субота, 29. октобар 2016.

DVESTADVOJKA...


POLTRONI NE IZLAZE IZ MODE!


»Na kraju se pokazalo da smo prešli dug vijugavi krug od dvadeset i pet godina, od autoritarizma Miloševića, preko neuspešne, nevoljke, neodlučne i odlagane, mlake i klimave tranzicije, da bi se ponovo vratili u relativno kontrolisanu polutržišnu ekonomiju i populističku demagogiju sa snažnim elementima autoritarizma i kulta ličnosti, sa jeftinom, kičerskom, priprostom vlašću napunjenu nemuštim, neobrazovanim, bahatim polusvetom sa kupljenim diplomama. Ali, za razliju od populističkog autoritarizma devedesetih, kada su se bar neke institucije i društvo opirali političkoj tiraniji, bojim se da je sada još gore, jer su klonirani kadrovi koji koji su prisvojili državu osvojili i sve važnije društvene institucije.« - dr Ilija Vujačić | Danas, 22 – 23. oktobar 2016. godine

          Knjiga, štampa (novine), kompjuter i radio su stvari koje volim da koristim... Radio slušam kad-god nešto popravljam ili pravim u mojoj radionici-kotlarnici u suterenu, tako i danas skala radio prijemnika podešena na 101,8 MHz, na kojoj frekfenciji već godinama stoji... Radio Beograd 202, popularna Dvestadvojka, i 836. emisija ZAIR-a (Zakon akcije i reakcije) koju uređuje i vodi Zoran Modli... pri kraju emisije Zoran pročita tekst Voje Antonića koji se nalazi u  LA – US of America.
          

(od 59:30 min. do 64:20 min.)
HOĆETE LI DA POSTANETE POLITIČAR?

Voja Antonić

        Do pre nekoliko vekova jedini čovekov prioritet bio je da preživi, što znači da dođe do ručka a da pri tom ne postane nečiji ručak.
        Posle industrijske revolucije sve je bilo mnogo lakše, i preživljavanje se podrazumevalo samo po sebi, a prioritet je postalo kako uživati. Tako su do izražaja došle razlike među ljudima, pa je nekom za uživanje bila prioritetna zabava, nekome novac ili alkohol, seks, kocka, sport, droga, umetnost, politika... Oh, izgleda da ovo poslednje sad ulazi u modu, jer sve više mladih hrli ka političkim strankama. Koji su motivi i očekivanja ovih ljudi? Na šta su spremni da bi ostvarili svoj cilj? Ako ih pitate, zašto su se opredelili za politiku. Oni će vam reći da žele da pomognu svojoj zemlji. Bla, bla, bla... to su uobičajene parole kojima više niko ne veruje, jer se jasno vidi da su ciljevi sebični i da grabljenje vlasti i privilegija među političarima prelazi sve granice pristojnosti, pa ponekad i razuma.
        Kad posmatramo političku scenu više i ne obraćamo pažnju na mržnju, laž, krađu i prodaju dostojanstva. Da li je to znak da smo zagazili u vode socijalne patologije? Nažalost, odgovor je potvrdan. Patološki su, ne samo odnosi među političkim partijama nego i unutrašnji odnosi unutar svake partije. Njihova interna organizacija slična je strukturi životinjskog čopora. Na vrhu je alfa mužijak okružen nižim članovima grupe spremnim da učine sve, kako bi mu ugodili. Najniži u ovoj hijerarhiji su novi članovi kao i takozvani preletači, koji su napustili  manje perspektivne partije i sada kruže pognutih glava u nadi da će im se ukazati milost da dobiju kakvu-takvu funkciju. Oni znaju da ih čekaju brojna poniženja, ali to stoički podnose jer se nadaju da će doći vreme kada će im se ulizivanje isplatiti i da će se jednom naći na položaju na kome će i oni imati armiju svojih ulizica. To je mehanizam koji održava unutrašnje jedinstvo same političke partije. Opet, postoje ljudi koji smatraju da je takva ocena preterana, jer mi živimo u demokratskom društvu, u kome se posredstvom izbora narod pita za sve. Možda bi oni bili u pravu, kada između teorije i prakse ne bi postojala razlika, koju je lako uočiti ako svoj stav ne formiramo preko medija, nego na osnovu onog što sami vidimo i čujemo. A to je najvidljivije baš u vreme izbora, dok su političke partije zauzete borbom za vlast. Najpre tu je pregršt obećanja i ulagivanja narodu, pa bezočna krađa glasova, pa onda prenemaganje svake partije što su ih oni drugi pokrali. Na kraju kao posle svake pljačke, sledi podela plena, za koji mediji koriste blag izraz – postizborna kombinatorika, a u stvari je cenjkanje unosnih ministarskih resora  i direktorskih mesta u javnim preduzećima. A da li će narod nešto dobiti, na to pitanje pre skoro sto godina odgovorila je Ema Goldman, rekavši – Kad bi izbori mogli da promene bilo šta, bili bi zabranjeni!
         Hoćete, dakle, da postanete političar, čak iako ste spremni na to da pogazite svoje dostojanstvo i da započnete karijeru od uloge poltrona, niko van ne garantuje da ćete jednog dana i vi dobiti svoje poltrone. Konkurencija je velika, pa to malo kome to polazi za rukom. Ako mislite da cilj opravdava taj rizik onda ste verovatno stvoreni za političara. Ali ako imate bar malo duha, opredelite se za posao koji će vam  omogućiti da vreme provodite u zdravijoj sredini i sa kvalitetnijim ljudima.



