odluku kako, i kome, i na koji način da prodaju brodoghradilište koje zarasta u sve veći korov, a čujem i da ''polako'' nestaje.
        Kao bilo sve provedeno u okviru zakona, pojavio se tu i srećni dobitnik Šećerko Kockić, da onako ''velikodušno'' plati građevinsko zemljište jer taj brodove ne zna i ne misli praviti, sve doletio zrakomlatom, bolje da je na metli doleteo, obavio divan sa Gazdom, čak u crkvi zajedno grehe ispovedali, bolje reći pokušali ispovedati da jesu sve ispovedali trajalo bi to mesecima i godinu čak ... Usledila žalba - prigovor na postupak prodaje od strane Vojvođanske banke i presuđeno sve iz početka – Ajde Јovo nanovo.


Бродоградилиште отпловило из Костићевих руку

Дневник|21.11.2011.

        Привредни суд у Сомбору одбацио је приговор новосадског ''МК-комерца'' на решење о обнављању поступка продаје Бродоградилишта у Апатину па ће поступак продаје бити поновљен.

– Суд је одбио приговор ''МК-комерца'' и поступак продаје се враћа на почетак. Сутра би требало да се састане Одбор поверилаца ради давања сагласности на продају Бродоградилишта као правног лица – изјавио је стечајни управник Бродоградилишта ''Апатин'' Предраг Љубовић, додајући да ће продаја бити, највероватније, јавним надметањем.

        Приговор на продају Бродоградилишта ставила је Војвођанска банка, један од највећих поверилаца па уговор о продаји овог некадашњег апатинског гиганта ''МК-комерцу'' власника Миодрага Костића није потписан, већ је цела ствар завршила на суду. Одбор поверилаца је 19. септембра дао сагласност да стечајни управник Бродоградилишта прода предузеће једином понуђачу који се одазвао позиву за непосредну погодбу, ''МК-комерцу'', с понудом од 150 милиона динара. Судија је, међутим, на основу приговора Војвођанске банке, одложио потписивање уговора до одлуке Привредног суда. Војвођанска банка је ставила приговор на поступак продаје, како сазнајемо, због тога што је за одлуку о објављивању огласа за продају Бродоградилишта непосредном погодбом први пут гласао и члан Одбора поверилаца из Агенције за осигурање депозита, а за кога је касније утврђено да нема легитимитет.

        У Одбору поверилаца су, осим новог члана из фирме ''Ди Аудит'', и Војвођанска банка, ПИМА из Београда, ТИМ из Сремске Митровице и ''Дунав осигурање''. Вредност имовине Бродоградилишта у банкроту је процењена на 584.279.000 динара, док потраживања поверилаца износе 1,185 милијарду динара.

        Јелисавета Прелчец


                                                          Mirko S. Vraneš 




среда, 09. новембар 2011.

1910. ili 2010. ili …

ZAŠTO SAMO U NAS, U SRBIJI, VREME STOJI ? 


        ''...Od pandura stvorili smo velikaše, dostojanstva podeliše idioti, lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše nazvaše se patrioti. … Svoju mudrost rastočismo na izbore, svoju hrabrost na podvale i obede, budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede. …'' – Vladislav Petković Dis (1980. – 1917.)

        Prošlost i istoriju nikako ne treba smetnuti sa uma i zaboravljati, najčešće, gotovo uvek u prošlim vremenima možemo naći odgovore na pitanja: ko smo, i kakvi smo, i šta nam se sutra može ponovo desiti ako ne naučimo školu iz istorije i prošlosti. Mi Srbi smo međ' retkim narodima koji ne da se ne uče na tuđim greškama, no se ne učimo ni na svojim greškama,  i uvek i uvek ispočetka pravimo iste te greške i propadamooo ... i sve se čini da se u svetu nešto dešava i menja a kod nas čak i vreme stoji.

        Čitam već godinama i knjige i ''knjižurine'' i gotovo svakodnevno naiđem na neku poduku iz naše prošlosti i istorije, i u čudu se čudim zar smo mi Srbi toliko blesavi da nikako da shvatimo da se menjati moramo i učiti iz naše prošlosti i istorije ... Evo u nastavku ovog bloga pesme ''Naši dani'' ispevane od Vladislava Petkovića Disa 1910. godine, sve mi nešto vuče ko da je juče spevana ...



NAŠI DANI

Vladislav Petković Dis (1910.)

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.



          Evo na YouTube kako ovu pesmu govori Goran Sultanović:


                                                           Mirko S. Vraneš

уторак, 08. новембар 2011.

DESETOGODIŠNJICA ... godina jubileja ???

POBUNA ''CRVENIH BERETKI'' ... ''STRELJANJE'' ZOIRANA ĐINĐIĆA ... PRIKRIVANJE INSPIRATORA I  ORGANIZATORA ... NA TRAGU ISTINE


        ''Korupcija zakonito ruši sve društvene vrednosti i građanske vrline (mnjenje, znanje, čast, mudrost, dostojanstvo, hrabrost). Društvo razorenih vrlina tegobna je postelja i za upravljače i za podanike ...'' – Tokvilov odgovor Monteskjeu, citat iz Anala od Tacita

        Onomade objavih – ''okačih'' na ovom mestu u Apatinskim hronikama tekstove trojca: Zoran Janić - Snežana Čongradin – Matja Stojanović, objavljene na Peščaniku u pet nastavaka ''Kabinet doktora Koštunice'', postavio ih od 16. marta do 19. marta ove godine kao podsećanje na ubistvo premijera Zorana Đinđića, skinuo ih i ponovo postavio 7. i 8. oktobra ... kad ono sad u nedelju, 06.11.2011. - 14:04, na E-novinama tekst Snežane Čongradin ''Zašto Tadić štiti Koštunicu ?'' ... namestilo se baš sve u svetlu ''jubileja'' i desetogodišnjice zavere protiv Zorana i napretka Srbije, sve iz sitnosopstveničkih interesa nesposobne bagre za bilo šta no samo da uništava sve što valja i vredi,  ...  a baš u to nedeljno prepodne u jednom bircuzu, po pijaci i ''pijačarenju'' onako sve svima po spisku, baš divanio nekim ljudima o ''hrabrosti'' nekih današnjih demokrata iz Apatina a posebito onima iz Kule ... a sad se isti busaju i pitaju za sve u 3LPM ... čak i ''svoje'' mišljenje imaju ...

            Poštovani čitaoci Apatinskih hronika naoružajte se strpljenjem i pročitajte ovo sve što prenosim i komentarišem, biće toga podosta. Elem evo ga Sneškin tekst na: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/52911-Zato-Tadi-titi-Kotunicu.html

Deset godina od pobune Crvenih beretki

Zašto Tadić štiti Koštunicu?


Izvršne vlasti i mediji snose odgovornost za dovođenje u zabludu građana Srbije, koji ni danas nisu u stanju da prepoznaju očigledne naznake neopravdanog odlaganja odgovora i zataškavanja ubistva njihovog prvog demokratski izabranog premijera - Photo: Stock

        Upitan kada će biti završena istraga o oružanoj pobuni Jedinica za specijalne operacije iz novembra 2001. godine, koja se smatra uvodom u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević naveo je kao prevashodni problem to što ''u ovom trenutku u Posebnom odeljenju rade samo dvojica istražnih sudija koji su preopterećeni poslom''. Pitanje koje se nameće u neizbežnosti i najvećim laicima, a čija se sadržina zbog očiglednosti u ukazivanju na nečasne namere ovdašnjeg pravosuđa, može čak oceniti i kao neumesno, glasi: Koji je to ''posao'' Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal važniji od istrage o ubistvu premijera države?

        U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama za 2011. godinu, ukazuje se da ''ustavni i zakonodavni okvir još uvek ostavlja prostora za neopravdani politički uticaj na pravosuđe". U Izveštaju se najpre ističe da ''Skupština imenuje i razrešava predsednika Vrhovnog suda koji je, takođe, po službenoj dužnosti i predsednik saveta sudstva, kao i republičkog javnog tužioca na obnovljiv mandat od šest godina, na predlog Vlade i mišljenja nadležnog skupštinskog odbora". Autori Izveštaja Evropske komisije ističu da skupština, takođe, imenuje predsednike sudova i zamenike tužilaca koji se prvi put biraju za tu poziciju, na probni period od tri godine. Evropska komisija zaključuje da je tužilaštvo osetljivo na politički uticaj zbog svoje hijerarskije organizacije i postojeće prakse izdavanja usmenih instrukcija, uprkos zakonskoj obavezi da se daju pismene instrukcije.