        ''Čudna je to želja – tražiti vlast i izgubiti slobodu, naime, tražiti vlast nad drugima, a izgubiti je nad samim sobom.'' Frensis Bejkon (1561 - 1626)

Autor bloga: Mirko S. Vraneš

среда, 19. октобар 2016.

TABLOIDI ILI NORMALNO NOVINARSTVO?


NOVINE I NOVINARI
KOJE ČITAM...


''У борби за преживљавање највише је настрадалих.'' – афоризам, аутор Зоран Додеровић

        Preko pedeset godima naprežem očni vid i čitam: knjige, dnevne novine, časopise, biltene... svega i svačega sam se za više od po veka načitao, ranije bez pomoći cvikera a sada bez njih nema mi čitanja, možda je ovako i bolje jednostavno skinem naočare i nemam problema sa tekstovima koji ne zaslužuju da na njih više vid trošim. Tehnika i tehnologija donele mogućnost da se tekstovi prate  putem kompjutera, pratim podosta E-portala ali nekako sam navikao na novinsku hartiju u rukama i miris štamparske boje, pa još uvek, onako demode i staromodno što bi rekli predstavnici japi generacije, kupujem i čitam knjige i štampu.
        Elem, evo poštovani moji blogeri nekoliko ''crtica'' iz štampe koju kupujem i  pratim, a kako se čini i kupovaću i pratiću... za ostale, posebno visoko tiražne tabloide i vlasti dupeuvlakačke novinčuge, nemam dovoljno stomačne kiseline a ni para...

       

''Ко је рушио у Савамали? Полако, не може преко реда. Више јавно тужилаштво још увек ради на случају убиства гардиста из 2004. године.'' - Сандра Петрушић – новинар | НИН, број 3432,  06. октобар 20016. године

''Najveća vrednost 5. oktobra zato je demokratija kao takva. Posle Miloševića svi su pali na izborima. Srbija je na kraju dobila i svoju državnost, čime se kvalifikovala da njom rukovodi kvalifikovana većina.'' - Veljko Lalić | Nedeljnik, broj 247, 06. oktobar 2016. godine

''...Па, знају, ваљда, в.д. надлежни у најстаријем листу на Балкану ко се у овој земљи за све пита. И ко руши, а ко гради. Ко пије, а ко плаћа. Само нису на време схватили да ће брљотина коју су направили бити прескупа и  то по онога чији су углед по сваку цену хтели да сачувају, плашећи се сопствене, а још више туђе сенке...
...Тог 3. октобра српски шеф дипломатије Ивица Дачић састао се са мађарским премијером Виктором Орбаном, који је славио ''убедљиву'' победу на референдуму, иако 57 одсто грађана није гласало против квота за размештај избеглица по земљама ЕУ. Било му је довољно што је 98,2 одсто од оних који су гласали било против. Ех, да је сам изашао на референдум, 100 одсто гласова би било''против''.Тек онда му нико ништа не би могао...'' - Милан Ћулибрк  | НИН, број 3432,  06. октобар 20016. године

''...Спадам међу оне који мисле да је Тадић главни кривац што је Вучић дошао на власт, немам дилему око тога, међутим, људи страшно заборављају да постоји неколико ''ситница'' које показују суштинску разлику између ДС и ове странке сада на власти. ДС је био на власти, изгубио изборе и уредно се склонио са власти, јасно поштујући свој демократски карактер – док ови никада неће сићи са власти мирним демократским путем, то је морало бити јасно свакоме ко има три грама мозга. Друго, врло битно, у време Милошевића и ових који су са њим држали власт је дивљао криминал, убиства на улици, пуцања, бомбе, криминалци ужас... За време демократа то се смирило, а сада са овима на власти поново имамао дивљање, пуцање, убијања по Новом Саду, Београду, џипове у Белој Паланци... То су за мене врло значајне разлике. Пресудне...
...Хајде да занемаримо ко је на власти, ко има колико тенкова, полиције и безбедоносних служби – увек постоји оно што се зове грађанска непослушност. Грађанска непослушност у овом трнутку уопште не функционише – нема несташица, има брашна, кафића, лепог времена, струје. Док год је овом народу важније да случајно не буде без кафе, струје или бензина месец дана него то да буде 20 или 30 година без судства, здравства, образовања и културе, дотле ћемо имати бескрупулозну власт која ће нас кињити и понижавати. Оваквој власти је једино битно да то обезбеди како год било – крађом, отимачином, преварама – није важно. Очигледно да тако народ функционише. Мора да постоји начин како се та психологија мења. Ја га не знам, али знам да ће то много дуго трајати. И надам се да ће се ипак догодити...
...Није Шешељ случајно изговорио још пре одласка у Хаг: ''Ја немам проблема са подршком на изборима докле год има два милиона неписмених у Србији.'' Није да су они непажљиви и баш их брига за образовање, не, они управо раде на томе да направе такво образовање  где ће добити полуимбецилне људе који ће да буду навијачи – не да га бирају, него да навијају за њега. Не волим да критикујем народ, али Вучић се понаша као да има мандат да докаже Србима да су имбецили...
...Већ дуже време имам идеју да направим књигу за децу или одрасле на тему ''танка црвена линија''. Сви наши животи се одвијају са једне или друге стране неке замишљене црвене линије, неко је никада у животу не пређе, а неки врло удобно живе са оне стране те линије...
...Можда ће ме неко побити аргументима и документима али чини ми се да никада до сада, бар у оквиру живота који сам ја преживео, није било до ове мере ралатизовано питање части и морала. Данас је бити нормалан, бити ђубре и бити гад, приватно и у послу, неопходан услов за успех. Данас се ђубрад и гадови јавно хвале на телевизији да су ђубрад и гадови – ''ја сам себи и својој фамилији обезбедио супер живот, погазио сам нека своја уверења, али буразеру. Види шта имам''. Поносе се својим животним успесима, запањују се вашом глупошћу и неспособношћу, цитирајући Вебера... Не могу да прихватим тако релативне линије части...
...свако јутро када укључим телевизор или радио или компјутер чујем Вучића како лупета... Он се потпуно истом реториком обраћа свима. И оним неуким, непросвећеним, који не виде и не разумеју сву ту количину лажи  и хохштаплераја, на које једино рачуна, а којих је много, и оном малом броју паметних, образованих људи који врлопрецизно виде шта и како ради и који му, наравно, не верују ни реч...'' - Душан Петричић  | НИН, број 3432,  06. октобар 20016. године

''Ima jedna stvar koja se prećutkuje, a to je da nema kvalitetnih ljudi. Srbija je deficitarna za pravim ljudima, pravim demokratama. I sama Demokratska stranka je sebe okrunila, posebno posle gubitka vlasti kada je postala neaktivna sa članstvom. Posle 2008. godine smo imali 200.000 članova, a sada nekoliko desetina holjada. Sve se to negde preselilo. Nemamo ljude koji bi otvorili perspektivu omladini jer bez nje nema ništa, ona ima entuzijazam, a mi smo to zapustili i birokratizovali se.'' - Dragoljub Mićunović | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine

''Građanski bunt je već počeo, nezadovoljstvo je ogromno, a nažalost strah je preuzeo sve pore našeg društva. Ali nada postoji, ona je u drugačijem organizovanju i drugačijim politikama koje mogu da ponude samo novi akteri...'' - Dobrica Veselinović | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine

''Dok su opozicione stranke zabavljene preživljavanjem, neki građani se iz protesta u protes ut sve većem broju pridružuju Inicijativi ’Ne da(vi)mo Beograd’, tražeći alternativu. Baš zato što ništa i ne očekuju od stranaka kojima su na poslednjim izborima dali svoj glas upravo da bi te iste stranke još jednom – preživele, a rukovodstva stranaka po ko zna koji put prokockala njihovo poverenjebaveći se sobom umesto društvom...'' - Zora Drčelić | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine


''Pobednici petooktobarskih promena ližu rane, a gubitnici nam sole pamet. To je, u najkraćem, bilans posle 16 godina od dana pobune protiv jednog režima za koji nas danas ubeđuju da je bio mnogo bolji nego što nam je onda izgledao. Situacija liči na izvrnutu čarapu. Na vlasti su oni protiv kojih je bila dignuta pobuna i prekrajanje istorije uveliko je u toku... Ovde se, uostalom, uveliko raspravlja o tome ko bi Vojislavu Šešelju mogao na crtu kad dođe vreme predsedničkih izbora. Rešenje se vidi u ondašnjem Šešeljevom potrčku – Vučiću... U tom smislu, gledano sa ove vremenske distance, Peti oktobar jeste katastrofalni poraz jedne dublje, bolje ideje i označava tek kraj ratne politike koja je i onako došla do prirodnog krajasamo što je na talasu najavljenih promena izbegnuta sramna kapitulacija.''Dragoljub Žarković | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine

''Није актуелна власт много различита од било које раније власти која нас је погодила као елементарна непогода. Код нас је власт увек била нешто трагикомично, због последица које оставља иза себе. Важи она 'дај неком власт да видиш какав је'. Јер власт не квари људе, она их разоткрива. И разоткрива и оно најгоре и оно најбоље у њима. А што више власти имаш, све се више разоткриваш, па се то некад претвори у чист егзибиционизам.'' - Драгољуб – Мићко Љубичић | Blic, недеља 9. октобар 2016. године 

''Аутоцензура је толико порасла да јој цензура није ни до колена.'' – афоризам, аутор Витомир Теофиловић

''...Ova vlast, dakle, simboliše najgluplju i najsamoljubljiviju, sudeći po Vučićevim strastima prema premijeru... Vučić je sopstvena opozicija i računam da će se sam urušiti.'' - Bogoljub Arsenijević Maki | Danas, ponedeljak 10. октобар 2016. године 

''Застарело је правити човека од блата. Савременије је правити блато од човека.'' – афоризам, аутор Владимир Булатовић ВИБ

''Reč 'pamflet' sada ima izvesnu sramotnu konotaciju, kao da je reč o vulgarnom tekstu, nevešto napisanom i uvredljivom, ali u 18. veku ta forma izražavanja bila je kreativna i poštovana, i to na visokom nivou, budući da su je koristili najugledniji intelektualci kako bi obelodanili svoje razmerice.'' - Mario Vargas Ljosa – dobitnik Nobelove nagrade za književnost | Nedeljnik, broj 248, 13. oktobar 2016. godine

''Koje je danas najveće nacionalno srpsko pitanje? (Nenad Čaluković - novinar)
Demografija, to jest obustava rađanja. Bez rađanja nema ni ekonomskog napredka, ni državne nezavisnosti, nema nacionalnog dostojanstva, nema vere i nade. Nema života. Demografija je, između ostalog, žrtva poremećenog sistema vrednosti, gubljenja pravca i smisla. Izišli smo iz dvadesetog veka ošamućeni, zbunjeni, uplašeni, nikako da se povratimo od ružnog sna, da se izlečimo od udara  i razočaranja. Od momenta kada počne obnova stanovništva i sve drugo će krenuti kako treba.''Milovan Danojlić | Nedeljnik, broj 248, 13. oktobar 2016. godine