        Ako je ovaj uticaj izvršne na sudsku vlast ovako očigledan, ne samo kroz primere iz iskustva, koji se lako mogu identifikovati kao slučajevi koji doprinose toj tvrdnji, već i iz Izveštaja Evropske komisije, dokumenta na koji se oslanja prioritet proklamovane državne politike, postavlja se pitanje zbog čega vladajuća Demokratska stranka sprečava otkrivanje nalogodavaca ubistva premijera države i bivšeg predsednika svoje stranke. Odnosno, zbog čega nalaže specijalnom tužiocu da izlazi u javnost sa ovako besmislenim odgovorima o nedostatku kadrova da obave najvažniji posao u državi, a to je neizostavno otkrivanje ubica premijera.

        Preciznije pitanje bi, zapravo glasilo: Zbog čega Borisu Tadiću ne odgovara da se otkriju ubice Zorana Đinđića? Ili, još detaljnije: Zbog čega predsednik Srbije štiti nalogodavce ubistva premijera i bivšeg predsednika svoje stranke, na čije je čelo došao nakon atentata na Đinđića?

        Ako su ova pitanja neosnovana, onda je reč o potpunom amaterizmu pravosudnih vlasti, a Izveštaj Evropske komisije sadrži laži i neistine o političkom uticaju na sudove, te bi ga trebalo odbaciti i ne uzimati više kao ikakav indikator.

        Advokat Srđa Popović, koji je 10. novembra 2010. godine podneo krivičnu prijavu zbog oružane pobune protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije, ukazivao je da prethodna istraga i suđenje izvršiocima atentata na premijera Đinđića nije ispitivala ko je direktni nalogodavac Milorada Ulemeka Legije. Popović je nedavno za crnogorsku IN televiziju rekao ''da su u doba pre pobune u Jedinicu (za specijalne operacije) dolazili ljudi iz DSS-a koji su ih podsticali na pobunu". ''I nešto što me je još više zapanjilo – da je takozvani Zemunski klan finansirao kampanje Vojislava Koštunice. Ako bi takvo jedno svedočenje to pokazalo, onda mislim da više ne bismo morali ni o čemu da sumnjamo'', naveo je Popović.

Zašto Tadić štiti Koštunicu?

        Jedini, koji je ikada ponudio javnosti odgovor na ovo pitanje, bio je Vladimir Beba Popović, jedan od najbližih saradnika ubijenog premijera. Od 2004. godine, Popović javno postavlja ovakva pitanja. S obzirom na to da tvrdi da zna odgovore i da iz te pozicije i postavlja pitanja, ne čudi što su se široj javnosti ona ukazala u nešto jasnijoj formi tek sedam godina kasnije. Naravno, izvršne vlasti i mediji snose odgovornost za dovođenje u zabludu građana Srbije koji ni danas nisu u stanju da prepoznaju očigledne naznake neopravdanog odlaganja odgovora i zataškavanja ubistva njihovog prvog demokratski izabranog premijera.

        ''Ja znam da je Boris Tadić odmah po hapšenju Slobodana Miloševića i panike koja je nastala među bivšim ratnicima dolazio kod Zorana da interveniše da se smeni vrh tadašnje DB i da promoviše svog brata Ranka Tadića. Identičan zahtev kao i onaj koji će nekoliko meseci kasnije da traže i pripadnici JSO, inače u odličnim vezama sa ovim Tadićevim zaštitnicima. A postoji još puno dokumenata u kojima se pominje Boris Tadić, kao idealni ministar i ’pouzdan’ čovek raznih grupa koje su iščekivale 12. mart." - (Vladimir Beba Popović, magazin Status, maj 2007.)


        U intervjuu za magazin Status maja 2007. godine, Vladimir Popović odgovara na pitanje - čime Koštunica može da ucenjuje Tadića.

        ''Tadić je bio miljenik i pulen jedne grupe ratnika, zločinaca, lopova i pokvarenjaka, uglavnom funkcionera DB i vojne službe bezbednosti, angažovanih na ratištima Hrvatske, Bosne i Kosova, koju su činili, između ostalih, Tadićev brat, Ranko Tadić - zvani Manijak, Dragan Filipović, izvesni Valter, Petar Pojić, direktor ART TV, ali i Tadićeva dugogodišnja veza vojne službe - Branko Krga. Svi oni su pod okriljem sportskog društva ‘Sveti Đorđe’ skupljali istomišljenike za koje je vlada Zorana Đinđića bila kvislinška, i pripremali paralelnu službu. Zoran Đinđić je tražio da BIA prati tu grupu, od kojih su se neki ubrzo infiltrirali u Atlantski savet, pa su onda sa tih pozicija spremali Tadića za mesto ministra vojske".

Čime Koštunica može da ucenjuje Tadića?