''Raznih brada ima – staklenih, hipsterskih, šećernih kao tata brada, ženskih, podjednako vašarski atrektivnih, pa svešteničkih, četničkih itd. Znamenite su i filozofske facijalne nošnje. Da brada, ipak, ne čini filozofa, kako latinska sentencija mudro veli, podsetila me je jоš kao taze studenta filozofije moja baba Novka. Uostalom, s tako mršavim studenskim stažom od sve filozofije smo i mogli usvojiti jedino bradu. Naime, kao brucoša me je, punog sebe, ironično zapitala da li je moja brada – brada znanja ili brada sranja. Iako ova pitalica obično podrazumeva trilemu – brada, osim znalačke i seratorske, može biti i brada zvanja – baba je shvatila da se brada zvanja vrlo često opet svodi na bradu sranja, pa joj je ova redukcija bila sasvim umesna...'' Ivan Kovač | VREME, broj 1345,  13. оktobar 20016. godine

''Dr Nebojša Stefanović, čija policija nije zaštitila građane u Savamali, nije tužilaštvu dostavio ono bez čega tužilaštvo ne može dalje da postupi. Stefanović, i sam odgovoran, ne radi svoj posao, u čemu ga očigledno podržava premijer Vučić. Šefica svih tužilaca Dolovac protivustavno i protivzakonito ćuti, čak i na napade na sebi podređene koji bi (možda) da rade svoj posao, ali im izvršna vlast ne da ...''Tatjana Tagirov | VREME, broj 1345,  13. оktobar 20016. godine

        ''...Политика личи на позориште у коме комедија лако постаје трагедија. На премијери 'Пасивног пушења'главни јунак признаје: 'Немам за кога да гласам. А за њега не могу!' Их, колико оваквих глумаца има у нашем комшилуку...'' - Милан Ћулибрк  | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''Да ли се уплашите када свако мало крене звецкање оружјем на релацији Загреб-Сарајево-Београд, као што се то може чути ових дана? (Радмила Станковић - новинар)
Ја све верујем да та грозница мора да прође и да је најважније да мир што дуже потраје. Колико год да су пуцали једне на друге, живот иде даље. Верујем да лудаци сада више немају чиме да се туку, јер су ваљда још онда испалили то муниције што су имали. Не верујем да би се баш есцајгом клали. И не волим да мислим шта би било ако неки лудаци опет добију власт као што су је имали пре двадесет година. Гласали смо за капитализам, гласали смо за национализам. И ево сада то имамо. Ваљда је сада све у реду.'' – Горан Бреговић | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''...сваку ноћ, али и дању, тутње ка нишком  аеродрому тешки војни транспортни авиони, и знам да не возе белу технику, мислим, фрижидере, шпорете. А после отказивања посете Београду Медведева, Вучић сели Владу у нишку касарну 'Стеван Синђелић'. Спаваће у војничком кревету, купатило ће бити заједничко, а тамо може да буде свашта. Што ли се српска влада сели у Ниш када аустроугарска војска није још стигла на обале Дунава, а ни Бугари нису пошли из Димитровграда? Нећемо, ваљда, опет по цичи зими преко Проклетија и Албаније у госте код Едија Раме?'' – Драган Јовановић | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''Ова власт нема капацитет ни од комараца да нас одбрани, па бацају јавности удицу о војном року.'' – Борко Стефановић | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''Тањуг је најбољи пример колико напредњачкој власти закони које је сама донела не значи ништа.'' – Недим Сејдиновић | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''Како се зове кад се разговара о имовини? Ако се зове деобни биланс, значи признао си Косово.'' – Ненад Чанак | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''...После грађанског рата у бившим југословенским републикама створена је свест да свако говори другим језиком без обзира на чињеницу да се сви међусобно разумеју. А она се показала и те како корисном по политичаре...Језик је постао нови разлог за раздвајање. То раде политичари, јер рачунају да ће тиме осигурати сигурне гласове на изборима...'' – Сандра Петрушић | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''...прошле недеље дванаест редовних професора ФДУ је покушало и успело да одвоји омиљеног професора Ивана Меденицу од студената на тајном гласању за избор у редовног професора. Саслушали су бриљантан реферат о томе шта је Меденица до сада као теоретичар и педагог у каријери постигао. Прочитане референце су биле такве да би се њима поносио сваки европски универзитет. На питање да ли имају нешто да приговоре или кажу пре гласања, сви су ћутали. Онда су иза паравана заокружили ПРОТИВ.'' – Јанко Баљак | НИН, број 3433,  13. октобар 20016. године

''Док државни брод тоне, балвани остају на површини.'' – афоризам, аутор Драган Петковић


Mirko S. Vraneš

понедељак, 17. октобар 2016.