        ''Ovakvim podacima ili još gorim. O njegovom (ne)dozvoljenom odnosu sa vojnom službom bezbednosti, posebno Brankom Krgom i to još od najmlađih dana, o poslovnim šemama i ‘kombinacijama’, pa preko kontakata sa ovakvim grupama ‘ratnika-patriota’ koji prave nekakve terorističke ćelije, bez obzira na to da li je to samo bolesna mašta frustriranih zločinaca ili i realnost. Ubistvo Zorana pokazalo je snagu i moć takvih neformalnih centara obaveštajno-mafijaških struktura."


        Znam sad će neki reći kao ovo sve teorija zavere i napad na predsednika i države, i stranke, i …
        Svakako treba pročitati i tekst Miloša Vasića iz ''Vremena'' broj 567. od 15.11.2011. 
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=301595 , čisto onako da se slika upotpuni … a valjalo bi radi sagledavanja šire slike pročitati od istog autora knjigu ''Atentat na Zorana'' ... Apatinci javite se daću vam knjigu na čitanje svih 297 stranica i 16 stranica C/B fotografija, čisto da nešto saznate onako zatrebaće vam ... 


        Prisetih se onih dana kako su ''Crvene beretke'' onako ''samoinicijativno'' u Hamerima i naoružani do zuba ('' ...kao medicinske sestre i lekari u belim mantilima ...'' što reče onaj sa tikom u oku, ramenu a i u mozgu sve mi se čini) ... Ja reizborni funkcioner u SO Apatin predsednik Izvršnog odbora (premijer opštineee jeboteee...) tek doš'o kući negde oko 21:00 bio u BG i NS  nešto oko gasifikacije ... zvoni mi mobilan, identifikacija fercera Mića Jovović predsednik IO Vrbasa zove iz Kule u društvu je sa Slavkom Racom predsednikom IO Kula ... kaže imaju neku frku, treba sutra da se vidimo u Kuli, kažu zvali sve predsednike opština i predsednike Izvršnih odbora Zapadnobačkog okruga plus Vrbas, kažem da dolazim ... sutradan u Kuli sastanak u zgradi Skupštine opštine nema nikoga iz Odžaka, iz Sombora predsednik opštine Jova Vujačić, iz Vrbasa Miodrag Jovović ... Slavko Rac domaćin ... Pitam ga gde ti ''kompozitor sa zvoncima'' ... predsednik opštine Kula Željko Dvoržak član Građanskog saveza, odmahnu čovek rukom i kroz zube procedi ... sve nešto kao ima nekog posla sa  ...  Lele majko ... objasniše ova dvojica Mićo i Slavko  nama dvojici Jovi i Mirku kako ''Crvene beretke'' terorišu celu Kulu, noću voze Hamere, lete helikopteri, privatavaju neke curice, pale neke kafiće i sad su u štrajku ... kakvom štrajku majku ti božju, pa oni elitna jedinica Policije, naoružani bolje nego vojska, objasniše nam da traže da vide Zorana a on negde na nekoj donatorskoj konferenciji kupi pare po belom svetu da dođemo malo do vazduha ... došlo već i veče nema žena moja naviku da me zivka a ni ja da se nešto javljam, zove kad ću kući došli nam neki rođaci ... kad je čula da sam u Kuli telefon joj ispao iz ruke, i kad se pribrala kaže da preko TV – a gleda gde su ''Crvene beretke'' blokirale put kod Beograda i koji kurac se ja uvek petljam tamo gde neki neće ni da prismrde ... kao ostaću bez lude glave ... dogovorimo se da ćemo svi u svojim sredinama izjutra održati sednice IO i kolegijume i da dostavimo pisma podrške lokalnoj vlasti u Kuli da se rastocilja bede i onih sa crvenim kapicama i vukivima kao amblemom ... Sutradan održan IO SO Apatin, doneli tamo jednoglasnu odluku da podržavamo napore SO Kula da se situacija dovede u normalno stanje i da se oni ''Vukovi sa Crvenkapicama'' vrate u kasarnu – bazu šta li već ...
        Tih dana sam video preko TV-a Zorana Đinđića naglo postarelog i pogrbljenog kako ide na noge onim zverovima i kako prima raport onoga što ga 2003. strelj'o, kreću napadi onih legalista i džukela iz DSS - a majku li im jebem prodanu ...