OVCE I ZVONCE...



KOJE SU TO DŽUKELE?

https://www.youtube.com/watch?v=oaj2D78DIus
''Ja sam bio iznenađen kada sam saznao da poslanici iz vladajuće garniture glasaju tako što reaguju na zvonce. Ono služi kada treba poslati znak ili signal poslanicima da se glasa 'za'. Kada zvoncanema, onda se ne glasa 'za', što je strašno.'' Đorđe Vukadinović, narodni poslanik | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine

''Apsolutno je sigurno da se poslanuci vladajuće većine zvoncem, kao ovce na pojilu, pozivaju da glasaju za. Bilo je primetno da se zvonce ne oglašava kada se čitaju predlozi opozicije, a zvonce se oglašava samo kada oni treba da podignu ruke za neki predlog vladajuće većine.'' Boško Obradović, narodni poslanik | VREME, broj 1344,  06. оktobar 20016. godine

''Mislim da smo dotakli novo dno u skupštini ovo je jedno veliki ponižavanje poslanika i institucije skupštine. Vladajuća većina tj. pojedini poslanici ne znaju kako i kada da glasaju, tako da predsednik skupštine kada vladajuća većina treba da glasa za pre samog glasanja uključi zvonce, to svi čuju i glasaju za, a kada se zvonce ne čuje onda ne glasaju uopšte.''Saša Radulović, narodni poslanik | BLIC, 14. оktobar 20016. godine

Uslovni (Pavlovljev) refleks... Svaki refleks uključuje nadražaj (stimulus) i odgovor (reakciju). Svaki uslovni refleks je naučen na bazi prethodno postojećeg refleksa ili tzv. bezuslovnog refleksa. U Pavlovljevim eksperimentima sa psima, bezuslovni refleks je bila proizvodnja sline kao reakcija na nadražaj hrane. Dakle, pas je gladan i kada vidi lepu sočnu šniclu cure mu sline. Na bazi toga bezuslovnog refleksa Pavlov je učio pse novi, uslovni refleks, koji prethodno nisu znali. U tom novom refleksu ista reakcija, kao na primer slinjenje, je izazvana nekim drugim nadražajem, a ne hranom. Tako su na primjer psi naučili sliniti na zvučni nadražaj zvonca. Da bi to postigao, Pavlov je trebao prvo prezentirati neko vreme zvonce i hranu zajedno. Nakon toga su psi naučili reagirati samo na zvonce kao da im je prezentirana hrana i to je bio uslovni refleks. Da bi ta procedura bila uspešna, bilo je potrebno prezentirati prvo zvonce i onda hranu, a nikako obrnuto.

Ivan Petrovič Pavlov (Ива́н Петро́вич Па́влов 1849-1936) ruski lekar i naučnik, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. godine, njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline i razvoj medicine.



Mirko S. Vraneš

петак, 14. октобар 2016.

СКИДАЊЕ МРАКА И ПАДАЊЕ НА ГЛАВУ...


Reality Show
КО ЋЕ КОМЕ
БОЉЕ (ВИШЕ) УТЕРАТИ?


''...неко Одозго је осмислио шта треба рећи поводом тзв. раскида сарадње између једне и по овдашње медијске институције – Петричића и 'Политике'. Па између осталог, Одозго је о Петричићевим карикатурама написано: 'Оне су доказ демократског поредка и за премијера је важно да карикатуре опстану. Оне показују да људи који не прате промене и који имају најоштрији антивладин став и личну мржњу према председнику Владе, треба да имају свој простор да несметано раде убудуће, као што су до сада радили.''' ...  - Воја Жанетић  | НИН, број 3432,  06. октобар 20016. године

        Који сам кикс данас направио што нисам лепо к'о сав нормалан свет слушао и гледао заседање локалног парламента онако заваљен у фотељу са флашом пивца у руци, него тера мене враг да ја видим како то на лицу места изгледа, па инициро сам и сам себи већ досадио о неопходности директних преноса 'оћу ја то да видим... умало да ми откаже срчка од смејања и свеопште луднице у највишем локалном законодавном телу, 'оће рећи скупштини.


        Србија је чудо по свачему па и по презименима, рецимо у нас шеф ватрогасне службе може бити Паликућа, саобраћајни полицајац Судар, шеф хирургије Заклан... па је ваљда скроз нормално да и вд директора Општинског културног центра Апатин буде Ајдук... све је то баш једна хајдучија, око презимена свакако. 
          Заплет, боље рећи хаос, је настао на јавно преношеној седници СО Апатин (слика-тон 025info, тон Радио Дунав и Радио Апатин те без слике и тона ТВ Апатин) када се расправљало о спојеним тачкама 19 и 27 дневнога реда... Директорица Општинског културног центра Апатин иначе сукобљена у интересима госпојица Јелена Филиповић тек што је од Жикиних прешла у Брацине, те тако оберићатила исте а ојадила своје бивше, даде оставку, и вели да неће више да буде директор ОКЦА, шта хоће то она сама најбоље зна а знају и ови Брацини што је оберучке примише и ставише међу ''понављаче'' у пети - задњи ред одборничких клупа на позицију лево гледано са места председавајућег локалним парламентом, на ове у петом реду сви пазе а зна се они к'о што је вазда било морају бити ''већи католици и од Папе'' да би им ови из предњих клупа веровали и зна се за њих ће увек причати да су ''потурице'' и да су се продали и да би то опет могли да ураде... нема шта леп гест госпојице прешла са десне на леву страну од националиста ка социјалистима или обрнуто ко ће га више знати ко је на којој страни политичког спектра а ко на којој страни сале у здању СО Апатин, тја свеједно је па сада су сви они еуропејци и демократе и шта већ не у 3ЛПМ. Ускоро ће се сазнати где је дотична госпојица сместила своје дупенце тек испало из директорске фотеље, у коју то јавну институцију или предузеће на подручју Neoplante – Új-vidégh-a је сместише light радикалчине... Елем, обавести све присутне председавајући да се о оставци по тачки 19. дневнога реда не може расправљати и дискутовати већ се само констатује, али не лези враже повезане тачке о разрешењу и о именовању прве главе ОКЦА па ти наста прави галиматијас, очас посла сви понети сазнањем да се седница јавно преноси хтедоше дати свој допринос овом најновијем Reality Show у КО ЋЕ КОМЕ БОЉЕ (ВИШЕ) УТЕРАТИ?... која је ту лудница била, причало се о: побачају неких оваца које претрпеле страх од керова, о покољу оваца о одштети и донацији исте у хуманитарне сврхе, добровољачком походу појединаца у последњем ослободилачком рату под ознакама партизана и комуниста, допису агенције за корупцију о неспојивости функција, средствима која доби онако широкотуко ТВ Апатин и НГК од Жике, законитости трансфера истих тих средстава, одличним ученицима и ученицама које раде у општинским службама, томе да Попов медијска корпорација може очекивати још читавих 20.000,00 динара из буџета, и да су Тв Апатин и НГК од 2013. године добили преко 40 милиона ''помоћи'' из локалне касе, начину укрцаја горива у јахте, нагрижености понтона у марини, оштећеном стиропору испод истих тих понтона (ко о чему напредњаци о стиропору, остало им још од Томиног клечања и штрајком глађу), како Русима ћапити неке милионе за бензиску пумпу на води, пристану и чак 4 пристала путничка брода, томе како су марина и пристан направљени од ''туђих'' - државних а не наших пара, шта пише у најновијем НГК, ко није примио делегацију руских и израелских привредних комораша, најлепшој главној улици, некаквој прашини из цитата и велнес центру, о Тесли личкој икони, добродошлици Јелени Ф. у нови ''клуб'' (о сађењу јоргована ко ономад за Јелену Анжујску по васцелој Србији није било речи, али има се још времена), дискриминацији особа женског пола где их ови Жикини мећу само на изборне листе зарад законских обавеза, уметничкој колонији на отвореном у Ернестинову, спашавању umjetnina из исте те колоније, опасностима јер је некоме жена била хрватица током ослободилачких ратова, социјалној помоћи и злоупотреби за маму бившег заменика председника општине, незаконитој смени директора ОШ за време ДОС-а, томе како се председник општине нализао у некој локалној кафанчини, како су Жика и Шкрбо годинама заједно путовали, па се исти касније развели (''Боље добар развод него лош брак.'' – М. Шкрбић)... ко је ту кога у том браку има времена чућемо у следећим наставцима Reality Show а... сазнадосмо да је ово први пут у историји (Вучић и ови његови историју и њезин почетак подразумевају доласком Алека на место премијера Владе РС) нашег малега миста да власт сама обезбеђује директне преносе без захтева и притисака опозиције – заборавише исти да је за време власти ДОС- а у локалном парламенту уведен обичај да се седнице директно преносе и то на иницијативу владајућег ДОС-а, сазнадосмо да су по поразу Жикиних 2000-те њега и његове напустили сви директори сем Јефте као директора млина и пекаре и онга што га најурило из полиције а Жиле га сместио у Апатекс а после у Апагас, сазнадосмо да ће после следећих избора у локалном парламенту седети свих 29 одборника из једне политичке опције - једнопартијски парламент или једноумни а пре би се рекло малоумни, јеботеее само нам маршал фали...  Нема шта већ првом приликом директан пренос седница СО Апатин је оправдао своју сврху, свим актерима ''истрчалим'' за говорницу златна медаља у дисциплин и КО ЋЕ КОМЕ БОЉЕ (ВИШЕ) УТЕРАТИ?, а, Бакићу е то је посебна прича златна медаља из дисциплине - КАКО ОН ЗНА САМ СЕБИ УТЕРАТИ!... очи ми стале ЈЕБЕ ЛУД ЗБУЊЕНОГ, нико ту не помену ко је нови WD-40 директора ОКЦА, ни речи о квалитетима кандидата, ко и шта је, где и шта је завршио, где неопходни стаж по закону од 5 година стекао... прекину председавајући дискусију јер се ствар баш била отела контроли, сви одахнуше, изгласаше нешто, али нико жив не зна које је ново дупенце улетило у директорску фотељу (срећом добро информисана екипа чистачица рече ми ко је славодобитник и да навија за Ајдук)... Сви они слушаоци и гледаоци у својим кућама или негде другде, који нису могли да консултују добро информисане чистачице могли су само да нагађају к'о у некаквом трилеру ко је нови WD-40 директор...