        Evo kako izvestiše tih dana novinari Blica:  


Pripadnici JSO juče nastavili protest pod punom opremom

Pojačanje MUP u Kuli

17. 11. 2001. 
KULA - Pripadnici JSO koji osam dana protestuju zahtevajući smenu ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića nisu se juče obratili javnosti. Ispred ulaza u Centar za obuku 'Radivoje Kostić' kod Kule juče je bilo parkirano jedno borbeno vozilo, jedan protivavionski top 'praga', a tri pripadnika 'crvenih beretki' su čuvali stražu. Dvojica stražara bili su naoružani automatskim puškama, a novinarima juče nije dozvoljeno fotografisanje. Niko od zvaničnika Vlade, prema nezvaničnim informacijama, nije posetio pobunjene 'crvene beretke' i nisu primećeni automobili republičkih državnih organa koji dolaze u Štolc. U Kuli su bile primetne pojačane policijske patrole, a put ka Centru su nadgledala dva policijska vozila.

        Prema rečima Slavka Raca, predsednika Izvršnog odbora SO Kula, situacija u ovom gradu je mirna. Rac je potvrdio da su 'radi redovnih aktivnosti' izvesne policijske snage stigle u Kulu i deo tog pojačanja sa još nekoliko vatrogasnih vozila kontroliše ulaz u ovaj grad. Nekoliko vozila policije patrolira gradom, a ostatak je smešten u stanici policije.

- Pojačano prisustvo policije uznemirava građane. Primećeno je da pojedinci dovode decu u školu. Zaoštravanje i podizanje tenzija u ovom slučaju ne koristi nikome - ističe Rac i dodaje da je zbog uznemirenja građana u sredu održan sastanak sa čelnicima susednih opština. Sa ovog sastanka upućen je apel za smirivanje situacije jer bi dalje zaoštravanje ugrozilo bezbednost građana.

- Cilj opštine Kula je smirivanje tenzija radi bezbednosti građana. Osim toga, zahtevamo i izmeštanje baze JSO iz Kule. Na sastanku sa predstavnicima drugih opština podržali smo odluke Vlade od 14. novembra povodom protesta 'beretki' i pozvali pripadnike JSO na mirno rešenje zbog dobrobiti građana. Pružili smo podršku nenasilnom građanskom otporu u slučaju nesprovođenja odluka Vlade Srbije od strane JSO. Osim toga, konstatovali smo da na zahteve opština Kula i Vrbas nisu odgovorili ni Savezna vlada, ni predsednik SRJ. Zahtevamo da se što pre donese zakon o saradnji sa Haškim tribunalom kako bi se ubuduće izbegle slične situacije - kaže Rac. On navodi da nikada niko iz opštine Kula nije kontaktirao sa rukovodstvom te jedinice i ističe da nije bilo krupnijih incidenata. Mehanizacija JSO je čak pomogla pri čišćenju lokalnog smetlišta i tako uštedela sredstva opštini. Osim toga, prema Racu, centar JSO redovno plaća dažbine za struju, vodu i druge komunalije, ali već godinu dana nije regulisan zakup centra koji se prostire na više od 30 hektara. Opština je povodom isteka zakupa pokušala da stupi u kontakt sa Goranom Petrovićem, tadašnjim načelnikom RDB, ali nije uspela. Prema saznanjima Raca, zaposleni iz Kule koji rade u bazi JSO normalno odlaze na posao i obavljaju dužnosti.

A. Adžić


        PS: Poštovani blogeri polako i natenane pročitajte onih pet nastavaka ''Kabineta doktora Koštunice'' Apatinske hronike novembar: 076., 077., 078., 079. i 080., dokopajte se nekako i Vasićeve knjige ''Atentat na Zorana'', na sajtu Peščanika http://pescanik.net/ potražite i pročitajte tekstove Srđe Popovića, pogledajte i http://pescanik.net/video/ ''Atentat – naša privatna stvar'' i biće vam jasno ko sve štiti Koštunicu i zašto se ćuti o političkoj pozadini streljanja Zorana Đinđića.

                                                  Autor bloga: Mirko S. Vraneš


           

четвртак, 03. новембар 2011.

KAD MOŽE DEMI MUR …

SVE U PENI I SAPUNICI !

Brus i Demi

''mama'' Demi i Ešton ...


        "Smatram da je smeh jedna od najozbiljnijih stvari." – Raabe

        Amerika i Holivud (veseli šumarak) su mera stvari sami za sebe, tamo je sasvim normalno da Brus Vilis (1955.) sretne mladu udatu glumicu u usponu Demi Mur (1962.) i rasturi njezin brak sa Fredom Murom (u braku sa Demi od 1980. do 1985.), da se nešto malo privatavaju, uzmu i budu u braku od 1987. – 2000. godine, u tom privatavanju i nešto dece se napravilo, sad ko je tu čiji i ko je koga … ipak je to Holivud a to tamo nija baš toliko ni bitno, bitno je da su deca živa i zdrava … ondak Demi sretne mlađanog Eštona Kučeru (1978.) pa se i sa njim malo poprihvata i evo je treći put Bog pomaže pa u brak (2005.) … Ešton nešto malo ''mrsio'' sa strane pa ''mama'' Demi rešila da mu se revanšira po onoj staroj zub za zub, rog za rog, i prihvatila se mlade kuretine mlađanog Kanađanina Bena Holingsvorta (1984.) ... opa i dete može da joj bude a boga mi kako je krenulo i dete može da mu rodi, trpa ga Demi ko kasica prasica, jebeš ga život je jedan uzmi dok moreš, daj što daš ... ipak je to Holivud, nije tu intervenisala rodbina kad je Brus ćapio Demi, nije se ni majka mlađanog Eštona nešto šegebecala kad je mlađanog i tek stasalog Kučeru Demi strpala u krevet, koliko vidim ni Benova mama se nešto ne pobuni kad joj vršnjakinja Demi kresnu sinčića ... Holivud je to i jebe tu ko koga stigne, nema tu biranja po godinama i po polu, jebe se brale svak sa svakim i sve to deluje skroz OK a za novinare i paparace milina dosežu visoke tiraže i lepo žive na toj navici da trpa ko kome i gde stigne ... organizuju se tamo i razni partiji i tu se dešava svega i svačega naročito u peni ...

Ben ... bez ''mame'' ...
        Elem, kako to biva u nas ... dobrodržeća gospoja u dobro stojećim godinama spopala vršnjaka svog sina pa mu dušu na kitu izvlači, sve bi to bilo OK da mlađani kurcopoložajnik nije lokalni funkcioner i da nema mamu koja to više trpeti nije mogla ... uvatila ze žena za glavu kad čula da je njen maći babojebac (to se u nas tako kaže kad muško kreše nešto što mu mama može biti) ... jebi ga nije ovo Holivud, raspizdi se mama i u kancelariju lokalne samouprave zatekne tamo i ovu kurcoizvlakačicu ... nije za priču šta je tom prilikom sve rečeno, novinari i paparaci nikakve koristi od ovog spektakla, jebeš nas kad od ovakvog spektakla neko ne turi koju kintu u džep ... najavila raspižđena mama mlađanog kurcopoložajnika da će i do središnjeg opštinskog mesta da se žali predsedniku, kad jadnica saznala da savetnik istog predsednika kurcom napada telefonsku slušalicu digla ruke od te ideje, i sad se sprema pravo za prestoni grad da predsednika države zamoli da sa njezinog maćog skine ovu jebozovnu što mu mamam može biti, sad da li će svraćati do Ruske ambasade njesm dozn'o ... sva sluđena kune dan kada se desila penaparti i jebačina u peni maćom uš'o sapun u oči pa nije znao kom ga trpa kad ono mama mu može biti ... u svakom slučaju priča po selu da će glasati za one koji onu napasnicu sa sina joj skinu ... šta da reknem nego da utešim raspižđenu majku konstatacijom da je dobro i prošla mogo je neko nasrnuti na mlađanog lokalnog reizbornog funkcionera a da mu ćaća može biti ... jeboteeee kakva bi to tek bruka bila ... tako da je ovo sve OK ipak je i ovo mesto u blizini šumarka, doduše nije ''veseli'' nego Jebaković sa istoimenom babom pardon banjom ...

        Sve nešto posmatrajući i osluškujući ova dešavanja u nas u  Apatinu razmišljam da napišem neki scenario za sapunicu možda neko to ekranizuje pa da i ja neku kintu dobijem.

        PS  Primetili meštani, već poodavno da se dotična pohotnica slično oblači i frizuru ko Demi neguje ko bi rek'o da će nasrnuti na mladu kuretinu, evo šta ti je internet, i televizija, i novine iskvariše nas skroz u 3LPM.

        Svi likovi iz ove priče su izmišljeni sem: Demi, Freda, Brusa, Eštona, Bena, lokanog funkcionera, goropadne majka mu može biti, majke mu, predsednika lokalne samouprave, onoga što jebe telefonsku slušalicu, predsednika države, Ruske ambasade sve sa onim veseljkom od ambasdora  ...

                                                          Mirko S. Vraneš