        Елем, поново успостављен обичај директних преноса заседања локалног парламента, није се о томе нико изјашњавао већ само онако констатовано да је то неопходна и насушна потреба... председавајући се није извинио за ''злочин'' учињен када је у ''браку'' са Жиком исте преносе укинуо... све је то ствар цивилизацијског достигнућа, основне културе а пре свега кућног васпитања. Нема шта, ако ништа оно по томе да их сада чујемо и видимо какви су, стали смо на једну степеницу демократичности више у односу на прошлу седницу СО Апатин. Све нешто мислим, подучени овим ''маестралним'' јавним наступима појединаца многи ће да раде на стајлингу, свом јавном наступу, има ту и по који зубић да се поправи - да се крља сакрије, зубарима ћар, фризерима пуне руке посла а све се чини да ће и психујатрија бити добро упослена.  Није лако из опанака сести за клавир... па ма колико чобан био талентован и вичан разноразним 'ајдучким марифетлуцима.    
          Знам да ће почети жестока борба за политички рејтинг, иако кобајаги никоме до рејтинга није стало, знам да ће ту бити и договорених игара, па ипак је то само Reality Show - КАКО ОНИ ЗНАЈУ САМИ СЕБИ УТЕРАТИ!
   

''...карикатуриста ипак реагује на актуелности, а ако је Вучић та актуелност из недеље у недељу, тешко да је Петричић могао да црта, рецимо Сорају или Станију, пошто њих једноставно нема нигде. У држави којом влада човек који жели да га сви воле без обзира на то да ли је заслужио или не, очекивано је, али не и нормално, да се свако другачије мишљење или критика називају мржњом. И то личном. И то према Њему. Из Његовог кабинета су, осим онога о мржњи, саопштили да њему не сметају карикатуре, већ да му само доносе поене. Што је занимљива опаска из кабинета човека који, откад је дошао на власт, тврди да му рејтинг уопште није битан...'' - Зоран Кесић  | НИН, број 3432,  06. октобар 20016. године

ПС
Десетак, што одборника, што новинара, што осталих онако на увце ми рекоше да прате ''Апатинске хронике''... ево пратио и ја њих, далека им лепа кућа, неће ме скоро видети у великој сали СО Апатин.


 Задњи ред с десна на лево гледано из столице председавајућег...

 
 

Аутор блога: Мирко С. Вранеш